20. oktobar

“:

-4

дивипзиввававивата кана 448 БЕЈ

У ЈЕ

_____ «св криви као да се пржи на ватри.

5 у ИМАРСКА УЛИЦА (тако је он звао ту малу уску улицу с меколико лимарских радња) привлачила га је

већ годинама. · Била је сриједа, добро се ојећа, кад је први пут њу. Силна бука која га је дочекала одна ћошку готово га је свега збунила. Држао је прсте у и мрштио дице, али кад је видио како лимари удау дрвеним чекићима по лиму, како га вјешто савијају, прежу, заврћу и закивају и како одједном у својим црним рукама обрћу готове џезве, лијевке, лампице и кове, сав се занио. Спустио је руке и заредао опет од радње до радње. 'Завиривао је, буљио и трептао од радости. Од тога дана сталио је долазио овако и није прошла ни еља а мали је Рафаел познавао сваки кутак у тој улици. је све радње, све мајсторе и шегрте, знао је да лимар прави олуке, канте и велике лонце, лимар | Шимшон шпорета и сулундаре, а мајстор Маче кандила, ибрике, све од жутог лима који се сјаји као злато. Силна лимарској улици заносила га је сада као најљепша Често би затварао очи, наслањао се на зид па слуричињало му се да распознаје сваки поједини ударац, звексту је шта који лимар ради. би чуо какав још непознати звек, полетео би одда види какву то ствар Шимшон или Маче данас изра-

Док су друга дјеца гоњела по бјелавским улицама, мали

заносио сваком ситницом коју је запажао овдје

марској улици, и све што се у њој догађало, све га је 'испуњавало неком необичном радости.

_ Заволио је ту улицу као нешто рођено, своје. Али ту

његову радост мутила је једна радња — радња обунара

ке. | у Стиснута између двије лимарске радње, с притвореним има, с малим упаученим прозорчетом, изгледала му је да је од некуда побјегла и да се ту завукла да је нико

закорачио У

и ТЕ

Е |

5 г

не нађе. б

ад је први пут погледао кроз мало окно на прозорчету (стакло јео било разбијено), једва је у полумраку разабрао ствари У дугој, уској просторији.

___И све те ствари у њој биле су јадне; мала округла пећ

својим напола одваљеним вратима и улубљеним сулундаједва се, као какав тешки болесник, држала на танким вљеним ногама. На поду су биле разбацане старе цие, отпаци коже, олупине од Јабука, преваљена корита, а ћошку су стајала неке кате у којима се киселила кожа, и стари опанци. '

На малом сандучету сједио је обућар Бињока. Погнут, пресавијен, у кожној кецељи куцкао је чекићем и закивао цвеке у ципелу. пред њим је био низак столић, а на њему: кутијице са цвекама, клинцима, дрвеним чивијама, разна клијешта, чекићи, шила, ножеви, растута клупка канапа, комадићи прљаног воска, кове са ћиришом из којих су вирили упрљани дрвени дршци, комади свијећа, отпаци коже, дрвени калупи м друге алатке.

Све је било у нереду, разбацано, испретурано, и упраБињока није подизао главе. Ударци његовог чекића су тупи. Тупи и без живота. цијела је радња била пуна туге. На разбијено стакло ударао је задах коже, труципела и смрдљивог ћириша.

Тако је мали Рафаел видсо први пут ту радњу. И увиБВињока је увијек сједио на истом

МЕ

јек је та рсдња била иста, | мјесту, једнако пресавијен, свеједно да ли је куцкао чекићем или је резао кожу ил воштио канап. Ријетко је кад меправљао главу. А кад би је који пут и исправио — Рафаел

би увјек угледао једно те исто лице, једне те исте очи. Никад осмијеха у њима, никад неког живог покрета.

Сиромах Бињока! -Од јутра до мрака сједи ту, У полумраку, У тој смрдљивој запари, ћути и куцка. да нема овог веселог ударања чекићима, ове дивне _лимарске буке која продире и у његову радњу, Бињока би се у њој сигурно скаменио или заспао — за увијек заспао.

