20. oktobar
=
"ма, даљи ток развитка на
НТ ТУЗЛЕ,
Народна штедња |
У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ДРЖАВИ
А ПУТУ у социјализам, рево-
луционарно освајање власти
и узимање средстава за про-
изводњу у руке радног народа, претставља најглавнији, али само претходни услов да би се потом могло приступити изградњи социјалистичке привреде. Због тога се као основни задатак поставља у том периоду најсвестраније откривање дотле неискоришћених извора и могућности, Механизација производње, свестрано масовно такмичење, све шира рационализација производних процеса и метода, борба за већу продуктивност рада, смањење пуне цене коштања, ' привредно рачунско пословање у предузећима и слично, претстављају, свакако, основне облике све већег развијања производних снага, Међутим, поред ових најважнијих одлика пред градитеље социјализма непрекидно се откривају све нове неискоришћене могућности даљег развијања продуктивних снага.
Многи од ових облика изгледају на први поглед незнатнији, али ако се сагледају у својој укупности и повезаности појављују се као крупан и озбиљан корак на путу социјалистичке изградње. Улагање штедних улога у банку претставља један од таквих облика, који на први поглед изгледају ситни и безначајни, али по укупном обиму су једно од моћних средстава социјалистич= ке изградње. Улагање на штедњу ситних сума новца изгледа као проблем мало вредан пажње, као мало питање једног домаћинства. МеђЂутим, по својој суштини и обиму, кад се узму у обзир стотине хиљада домаћинстава, он претставља крупан привредни и друштвени проблем, као и значајан проблем за економику хиљада појединачних домаћинстава и милионе трудбеника. Улагање на штедну књижицу је здрави врло приступачан пут да се пође и постепено изађе из материјалних неприлика и несређено-
ритам
у УМЕТНИЧКОМ МУЗЕЈУ ОТВОРЕНА ЈЕ
ЗЛОНЊБА
БЕОГРАДСКОГ
_ СЛИКАРСТВА ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА
а дан 29 новембра 1949 отворена је Н А ривременим просторијама метничкот музеја (на Студентском У тргу) изложба београдског пење карства с почетка Хх века. Као трећа У низу овогтодишњих изложаба овога пи зеја, она показује, својим изложени материјалом, макар у о
почетком ХХ века. Од Ђуре » са којим је почет овај низ, па преко 5“ роша Предића и паје Јовановића ДА београдског сликарства на почетку 24 века, . гледалац који је пратио редов “ изложбе стећи ће једну одређену слИЋа о нашој уметности друге половине х и ХХ. нарочито 0 ле азвит мако на тим изложбама ни били путеви сви и најбољи њени мајстори, (рецимо Данил, Крстић и др.) На изложби су, углавном, обухваћени сликарски радови оних уметника који су живели и радили У Београду и чија је уметност била типична за ову епоху; то је уметност која је водила развој српског ликовног стварања Отуда и нами „Београдскот сликарства“, који као нов термин улази у наше проучавање српске уметности. За разлику од назива „српске уметности“ који је далеко шири и комплекснији (у то време још раде Ћорђе Крстић, Мародић, Стева Тодоровић им др), појам београдског слихарства је ужи и показује садржајно и формално јединство код ове сликарске групе. У ту групу ушла су и дела сли« кађа Стевана Алексића који није живео, нити радио У Београду, али се он везује за то сликарство ликовном проблематиком својих слика. Садржајно он завршава Војвођанско сликарство, али чини ликовну целину са оном групом која ради у Београду. Исто тако и назив, „импресиовизма“ не би био на ме сту, јер не би обухватио многоструко стварање ове разноврсне групе уметника и, јер тај надимак, и код најистакнутијих његових претставника на ов изложби (Миличевића, Миловановића и делом Надежде Шетровић) није лоследно оправдан, јер њихове слике нису само „импресионистичке“,
