20. oktobar

· фталих

; _– киле

„2 "4.

(и 5

деље Црвеног крста носи претежно здравствено просветни карактер. Поред осЕ задатака на којима ће се "чланство Црвеног крста појачано залежити, у току Недеље биће и )курсеви прве помоћи. Значај ових (курсева за подизање здравља и хигијенске културе најширих народНних маса, врло је велики.

_ Поред основних ствари из указиувања прве, брзе и непосредне помоћи, коју треба пружити повређеном или оболелом, на овим курсевима се уче и лична хигијена, општа хитијена, као и заштита од бојних отрова итд. Кроз ове курсеве у току девет месеци 1949 године у НР Србији прошло је 17.891 одраслих и омладине. Само у Београду завршило је ове курсеве 7.810 лица, од тога 4.163 из предузећа, установа, задружних и других продавница. Међутим, ако упоредимо ово са бројем људи упослених у привреди у Београду, онда ће нам бити јасно ла са овим бројем не можемо бити задовољни, А ако погледамо колики нам је број изгубљених радних сати за привреду зато што повреЂеном није одмах и на време указана прва помоћ, онда ће нам се потреба за организовање што шире мреже ових курсева указати у свој нужности. Тада ће нам бити јасно ла не треба да постоји ни једно радно место, које неће имати лице за указивање прве помоћи у случају повреде, а камоли да нам остане читав низ предузећа и устаноза које нису до сада оспособиле ни једно лице за ову службу,

Курсеве прве помоћи најбоље је основати у оквиру једног предузећа, уколико за ово не постоје мотућности, онда га треба формитати за два-три сродна предузећа. Приликом олабирања људи, нужно је оријентисати се на људе који раде У процесу производње, који ће моКћи одмах на лицу места да притекну у помоћ, а не као до сада, на лица упослена У администрацији. Не смемо изгубити из вида грађевинска прелузећа као и велика радилишта. Исто тако треба волити рачуна да ли људи, који су дошли на курс, имају воље и љубави за тај рад,

Један од основних проблема, који се до сада испољио на курсевима, била је слаба дисциплина и велико отпадање са курсева. У Београду, од 6910 људи из привреде уписаних на курсеве прве помоћи, отпа-

|ЗНАЧАЈ НУРСЕВА ПРВЕ ПОМОЋИ | за подизање хилијенске |

у културе трудбеника_ У (0) ВОГОДИШЊА прослава Не-

ло је 2147, Због тога, било је слу- %

"чајева да се морало неколико курсева спајати у један, па чак поједине и расформирати, јер је од 4050 уписаних остајало 3—4, као на пример курс у предузећима „Стаљинград“, „Југоштампа“ и многим другим, ЕУ

Исто тако проблем је и евиденција свршених слушалаца, евиденција њиховог кретања и премештаја из једног предузећа у друго, јерј се врло мали број јавља приликом поласка или доласка у друго предузеће надлежном одбору Црвеног крста да га скине или узме на евиденцију. Помоћ у раду, свршеним (. слушаоцима, није била никаква од стране рејонских одбора Црвеног крста. Слаба је била и контрола њиховог рада, тако да врло мали број свршених слушалаца и раде као активисте на указивању прве помоћи. Са њима се не одржавају састанци, не мењају искуства, па људи постепено и заборављају оно што су научили. Да би се ово избегло, приступиће се одржавању семинара за обнову и допуну знања, кроз које треба да прође сваки свршени курсиста, бар једном годишње, у

Да би активизирао што већи број чланова на извршењу његових задатака, и то тамо где је најпотребније, Црвени крст ће приступити

формирању _ повереништава Шрвеног крста у већим предузећима и установама. Један од главних за-

датака ових повереништава биће и пропаганда курсева прве помоћи и агитација за упис на њих. Задатак ових повереништава биће такође и одржавање дисциплине, борба за сталност курсева, као и борба. против опадања броја курсиста, Иста тако, повереништва ће водити и евиденцију активиста прве помоћи, одржаваће са њима саветовања, упознавати проблеме из свакодневне праксе и давати предлоге за допуне или измене како на курсевима, тако и за семинаре. У овим задацима повереништва Црвеног крста морају остварити тесну сарадњу са синдикалним подружницама.

