20. oktobar

организације ___Беотрада =,

А ДРУГОМ ПЛЕНУМУ Стрељачког савеза Србије истак-

У . . организације Београда.

току ове сезоне београдски стрелци

постигли су врло добре резултате,

Освајањем два прва места, у пио-

ирској мети и гађању из војнич_ ког пиштоља — брза паљба, једног __ другог и три трећа места на репу—_ бликанском првенству, претставља у "велики успех београдских стрелаЊЕ _ да. Ако се узму у обзир објективне ЈЕ · тешкоће, недостатак муниције и орузжја, које су стајале на путу рада и даљег развоја теренских и градске организације, види се сав значај постигнутих резултата.

На територији Београда има је " данаест стрељачких дружина, У оквиру дружина формирани су по предузећима, школама и установа-

организационе Форме рада. – Број мрегистрованих чланова по дружи-

нама и огранцима износи око 6.000.

Наглим развојем стрељаштва у

Београду, осетила се потреба за изградњом нових стрелишта. Недове-

љан број привремених и малока_ либарских стрелишта, а нарочито "недостатак стрелишта за војничку пушку, омело је правилан и добар рад основних и градске стрељачке организације. Ако погледамо број чланова и упоредимо га са бројем стрелишта, видећемо да поред питања набавке оружја и муниције, проблем изградње нових стрелишта поставља се као хитан.

У оквиру предвиђеног плана и датих обавеза, Стрељачки. одбор Градског одбора ФИСАС-а организовао је првенство дружина и градско првенство. На овим такмичењима учествовали су наши најбољи стрелци. Број учесника на овогодишњем првенству града био је много већи од прошлогодишњег. Док је прошле године на првенству дружина учествовало 70 такмичара, ове године број је изнео 722. На првенству града, на коме су учествовали најбољи стрелци дружина, такмичило се 125 учесника. Карактеристика овога првенства је да је поред старих стрелаца учествовао и већи број млађих. Највећи спех стрељачке организације Београда претставља победа над репрезентацијом Крагујевца и одла"зак двојице чланова, у оквиру др"жавне репрезентације, на светско првенство у гађању. Успеси М. Марковића, а нарочито Јована Кратховала, који дели прво место у гађању војничком пушком — са Луном (Аргентина), претстављају не само успех државне репрезентације и стрељачке организације Београда, већ служе као потстрек млађим стрелцима у даљем раду.

љачке организације Београда имале су у досадашњем раду доста недостатака. су се огледали у раду руководства

стрељачке организације. За слабе успехе појединих дружина крива су руководства. Недовољна коорди-

зацијом, нередовно одржавање састанка управних одбора, неподношење извештаја о раду и неодржавање _ састанака са Поред објективних тешкоћа

"моменти играли су велику улогу.

УСПЕСИ _ "

"у раду Стрељачке

нут је добар рад Стрељачке ( |

ма, стрељачки огранци као ниже.

тата

а пи аса

· Поред постигнутих успеха стре-

Ови пропусти нарочито

· дружина, што је у крајњој линији имало последица и на рад Градске

нација у раду са Градском органи-

чланством

главни су недостаци рада дружине, које

смо раније поменули, „субјективни

„Надежда Петровић: -

ДЕРЕГЛИЈА

Проф опфарање | четири нова аматерска

озоришни живот у Београду,

нагло је порастао после осло=

бођења. Препуне позоришне

дворане јасно говоре о све већој потреби народних маса за позоришном уметношћу. Данас се вишев не може говорити о некој посебној позоришној “публици, Нова публика није само један мали део становника Београда, већ читав Београд. Она се одгаја у фабрикама, градилиштима, синдикатима и фронтовеким и партиским организацијама — на врелу социјалистичког рада.

Широко обухваћени у културноуметничким друштвима, београдски трудбеници, као и у осталим нашим градовима, почињу и сами да негују позоришну игру. Они учествују као глумци, режисери, декоратери, сценографи, па чак и као писци У многобројним драмским секцијама, Тако је интересовање за уметност, а нарочито позоришну, које је већ у Народноослободилачкој борби добило велике размере, прожело да» нас интензивном и масовном актив= ношћу најшире народне слојеве.