Жрајем ХТХ и почетком ХХ века гасио
се у српској уметности један њен истакнути део — Војвођанско сликарство. 47 метнички цента з Војводине прелази у“ Београд. Томе су нарочито помогле друштвене и политичке прилике у оновременој Србији, која почиње'да окуп“ ља око себе сва стремљења српскот народа. Београд, постаје културни, асамим тим и уметнички 'цептар Срба. У њему се оснива. и'прва) већа уметничка итк6_ ла: прво" Кирила Кутлика,га доцније Ри„јете- вукановића. У тој школи се већ гау сте; ВУ вића, · 8 "је почеци оног правца Који ће лопније "да се развије У импресионизам. Тиме се "предодређује и пут младих сликара ко(ји се ту школују. Они, доцније, кад од„лазе на усавршавање на страну, У Минхен, или Париз, улазе у КРУГ сликара који се баве проблемом) осветљења на сликама, који излазе у природу напутитајући атеље, и тамо сликају непосре_ дне утиске. светлости ји атмосфере, У круг импресиониста. '' На изложби су приказана дела шеле “ те групе и њем развој, У холу су изло„жена. „дела четворице сликара: Ристе укановића, Стевана АДЕКЧИНЦЕ Леона
ИАСТАВАК НА 3 СТРАНИ
сти појединих домаћинстава, а са најмањим одрицањем у потребама.
У данашњем стадијуму социјалистичке изградње у нашој земљи, ма да многе потребе трудбеника још нису задовољене, основни услови за живот радних људи створени су и обезбеђени. Њих више не притискују тешки животни проблеми, који као мора притискују радничку класу у капиталистичким земља» ма. Улагање на штедњу на штедну књижицу оних сума, које су наме-
„њене за несвакидање потребе, до-
принеће чвршћем планирању и већој самодисциплини у погледу распореда и трошења новчаних средстава. Стално улагање, ма и најмањих сума, уноси и већу уздржљивост у изузимању сума већ уложених на штедњу, То непрекидно увећава суму штедних улога, ма колико се појединачно и по мало улагали., Камате на ове улоге, које банка плаћа и додаје улозима, такође непрекидно увећавају штедне улоге. На тај начин, улагачи неосетно стварају новчана средства са којима могу да решавају значајније личне и породичне проблеме. Положај наших радних сељака и њихови услови за штедњу још су повољнији него. код радника и службеника. Економски положај сиромашних и средњих сељака из основа је промењен. Они су ослобо= ђени дугова и камата, високих пореза, такса и многих других дажбина. Исто тако, ослобођени су шпекуланата и зеленаша, Несразмера у ценама између њихових и индустриских производа знатно је ублажена. Аграрном реформом дата је земља великом броју сиромашних сељака. Отворене су широке могућности рада и зараде онима који немају довољно земље. Радни сељаци нису више у положају да одвајају од својих уста да би нешто изнели
на пијацу. Основни животни услови. : ма да још.
знатно су побољшани, ма, многе и велике потребе на селу нису задовољене;
Новчана средства притичу данас у село лакше, равномерније и обимније, него у предратним условима капитализма. Данашњи обим потрошње индустриске робе. на селу то несумњиво потврђује. Упоредимо само данашњу потрошњу текстила, шећера, гаса и других производа са предратном потрошњом или укупни промет данашњих продавница и предратних. Београдске продавнице су свакодневно пуне купаца са села. Нема количине текстила, која би по нижим ценама остала непродата на селу.