Тако јо мали Рафаел осјећао Бињокову обућарску радњу = им стално је задавао сем себи ријеч да никад више неће стати = пред њен упаучен прозори погледати у тај јад и биједу. = Али га је нешто вукло к њој, Џа, ево и сад, кад је већ = пошао у шкољу, готово сваке вечери, на повратку кући, "= свраћао је прад њен упаучен прозор им загледавао се у радњу. ~ Једног се дана, зурећи тако кроз окно, био сасвим занио # гледајући у накривљену полицу, пуну прљавих црвоточних = калупа. У том часу отворише се наједном врата на радњи и = сињор Бињока помоли главу. Рафаел га, онако занесен, није одмах опазио, а кад се Бињока закашљао, дјечак је сав = претрнуо као да та је обућар ухватио на каквом злу дјелу. 5 —“ Не бој се, — рекао је Бињока мирно, — ходи ближе, = да та бољев видим, Ниси ли ти Рафаел, син носача Самуела = Је лит = Рафаел је можда климнуо главом, можда и није, али је | свакако зачуђено буљио у сињор Бињоку. = — Ти си добар дјечак, добар и ваљан, 8 твог оца поз= најем ја добро, — рекао је Бињока и дао је Рафаелу два = новчића да купи шећерлема. Рафаел није купио ништа, а та је вечери готово истрчао "на Бјелаве. Све се окретао као да = та неко гони, и све је грчевитије стискао под пазухом школп ске књиге. Стигао је кући сав усплахирен, = шта ти је — питала га је мајка. = ништа. Гладан сам, па сам трчао. Кад м е мајка дала комад хљеба, отворио је и И Мо а махове чак

љио али није читао. | о Је је наслућивао да ће се нешто страшно догодити. се. ИМ све се то сручило на њега брзо и сурово. анао кеш самном у чаршију, — рекао Је отац једног

и узео га за руку. Рафаелу се згрчило срце.

сјео је на миндер, и халапљиво,

це

пао му је мрак на очи. Стишћусе МАТА в

= саплитао о своје рођене » водио, али њему се чинило као да он води оца.

= скретали су обојица МАУ и њу авно тшли ињок )

и све = вето за час, Све је било углављено брзо. Отац је затим пребацио свој конопац преко рамена, пружио Рафаелу руку да је пољуби, рекао му да буде добар и да

Њ = је = зЕ ом мјесту као укопан.

Рафаел је стајао на ист асту -

– Ае Рафаеле, — рекао је Бињока, — почни с божјом помоћу, ти си добар дјечак, биће од тебе човјек. Ајде, узми метлу и помети испред радње, Онда ћеш отићи мојој кући да помогнеш мојој Сари, Код нас ћеш јести и спавати од

анас. .

“~ Три дана очекивао је мали Рафаел да ће се догодити чудо. Надао са да ће по њега доћи учитељ хам—Јудаче и да ће казати Бињоки: „Рафасл је за школу, није за твоју радњу — он треба Ђињока". Казаће то мирно и руку и повешће га са собом. чЧекао је мали Рафаел — али се ништа није _ дога-

ло. Нико није долазио. Ни првог, ни другог дана. Па ни У Лимарској улици није била ни тиша, нити је урјеђала,

Геја камо ли да је сасвим престала — како је он очекивао. |езабога, како тб да се ништа не догађа%г — чудио се и трљао

не би ли се како разбудио, јер је у тим тренуцима зјеро а,

одлучно и узеће Рафаела за

Ј1

вао да је све ово што се с њим догађа само ружан сан. забога, зар сам ја у Бињоковој радњи! То не може бити! „ Најпослије прошао је и трећи дан. и опет се ништа вонија догодило, а четвртог дана ујутро дочекала га је Сара, | Бињокова, са ужасном псовком.

| = Гда се то скиташ, ти скитницо једна! Истом је четврти

. а већ си почео тако! Сад долазиш! У подне! Чекај, жнаучићу ја тебе памети! , Рафаел је колачио очи. У подне! Та, забога, истом је осам. Како то говори ова женат Је ли присебна7

— иди, што си стао, нацијепај дрва, па да идешу чарметшију по ћумур! — дрмала га је Сара једном руком, а другом тв је штипала за мишице. = Рафаел се превијао од бола али није хтио да да гласа од = себе. Хтио је да пркоси

Кад ја био насамо водио је дуге разговоре са

шљајући како да се ослободи.

. Шта да ради2 — На крају, на налазећи излаза, слијегао би раменима као човјек који се предаје својој судбини. Сагао је главу м почео да „учи занату. Мео је радњу, мијешао ћифиш, чистио ципеле, а послије тога трчао Бињоковој кући.

Овдје га је чекало стотину послова у'свако доба дана.