Драмске секције културно-умет= ничких друштава „Абрашевић", „Торан" и „Стеван Бракус“, која су заузела прва места у својим групама на такмичењу драмских секција, маја месеца ове године, толико су напредовале да су превазишле оквире секциског рада. Оне су, уствари, израсле до позоришног ансамбла, љ у најскорије време ће то и формално постати. ;

На иницијативу Савеза културнопросветних друштава Београда И Месног синдикалног већа формираће се четири аматерска позоришта. Три при поменутим друштвима и једно при Месном синдикалног већу у Земуну. Аматерска позоришта, „Абрашевић" и „Горан" – даваће претставе у Синдикалном дому, Нарочито ће велику улогу одиграти У културном животу периферних 0о6ласти Београда аматерско позориште „Стеван Бракус". Својим претставама на Чукарици, Сењаку, Раковици, Кнежевцу, Железнику и Макишу оно ће задовољити културне потребе тамошњег становништва које не стиже због удаљености да посећује позоришта у центру.

позоришта

Аматерско позориште Месног синдикалног већа у Земуну биће састављено од најбољих чланова драмских секција културно-умет-

' ничких друштава Земуна. Аматер-

ска позоришта · даваће, углавном,

претставе недељно и тиме ће у многоме обогатити позоришни живот Београда. Она ће имати своје управе као и друга позоришта, што не значи да ће се'у друштвима занемаривати рад већ постојећих драмских секција, Мапротив, рад у секцијама и даље ће се форсирати, како би оне уствари постале мепре-

ПОЧЕТКОМ

__ХХ ВЕКА

ГРУДИ ИН

Коена и Марка Мурата, Риста Ву вић још увек има највећи део ком ција из националне историје и нај поезије и портрете. Но, већ на његовим сликама поставља се проблем осе ња; Он га решава као ноћно, драматично осветљење које повећава драматику његових платна, те доприноси снажни“ јем утиску („Дахије“, „У тамници“). И Стева Алексић се, онда кад хоће да ло. већа драматику најчешће ограничава на вештачко осветљење и на композиције из народне историје, па и из религиоз-

не књижевности, (Спаљивање моштију "св, Саве“, „Скидање с крста“), али зна

да ради и интимне, а свеже портрете (,„„Сећање", „Аутопортрет“) и што јенарочито интересантно за развој наше уметности и што та ставља у ову групу: он своје фигуре обрађује кратким по-

· тезима четкице често не сливајући боје,

сушни резервоар из кога ће се црп“ .

сти кадрови за аматерска позоришта, Чланови секција који не буду одмах примљени у позориште имаће пред собом јасан циљ, велики потстрек и амбицију да пређу у позоришни ансамбл. То ће, свакако, 0живети, обогатити и омасовити рад драмских секција.

Репертоар ових позоришта зависиће од снаге ансамбла, техничких могућности и потребе народних маса и углавном ће бити састављен од дела домаће драмске књижевности. Велику помоћ у састављању програма, као и у неговању сопијалистичког реализма на њиховој сцени, пружиће Савез културно-просветних друштава преко стручних руководилаца драмске секције. Наши најбољи позоришни стручњаци, режисери, глумци, декоратери, сцено» графи и други одлазиће у аматерска позоришта и својим саветима и сугестијама олакшаће тежак и одговоран задатак који су на себе узела аматерска позоришта. Месно синдикално веће обезбедиће све материјалне предуслове за отварање ових позоришта и за њихов даљи рад.

Досадашње претставе комада „Коштана" и „Кир-Јања" (,„Абрашевић"), „Малограђани" и „Краљ Бетајнове" („Горан“), „Прст пред носом" и „Ноћ у Глобоком"“ („Бракус") довољна су гарантија за још успеш-

ришта у Београду.