Борба за испуњење Петогодишњег плана изискује огромне радне снаге, Сваки непотребно изгубљени час наноси штету нашој социјалистичкој изградњи. Зато не смемо

дозволити да због малих повреда, зато што нико није знао, или је погрешно указао прву помоћ, привреда губи драгоцене часове.

Мати

оу , Кнез Михаилова улица после изв

ршених радова на ре конструкцији

Плансра изградња и уређење Београда

Ове године извршена је реконструкција великог броја улица

ОКОМ последњих година у Бе"ограду су извршени бројни комунални радови и радови на каппталној изградњи. А ове године је поред 230 станбених зграда, које се налазе у раду. извр" шена и реконструкција великог броја улица. Реконструкције су врше не највише у еним улицама где је теретни саобраћај најживљи, па су због тога оштећене или је квалитет коловоза слаб, Исто тако, вршена је реконструкција улица које досадашњим изгледом нису одговарале свом правом карактеру, као што је то случај са Кнез Михаиловом улицом. У овој улици је целом дужином стара подлога замењена новом бетонском и направљен нов застор. Ово је урађено зато што је саобраћај у овој улици жив. нарочито тролејбуски, који је у великој мери разорио стару подлогу. Од „На-Ма“ до Академије Наука ширина коло: воза сужена је на шест метара, а леви тротоар проширен на пет. Ово је учињено стога што сама Кнез Михаилова улица има више карак“ тер улице за пешаке, а мање за промет. Изведеним радовима се тролејбуски саобраћај преоријентисао на Васину и Обилићев Венац. На делу од „На-Ма“ до Академије наука је аутомобилски саобраћај једносмерни, а за други смер је искори“ шћена Чика-Љубина улица. Извршена је реконструкција и Булевара Југословенске армије, За

ПЗБИЈЉАН ТРУД ДА СЕ ОБЕЗБЕЛ И снабдевање Београда воћем у тону зиме

ве сезоне снабдевање нашега

града воћем одвијало се ус-

пешно и по плану. С обзиром

на то да је ова година дала

добар род воћа, изузев бостана кога није било у довољним количинама, јер не подноси кишу која је у пролеће обилато падала), као и на то да је довоз воћа са терена доста правилно организован, сасвим оправдано су се очекивали добри резултати. Почетак сезоне обележен је великим довозом трешања, а затим су се ређале разне врсте воћа: кајсија, шљива, којих је нарочито било много, бресака, јабука и дуња. Што се тиче грожђа, његово је доспевање закаснило за неких двадесет дана због кише,

Ј борби за извршење годишњих планова

о (Наставак са прве стране)

У барби за већу продуктивност рада, колектив пдрдузећа „Борац“ вије остао по страни, Радници су, У част Другог конгреса синдиката мрбије, ортанизовали нов начин рада. Појединци су премашивали норму за око 800%. Оважав систем рада није могуће стално спроводити. .„Б0рац“ у својој производњи зависи У многоме од полуфабриката који се израђују у другим предузећима. На те полуфабрикате мора често да се чека због недовољне производње или слабог транспорта произведених полуфабриката. Кад би и предузе-

_ћа, односно ливнице, које израђују

полуфабрикате, увеле нов начин

"рада и знатно повећале продукгивност, као кад би се транспорт по-

бољшао, било би могуће завести нов

_ начин рада као сталан систем.

