20. oktobar
____бригадни систем рада добро је.
И. мајке са малом децом присуствовале су пе МУ а » У ликом мити који је одржан на Тргу Димитрија то ПБИЋЕ нту Х '
у
а да.
__БОљЉА__ ОРГАНИЗАНИЈА
— већи успеси у борби за квалитет
осле великих теаикоћа и на-
пора. али. и великих успеха
и победа, завршена је трећа
година Петогодишњег плана.
Огромно искуство које су напти трудбеници стекли у тој борби, знатно. користи да се отклоне оне неправилности и недостаци који су ранијих година у многоме отежавали рад.
сДо-сада су углавном сва настојања напштх трудбеника била усредсрећена на изпршење плана по количини. Искуство је показало да је текав рад умањио поститнути ефекат јер су производи били доста танфег квалитета. Због тога је јелан ол главних задатака наших трудбеника у овој години побољшање квалитета производа.
Било је колектива, који су у побољтању квалитета, у прошлој го ливи, а и сада на почетку ове тодине, постигли. добре. резултате. У та предузећа спадају београдске трикотаже „Дунав" и „Анђа Ранковић!, „фабрике обуће „Петар Велебит". и' „Милорад Нетровић", предузећа кожне галантерије „239 новембар" и.друга.. У тим колективима
"танизован, а борба за високу пролуктивност. је примењена тимроко. И свестрано. Да се повећана производња не би развијала на штету квалитета | израде, формирана су одељења контролне службе. Контролори квалитета будно „прате читав ток процеса прогзводње, почев. од пријема сировина па све до, готовог производа. Исто тако. обраћа се нарочита пажња и самим машинама које се брижљиво чувају и пазе, јер од.њихове исправности зависи изглед м каквоћа производа. Међутим, још увек је много већа листа ових предузећа која у питању квалитета нису постигла лобре резултате; Управе таквих предузећа, као м њихове синликалне тон друхнице, лужне су да у што скоријем времену нађу начина ла то стање тизтраве, Једна од могућности да се пелокупно ралништво замитересује за израду боље робе. је лобра слузба контроле квалитета. Корисно би било послужити, се искуством загребачке фабрике „Напријед", као и других, које су рали побаљшања квалитета својих производа упеле многе корисне мере. Јелна од тих мера је да контролори квалитета убележавају радницима ко-
лико су израдили. лоших делова; И '
према томе, ла им се одређује за+ рада. На тај начин су радници нај непосредније заинтересовани да поред тога што повећавају производњу израђују робу доброг квалитета
Поред свега овога врло је важно
какб ће се роба паковати и отпре-о
мати на тржиште, Честа је појава да се производи пролају веисправе ни; јер су из фабрике лоше отпремљени, па су се у превозу опттетили, Дешава се да таква роба сточи и не пролаје се, што наноси ве-
лику штету нашој привреди. Рацибнализаторски опокрет, који се све више шири миого је користио да се у нашој земљи произведу многобројни-нови артикли. Усавршавањем процеса. производње, -преправком Машина, израдом појединих делова који су се доскора увозили, нашти радни. људи омогућују извршење Петогодишњег плана. Али, треба се чувати од застрањивања која.би се евентуално могла појавити код рационализација. Руководиоци појединих предузећа. као и Бироа за унапређење“ производње, морају да пазе да се поједностављење производње не, одрази лоше на самом квалитету производа. Олу=
р-
и Ра 1 Ри аи оца
чај фабрике обуће „Пролетер" ло-
казује да се одговорни руководиоци нису довољно интересовали за квалитет израде својих артикала. 'Они
су дозволили да се из процеса про-,
изводње избаци, пет, операција, по“ сле којих је потпуно изгубљен сваки естетски изглед, а и трајност 0буће је смањена. Ово је за највећу осуду, јер хиљаде пари лоше обуће коју нико не-купује затрпава тржиште, Исто тако, мора се узети у обзир још и то да је за њихову
изралу утрошено, или боље рећи у-
АСТАВАМ МА 2' СТРАНИ.