све више растачући јединствено ткиво материје, употребљавајући т, зв. „импресионистичку“ технику не решавајући истоимене ликовне проблеме. Леон Коен је доста независна сликарска фигура у овој, на овој изложби, уводној групи. Ослањајући се често на реалистичке традиције једног Ђорђа Костића („Аутопортрет“), он доцније образује свој лични стил који ће остати усамљен у Нашем сликарству (,Џролеће“). Марко Мурат, рођен на Шипану, који и својим боравком. и радом у Београду и својим сликарством у оквиру Београдског сликарства чини прелаз ка идућој групи кара. Он је „пленериста“, уметник који ради у слободној природи, и још нешто; који сликарство са композицијама из народ-

не историје („Улазак цара Душана у

убровник“). Изласком у природу, 8 сликањем У њој без импресионистичке технике, он је наговестио следећу гру-

пу: Ко Миличевића, Милана Миловановића,.Надежду Петровић и делом његовог рада Љубу Ивановића, који ће

потпуније ући у, проблем осветљења и атмосфере и који ће, променити и садржине својих слика.

На овој четворици наших сликара мо“ же се пратити и промена њиховог сликарсмот школовања, које је било последица политичких и економских при“ лика У тадашњој Србији, Победом демократије над апсолутизмом у Србији 1908 године и царинским; ратом Србије и Аустроугарске, наши сликари престају да се школују у Бечу и Минхену, куда су одлазили скоро два века, већ одлазе, путевима економских и нових културних веза, у Париз, Отуд и њихово слиКарство, нарочито Миловановићево И Миличевићево, показује два врела из кога су узимани узори: Минхен и Париз. Но, њихово сликарство остало је и дубоко народно, не само по једној већој мери реализма која је тако карактеристична за целокупно наше сликарство, већ и по темама које су обрађивали а то су највећим делом теме из Београда и Србије — а код Миличевића нарочито и по односима боја на понеким његовим сликама, које неодољиво намећу компарацију са односима боја на нашој народној шари (,„рква св. Саве у Београду“, „Вождовачка црква“ итд.). Надежда Петровић улази својим сликарством у ред оних сликара који су тада владали у Паризу и њено сликарство У развоју наше ликовне уметности завршава период т. зв, „импресионизма“ и

светље-

жели да споји такво .

ћ | ње АТА

Изложба Београдсног

одлази: даље од ове наше групе. Љуба

Ивановић, доцније сав у сликању оловком ма хартији, претстављен је са неколико својих уља, које је неговао само у првој фази свог сликарског употпуњава претставу о овој нашој у“ метничкој епохи, а неке од његових слика („Радна соба“, „Жена при раду“) У знатноме подижу Квалитет ове изложбе, 4

Ова епоха српског сликарства, коју карактерише и знатна демок“атизација садржине, и у темама и у схватању, јер се однос сликера према предмету који слика сасвим изменио. Док раније сли» ари Као Паја Јовановић или Урош Предић и други, издвајају своје репрезентативне слике од оних из свакоднев-

_ ног живота и дају им један свечанији,

Љуба Ивановић: АУТОПОРТРЕ

Марко Мурат: ЖЕНА СА ШЕШИРОМ

У 20 јавних библиотека Београда

грађани Вористе прево 870

хиљада Ввњига

=0отово свакодневно многобројне београдске књижаре стављају у своје излоге нове, тек штампане књиге, из области политике, науке, (белетристике и свих осталих грана. Те се књиге ве задржавају дуто у књижарама, ни у излозима, јер је књига један од најтраженијих артикала нашета тржишта. Но у Београду се не набављају књите само за индивидуалне домаће библиотеке, већ грађани кори-

нији рад младих аматерских позо- |

Ако погледамо саставе управних од“ сте и преко осам стотина седамде-

бора, видећемо да су формирани на претставничкој основи. Уместо, _да управни одбори буду „састављени од људи који показују интересовање за стрељачки спорт и који би могли више времена посветити раду по дружинама и огранцима, они су састављени од људи који су преоптерећени другим пословима. Ова пракса не само да је погрешна, већ је и неправилна. Приликом из“ бора нових руководстава на годишњим скупштинама, чланство дру“ жина мора о овоме водити више рачуна. Досадашња руководства не "само да нису била довољно актив"на, већ и нису претстављала Ру“

Петнаест пијаца снабдева грађане поврћем за зимницу _

вољној мери родиле, довоз је у овој години повећан у односу на 1948 годину. Док је прошле године довезено у Београд 47.280 тона поврћа и 18.764 тона воћа. ове године је довезено 62.840 поврћа и 20,145 воћа. План довоза биће по квантитету допуњен и довозом извесних 0обавезних количина кромпира из других народних република. За девет месеци ове године план довоза поврћа остварен