# »

Ових пена колективом струји са-

"мо једна мисао — што пре заврши8 ти годишњи план, _ свакодневно разгласна станица, пот-

На то потсећа

сећају разни графикони на којима се линија успеха приближује победи. Радници улажу све своје снате да и тај кратак рок који их дели од дана остварења плана што више

" скрате. Одељења, која су већ заврттила своје планове, помажу онима "која су близу извршења. Читав ко-

лектив се залаже да предузеће, као елина, што пре извојује победу. ТУ том напору брзо ће свим радницима. протећи преостали дани. Кад У понедељак или уторак 14 или 15 новембра. засвира ситена, означаваући да је испуњен годишњи план о свим одељењима ће писати: Радимо за 1950 годину, МЕ о

тако да је пуна сезона ове врсте воћа настала тек сада. То се најбоље види по обиму грожђа у продавницама. Грађани се, можда, питају како то да грожђа има довољно, кад се често виђају редови пред продавницама. То долази отуда што нема довољан број продавница, тако да недовољно разграната мрежа не успева да услужи све потрошаче. Поред недовољно развијене мреже продавница и недостатак продавачког особља реметио је правилно снабдевање воћем. Због тога су многе тезге остајале неискоришћене, док су се код појединих стварали редови. .

Просечан довоз јабука кретао се између дванаест до петнаест вагона дневно. Већ садасу послати људи У Македонију и Словенију да испитају ситуацију у вези са снабдевањем Београда јабукама и може се рачунати да ће ове зиме бити стављено у трап око две стотине вагона јабука. Поред тега, испитује се могућност довоза јужног воћа смокава, рошчића, поморанџи, мандарина и кестена. Због тога су неки службеници отишли | Далмацију да би се на терену уверили какви су изгледи за снабдевање Београђана овим артиклима. Уколико се не добију довољне количине да се подмири све становништво, требало би да Савезно министарство трговине и снабдевања додели известан континтент за дечје ресторане.

Поред тога, испитиване су могућности да се остави извесна количи-. на грожђа за зиму. У овоме се није успело, јер за то треба имати специјалне просторије у којима би се грожђе неговало и одржавало У добром стању. Међутим, таквим просторијама засада се још не располаже. Што се тиче примитивног начина остављања, такозване „евенке", он се ниуком случају не може применити када су у питању велике количине. Велике количине воћа стављају се на расположење Фрабрици у Кијеву за прераду. Прерађеним воћем — разним мармеладама и џемовима — прво ће се снабдети социјалне и здравствене установе и дечји ресторани, а тек после ће се пустити за продају грађанству,. Треба нарочито, подвући да је ове године дуња добро родила и уколико буде шећера у довољним количинама, моћи ће се одвојити и за прераду.

На крају треба додати да је недостатак превозних средстава у самом граду у многоме ометао снаб-. девање грађана добрим квалитетом воћа, Често је роба стизае у продавнице изубијана и изгњечена због тога што је, или дуго чекала у магацину на транспорт, или је превожена тако стешњена, да се услед недовољне вентилације кварила.

Али, као што смо већ навели, и поред наведених недостатака, може се рећи да је ове сезоне 6београдско становништво имало до вољно воћа и да ће га и током зиме имати. Ситуација у снабдевању воћем у овој години знатно је 6оља од оне у 1948. Док се, на пример, у прошлој години оскудевало У јабукама, ове године их има у довољним количинама.

стор ове улице, као и крупна кодка, били су у великој мери оштећени. Ова врста калдрме се уопште у Бе“ ограду показала као врло непрактична, јер да би била дуготрајна потребно је за њу употребити висо“ ко квалитетну стену, као што је базат, Зато је на делу од Славије до, Небојшине улице крупна коцка за“ мењена ситном и заливена асфалтом. На целој дужини ове улице, од Славије до Франше д' Епереа у" лице, проширени су тротоари, тако да су са обе стране широки пет и по метара. На овај начин. пешачки промет, који је у овој улици врло жив. олакшан је, нарочито за време спортских утакмица, када је при“ лив маса за стадионе велики. Душанова улица, у којој је теретни саобраћај велики. имала је до сада застородасфалта, који је при“ лично слаб. Због тога је и у овој Улици извршена реконструкција. Замењен је застор и постављена ситна, камена коцка, заливена битуменом, која може да издржи и највећи промет. Истовремено је изврше на и оправка асфалта на тротоарима. Исто тако. извтипена је рекон“ струкција Улице 18 октобар и Војводе Глигора за тешки саобраћа.

