20. oktobar
| па < за аде Лаве бпофановић
| идо је а У ин рађа“
„ња организованог раднич-)
ког покрета у. Србији,
ужи Београда ишле су 1896.
године прве првомајске демонстрације. На челу мале. групе од 150 радника ишао је Васа Пелагић. Жандармерија је блокира“ ла поворку да јој нико не би пришао. Међу многобројном омладином која је ишла улицама налазио се и једанаестогодишњи ученик гимназије Лаза Стефановић. Џоворка се! упутила ка Топчидеру, а мноштво омладине ишло је у истом; правцу. Код некадашње фабрике дувана «од „Мостара" жандармерија је почела да растерује грађане који су се 0купљали. Тада је добио први ударац од жандарма и мали Лаза Стефановић, То је био његов први сусрет са жандармеријом и прва акција рад“ ника коју је гледао у својим најмлађим годинама.
Као син сиромашног сеоског учит
теља напушта трећи разред гимназије и постаје столарски ученик, а затим радник. Радио јеу многим предузећима све до 1911 године, и искусио сву тежину живота радничке класе, У раднички покрет ступа већ 1901 године. Оснивачи модерног радничког покрета у Србији Радован Драговић и Димитрије Туцовић запазили су младог и активног радника и настојали да га што боље политички васпитају и издигну. Већ 1904 изабран је први пут за синдикалног функционера. Отада па све до данас био је скоро стално бирани синдикални функционер.
У првим великим окршајима са реакционарном монархијом учествује и млади радник Лаза Стефановић. Он је учесник великих мартов-= ских демонстрација 1903 године када је проливена крв радника, Руководио је генералним штрајком др“ водељских радника 1 маја 1906; голине. Полиција га хапси тада „као коловођу теликот штрајка столар= секих радника у Београду".
Од 1912 до 1919 године он је члан Главне партиске управе Српске сопијал-демократске странке. Године 1919 он је један од иницијатора и ортанизатора Конгреса уједињења на коме је основана Комунистичка партија Јутославије. На Конгресу у“ једињења, Вуковарском конгресу, Трећем и Четпртом партиском конгресу биран је нептестано за члана Извршчот одбора КПЈ.
У великим акцијама, демонстрапијама, протестним митинзима против скупоће, беспослице, погоршања социјалној положаја радничке класе, повећања пореза на наднице, против Закона о заштити државе, био је говорних и главни реферешт. Код Славије, на великим митинзима и демонстрацијама радника, приликом првомајских прослава и У најтежем времену терора против радника, чула се реч Лазе Стефановића, који је позивао раднике У борбу за побољшање свог положаја а против угњетавања.
Међународна буржоазија организовала је интервенцију против младе Совјетске Републике и совјетсхе Мађарске. Са осталим друговима Лаза Стефановић је био један од руководилаца великог генералног
дани ле
— Питате за" детаље из мога животат Таквих детаља имају стотине хиљада људи нашег данашњег живота. Да вам причам о гладовању од 14 дана. о тешким данима око Сутјеске, о. повлачењима, биткама и победама — то нису онда успомене које припадају само мени, већ хиљадама борапа наше земље против фашизма — рекао је Данило Пурић
Он је рођен фебруара 1923 године У Пријепољу, где је учио основну школу и нижу гимназију. Отац му је био учитељ, Веђ у четвртом разреду гимназије, када је ухапшен један професор, који је тада био секретар партиске организације у Пријепољу, придружује се подитнутом штрајку. Због учешћа у. штрајку није могао бити суђен, али је био искључен из срих школа у Југославији за две године,
Дошније, он долази у "Београд И наставља школовање у петом разреду Четврте мушке гимназије, Године 1939 постаје члан СОКОЈ-а. У+ скоро. затим, постављен је за: секре-= тара омлалинске организације у сво= јој гимназији "Али његова птира по“
литичка активност не престаје. Он
све више улази у живот омладине Београда, сарађујући у напредном часопису „Зора“ и учествујући на разним. литерарним „и | политичким састанцима, Рад Данила Пурића. ис пољава се. нарочито пред рат ироз рад У задружној омладини им Удзужењу студената Санџаклија., Он неуморно ради на растурлњу летака који. позивају на борбу против фашистичких освајача и на окупљање око Комунистичке партије све раднике Београда. У то време он је са београдским. ралницима, у. свим Пе и У свим демонстрапиама. Пет дана пре злочиначког напада сна нашу земљу, првог а-
прила; Данило Шурић постаје члан Партије; Капитулапија Југославије и напад на: Совјетски Савез затичу га у Пријепољу, у родном месту. Исте ноћи напушта “своју кућу и одлази у партизане. тле ће кроз четири године патње и борбе лелити ратну судбину са својим · друтовима Фебруара 1944 године он је члан Обласног комитета Комунистичке партије за СНА а после урикљу-
штрајка пролетаријата Југославије, који је објављен у знак протеста интервенције, Штрајк је
"био објављен на два дана условно.