Рејонска предузећа, задруге и градска предузећа осим снабдевања тржишта, односно пијаца, снабдевала су и београдске мензе, помагала једна други“ ма и снабдевала приоритетна градили“ шта. Осим артикала који се износе, велике количине поврћа за зимницу прерађене су и у самим рејонским задруга“ ма и продаваће се на пијацама у току

скоро читав град слава, на пијацама Београда је живо. Продавпре свих да робу на тезгама припреме, сортирају и дочекају прве купце, Продавци за тезтама рејонских предузећа такмиче се с продавцима рејонских задруга и градских предузећа да им тезга уде што лепше сортирана,

| јутарњим часовима, док

ци су устали

припремању

5 ц да купца што боље услуже. зимских дана, У раду на ководиоце рада на терену Јесен се огледа на пијацама. Летње зимнице нарочито су се истакле Трећа, је са 880/ а план довоза воћа са 64%. Посебно питање претставља п0- ће заменуо је купус, цвекла, зим- четврта и Пета рејонска задруга и Пре- Веће количине довезеног поврћа и воповр ЈА ). : дузеће за воће и поврће Првог рејона. _ ба, говоре о томе да се откупна мрежа

моћ масовних организација и виших фискултурних форума. Један од главних недостатака досадашњег рада била је недовољна координација у раду и помоћ од стране масовних организација (омладинске

ска шаргарепа, празилук, а у уличним продавницама кромпир, који се дели по тарантованом снабдевању. И поред тешкоћа довоза, ове године су београдске пијаце биле далеко боље снабдевене него прошле, У току целе године било је на тезгама увек оних пољоприврелних производа који су у одговарајуће време

много боље учврстила, да предузећа рејонска и градска, као и задруге, боље функционишу него у прошлој години и да је план и довоза и прераде (зимница) био реалан, Неке тешкоће на које су снабдевачи Београда наилазили им неправилности у њиховом раду послужиће

им да их у идућој години отклоне и да

По успеху у плану давоза треба поменути и Градско предузеће за воће и поврће, Осим зимнице, велике количине кромпира се утрапљују у Панчевачком Риту, како би у првим пролећним данима грађани Београда имали довољну количину кромпира за исхрану.

Велики број сушних дана није много

ације, Савеза бораца) Не“ . пристизали, изузев понеких, који нису У о и енни и пажња довољној Мери родили због временсњих омео да се план довоза воћа И поврћа — пијаце дочекају нову сезону још боље довољно прилика. Обиље купуса на пијацама и у овој години изврши. Осим извесних снабдевене и по квантитету и по асорти-

уличним продавницама _ обезбедиће _ култура, које су оштећене и нису у до- _ ману.

коју посвећују масовне организаци“ ; становницима Београда потребну зимни-

је стрељаштву један је од узрока да постигнути успеси нису биливе- | МУбор недовољног магацинског простоћи обзиром на популарност и ра неки артикли нису Уа ие али ј ст нција су савесни продавци У и . јереј 4 пп та ам гУућности очистили и лепо уредили робу,

је у многом агала рад др ужина која није разноврсна због касних јесе„је у многоме пом

њих дана. али даје лепу слику. Изглед свих лијаца 'у Београду углавном — је

__и огранака. , - ИМ к- уз сти, Ту и тамо, на Зеленом _— Венцу У досадашшњем раду највећи ус Старом ерму, Јовановој или другој пи: пох постигле (у дружине Првог ре- – ЈЛ палају зарате У пи ло помуа ЗУ друг “, з јона и Универзитета. Стрељачка об алвцима за које њихове пијачне у-

дружина Универзитета постигла је велики успех освојивши прво ме“ сто на Студентским играма у екипном и појединачном пласману.

