20. oktobar

у“

~ ~

Ро

' вео “

"“

уванципвававанинниа

виа 8 о с 2 "а ;

ипипнипививиливилна

АМО 7 АЈИЧА.

ка | Е | "У шп

пе и

НАСТАВАК з [7

Курсеви урдац за члан ове Фронта који у не иковани за стручан рад

У ИРТИРИ ТТ

ки. Деца су показала дубоко интересовање за прошлост наше Армије

у заје им шетњама са својим старијим пријатељима увек су п ђали разна питања која су

х интересовала. За тих двадесет дана, сви ( и Београда, обишли су Војни музеј, били пријатни гости у ЦДЈА, а највећи пријатељи наших гарнизона у граду. У град-

им војним јединицама провели су читаве сате међу борцима, раз- |

са њима, а ови су их упо-

_ са оружјем и оруђем на"јединица, Борци су пионирима приказали и поједине вежбе које су њих много одушевиле. Да би се што срдачније захвалили својим друговима из Армије, наши најмлађи извели су своје програме за борце и тиме се топло одужили њи“ ховом гостопримству и великодушности коју су им указали на сваком кораку. На сам Дан Армије одреди пионира посетили су јединице, домове и официрске клубове и честитали им празник, Официри су, на дан своје свечаности, посетили пионирске одреде, међусобно измењали братске говоре, и предали пионирима преко две стотине поклона, које су им борци наше Армије израдили и упутили, Колико се човек мора унети у тај посао, намеће се мисао када посматра те скромне дарове прецизно и лепо урађене, Ту су разне минијатуре оружја, рађене према стасу најмлађих, бункери од гипса на дрвеним политираним таблама, телефонски апарти за разговор у двоје, модели висећих мостова и много других занимљивих ствари за децу. Пионири су обећали да ће и даље одржавати пријатељство са својим друго“ вима из Армије и да се, овим празником, њихов однос пријатељства не завршава, већ учвршћује,

По многим предузећима и школама ученика у привреди, на сам Дан · Армије биле су приређене другарске вечери, |...

Градски одбор Савеза бораца наградио је осамнаест командиира центра предвојничке обуке. Оргавизација Савеза бораца у Земуну ; као најбоља организација у Београду, добила је на поклон, од Градског одбора Савеза бораца, бисту Маршала Тита и прелазну заставицу. Чланови Савеза) бораца весело су прославили Дан '"Југослот венске армије у рејонским прбсточ ријама где, су, као гости, присуствовали многи официри Југословенске армије. ,

Читаво време уочи прославе београдски биоскопи приказивали су месечнике и документарне филмове из живота и рада наших бораца и официра у Армији. . рани и ниши ннини

и им пос

ну једанод важних за___ _датака, јест подизање _ нових станова. Зида се на све стране. По_ ред зграда од о пеке, граде се и монтажне зграде, _ проучавају се

_ стандардизовани

и други елемен-

5 пПетогоди5 шњем пла= =

и"

оград је велики, а у рату је оштећено или сасвим ђ много

разорено Ј а. Ми смо у „20 октобру“ (23 Зара пнв па. Е ) е и

ји и ефи- снији начин; а помоћу ста- нова у подкров-

О је помоћ | _љу. Пракса јепо- казала да тавани наших зграда за. становање не служе ничему, сем ако не да их заштите од непогоде; Међутим, то су: че= сто врло високи простори који би се дивно и лако могли искористити "за' израду станова у подкровљу. И : би се: врло брзо могао изради“ велики број станова. чиме. би се

'смањила _ станбена' криза,

втно

(Ово је могуће извести не само код 5 великих мнотоетажних зграда, већ Њебскод сваке најскромније партерне 23 е. Нарочито су подесни случа-