| 9)
11 МАРТ
„НЕ ОДРИЧЕМО СЕ НИ ЈЕДНОГ ДЕЛА ПЛАНА
РШИЋЕМО ГА
ПРЕ РО
обабезују се другу Титу најбољи радници Београда
| рекјуче је у Београду одржано саветовање бораца за високу продуктивност рада. Овом саветовању, које је организовало Месно синдикално веће Београда, да би се покрет за високу продуктив-
ност омасовио и постао сталан систем рада наших трудбеника, присуствовало је преко хиљаду истакнутих трудбеника, ударника,
новатора и рационализатора. Радно председништво на овом саветовању сачињавали су најбољи међу најбољима, ударници који пребацују норму стално преко 300 од сто, кад стари кијевски минер Лазар Кнежевић, иницијатори покрета за високу продуктивност Аница Костић, текстилна рад-
ница која ради за другу Петолетку,
вођа зидарске комунистичке десетине
предузећа „Комграп" Љуба Николић, који је већ зидајући извршио један
Петогодишњи план, обућарски радници
Тома Богдановић, који је међу пр-
вима'у Београду отпочео да ради за другу Петолетку, четрнаестострука ударница, текстилна радница Катина Милићевић, која већ са успехом остварује задатке другог Петогодишњег плана, и други заслужни трудбе-
Ници.
Пре фивборна. ТАНМИЧЕЊЕ
одклаања недоиашне у аведузећимиа
РУДЂБЕНИЦИ наших предузећа. живо учествују у појачаном предизборном такмичењу и већ до сада, за првих десет дана, постигнути су знатни резултати. Скоро сва београдска предузећа из-
их и премашују. Оживео је и син- |
дикални рад. Одржавајусе многе приредбе, идеолошко - политички кружоци, политичке информације, саветовања и слично, Поред тога, скоро сви колективи су увели редовна производна саветовања, што много помаже да се недостаци и, тешкоће лакше отклањају и савла-
ђују. •
Колектив 'стругаре „Макиш" је У овом такмичењу нарочиту пажњу обратио снижењу пуне цене кошта“ ња За опих првих десет дала, колектиг је успео да пуву. пену кбшттавња смањи за пет од сто. Дневви плавови се пребацују "просечно за 15' до 20 од сто, Квалитет је поболипан, тажо да је резана грађа на стуутари Маки", једна ол најбољих у земљи. У радној ЛИСЦИПЛИИ су такође постигнути добри резултати, Број неоправданих изостанака је смањен за 10 од сто.
•
У столарском предузећу „20 октобар" је. најбоље. резултате у тажмичењу постигло Прво грађевинско одељење. Захваљујући добро ортанизованом раду и учвршћеном бригтадном систему, норму пребацују скоро сви ралници. Дневни планови се извршавају са 207 одсто. Културно-тросветва комисија синдикалне подружнице оживела је свој рад и окупила) велики број радника.
•
Предузеће „Градимир“ основано је у јануару ове године, И овај мпади колектив је широко прихватио такмтичете, које се осећа У производ“ њи; као иу синдикалном раду Јелан од тлавних залатака је побоље птање квалитета и због тога су се раднипи. обавезали да ће та у такт“ мичењу побојешати за 100 од сто, Да би се то спровело најбоље, основана је комисија. за контролу квалитета која прати цео ток рада, Поред овога је и продуктивност рада повећа-
„на за 15 од сто.
У току ове године велики број)
„рршују дневне. планове А МНОВМ а
Дворана Коларчевог. универзитета била је пуна истакнутих трудбеника нашег главног града, који су дошли да се овде заједно, измењујући међусобна искуства и указујући на досадашње недостатке, договоре како ће у овој, четвртој години Петогодишњег плана, омасовити и учврстити покрет за високу продук“ тивност рада,
У реферату који је поднео Илија Манојловић, начелник одељења за животни стандард и социјалистичко такмичење месног синдикалног већа, дата је анализа досадашњих резултата постигнутих на пољу борбе за високу продуктивност рада у бесградским колективима. _ Београдски колективи брзо су при«вафили пламен борбе за. "нбви. начин рада. Већ три месеца. после, првих победа 'брезанских рудара 43 београдска колектива са својих 41 новооформљених бригада у којима је обухваћено 3070 радника, отпочела су да раде по новом начину рада. Први дани донели су изванредне резултате и покрет се незадрживо ширио, обухватајући сваког дана све већи број колектива. Данас већу Београду. у'78 предузећа, сврстано у 856 бригада, 8850 радника ради по
ибвом начину, бори се за високу продуктивност, « Колико се примена новог начина
рада позитивно одразила на производњу види се најбоље по, томе што је низ предузећа успео да „оствари своје годишње планове, као на пример „Макинт' и „Змај“ мако се, док нису организовали вов начин рада, мислило да неће остварити план.