У Улици Војводе Степе отпочели су током ове године велики радори. Њима је обухваћено не само уређење тротоара и коловоза, већ ми реконструкција трамвајске пруге, ко" ја је до сада била једноколосеччаи онемогућавала укључење већег броја возила. Она је сада замењена двоколосечном и постављена целом дужином улице. Због тога су извре шени извесни радови на електричној мрежи. а телефонска ваздушна мрежа спроведена је подземно. Ка нализациони колектор се ради целом дужином улице. Сви радови У овој улици извршени су по иовој регулационој линији, али се ове го“ дине није приступило рушењу зграда. осим у најнеопходнијим случа“ јевима. Ови радови су великог обима и због тога неће моћи бити завр“ шени ове године.

Стадион Централног дома Југословенске армије, један од великих објеката изрсђених у трећој план ској години, захтевао је израду приступних путева и уређење око самот стадиона. И ови радови иззр-

шени су ове године у знатном оби-

му. Улица Динка Рањине, која је добила нов назив, просечена је по потпуно новој траси и омогућила брз и несметан прилаз стадиону. Ново. просечену улицу, израдиле су о младинске бригаде. На свечаној седници ИОНО Београда. одржаној 20 октобра ове године, добила је назив улица „Омладинских радних брига“ да“ у знак признања за залагање омладине, Просецање ове улице је један од првих радова на изградњи саобраћајне мреже будућег Београда по генералном плану.

Већ се у трећој планској години приступило изградњи улица према најновијим "урбанистичким реше“ њима и захтевима Генералног плана. Улица „Омладинских радних бригада“ има коловоз широк девет и по метара и два асфалтирана тро“ тоара, од којих је један широк два метра, а други девет, да би се масама посетилаца омогућио што лакши прилаз стадиону. Поред изградње све улице, делимично је извршено уређење око самог стадиона. Поплочан је цео слободан простор и извршено његово озелењавање. Сви ови радови били су скопчани са ве“ ликим тешкоћама, Нарочито су били обимни земљани радови. За уре" Ђење овог терена ископано је преко 40.000 кубика земље. Радови нису још завршени и наставиће се у идућој години. Идуће године израдиће се погоднија веза за Булевар Маршала Тита и нови део Булевара до Гучевске улице. Осим тога, израдиће се и велики простор за паркира-

_ ње возила и читав низ улица које. окружују овај

фискултурни комплеке. . Поред радова на рекопструкцији ових улица обављени су многи ра: дови на Водоводним канализацијама, на електричној ваздушној мрежи, на подземној телефонској и уређени многи паркови, Све ове радове изводила су предузећа под административно“"оперативним _ руководством Повереништва комуналних послова Извршног одбора Народног одбора Београда уз велику помоћ омладинске и фронтовске добровољне радне снаге.

Сви ови радови, извршени или запонети у овој години, сигуран су корак на путу ка модерној, планској изградњи Београда, на путу да он постане репрезентативни град наше социјалистичке домовине,

Иекумића у сранизации оббробољноћј рада

62 (Наставак са прве стране)

статке не само добровољним бригадама, већ и предузећу које изводи радове. Међутим, било је случајева да стручњаци, архитекти, инжењери и техничари раде као чланови

бригада са лопатом и крампом, а У, стручних ·

управи радилишта нема лица. Управе радилишта, које су правилно схватиле свој залатак и биле добро организоване као руководећи органи, огромно су допринеле да се рад добровољних бригада обавља по плану и одређеном систему. Поједине управе нису одговориле својим задацима. Приликом њихбвог формирања гледало се да се задовољи формална страна, а није се водило рачуна да чланови управе поседују стручне и организаторске способности за тај рад. Било је и таквих случајева да су начелници бригада и чланови рејонских управа сачињавали управу радилишта, што је скроз погрешно. Искуство ове године показало је да је неопходно потребна формирати управе радилишта на сваком, па и најмањем објекту, јер 6ез управа нема планског, добро организованог и систематског рада и правилне употребе и распореда радне снаге.