Знојав, задихан улазио је Рафаел у авлију. Дахтао је жао гоњено пашче, али свеједно га је Сара увијек грдила да долази касно, да се скита по сокацима.

— Тако ми жива била мајка, долазим равно из радње, усудио се Рафзел једног дана да каже мајсторици, о из радње! Кунем се!

: Ударао се песницом у прса да би и на тај начин увје= рио Сару да говори истину.

— 'Ћути, лажове! Још се кунеш! Чекај, ја ћу ти показати! — љутила се Сара и грувала га песницом по глави, по раменима, гдје је прије стизала.

Пролазиле су недјеље.

У Бињоковој кући рибао је Рафаел подове, ложио је ватру, цијепао дрва, доносио воду, куповао ћумур и по сусједству вијао црну кокош, која је стално бјежала. из авлије. ' и

последњи је лијегао, а: први устајао. Журио је из куће Мико из радње кући. И свуда су га чекали послови, али теже му је било што је морао да забавља малу Луну. луна била љута, нергсположена и вазда уплакана. Била је ушла пету годину, али онако неразвијена и кржљава изгледала као да јој је истом три. Трбух јој је био надувен, а испод га су висиле танке ноте као какви кратки штапићи. Продала је истом у својој трећој години, али је и сада, овако лиједа, жута и мршава једва могла да се одгега с једног краја собе на други. Цијели дан је била зловољна и вјечито се кривила. —

"Чупала је мајку за косе, а Рафаела је гребала ноктима

по Теа и ударала га ногама у трбух отимајући му се из

— Пусти ме! Пусти ме! — дерала се некад упорно и Рафаел 20. често пута морао да је спусти на звлиску калдрму, Чинио и ја то увијек пажљиво и, у страху да дијете не падне, држао = дјевојчицу за рамена, али се Луна дерала да је сасвим пусти.

таи

собом,

ва“

5Е

': Кад би је најзад, свв очајан, пустио, Луна би стојећи ___ и масред авлије, на неравној калдрми, покушавала да коракне,

шали, осјећајући да ће се стропоштати, стала би одједном да

ја __ Одмах би излетјела Сара и почела да псује.

= а ЗРИЕ о Уну "Сатантоња те ар Опет 25 пе

ђ . Хоћеш ли. ми се дијете прехлади7т Да

се разболи: У кућу па % : о су

У кућу је Сара штипала Рафаела за мишице, за рамена.

ала му је кроз хаљине нокље у месо и сад Рафаел није могао да прегризе Јаука. Вриштао је очајнички. |

. Х 4 => ђ40 -

7 иипиипинипизивнннлиннинининннлшивинитипливннвинини

да учи за хамама (учењака). Јест, сињор- .

„а А

= = а = =“ = к

пинпипининпииипипипииииипиитипвинииии пева птии папи ииииининивианвии вал ивиови от в ин урааРвЕиноРа

— Ћути! Мислића сусједи да те кољем! — уносила се Сара сва у њега и метала му руку на балава уста.

Лежећи у кухињи у ћошку, на свом лежају, без сна, мако је био уморан, заносио се како ће још сутрадан отићи чучнути крај ње, метнути јој главу у крило па се изјадати. Разоткриће јој мишице и рамена, нека види модрице, нека види шта се збива с њеним Рафаелом, ·

Али одједном би се тргнуо, сар се на другу страну астуку.

Не! Неће ићи! Зашто да жалости мајку; она му и онако

У ци,

и бацао главу амо-тамо по масном

не може ништа помоћи.

А отац

Кад је мислио на оца откидао би му се тежак уздах. Дуго би се тако превртао на свом лежају размишљајући како да са извуче одавде, како да се ослободи м Саре и

тужне и јадне обућарске радње.

Био је диван дан. Лимарска улица сјала је сва у сунцу. Бљештао је одзсвуд жути и бијели лим. Ударали су чекићи, а заглушна бука пробијала се до неба. Лимар _ _Маче -куцкао је и пјевао, Црни Шимшонов мачак лежао је У једном

још недовршеном олуку испред Хаимове радње, Жмиркао

је и све се више протезао.