фронта

преДЛОЗИ И МИШЉЕЊА

а | . Мо | МА,

луквалификованог радника, шу значити корак даље у оспособљ вању фронтовских бригада за пре узимање још већих и одговорнијих обавеза у 1950 години. Курсеви ће омогућити да фронтовске органиПИ на објектима где "радиле највећи део не само неквалификованих, већ и стручних радова, и тиме у многоме олакшају остварење обимног плана грађевинске делатности у 1950 години. Учешћем ових полуквалификова+

-них добровољних радника омогући-

ће се сигурније планирање на ра"дилиштима. Исто тако, избећи ће "се честа појава, да због недостатка стручних радника не могу ефикасно да се запосле сви чланови бригаде који изађу на рад, те им се за то дају неважни, па чак и непотребни послови.

С обзиром на улогу коју треба да одиграју чланови Фронта који ће завршити ове курсеве, њиховој ортанизацији треба приступити са највећом озбиљношћу. Потребно је благовремено обезбедити спремне предаваче, просторије и огрев, објекте на којима ће се изводити практични радови и потребан материјал.

„Истовремено треба одмах вршити и

упис људи на курсеве који треба

"да почну већ око 15 јануара. Пред-

виђене су четири врсте курсева и то: зидарски, који ће обухватити највећи број људи — просечно око 200 у једном рејону, тесарски, бетонерски и калдрмџиски — који треба да обухвате по 30 до 40 људи у рејону.

Организацију уписа треба да припреме одбори основних организација, а упис да врше првенствено људи из штабова радних бригада и чета, који најбоље познају чланове своје бригаде и њихове могућности, На ове курсеве треба, у првом реду, да се упишу они фронтовци и фронтовке који су се до сада највише истакли у раду бригаде. Овакви чланови Фронта треба да буду и главни агитатори за упис осталих чланова. |

Програм курсева тако. је подешен

да неће бити тешко да се савлада. Зато се на курсеве могу и треба да пријаве не само људи који располажу извесним школским знањем — радници и службеници, већи они чланови који таквих знања немају, али желе да њихов дебровољни рад у идућој години буде од веће користи него до сада. Поред бригадиста, ове курсеве треба да посећују:и чланови штабова бригада и чета и управа радилишта, како би са више стручног знања могли вршити организацију рада у идућој години. _ Курсеви ће трајати око. три месеца, а часови ће се одржавати два пута недељно према договору курсиста и предавача. Другови који се буду пријавили на курс треба да га редовно посећују, како би се заиста оспособили за важне задатке у 1950 години.

Успех курсева зависиће великим делом од тога како ће се извршити припреме за њихову организацију и упис чланова Фронта. С обзиром на њихову важност за рад организације Народног фронта Београда У 1950 години, све фронтовске организације треба да се заложе да њи-

хов успех буде што потпунији. С. Недељковић

_ Једно ефикасно средство

Пресек станбене

_ зграде са искоришћеним поткровљем

јеви зграда покривених лимом, јер због благог нагиба крова добиле; би се најправилније собе, Случајеви.

зграда покривених црепом су. такође, погодни, нарочито што је чест случај, кад постоје назидци, Још је повољнији случај. код вила, јер су оне слободне са свих страна, што омогућава лакше осветљавање просторија. Најзад, што се тиче мансардних кровова. онисе и праве: ради станова, али многи су од њих не искоришћени у Београду. „Главно је следеће: 1) да радници могу по ма каквом времену да раде, јер је кућа већ покривена 2); поред

Бригадисти Београдске фронтовске бригаде на радовима на Ауто

Почетак нам је

просторијама Градског одбора Народног фронта Земуна разговарамо са командантом бео-

а ма

аи пије. мат Цеа | у

градске фронтовске бригаде, |

која је била на изградњи Ауто-пута. Он има највеће фронтовско обележје — одличје Народног фронта Југославије „За изградњу“. Разговарамо о обичним стварима. Свакидашњим. Али поглед неосетно, све че-

шће, застаје на Ордену рада. Десе- |

торици најбољих бригадиста додељено је ово одличје Његова бригада је бројала педесет једног човека. Иза те значке, боје старог

злата, украшене бојама тробојке, |

стоји кратка али херојска прошлос једне радне бригаде, !