Све ово говори да се на селу, уопште узев, налазе знатне количине новца, Статистички подаци о новчаном оптицају, такође, говоре о великим количинама новца вам оптицаја. Питање увлачења ових количина у саобраћај, поставља се као важан финансиски. проблем социјалистичке државе. Наши сељаци још увек нерадо дају новац на штедњу у банку. Интерес, који сељаци
"могу да нађу улагањем свога новца,
то. Особеност овакве ситуације на селу поставља пред радне сељаке још озбиљније и 0штрије питање сређенијег и дисциплинованијег распореда новчаних прихода. У данашњим социјалистичким условима широким радним масама сељаштва пружа се могућност да пођу путем постепеног одвајања и штедње новца за своје повремене и ванредне потребе, да постепено уносе у свој живот стил штедње, предвиђања и планирања уместо ранијег дављења у канџама шпекула"ната и зеленаша и животарења од данас до сутра. За прелом У овом погледу стоје пред нашим сељаштвом многе стварне тешкоће и предрасуде, наслеђене из недавне капиталистичке прошлости, Код сељаштва је било укорењено оправдано неповерење према штедњи у капиталистичким · банкама. није био никада сигуран да новац неће пропасти, као што је стварно и био случај код већег броја великих и малих банака. Сељаци су из-
бегавали да улажу новац у банку на штедњу, оправдано или не, јер је штедна књижица указивала и порезнику и корумпираном чиновнику и преваранту на улагача. Заосталост
предратног села Уп
упућује их на
цима, него у банци., Т6еВА, Мк пре рата. а и данас, била је укорењена нарочито код шпекуланата и кулака, кеји нису желели да расправља и сазна о пореклу њи хових великих сума новца. Данас се у овом погледу ситуација мења и треба да се измени.
Свестрана помоћ коју наша народна држава указује занатству отстранила је неизвесност перспективе занатлија, који су имали пр-
НАСТАБАК МА 2 СТРАНИ
ИСТ НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА
. Улагач
ућивала је да се | новац чува у сламњачама и. јастуТаква навика и.
се.
„Шрмаија"
Поштански фаз
БА
Ђеоброфске слике
Захваљујући залагању омладине и стручних радника у Београду је заврше на још једна нова грађевина, зграда „Борбе“, која је једна од предв иђених великих зграда на будућем Трту Маркса и Енгелса
Омладина изграђује
(ВЕАИНО ПТВНРИЊЕ ФЛБРНЕ | нам славна ар „ЈУГОВИНИЛ"“ | |
ске књиге", постављена је-мапа Београда на
Којој су обележена радилишта и градилишта
омладинских радних бригада. Још априла месеца, када су је руке бригадиста истакле, грађани су, заинтересовани, застајали и посматрали где ће се све водити нове радне битке за улетшавање и изградњу Београда. Тада су, баш ту, позади те мапе, омладинске бригаде рушиле стару кафану и биоскоп „Таково".
Та мапа, је данас докуменат изградње. Иза ње стоји већ остварено дело. Осам месеци је прошло откада је она наговестила нове радне битке за изградњу Београда. У њима је учествовало 19.200 омладинаца из разних крајева наше земље, Сврстани у 127 бригада, радећи на разним пословима, надахнути херо1ством наше омладине, они су дали за то време 3.703.009 радних часова за улепшавање и реконструкцију нашег града. . Ј
И данас стоје натписи по нашим улицама, пароле и имена бригада на свакој грађевини, на сваком спрату — свуда куда су прошли.
Дошавши са'разних страна, из разних крајева земље, градили су они и Нови и „стари“ Београд. Ту се ковало чврсто братство и јединство и давао завет изградњи Београда. Рушиле су се све клевете стране штампе и радиа. Ношене истом мишљу и надахнуте истим духом, оствариле су дело изградње педесет пет бригада из Србије, двадесет из Хрватске, тринаест из Македоније и седам бригада из Босне и Херцеговине. А већ данас нове бригаде крче нове путеве и настављају дело својих претходника.
Ево, како у бројкама изгледа оно што су учиниле радне бригаде на једномесечном и двомесечном 60равку у Београду. До краја октобра: подигнуто 29.689 кубних. метара зида, ископано 193.558 кубних метара земље, бетонирано 22.206 кубних метара, док је малтерисано 43.821 квадратни. метар површине цигала. У овом временском периоду радних акција утрошено је преко седам милиона опека. а
Ове године изградња Београда била је и велика школа за омладину за учешће у даљој изградњи, Преко 30% омладинаца радило је послове полуквалификованих и квалификованих радника, чиме се, знатно ублажио недостатак стручне радне снаге. Већ сала. кроз такмичење омладинских бригада, 20'/, зидара. на омладинским радилиштима, ради по новом начину
· зидања, а много већи број по новом начину малтерисања, армирања и на тесарским радовима.