'" Образовање стручних бритада по-

чело је у овој години у Другом, Петом и Шестом рејону и претставља даље _ усавршавање организације добровољног рада и њено подизање на виши степен. Позната је чињеница да су чланови Фронта углавном · употребљавани на помоћним пословима у грађевинским радовима. Тако је велуки број занатлија разних струка копао земљу и пребацивао цигле, уместо да више допринесе својим стручним радом. Од занатлија су се почеле формирати

стручне бригаде зидара, тесара, ар- ·

мирача, столара, електричара и друтих. Ове бригаде постижу много бољи ефекат рада и у приличној мери пружају помоћу решавању

оскудице стручне радне снаге по нашим градилиштима. '

У Другом, Петом и Шестом рејону добровољне бригаде заједно са стручним бригадама обавезале су се да изграде читаве станбене зграде искључиво добровољном радном снагом. Узимање оваквих – обавеза подиже радни полет бригада, омогућује боље такмичење између бригада, десетина и појединаца, а чланови Фронта могу по завршетку 06јекта да виде резултате и плодове уложеног труда.

У погледу планирања добровољне радне снаге отишло се ове године доста напред. Али, било је и доста недостатака и неорганизованог рада у неким организацијама. У почетку године добровољне бригаде су радиле на преко 250 разних објеката. Било је честих појава да се бригаде пребацују са објекта на

"објекат, а када претходни није ни

довршен. Очигледно је да се добровољном радном снагом не може истовремено подмирити потреба на свим објектима. Искуство показује да је нужно да се планира одређени број објеката, а тек пошто се они заврше да се планира рад на новим објектима.

Планирање добровољног рада у часовима треба потпуно избацити из праксе. Ове године се понегде стварала трка за постизање што већег броја _ часова, почев од поједлинца па до рејонских управа, а није се водило рачуна о ефекту рада. Тежња за испуњењем обавезе у часовима слаби планску организацију рада на објектима. Четвртак се претворио у дан масовног рада у Фрронту. а у осталим данима подбацивао је планирани број људи. Понегде је настала јурњава да се четвртком надокнади оно што је преко недеље изгубљено. Јасно је да на неким објектима није могло бити организованог рада. Ефекат је понекад био слаб а часови су се бележили. |

Израда годишњих планова рала

за сваки објекат, у коме ће се тач-

но предвидети број људи који ће излазити сваког дана, а исто тако и рок у коме ће се завршити објекат, најбољи је начин за добро организовани рад добровољних бригада. Оваквим радом — организације настоје да свакога дана изводе планирани број људи и да се остваре планом предвиђени радови. У изради планова који ће се у будућности правити треба да учествују и стручна лица, јер, ће планови на тај начин (бити реални и конкретни. Организације које су ове године употребиле стручна лица за планирање на појединим објектима постигла су крупне успехе.

Агитација у току овогодишњег рада није увек равномерно вођена, на неким радилиштима нису се редовно истицали резултати, бригада, чета и појединаца. Редовно предавање заставица је необично важно ради организације такмичења, Основне организације и рејонски одбори који су питањима очигледне агитације посветили пуну пажњу, постигли су велике резултате и развили добро такмичење на радилиштима. Очигледну агитацију на радилиштима треба стално усавршавати и увести је на сва радилишта у идућој години, јер ове. године на неким објектима се запостављало ово веома важно питање.

Ово су, уопште узевши, нека 0основна искуства из овогодишњег организовања _ добровољних __ радних акција у Београду. Пред рејонским одборима Фронта и одборима основних организација претстоји задатак да детаљно анализирају све успехе, недостатке и искуства ове године да би се у идућој години приступило још Фрганизованијем и успешнијем раду са добровољним _бригадама. + у

| претставника националних мањи-

Још. нешто ||

4 ,„„ибузфана, извора“

АНАС би се већ могао, узи~

мајући само у обзир последњу

тодину и по дана, написати

необично занимљив роман, пун хумора и гротеске у исто време, о модерном барону Минхаузену у новинарству западних и информбироовских _ земаља. Свакога дана на ступцима информбироовске и реакционарне штампе појављују се измишљене приче, такве лажи којима нема ни почетка ни краја, које не само имају задатак да распале машту читаоца и слушалаца него да их и дезоријентишу и деморалишу. Најновија таква Херст-информбирооваца „патка" јесте она о оснивању пете интернационале. Поред неких других „добро" информираних листова и лист Сарагатових социјалиста „Уманита" смело је пре неколико дана представио својим читаоцима ситуацију у нашој земљи тврдећи како Југословени „отворено говоре и зато се више не крије намера о оснивању пете интернационале" Као доказ за то „Уманита" је навео да ће се негде код нас одржати конгрес