Село је помагало, а први дан наговестио је успех

Ноћу, шестог децембра, бригади- |

сти београдске градске фронтовске бригаде искрцали су се на место Крч, поред Ауто-пута. Свитање их је затекло у бараци, где је, пре њиховог доласка, била смештена радна бригада наше морнарице. Барака је сада била пуста, без сена. Требало је уредити и то одмах. Отпочело је чишћење и спремање бараке, Ко-

"мандант, са још неколико другова, стишао је у село... и

Пред задругом поређана кола. се љаци засели и причају. подигну ствари из задруге.

— Потребно је пребацити сламу, ту, навише, за бригадисте, — објашшњава једноставно командант сељацима и, додаје: — Ко ће да нам превезе сламу својим колима7 Док дођете на ред можете нам помоћи!

Мало затишје.

— Ја ћу, — јави се мекан женски глас. И девојка, са марамом око главе, насмејана и румена потера коње. А за њом, одмах, кренуо је и стари чика Јанко. Јавише се и остали. Али, није било више но.

за повећање станбеног · простора

крова постоји, такође, и под; талпе, са којих само треба скинути шест до осам сантиметара блата и одмах поставити било обичан шеифбоден, паркет или ксилолит, Јоп боље је ако је бетонски под, али ово јеређи случај; 3) постоје, такође, у кући већ уведени канализација и водовод. треба само продужити вертикалне штрангове и направити, од бетона, чучавце и чесмену шољу; 4 постоји већ, такође, и електрична инсталапија, само је треба продужити; 5) изолацију од хладноће и топлоте (термоизолацију) је веома просто извести; 6) лаки преградни зидови (других и нема), били би изведени од хераклита, пелотекса и најпростије и нађефтиније, од плоча „од трсака у крезном и гипсаном малтеру: 7 најзад, што се тиче прозора, они би се најпростије израђивали у вилу „баџа“.или на један ол толико других познатих начина Најповољнији је случај кад се ти. прозориналазе на палканским зидовима:. 8увисина простора била. би око 230 9,50 м: 0) степениме већ постоје. Побројали смо оно што је главно и што нас је могло уверити у' про: стоту, лакоћу и економичност изво“, ћења оваквих поткровних станова. Реч је још о организацији овог посла. Требало би одмах створити е. кипе инжењера, архитеката и тех“. ничара. који би снимали, у сваком рејону, таване. Из њихевих цртежа и објаттњења знао би. се одмах 600] тавана који би ушли у сбзир за пре; прављање у станове. Убећени смо да би на овај начин -врло брзо био решен у знатној мери, проблем вових станова и да би била најефикасније; брзо лако и јефтино ублаже: на оскудицо станоза б Др. М Борисављевић архитект

| Члачози ФРОНТА БЕОГРАЛА | НА АУТО-ПУТУ 2

ЕЈ а.

Увече, после непроспаване ноћи и радног дана, сан је рано привукао људе, 1 ст опран, Мирис сена опојно се ширио,

Сутрадан, први дан рада бригаде, наговестио је будуће успехе. Норма је пребачена за 128%. Тако је почела једномесечна битка београдске фронтовске (бригаде за изградњ Ауто-пута. 3 1

Највећа победа,

Младен Мандић, командант бригаде, говори о датумима и: цифрама, који показују резултате, Његова радничка, крупна шака, У нијој је руци мастиљава оловка, подвлачи тврду линију испод цифре 303% њихове највеће радне победе, Како је већ далек тај дан, али ипак тако близу у сећању.