У циљ правилног и Бе г реше-

праве кажу да долазе сат или два пре одређеног времена и изглед њихових тезги огледало је љубави којом прилазе послу, На свакој пијаци се налазе по једна или' две тезге које пролају робу искључиво из Панчевачког Рита. Производи из Рита којих је било ове године

), : | 3 ња проблема који се остављају _ око 1,255 вагона, много су допринели да пред стрељачком организацијом Бе- пијаце у овој години буду боље снабдеограда, чланови дружина у току вене. даљег рада морају водити рачуна. Снабдевање Београда ЈЕ у овој години

о ; трема- | преко осам рејонских задруга, о следећим задацима: о орин ИЕ .- вршено преко ам арејаноних Зарута, ма за годишње скупштине, по Оља ска, а свако од њих је независно врши-

5 на територији Србије по својој

шања система и садржаја рада, ло откуп

Многа од ових предузе-

ди | 5 жи.

планирање свих задатака који су о и о римлеј години своје

постављени, доградње. прети откупне мреже и њихово искуство У

изградња нових стрелишта, сарад- томе помогло новоотв и еду-

| 5 |; ај зећима и з гама, поред инаест

ње са масовним организацијама, ре- _ старих пијаца у Београду су ове године

__ довно одржавање континуитета У – отворене и две нове, Једна на Бановом _ раду са Градском организацијом Брду, а друга у Земуну.

Постепено, пијаце све више оживљују. Око десет сади роба која је била У огромним количинама већ је упола продата, а окб 12 живот на пијацама замире, да сутрадан у првим јутарњим часовима поново оживи,

и ттА у 1 ову њем бвих задатака, стрелци Београда, учиниће још један корак напред, ка даљем напредовању и развоју стрељачког спорта У Бе“

ограду.

налази «се моиље њуцуса

На Дорћолској,

као и на другим џмијица ма реџграда,

сет и седам хиљада књига, сакупљених у двадесет јавних библиотека Београда.

Чињеница је да су ове библиотеке, које се налазе у свим рејонима у крајевима града, приступачне и блиске сваком београдском грађанину и Београђани те могућности обилато кођисте.

Читаонице и библиотеке у Београду махом се отварају у оно зреме кад се завршава дневни рад У предузећима, фабрикама и установама. Поједине се отварају и ују-

тру а затварају тек касно увече, -

тако да су у току целога дана књите на расположењу читаоцима.

Само за првих. шест месеци 1949 године посетило је јавне библиотеке у Београду око 248.000 посетилаца, што значи да их је било двоструко више него у целој 1939, години, када је Београд имао само три библиотеке, :

Највеће, најбоље уређене и најбогатије у избору књита су: Градска, Народна и Универзитетска би блиотека _ „Светозар „Марковић“. Њих посећује свакодневно и највећи број читалаца.

Да би књита била што ближе становницима београдских насеља удаљених од центра, већи број 5иблиотека са читаоницама основан је на периферији. И за најмлађе београдске грађане повела се брига. За њих су уређене специјалне библиотеке са разноврсним и богатим избором из литературе за децу. Библиотекарима је стављено У дужност да обрате пажњу на све најмлађе читаоце и да их саветују у погледу избора књига. Они им помажу да одаберу литературу која у. потпуности одговара њиховим потребама и годинама, њиховом поимању и укусу.

Поред јавних и рејонских библиотека и све веће установе, фабри-

ка и предузећа у Београду распо-

лажу својим мањим библиотекама, које стоје на расположењу члановима предузећа. Тако су синдикал-

не организације Београда формира- |

ле по радним колективима око три стотине библиотека.

Све ове чињенице говоре да се данас у Београду, напоредо са развојем и процватом свеколиког живота, поготово културног, појавила велика потреба за књигом, која је сигуран ослонац и велика помоћ у данима изградње социјализма и не виђених напора који се за то улажу, "тај у

развитка,

"може се рећи бински тон, дотле

Изложена су радови. осморице сликара кд- | ји се могу сматрати. као највише квали- | фиковани претстив

ниши врчске умет-

"ови слик с педједнеким Маром и чобане, на дереглије, села као и црк-= а ве и портрете познатих личности кул- ; турнот живота. 4 па 1 5 и Недавно отворена изложба „Београд: ског сликарства почетком ХХ века" не само да је допринос ширем упозназању имшет народа са овом епохом српске У“ => метности, него је у исто време допринос и научном проучавању ове групенаших сликара од којих су понеки били скоро. 7 сасвим заборављени, а свако но: о но њихово дело је и ново откровење њиховог сликарског талента, | р 4 вљ | ме

| ПОТРАЗИ ЗАБНРООМ_ ЗА МАЛЕ

при Повереништву трговине и снабдева ња Београда

становљењем књига жалби у нашем трговинском и угоститељском сектору, ишло се за тим да се ти сектори подврг-=