Рафаел је био помео радњу, донио је воде и очистио пар ципела па се спремао Бињоковој кући Изишао је и пошао, али је брзо стао на сред улице. Са жутих ударао га је бљесак у очи, У ушима му је бука пјевала дивну пјесму. Кушкају чекићи. Звекеће лим. Као да све врије на сјајном сунцу. И Маче пјева. Пјева као што никад није пјевао. Извијао се његов глас као да се објављује неко чудо Лимарској улици. Шта ли то ради мајстор Мачег

Пришао је његовој радњи, Шта је тот Ханука — кандилот Од бијелог сјајног лима Не Каквог лима! Од сребра. Од чистог сребра! Гледај како се сјаји. Не можеш издржати.

Заболе те очи.

Дуго се мали Рафаел задржао пред радњом Мачеа, а кад се пренуо — полетио је Бињоковој кући.

Истом што се помолио у авлији, изишла је Сара пред

њега као побјешњело пашче.

— Данас нека ме ружи! — мислио је Рафаел, — па нека ме и туче, данас има и зашто. Закаснио сам. Крив сам.

И Сара га је ударала песницама и псовала га: едан, рећи ћу те Бињоки да те избаци из радње, само ми још једном учини овако! Само још једном!.

Падале су песнице по Рафаеловој глави, али Рафаелова

— чекај, гаде

. ЖтришА 69

"7 А У ~

| глава

од среће: „Казаћ |— 9, господе,

фаел намјештајућ пала из носа. Тог

радосније виј И малу

толико да као лу. крикне: „Избаци, упропастити!"

Смјестио

ствене кретње.

„Пест! Пест!" празну тепсију на сандуче, из џепа и поредао их по насмијао се. фаел натрашке полако измицао према вратим тихим покретом, брзо дохватио ципеле,

нос. И

лаганим и

запутио у радњу. џезви

ли шта ја учинио

лимара

пази пппопнниннпопиаивнити

није се овог пута сапаи-и чврсто се укотвиле у њ0).

ском :

С Под те БИЊОкИ нека ме избаци из радње,

учиним овако!"

помози ми о па

чиним нешт –

Ско] фес и отирући КРВ која дана радио је као луд.

ако јој још једном "Само треба да

а а, никад није наложи радосније. 8 аб црну кокош као тога дана. је Луну забављао тог дана тако чу дијете превијало од смијеха.

Идућих шест дана провео љању како да извед

да избаци тог лопова из радњ

е своју намјеру. треба

естог је дана био све ило је око десет Ва Ра јер ињи чулио уши и ј бијес је У уну У један ћошак Метн 5 други јој забацио за леђа. примакао дијете, Пећурицу са зор. Кретао се као сјенка. ћути. Дијете је са неким чуђењем пратило

— шапнуо је Рафаел и метнуо неку

авлију, а одатле нечујно излетио на

Низ сокак је одјурио као вилен, јом зауставио. Сјео је, обуо ципеле, одморио се,

— Сад је све кртово, себи примичући се радњи. избезумљена и стаће да се дере: „Истерај га! Истерај Знаш 7 побјегао је! Оставио и посао и луну. ватру! И кокош! Све!"

Ушао је у радњу мирно и је почео да тријеби хрпу кожних отпадака.

Бињока је једним оком пратио сваки његов покрет.

— пази, — говорио је с времена на вријеме, — не бацај што није за бацање! Сваки комадић може дати Соломон каже; „Слушај савјете и примај савјете, будеш мудар .Упамти то, Рафаеле!"

Рафаел је напрезао уши, али није слушао Ђињоку него је ослушкивао кад ће у буци

1 (2

. У Рафаеловој глави биле

| су се ухватиле Сарине пе О аги камен Јер, И свака од тих ријеча АЕ Еби понављао Ио

о брже ватру и ника десно да се

сталном размишда наљути Сару х с врата да е — он ће ме

је Рафаел

полети у радњу и одма

смислио.

Са е редила собу. Рафаел је ЊЕ Ишао је на прстима. уо је јастук под њу, је неко сандуче пред дигао је на проказивао да његове тајан-

разгорјелим ћумуром а Луни је прстом

. Извадио је неколико каменчића тепсији као очи, као зубе и као

се Луна насмијала. Тада је Раа, отворио их

скочио У

И мала

сокак. и истом се пред чаршиа онда се

гтосподе! — говорио је у

ала ти, н у Доћи ће сва

Сад ће доћи Сара. сабрано као увијек и одмах руке. Цар да послије

Лимарске улице да чује кораке

побјешњеле Саре. Данас му она у стиснутим песницама носи

летјети напоље!