Хитно су гурана колица уз насип, Знало се: двадесет колица малтера један и по кубни метар бетона. Тог дана су Јаков Јерков и Драгутин Пауновић пребацили по 345 ко-

;. лица малтера; Људи. су, се кретали

Чекају да ,

брзо, Тамо, мало даље, чврсти мишићи неуморно су мешали бетонску. смесу. Шљунак је кружио, пребациван лопатом кроз воду и цемент, Тај дан стварно је био највећа победа. Педесет и један човек успео је да припреми малтер и бетонира девет бетонских плоча по девет метара дугих и четири и по ширских, У предвечерју, после завршеног посла на радилишту, истоварено је још четири вагона. цемента, ,

Био је то и најтежи дан

У нашем новом животу има много момената, када људи,без обзира на жртве, бране и штите дела створена сопственим рукама. То је велико осећање према земљи. која се про-

порађа. ,

Ево, како је то показала својим примером бригада чланова Фронта Београда. , '

Уочи двадесет осмог новембра почела је, све јаче, да пада киша. У“ зору, ређали су се налети, ношени ветром. Сваки рад на радилишту био је немогућ. Без прекида пљуштала је киша и мутила хоризонт. Тако је прошло више од пола дана.

Одједном се зачуо глас који је као ветар прострујао бараком:

— Вода је поплавила пругу! Пругу нормалног колосека, за довоз материјала на радилиште, прекрила је вода. Шине се нису виделе. . '5 — Ако будемо чекали, вода ће подронити насипе Ауто-пута, кратко је рекао командант бригаде. Није било потребно објашњавати и убеђивати људе. Одједном су се нашли на радилишту. Крампови су

току 1949 године локална индустрија Београда поститла је знатан напредак, повећана је производња и обогаћен асортиман производа широке потрошње. _ Унапређењем _ производног процеса ове године је повећан капацитет за 15: према прошлој години. До тог. напретка дошло _ се стварањем нових производних одељења. увођењем нових норми и но“ вих облика рада. 'Тако је у фабрици. вунених тканина „Сремски одреди". у Земуну, отворено. одељење ' за“ производњу кројачке, вате, са ка-' пацитетом 75 тона годишње. У градском предузећу за производњу гај_тана, отворена су још" четири одељења. Инлустрија столарије; четака и'метли „Црвена звезда прошири“ ла је ручна радионичка одељења, фабрика електроизолационих цеви „Елизо" побољшала је процес про-) изводње и тиме повећала капацитет, за 58%. Хемиско предузеће „Балкан"_ рационалнијим коришћењем произ- ! водних средстава повећало;је капа-. · цитет за 3809, .Картонажа „Јавор“, _је проширила радионицу и увела систем ланчане производње, извр-

"шила правилнији распоред машина.

и повећала производни капацитет за 380/0.' Е МУ ој

локална производња је У овој го-' дини дала тржишту велики _ број нових произвола широке потрошње, као што су птапови, руктвипе ко

стими за купање, вунена дечја кон-

де петим

путу стално су

био добар а нрај још бољи

Барака је била чиста; Под ред Ауто-пута, "из

Вода је опколила бараку.,

Ми у и

пребацивали норму

неуморно крчили пут набујалој води, која се била увукла у рупе, 8окојих се. раније "вадио материјал за насипање трасе. — Канале треба спровести на неколико страна = све до шуме! Само снажно, момци! > Ј Прошло је неколико сати. Људи су газили кроз воду и блато, Замах крампова био је'неодољив. Вода је

добила слободне путеве! Канали су

„били прокопани!

— Јел опада%.. Ех, бре... Није било лако... али се ипак добра свршило! = кроз предах рече Џетар Крнета, инвалид без руке из Петог

београдског рејона, за Већ је и сумрак. Људи гледају на шине које -су се почеле појављи“

вати.