Покрет за. високу продуктивност рада има у; Београду веома. чарст корен, јер је одмах после рудара почео да ниче по колективима, одоздео, на иницијативу истакнутих радника, и баш због тога он данас себи непрестано крчи.пут ка све већем омасовљењу. Са успешним развија њем овог покрета уско је повезано стручно _ оспособљавање __ радника. Радници морају да овладају својом машином, да знају да искористе њен пун капацитет. Успешно решавзење бржег оспособљавања кадрова зависи мното од тога колико ће у тај посао уложити труда наши стручни радници, који већ имају довољно праксе у раду; Таквих људи у Београду има доста. То су десет хиља-= да новатора, рациднализатора и ударника, то су сви борци за висо- ·
За. смеша ОЛЉЉАИНСКЊ дршљаа
омладинских радних бригада м трада. Омладински логор „Франц Розман" ускоро
ј одељетњукидопринеће. И,
уху
» поштански фрах 182."
ЈЕДЕ
Број Фр • Гожина УП“ пист излази сваке субота " Џена броју 2 зинара “" Релакџија ми алминоптрајгија Прзгослава Јовано“
Телефон: 22-210. 21981.
пе љети
та
ку продуктивност рада. До сада на пољу оспособљавања нових стручних снага није довољно учињено и томе се питању мора убудуће прићи врло озбиљно.
На почетку ове године покрет за високу продуктивност мало се утишаб и то углавном кривицом синдикалних и партиских руководстава по предузећима. Ове године, када пред трудбеницима Београда стоје и те како тешки и обимни задаци, примена новог начина рада, организовање бригада, једном речју. организовање борбе за већу пгродуктивност у сваком колективу, У сваком могућит
"потпуно и успешно остварење 'зада~
така који су постављени у четвртој години, Плана, Због тога је п'требно већ сада на почетку ове године, нај-
озбиљније. прићи организовању -б60рбе за високу продуктивност. како би она што пре постала сталан систем рада.
— Ми борци за високу. продуктивност, истицали су трудбеници у
7 ЕНЕ: Београда · обележиле у У су Међународни; дан же7. · на, 8 март. великим ми-
тингом који је одржан на Тргу . Димитрија 'Туцови-
ћа. Митингу је присуствовало преко 40.000 радних људи и жена Београда. Учешћем на митингу жене су јопт једном манифестовале слоју солидарност са међународном борбом жена за мир и демократију и своју нераздвојну повезаност са борбом свих напредних жена у свету. Пре почетка митинга све околне улице м прилази били су закрчени. Сам Трг Димитрија Туповића био је испуњен огромном „масом жена
„| које су. дошле. у дугим. поворкама.
"са заставама и транспарентима. Трг.
је био украшен паролама и сликама највиших државних и партиских руководилаца.
На митингу је говорила другарица- Зага Јовановић, потпретседница ИМОНО-а, и изложила активно учешће жена у политичком животу и велике успехе радница у предузећима. Говорио је и Милош Минић, претседник Планске комисије НР Србије и члан Политбироа ПК КПС. Он је. изложио. пут који су жене прешле кроз. народну рево-
"Фута па великом 17 гмитнл || ГОВОРИ ДРУ1
АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ
ТУ недељу; 12 марта, одржаће се у 10.30 часова велики предизборни митинг код Аутокоманде. посланички кандидат за Савезно веће Народне скупштине ФНРЈ, друг Алек-
сандар Ранковић, члан Политбироа ·
На митингу ће говорити
"о шккиј.
Са великог |
митинта жена
у Београду
луцију у којој су извојевале своја права. Исто тако, подвукао је огроман! успех наше народне демократије' што је покренула све масе наших жена, које су некада. пре рата, биле обесправљене, а данас раме уз раме са мушкарцима воде тешку борбу за изградњу социјализма. Дуготрајним одобравањем и клицањем поздравиле су огромне масе жена појаву Соње Ербежник, тек= стилне ралнице из Загреба, прве жене у Југославији која је изврптила свој петогодишњи плански задатак. Она је говорила о учешћу жена у многим радним колективима где, еу, већином жене. запосленпе и позвале. све жене да лају сво глас“ на 'претстојећим изборима за листу Народног фронта
На крају је говорила им Драгица Стевановић, текстилна радница из Земупа, која је такође извригила свој ПЏетоголишњи план. Она је говорила о борби жена за остваре“ ње ЏШлана. о такмичењу пред из=
боре и на крају рекла ла ће женераднипе плати гласове за Народни фронт, за изграљњу сопијализма У нашој земљи.