ну непосредној критици сваког појединца, да се чују жеље и предлози грађана за уклањање недостатака и побољшање рада. Али, постепено књиге жалби су губиле свој значај, постајале бескаристан предмет који је само запремао извесно место, а ничему није служио. То је долазило отуда, што нису прегледа+ не од надлежних органа. Ако је то по негде и чињено, није ништа предузимано да се грешке исправе или умесни предлози спроведу у дело. Да би се звиста остварила непосредна критика рада у овим секторима, установљен је при Повереништву трговине и снабдевања Биро за жајбе и предлоге, Дужност Бироа је да контролише све примедбе уведене у књиге и по њима поступи. Поред тога, грађанима је указивано, по оснивању Бироа, да могу своје примедбе да достављају директно њему. Саопштено је да се Биро налази у згради · Повереништва трговине и снабдевања, Кнеза Милоша 4.

Све довде, ствари су се развијале сасвим природно. Али, кад би се ставили у положај грађанина који је пошао у Биро да однесе неки свој предлог, на пример за побољшање односа продаваца према потрошачима, добили бисмо праву слику о Бироу. Сасвим је једноставно пронаћи зграду Повереништва трговине и снабдевања. Грађанин је ту, пред зградом, са својим предлогом. ЖУурно пролази кроз главна врата на којима нема кикаквих натписа и стиже до првог спрата. Ту већ почињу компликације. Куда сада да пође, кад је на првом спрату крај степеништу — оно не иде даље. А на зидовима никаквог обавештења. Окреће се грађанин лево и десно и упорно остаје при томе да пошто-пото нађе Биро за жалбе и уручи свој предлог. Пошто је изгубио доста времена у разгледању не би ли наишао на ма какву ознаку на зиду, која би му указала на то где се налази тражени Биро, наишао је један од чинсзника. Он је објаснио добронамерном грађанину да треба да сиђе низ степенице, потражи други, тојест споредни улаз, који је одмах до главног, да се опет попне уз степенице И, он не зна сигурно на коме је спрату Биро, али нека пође степеништем па ће га лако наћи, Силази добронамерни грађанин низ степенице и тражи други улаз. Пронашао га је брзо, али крај њеја никаквог натписа, Дугим ходником лолази се до степеништа. Ту стоји. | табла на којој пише „Прво степени- и ште“, и ништа више. Да, и штампа- рЕ на плаката ,„Убирање плодова ИЗ Панчевачког Рита побољшава нашу И исхрану“. Грађанин иде тим степе- . ништем, али све до горе Бироа нема. Али, грађанин не малаксава. Враћа се натраг — лакше је силазити — и проналази плочицу са натписом „Друго степениште", Али, ни ту нема никаквог натписа. Стиже до првог спрата. Ту наилази на натписе „Управа курсева“ и „персонално одељење“, О Бироу за жал бе ни говора. Али, кад се трага треба све испитати. Према улазу је организациона група, десно рачуноводство и благајна, лево Управа дечјег снабдевања, даље референт _ статистике и снабдевања, затим – шеф за план и норме и, најзад, шеф персонала. О Бироу ни трага ни гласа. Нашег грађанина већ напушта стрпљење. Улази на прва врата и пита. Добија обавештење да се Биро налази у соби на чијим вратима пише „Организациона група“.

Грађанин, задовољан што је најзад стигао на циљ, отвара врата Организационог одељења и тражи. Биро за жалбе, Соба је повећа, са десетак збијених столова. Три су заузета — за осталима нико не ра- б ди. На питање, да ли се ту налази Биро за жалбе, добио је потврдан одговор али требало је доћи раније, јер су сада сви чиновници Бироа на терену, Грађанин излази са својим предлогом у џепу. Изгубио је | | сат времена и ништа није урадио, | ; и Зе аза"

а крену у потрагу за Бироом за жалбе и предлоге. А, међутим, тај Буде постоји ради грађана. Они трба стално да га посећују, да су у не-

прекидном додиру са њим,

"а з

АЕ