Просечна норма = '195% Крупан, широких рамена, цун покрета . комавдант Младен Мандић, прича: — Пре него што смо ударили први крамп и бацили прву лопату, добро

„емо„промислили о начину, рада, ЏПр-, ви дани требали су да одлуче о на-=

ој вредности. У првој декади наша норма просечно је пребацивана за, 1759, а у другој декади за 205. Ми смо се држали оног „да се по јутру види какав ће бити дан“. Почетак нам је био добар, а крај још бољи,

Мандић вади списак десеторице'

ударника из бригаде, носилаца од-

личја Народног фронта Југославије:

— Ево, видите, на пример, ова четворица: Јерко Јаков, Драган Џауновић, Бранко Милић и Рајко Шуша, — носили су по блату и киши бандере дуге по тринаест метара за спровођење електричне“ енергије. Нико не може да.схвати колико је то тешко, док сам не: проба. То је био посао, који обично врши двадесет људи, Али, ето, тако су се борили. фронтовци. нашег главног града — дајући максимум од себе; _"Причао је још дуто. По неко постави какво питање, а он, једноставним и обичним речима прича о својим људима. Причао је како су добровољно, по. ноћи, за четири сата истоварили четири вагона угља, а сутрадан радили опет “као обично: Такође износи цртице из живота бригаде са прославе Дана Републи=' ке, о томе, како 1 : з филм,

89 одличје Народног фронта Југо-

славије претставља посебну вреднест, Али , то одличје великих подвига рада, у будуће сусретаћемо све чешће и чешће на грудима бораца Народног фронта, за'изградњу, наше социјалистичке отаџбине.

: пи .

ЛОКАЛНА ПРИВРЕДА ДАЛА ЈЕ ОВЕ _ ГОДИНЕ МНОГЕ ПРОИЗВОДЕ

ШИРОКЕ ПОТРОШЊЕ

фекција, ластиш, марамице, кројач= ка вата, плотне и) ростова за штедњакв и пећи, кашичице, сушена зелен, дечје играчке, разне индустриске и занатске четке и друга папирна и хемиска роба.

Међутим; има артикала. широк потрошње који су ИО ти требни, а којих још увек нема, или уколико. их има не задовољавају потребв потрошача. Између осталог у те производе спадају чешљеви. четке за одела и ципеле, четкице за зубе, шиваће игле, оловке, кајшеви; туме за'брисање, жилети, мушке „чарапе и други неки, артикли. > Дугмад.: нарочито пот ебна потроалачима, не могу да се Пе Уко. ликбо се и појаве 'не'одговарају ни естетски ни квалитетно. Четака; за чишћење паркета има, али, по виПИ Ме РИИАЛНИМ пеДМа што ј оиступечно широким“ танким масама. 156 Хи р - Пред! нашом локалном индустрилом, и поред досадашњих ЈИ | вих успеха, стоје још велики задаци. Многи предмети. широке потро“ зшње, 'у којима се до: скоро; осуде вало, већ се налазе на тржишту. Користећи радни елан трулбеника и сво расположиве могућности, локалиа привреда је дужна да у најскоријем времену обезбеди грађапи УН> артикле којих нема до-

мо, и оне којих ђ ДОМ . уопште иЕ ->+ 5 у

и:

_ |-мотривши дубоко и

није могао даље да

су их снимали за.

· ОСЛЕДЊИХ дана светска јав"ност живо коментарише члан-

; ||| ке истакнутих француских ЕВЕ књижевника, Жана Касуа па · Револуција и истина, Веркора — Одговори и Едите Томас Критика и самокритика. „Жасу. и Веркор, у часопису „Еспри“ а Едит Томас у листу „Комба“ дигли су свој глас У одбрану, истине; одбили су да прихвате „клеринел | дотма-