Као резултат тога рада Главни штаб омлалинских бригада на изградњи Београда, дао је следеће саопштење: За ;
— „У Београду је стављена под кров велика зграда „Борбе" и дозидана су два спрата на Централном комитету Комунистичке партије Југославије. Стављена је под кров зграда Министарства спољне трговине, а на згради „Југословенске књиге" ради се последњи спрат. У Пајсијевој улици граде се последњи спратови велике станбене зграде, У току су ралови на изградњи Централног. комитета Народне омладине Југославије и Геокарте. У Сазоновој улипи сатрађено је четрнаест канцелариских зграда, а на Вишњици подигнута је велика циглана која ће већ идуће године производити цигле.
ту
У Каштел Сућурцу, крај Сплита, саграђена је _ џиновска фабрика „Југовинил“, моћни комбинат. · наше: хемиске индустрије и 29 новембра, на Дан
публике, свечане. је пуштена у пробни “погон. _
— Приликом овог свечаног пуштања у пробни по_ тон одржан је'митинг, коме су присуствовали: министар лаке индустрије Савезне владе Јосип Цази, „министар поморства Вицко Крстуловић командант Југословенске ратне морнарице вицеадмирал Јосип ЛГерни, политички комесар морнарице контраадмирал Вукашин Мићуновић, претставници владе Народне Републике Хрватске и масовних организација. а ,
Пуштање 'у погон овог великог комбината поливинихлорида значи велики добитак за нашу хемиску индустрију. То значи џиновски корак унапред читаве наше индустрије и ступање у ред напредних земаља. ЈЕ,
аћ Заједно са јединицама наше Армије омлалина је саградила стадион Централног дома Југословенске „армије. Поред овога, омладинске радне бригаде су радиле на зградама у Проте Матеје улици, санаторијуму на Дедињу, Претседништву владе Србије, зграли »Танјута и Дому синдиката. Од комуналних ралова "реконструисана је кнез Михаилова улица и прва деоница Улице Војводе Степе, а изграђена је Улица Омладинских бригада. Поред тога, поправљене су улице Булевар Југословенске армије и Цвијићева". У саопштењу Главног штаба није поменута изградња 178 станбених зграда на Карабурми, Миријевском Путу и Црнопоточкој улици. . " Ниучему нису изостале омладинске бригале на изградњи Београда од оних у Новом Београду. Истим
3 ПГ _ МАСТАВАК МА 2 СТРАНН
•
НАРОДНА ШТЕДЊА 00
ИЗЛОЖБА БЕОГРАДСКОГ СЛИКАРСТВА
· Четири нова аматерска позоришта _
2 ДЕЦЕМБАР 1949 ·
Број 263 — Година У — Лист излази сваког петка — Цена броју 2 диНара — Редакција и администрација: Драгослава Јовановића У 752 — Телефони: 22—210, 21—957,
_менути Градска менза Другог ре-
__ кувн парадајз. Како се које бу-
миран
“
побан љб оВИ
20—5%43.
Како сци
СА 'ЗИМНИЦОМ П0:_ МЕНЗАМА И РЕСТОРАНИМА
А се неби десило да труд“ беници Београда због не“ марности н небрижљиво“ “ сти појединаца, добијају преко џеле зиме једнолич“ ну храну (пасуљ и кромпир), да то је упутство управницима мензи п ресторана о снабдевању вимниџом. Нарочито им је указано на то, да треба што пре да склопе уговоре са предузећима за воће и поврће, ради испоруке потребних количина поврћа.које би саме мензе н ресторани _ прерађивали за зиму. На конференџијама, које су одржаване са управницима _ ових објеката, детаљно је претресан план зимнице и указано на који ће се све начин отклопити тешко“ ће у вези са набавком поврћа.