спасење Доћи ће, а из очију ће јој сијевати стријеле. Млатараће рукама. Псоваће, причаће Бињоки шта је „тај ђаво" урадио. Бињока ће слушати, дигнуће главу, снебиваће се, а онда ће се окренути њему и без ријечи, само покретом руке, показаће му врата. Он ће тада, спреман, једним скоком из-

Три пионира

— И мн смо за такми“ чење, у улептшавању Београда!

али за такмичење

а а пи инат слеаалнис 5.

ОДАНРАД.

оддикашке. ортанизамије

А ПРОШЛОГОДИШЊОЈ скуп, штини Градског одбора

ФИСАС-а за најбољи рад у ; току године добио је прелазан пехар одбојкашки одбор, Поверење које му је дато на почетку године оправдано је. У току ове године одбојкашки одбор био је један међу најбољима. Редовно одржавање састанака, добра евиденција, добар континуитет и координација рада са секцијама, главне су карактеристике рада овог одбора.

У току године београдски одбојкаши постигли су одличне резултате. Учествовањем три екипе (Црвене звезде, Београда и Партизана) у Савезној и известан број (Железничар, ДИФ и Градитељ) у републиканској лиги претставља велики успех одбојке Београда. Ако се узму у обзир објективне тешкоће, мали број терена, које су стајале на путу развоја и рада теренских организација, видећемо од коликог је значаја постигнути успех.

Данас на територији Београда има тридесет и три секције са педесет две екипе и преко пет стотина регистрованих играча и играчица. Готово при свим школама, предузећима и установама формирано је по неколико екипа одбојке, Одбојка је један од најпопуларнијих спортова не само у Београду, већ у целој земљи. Ако упоредимо овај број са прошлогодишњим стањем, видећемо да се број екипа огромно повеЋао. Прошле године било је десет секција са две стотине регистрованих чланова. Нарочита пажња посвећена је подмлатку. Већина секција има јуниорске мушке и женске екипе. Једна од најбољих мушких јуниорских екипа је екипа Радничког. Иако је формирана пре кратког времена, константним радом она је постигла одличне резултате. Велики успех претставља ссвајање државног првенства У женској јуниорској конкуренцији од стране екипа београдског Железничара. Овај тим претставља једну од најјачих екипа у држави.

Све већом популарношћу и развојем одбојке у Београду, осетила се потреба изградње нових терена. На територији Београда данас има свега шест правих и четири помоћна терена, Ако број терена упоредимо са бројем екипа и бројем регистрованих чланова, видећемо да ни из далека не задовољава потребе, Недостатак терена у многоме омета правилан рад и развој одбојке у Београду, Једна од највећих кочница у раду одбојкашке организације Београда у току зиме, претставља недостатак сала. Одбојкашка организација располаже са свега две сале (ДИФ и Прва му-

'шка), у којима одржава тренинте

преко зиме. Број часова које користе одбојкаши минималан је. У сали ДИФ-а, на пример, секције дру-

штава имају само недељу пре подне Ово је недовољно за зимски рад секције одбојке. Ако се узме у 06зир дау Београду постоји тридесет три секције, а да се недељно могу одржати само три сусрета, видимо колико тешкоћа у даљем раду претставља недовољан број термина по салама.

Одбојкаши Београда узели су обавезу у току 1950 године да изграде салу за зимске тренинге и такмичења, шест правих и дванаест помоћних терена.

Према предвиђеном плану и датим обавезама, Градски одбојкашки одбор и поједина друштва организовали су читав низ такмичења У току ове године, На овим такмичењима, поред најбољих екипа, учествовао је и велики број новооснованих секција. Одбојкашки одбор организовао је првенство града У свим дисциплинама. На овоме првенству учествовало је преко тридесет екипа.

У конкуренцији прво

чланова

оннненаненвеновововевноввоввовнвоввнввоневеневноннвевенннвнове

. : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :

Пажња ПРЕТПЛАТНИЦИМА

Упозоравамо све наше претплатнике да примамо претплату за 1950 годину до 31 децембра 1949 године. Претплату уплатити на текући рачун код Народне банке бр. 103—9060386 или на благајни администрације „20 октобар“ Драгослава Јовановића бр. 11У.

Годишња претплата износи Дин. 96.—, полугодишња Дин. 48. —

Молимо претплатнике из Београда да назначе како желе примати лист тј. на карту или на фах.