» Информбироа. · кањони

Роу на сапутних француске партије, понесен оним што је доживео свога лета У Југославији и разсвестрано с једстране Ју ос веку - % 655 с 0 мбироовсЕ тику, на инфо . Ви. Он је усивне послушности паролама и против ичне савести и националКЕсти. Он пита да' ли се демократија нужно мора остваривати искључиво антидемократским методама“ На постављено питање, У коме је садржана суштина спора између наше, земље и информбироовских руководилаца, Касу даје од лучно негативан одговор и осуђује политику Инф ироа као и вазалну послушност француских комунистичких руководилаца, Књижевник истанчаних осећаја и мисли — Веркор, човек кота, је Аратон називао савешћу човечанства, У појединим ставовима, нарочито када анализира махинације информбироовских., контрареволуционара,. у оштрој форми поставља своје и општечовечанско верују: „Не прихватам, каже он, да се народ вара, чак ни онда кад се ради о његовом добру, јер за онога који ме превари једанпут, како ћу знати откада ме вара и докле ће ме вађо. “. Ове речи Веркора нису само .„овор на данашњу информбироовску контрареволуционарну кампању, него истовремено и демаскирање француских „марксистичких идеолога“ који су пре две године и више, пре појаве букурештанске резолуције, покушали да јавно одбране примену језуитских начела У животу и раду Фрранцуске и уопште свих напредних покрета. Ништа мање није нечујнији глас Едите Томас, познатог француског романсијера и дојучерашњег члана француске партије. Едит Томас поставља отворено питање информбироовском руководству француске Компартије: „Како то да сте ви — уместо да стичете присталице — у опадању, сбзиром на позиције које сте имали после ослобођења“ И не чекајући одговор, јер је свесна да га не може ни добити, она одговара: „Зато, јер ваша на миту заснована пропаганда не одговара „тежњама француског народа; зато, јер сте ви под маском националне независности стварно постали вазали једне стране силе, а ми. видимо, данас како ова страна сила поступа према. својим сателитима; зато, јер сте ви изабрали најлакши. пут: не мислите на сопствену револуцију него се слепо. поводите, за паролама и техником другога.. Немогућност да се сагледа комунизам у форми која одговара свакој земљи, то је најудобнија интелектуалистичка позиција, став који оправдава све лености; али интелектуалистички конфор не одговара 'историској стварности. То је стварност коју чине сами људи“, : Речи Едите Томас, Жана Касуа и Веркора, то су речи људи који осуђују лаж и језуитске методе Информбироа, усвајање тезе да циљ оправдава средство и да пропаганда извињава једнострану лаж. И не само да ће се над мислима ове тројице француских књижевника замислити француски демократи, У првом реду комунисти, него оне већ данас имају великог одјека и утицаја ван граница Француске.

стао против па зним звучним

Љалви Мосбвоћ привноје

· офиски процес је доживео крах. Тужиоци нису доказали злочине главног опту-

5 женог — Костова. Они нису ни имали циљ да га у првом реду суде због диверзантског рада и саботаже у корист западних сила. Главна мета организатора процеса

била је Југославија и њено руководство, На суду Костов није признавао, кроз заглушну грају публике у судници могле су се чути само његове речи: „Не признајем“. Тужиоци су убрзали судски поступак и Костова осудили на смрт. Али, тиме није завршена афера · Костов. Он је, као' што је јавила информбироовска штампа, пре извршења смртне пресуде написао писмо у коме је признао своје злочине. Бугарски информбироовци објавили су после смрти Димитрова његова писма у којима он наводно ссуђује и нашу земљу. Сада су то учинили са Костовом, Као што се види, иста средства се употребљују да се оклевета југословенско ру'" ководство. Нико жив неће поверовати у неродостојност ни оног писма покојног Димитрова у коме су инкримисани ставови о Југославији, нити овог — Костовљевог. Костов је и на суђењу знао шта га очекује, Он није могао-ни помислити на неку милост. Њему није требало ништа више, Али је било потребно Чрвенкову и осталима да би бар на неки начин ублажили тешке последице које је суђење оставило на бугарску и осталу демократску јав-

ност. |

пп пи