ПРИПРЕМЕ ЗА ВЕЛИКЕ АКЦИЈЕ НАРОДНОЈ ФРОНТА
Мако ће бити организован рад добровољних бригада
СКУСТВА из прошле го диве говоре. да је добровољни рад бригада дошао до пуног изражаја али да је било доста: пропуста и слабости. У прошлој години, било је на радилиштима стручних бригада Народног фронта, које су показале да су у стању саме да преузимају рад на појединим објектима, видели смо самоиницијативу 0сновних организација која се'знатво испољила у локалним радовима. Што је најважније, бригадисти пре"ма својим квалификацијама лобили осу, у већини случајева, своје“ одговарајуће радно место-у бригади.
(Ове године бритаде основних организапија радиће, као и раније, на већим објектима, на комуналним радовима, уређењу. нових и обнављању старих паркова, пошумљавању итд. · Рејонски одбори Народног фронта узимају обавезе за изградњу "објеката, сопственом радном снагом, а да грађевински материјал и превозна средства добију од Повереништва грађевина ИОНО-а. Уколико овај предлог буде прихваћем, рејонски одбори градили би по
авног
РЕН хот УУ и по и ј | ве А
уза
два објекта на својој територији, утлавном, магацине за смештај разног материјала и намирница. Чланови Фронта Петог рејона отпочели ба са изградњом Дома културе за свој крај. Велики број продлога за изградњу појединих мањих објеката, нарозито. просторија за огзови= организације, потиче. из преллота штабова бригада ословних организација Народног фрочта. Мз спега
се вили да је 'интересаватње свих
чланова. Фронта за изградњу _ још више порасло, и да грађани увиђају ита је све потребно да се учини за бдлакшање живота и рада у основним организацијама.
Еригаде Народног фронте Београла бележиће ове голине своје радне успехе у норма-часовима. До сала резултати фронтовских бригада сзначавани су обичним радним -часовима = колико је неко радио часова, толико му. је било и забележено, без обзира на-квалитет' рада и учинак који је дао поједини бригадист. Међутим, увођењем нормзчасова, прећи ће се сада ва нов начињк рада и боље ће се оцењивати успех појединаца. Тахо, на пример, за један посао, који гђебл ла обави узрестан број бригациста. процени. ће се колико је времева тотребне за остварење тога залатка, Гиме ће се дати тачна вредност и могућност сваког бригадисте и добута вернија слика успеха на радилишту поје диних бригада. Тако ће се стклонити свака немарност и; незаузимљивост појединаца,, чији је успех ишао. на рачун других, и омртаће се, у потпуности, свачији рад У току два до три сата проведена на радитишту. ПК ј
Успостављањем норма-часова као вачина бележења резултата лобровољних радних бригада, постићи ће се не само већа продуктивност, него м веће интересовање међу бригалистима. Знајући да. један посао треба да заврше за већ одређени број часова, бригадисти ће свакако настојати, са максимумом залагања, да што пре маврше олређени задатак и да што више пребаце апре ђену вејрму, Само матај начин, сва-
ки ће бригадист бити у могућности да осети плод свога рада м добије тачан преглед онога што је урадио, Успех бригада у извршењу предвиЊених задатака неће омстати нов систем рпла, већ ће још више распламсати такмичење чпанова срон · та на добровољним ралчим акпијама. Свакако да ће резултати рада зависити и од оргапизације посла на радилишту. Све припреме као прикупљање материјала и оруђа за рад, одређивање радних места 5а чете или десетине, треба, остварити пре доласка бригадиста, јер највитле времена изгуби се у тим организационим пословима.
У У: многим предузећима основане
су и оснивају се радне бригаде под руководством синидкалних подруже ница, Те бригаде стављају себи у залатак обављање мањих оправки зграда, рад на економијама. уређе ње дворишта, локалне радове у самом предузећу, за улепшавање и бољи хигијенски живот радника итд. Да ли се овај рад може сматрати добровољним радом у Фронтут Са бритадама такве врсте, пре' свега, руководе синдикалне подружниме, Према томе, и евиденцију би морале да врше те исте подружпице, 8 укупне резултате свих предузећа да грикупља и сређује Месно синдикалпо веће. Међутим, због свих тих радова Које би обављале ове бригале, њихов рад не би се могао речунати по систему норма-часова, те према томе ни бритадисти не би имали право на ношење значки Народног фронта. Значи, да се добро вољан рад у предузећима може водити као посебан начин рала оргаихзације Фронта, преко Месвог сине дикалног већа, који не би ометао такмичарски елан'добрзвољвих рад них бригада Народног фронта. О томе да ли се може рачунати лобровољни рад у бригади предузећа као фронтовски рад, није јоџт донето коначно решење, ' 71
Како су железничари отпочели
изградњу једног станбенот блока,
носпгља жива 1.
К 7 ПР лит Поб, -" А" ~"
по -