АДМИНИСТРАЦИЈА „20 ОКТОБАР“ телефон 22—210

: : : : : : Н : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : М : : Н : : :

оенивинненннвинивнвненннннннновннннненнвнннннннннвнннвнннвнововинненнованинанененвненнноновннннннввевеннввавеоннвнвосаавенововоовевовзовноа

вевовасанансвненевосовововеневевоввевеввовововосвосововвовново»

место освојио је Рудар, који се за кратко време афирмирао као један од најјачих тимова. Црвена звезда узела је првенство у такмичењима чланица. У конкуренцији омладинаца и омладинки прво место узеле су екипе Партизана и Железничара.

Поред првенствених, пријатељских и турнирских сусрета 6београдски одбојкаши одржали су велики број међуградских сусрета на којима су постигнути следећи резултати: Београд — Репрезентација Војводине 3:2, Београд — Осјек 3:2, Љубљана — Београд 3:0 и Београд — Чаковец 3:2, На турниру градова одржаним у Загребу у част петогодишњице ослобођења, репрезентација Београда заузела је треће место. Нарочиту активност у току сезоне показале су секције мањих друштава. Сва активност одразила се

"не само у организовању такмичења

у облику турнира, већ и добрим радом секција у организационом погледу. Највише су се истакли, Сењак, који је организовао турнир женских екипа. На овом турниру прво место узела је екипа Слоге, Рудар организовањем такмичења сениора. Такмичење сениорских екипа за пехар Рудара одржава се у част годишње скупштине одбојкашког одбора Београда. Финални сусрети одржаће сеу недељу у ДИФ-у. · Посебно питање у раду одбојкашке организације Београда претставља оспособљавање нових стручних кадрова, Данас организација располаже са пет квалификованих тренера. Крајем децембра биће организован од стране Градског одбора ФИСАС-а инструкторски течај у циљу побољшања стручног кадра. Овај течај похађаће четрдесет полазника. У току прошле године један од највећих проблема био је проблем судија. Међутим, данас на територији Београда има тридесет две судије. Ове судије оспособљене су на судиском течају које је организовао одбојкашки одбор при Градском одбору ФИСАС-а. Поред овог броја У оквиру београдске ортанизације налази се још седам савезних и републиканских судија. У циљу што бржег и правилнијег решења свих проблема који се постављају пред секције и градску организацију, одбојкаши морају у свом даљем раду водити рачуна о следећим задацима: побољшање садржаја и система рада, планирање и планско испуњавање планских задатака, изградња нових терена и чување реквизита.

Благовременим испуњењем ових задатака одбојкаши Београда учиниће још један корак ка даљем напредовању и развоју одбојке у Београду. поипиниа РОМОООВОВАО ~ а ( З у 4. 43, ~ ~ а МИ ~ ~ у ђ 1р2% # в „ му МАУ Ме #7%. ~ ~ ај и. М ОМ 4; мају МЕ

у гробу, куцка,

= пнннннина Х

пептирипинина алириовнрпвраил Ретки

а“

' 46

за Ки а

хтао од узбуђења. Тако је маштао и сав је др је била мирна и тиха.

Као ајзад је Сара дошла. ;

ли свод у није ништа Дога набавити. Бињока је ски-

ИЛА А Бепељу. обишао је са женом У, чаршију, 5

62 сам Са пуном, завезаном марамом. Ушао је У радњу,

5 крај с мјестио је завежљај покрај с: се ослобођење", мислио је Рафаел. 1 Ио олазило. Бињока је мирно дохватио ципелу, а1 ЗЕ кајиш, узео чекић и шило им почео да ради.

. Рафаел је гледао крајевима 04 И 08 није А Ма араћ Ваљда му није смјела ништа да

ао: „не штипај га! Буди но би јој Бињока рекао: » | ера И брл је и Ја то боље знам од 50 0 Удора зарива. . та песницама. Боли га, кад му зар Ваш пентечин!

Нека ега по образу подај му тј ( мвђуна' код Искачија, па ћеш видјети да никад више

8 1 нио данас. Добар је авити малу Луну као што је учинио ;

ПР ажем ти, добар: Видиш, уклонио је пе По. зао

а Ј ала на ватру. Ке у та учинио Да не би Луна пала на ватру. 0 ја Бафаел. Метнуо ја ле јастуке. Вашто Да се не пре . Јесте обар је Рафаел, бар! ПА ко је' размишљао Рафаел и гледао У Биљоку, и је куцкао, закивао је ситне дрвене чавле, радио је : Га Рафаел је прибирао кожне отпатке и као да је а МЕ та А да разговара с : лист своје судбине, стао је даље да : „Тешко мени! Па Бињока не зна ништа. А и одакла да зна:

а ј њи, као „мрака сједи он ту, у тој полумрачној радњи, Е Од Ура А ећ Па СЈед а а ни појма како ме Сара туче.