Од састанка са управницима протекло је више од два месеџа. За то време склопљени су угово· ри са Градским предузећима за воће и поврће п предузећем „Ко“ смај". Под сталном контролом у“ праве за друштвену _ исхрану ИОНО:а н они управници, који су доста небрижљиво пришли _ овом питању, били су принуђени да ва. кључе уговоре о инспорупт повр» ћа за зиму.
Зима је скоро на прагу. Значи да би требало да су у магацини“ ма и подрумима свих мензин и ре сторана већ смештена бурад — са киселим купусом, _рибанцем н у тлавнцома, киселим паприкама п парадајзом и другим. Са набав» ком парадајза је, додуше, доста тешко ишло, с обзиром да га ове године није било у довољним ко“ личинама, Међутим, баш овде на питању припремања аимнипе, још једанпут се јасно показало отку“. да долази до разлике у снабдеве» а ности и квалнтету хране код потедб јединих мензи н ресторана. Онде; је. где су управници и особље које аи. им помаже при набавци потреб“ Њиних памирниџа, озбиљно схватилијаћи своју дужност и уложили сав своја м труд, умешност н сналажљивос пред да осигурају трудбеницима добру храну, ту је н било успеха, и“
Ресторан Миннстарства _ рудар“ стна ФИРЈ, на пример, пема У својнм магацинима никакве зимни“ џе ничег што ће његовим абонен“ тима обезбедити добру _ исхрану преко џеле зиме. Управник мен“ зе, који је тек током овог месеџа ступио на дужност, каже да он за“ сада не располаже ни најмањим количинама зимнице. Међутим, то је ресторан који треба да храни током целе зиме своје абоненте. Исти је случај и са рестораном Повереништва финансија ИОНО-а.
Од ресторана и мензи које сла» бо стоје са апмницом, могу се по“
јона, ресторан Главне дирекције кугличних лежајева, Бродара на. Тукариџи и још неке. Као супрот“ ност овим ресторанима нарочито се може истаћи поред ресторана Министарства грађевина НР Срби“ је. „Парка“, „Радника“, „Дорћола", „Вашингтона“ н других, ре сторан „Текстил", градског преду“ већа за текстил. У магапинима 0 тог ресторана има свега што је потребно да се дочека зима. Ведике каџе пуне су киселог купу“ са паприке н парадајза. Овај ре“ сторан се постарао да спреми и
Ре са купусом испразни одмах се на његово место ставља нов купус, да се кисели. Набављач ресторана скоро сво време проводи на пијаџи: испитује шта би све мо гло да се набавт, разговара са. продавџнма, упознаје се са ста-“ њем на тржишту. Захваљујући у порном раду н сналажљивости тога човека и других који му помажу, абоненти имају одличну храну, а имаће је н током џеле зиме.
Требало би да се управе преду“ зећа више запнтересују за своје мензе н ресторане, да руководно» џима ових објеката. пруже сву по, требну помоћ. Исто тако, да прате рад особља ресторана, да га, с времена на време, обилазе и по гледају шта се у њему ради, да ли се нешто набавља, а сада кон» кретнод, како стоји са припремама зимниџе. На сваком послу има ви“ ше и мање сналажљивих људи, вредних н лених итд. Управе пре“ дузећа су дужне да испитају до кога је кривица ако у њиховим ре» сторанима не нде све како треба. Важно је схпатити да се исхрани трудбеника мора посветитп пуна пажња, Зато су они, којима је по, верен овај крупан задатак, дужни ла уложе сне напоре, да стално врше контролу рада у својим ресторанима н позивају на одговор“ ност сваког који неозбиљно схва“ та свој посао. Јер трудбепиџи мо. рају имати ове зиме добру, укуспу п разноврспу храну.
М
ми“