на у Југославији, а то је, сасвим разумљиво, „корак даље ка оснивању пете интернационале“, Таквим и томе сличним аргументима не служи се само овај лист италијанских десних социјалиста, нето и доктринари: Информбироа и реакционарна штампа. Међутим, став југословенског партиског руководства о томе је већ јасно изражен и познат. „Југославија је одлучно — изјавио је друг Милован Ђилас на питања претставника „Њујорк тајмса" — против стварања ма какве нове комунистичке или сличне интернационале. Тај став потиче из нашег општег става према радничком и демократском покрету. Раднички и демократски покрети — закључио је друг Ђилас — треба да се развијају самрстално на бази услова и положаја своје земље".

Конференција „округ стола“

У Хагу је завршена конференција „округлог стола" на којој су претставници индонежанске реакционарне буржоазије, после дугог већања и нагађања, потписали споразум у шест тачака, који не значи ништа друго него отворену капитулацију како у погледу давања економских и финансиских концезамке у које се ниједан поштен сије Холанђанима тако и низом политичких уступака. Сједињене Индонежанске Државе номинално су

остале независне, а уствари су при-

знале власт Холанђана.

Најкарактеристичније у – целој ствари претстављају формулације појединих тачака споразума донесеног за „округлим столом". Тако на пример: Иако Сједињене Индонежанске Државе имају пуну надлежност у питањима спољне трговине, оне налазе за корисно да своју трговинску политику координирају са трговинском политиком Холандије; или: У преговорима са неком трећом страном обе уговорне стране имаће своју посебну делегацију. али ће радити споразумно и даље: Што се тиче евакуације холандских трупа оне ће се повући у „што је могуће краћем року", стим да комисија ОУН за Индонезију може да интервенише уколико би наступиле какве тешкоће у овом предмету. То су формулације само неких тачака споразума. И остале су у основи такве. По оној народној — дајем ти да ми трипут више дадеш — Холанђани су за „округлим столом" осигурали своје привилегије у Индонезији додуше само утолико уколико народноослободилачки покрет не досегне опште народне размере и поремети планове свих учесника конференције „округлог стола",

Фишерове ансмлиза сусриских избора

Ернест Фишер, члан ЦК КП Аустрије, на конференцији за штампу говорио је о резултатима општих избора од прошлог месеца када је КП добила 6% гласова. Он је признао да су реакционарни и нацистички елементи подигли главе У Аустрији. „Последице јачања нацистичких елемената — нагласио је он — појавиле су се већ у Салцбургу и Горњој Аустрији, у предузећима где се већ поздравља хитлеровским поздравом, премлаћују радници и где долази до антисемитских иступа", Фишер је сву кривицу бацио за јачање нацизма на вођство социјалистичке _ странке, јер се она ослонила на Савез независних (за овај Савез гласао је велики број нациста) да би добило већину на изборима. То је тачно. Али на питање — зашто радници нису гласали за леви блок комуниста и левих социјалиста — Ернест Фишер је могао само да каже: „Многи радници, припадници социјалистичке странке одобравају наш став, али су гласали за социјалистичку странку, јер су се надали да ће победа социјалистичке странке на изборима довести до преокрета у политици и Аустрији коначно отворити пут ка социјализму", Ове илузије многих радни“ ка социјалиста у Аустрији нису биле само њихове него и комунисти“ чког посланика Ернеста Фишето који није на време повео оштру борбу за раскринкавање вођства

десних социјалиста,