лас све догодило. Сара му није рекла

Али ослобођење није

А не зна ни шта се де: ништа. Казаће му МЕ рИје н злема, а онда нека Бињока рекне своје. . | б + "тужан, разочаран, узео је канту и пошао је на чесму. чесма је била У другој улици. Стигао је на раскршће ; је. Да фрљацне канту У Лимарску улицу и да нагне низ Ћеламушу7 А одатле: Куда7 Кућит шта ће казати отац кад навеча стигне уморан и пун кашља. Сара7т А зашто не слушаш како требат — казаће отац, га за ухо и дигнути га са земље, а сутрадан ће га вратити Бињоки. 6 .

Наточио је воде и полако ушао у радњу.

— Дај да се напијем, — рекао је Бињока.

анас. . 8 — чудио се Рафаел. Па данас баш није вруће.

— Вруће — ох, ох, —“ задовољно и отегнуто рекао је БОНА н

кад са напио, па је прихватио чекић и показао њиме завежљај. — Ајде, Рафаеле, узми те ћи. Ајде, слушај савјете, да постанеш мудар! Пожури! Рафаел је узео мараму и пошао, . Пред авлиским вратима је стао. Шта да радиг Не У кућу не улази жив. Нипошто. Вратиће се и спустиће завјежљај пред Бињоку. Кад га Бињока упита зашта се рећи ћа му: „Туче ма мајсторица, штипа ме! Не смијем јој на очи". — Завратиће рукав, завратиће ногавице од панталона и показаће: „Ето, гледајте, сав сам овако ишаран. по читавом тијелу". И Бињока ће казати:; „Право је да не идеш. Нек сама пере суђе и риба подове. Сједи ти „Рафавле, воштај канап. Ево, гледај како се то ради. Гледај! Учи!" Ипак је отворио авлиска врата и закорачио у авлију. Стајао ја крај врата и опет размишљао шта да ради. Најзад је одлучио да остави завежљај ту, да позове Сару, а чим се она појави да отрчи на улицу и побјегне.

Ушао је. Викнуо је. Викнуо је још једном. Сара је пришла прозору. Стајала је иза завјесе, али се није јављала. Рафаел је чекао. „Хоће да ме намами у кућу, да ме зграби за руку, да ма издевета како она зна и умије. Ни-

— Вруће је

кад! Никад".

Осјећајући у себи неку необичну снагу, одлучио је да ' остави завјежљај на сред авлије. Али црна кокош је ту. Ено је, диже главу и гледа у њега. Чека! Ако остави за-

вежљај сна ће прићи прије него што стигне Сара прокљувати мараму, и сав ће се пиринач просути по калдрми. Шта ћав Бињока да каже Не, Бињоку не смије, а не би ни хтио да наљути. Отшкринуће кухињска врата, протуриће завјежљај, притворити их и истрчати напоље.

Дошуљао се. Прихватио је за кваку. Полагано, само полагано. Бојао св да Сара не излети из собе. Срце му је дрхтало.

У тај час на широм отворена авлиска врзта упао је неко носећи са собом дах вјетра. Рафаел се окренуо. Био је Бињока!

Чврсто та је прихватио за мишицу и вукући га кроз кухињу убацио га је у собу. Рафаел се очајнички отимао

— Овамо! Овамо! Да ти покажем како се постаје човјеком, — дрхтао је Бињока. Рафаел је викао сав запрепаштен: — Сињор Бињока! Сињор Бињока! — хтио је нешто да објасни, а и није имао више времена... Бињока је сјео на миндер превио је дјечака преко кољена и наук је почео. Сара је држала Луну у наручју и додала је шипку.

Витка шипка савијала се по затегнутим панталонама.

= 4! У! — во је Рафаел. |

— Знаш ли да је на мог. = рио је Бити“ У 39 пасти у Поћуринр" пе – Сињор Аре“ — вриштао је Рафаел. наш ли да је у пећурици горјела ватра 5 паклу се Пржио ПР А Безра као у павлу!

— Знаш ли да је могла отворити в; камених степеница и сломити нову7 зрета и писти прека

— Врат сломио дабогда! рациљеи > Бињооокааа! Сињор Бињооокааа! — дерао се — Знаш ли дасип бије ледена влагат

— Лед га убио дабогда!

– ин Знаш лит —

= А — врцао је ввл-ни ли рану је Рафаел свој тур сад на једну

Тада ја Луна, мала, жута,

"о 5 а 5 о а а 3 о 5 8 с 8 =» 5 Е Еј с 8 8

зловољна Луна в СИА А од ЕУ су заглухнуле уши и тула Ри. лу. Сара је сва устргвљена 06 б рукама дијете и излетјела у пау, вокале пе а кад се човјек прене из сна. Гурнуо је Рафаела на под. и

— Тако! — рекао је и до тала у његовом Полу. : дохватио ибрик. Вода је заклоко-

аипнавикнанапизн ви иозиннаоно овални асиравизаинан рани

Товорила је 0 луку, 9 2

ебе, Сјео је. „Сад, сад ће доћи -

ром. Најприје хоће да ме сама:

Стао 5

Побјегао си Туче те = узеће =

ствари и однеси их ку- ,

вратио, '

и 7

На главу пао дабогда и крепао! — додавала је Сара. =

т “ = = ~“

преко = Сабрано. Као очију. Каког Зар му:

“ “ = " =“ а = = па а = “ ка = = [= ва ит

| та ма л к ка ка мл из = са ка па га а С] БА за а а ] ка а = з " ка ва га “ з з

1 ка 3 а = -" са

ва а а

РРЕРОРЕДРЕМ

з та ка ка =

л па

ка а

л тт "а а = а ти а “=

а а

га =“

С “ “ а “

Уз

та

[7] м тв

РАМЕ

54 “ ст = са = “тла = ка " =

Рафаел је лежао п 4 Ри. 5 ел. је о потрбушке и држао се рукама за = — Грцај и уздиши! Али то још није ништа Још ћеш =

добити! Још Истјераћу ја теби све Ђаволе из главе и пока- 2

зати како се постаје човјеком. Јест, чов Пн Сјев је, извукао кључ из џепа и бацио па ју = пак је доста тог дерања. Узми кључ и иди у радњу. афаелу су св отезале бале из носа. Тт ко је трцао. Лице му је било мокро, упрљано, очи црвене, о емена. ка вријеме откидао му се дубок уздах од којег се сав тресао,. — У, мајко моја! УЈ! — јадиковао је мрмљајући. — Доста! Јеси ли чуот Узми кључ и ајдеу радњу! =

устао је Бињока и ударио ногом о под. Не допузао је Рафаел и узео кључ. а си навиксао ципеле кројача Парда док ја ' : дођем. И да видим како ћеш их навиксати. Иди! '

Сав слинав, балав и

љан изиш и упутио се у радњу. упр. ао је Рафаел из авлије

Послије пола сата стигао је и Бињока — Дај, да видим ципеле! — рекао је он.

Узео их је љ пет УН наншве с њима на улицу и разгледао' 1 Кад се вратио у радњу, спустио је ципеле на под, наукао кецељу и сједајући на сандуче рекао је мирно; ЕН ја од тебе човјека, видјећеш! афаел је стајао, буљио у ПШардине ципеле и смишљао како ће се бацити у бунар о АЕ у бунар — као што се бацио Меркуш, син Али увечер догодило се чудо. Као обично док занат а д је Сара спремала вечеру Рафаел Сједио је крај ње на миндеру у соби.

мала еф била необично мирна. На једном се подиже приби се Дије рука и стаде да га милује по коси и полако а 356 те сасвим уз њега. Он се саже и Лука наслони је фан гов врат и пољуби га. Нешто топло прострујало вим телом и сузе му се указаше у очима.

7 Исак Самоковлија

је

иипипанринокниши нит твинилнинининнивиаарниовнвнавилњАре

Београд, 1 децембар 1549 године • Одговорни уредник

Драгутин Шролајић. Улица Драгослава Јовановића МУ О"

Телефон 20-443 " Чековни рачун: 103—9060386 + Поштански

фах 752 • штампарија „Борба" — Београд Карцељеве 51 Рукописи се не враћају.

“=

" а та = "а = = “ а = = С Ј =“ пи = “= т = а га =

. “=

л та =

ка

118

ривала вила 5