ава Стефановић био је на челу делегације од 30 другов. кој њег потпретседника вл ца По налогу Па се југословенске трупе повуку од мађарске границе за 60 километара,
Короше~
а исто тако и неколико Југословен, Е
ских батаљона из Мурманска. Влада је била застрашена вели-
ким штрајком. који. је парализовло.
скоро читав привредни живот. Од-
"мах је наредила телеграфски да се
трупе са мађарске границе повуку, Ни један српски војник није прешао мађарску границу да учествује у гушењу мађарске револуције,
На изборима за Уставотворну скупштину 1920 године изабран је у Београду за комунистичког посланика. У читавом периоду од 1920 до 6 јануара 1920 он је члан Извршног одбора и секретар Централног радничког синдикалног већа · Југославије. Као делегат КИЈ и револуционарног синдикалног покрета Југославије учествује 1924 на Петом конгресу Коминтерне и Трећем конгресу Црвене синдикалне интернационале, Од 1924 до 1930 године он је члан пленума Црвене синдикалне интернационале (Профинтерне).
Због своје политичке делатности.
био је ухапшен 1921 године заједно.
са неким члановима Извршног одбора КПЈ и осуђен у т. зв. Видовданском процесу на две тодине затвора.
Тодине 1929 одлази по одлуци Партије у емиграцију у СССР, где је био до 1944 године, и у Совјетском Савезу он не прекида са активном политичком делатношћу.
Одмах по ослобођењу враћа ге у Београд, улази у Акциони одбор за обнављање синдикалног покрета и стварања Јединствених синдиката, На првој конференцији јануара 1945 изабран је у Централни одбор Јединствених синдиката. На овој дужности он се налази стално до данас. Читав живот Лазе Стефановића од његових најмлађих година био је посвећен борби радничке класе прво у Србији а затим у Југославији, Овај стари џи прехаљени револупмонарни борац радничке класе налази се сада на листи кандидата за Беће народа Народне скупштине ФНРЈ.
Тмим Лимаровић.
— Увек сам био за федеративпо.
уређење, јер сам знао да то нашим народима најбољљ одговара. — каже седи Гргур Митровић, кандидат на листи посланика за Веће народа. Прошлост Гртура Митровића, тукавника Југословенске армије У пензији, свл је испуњена живом политичком борбом, Он спада у ред оних напредних патриота, који су своје лично добро видели тесно ловезано са добгом свога народа. Родио се 1883 године у Зајечару, где је свршио основну школу и ниже разреде гимназије. До завршетка средње штоле прошао је многа места у Србији, јер му је отац био стално. премештан са службом. Га-
Лурић
чења Санџака“ Србији члан Пожђајинског комитета СКОЈ-а за Србију. „Сада је члан Градекот. комитета КП Србије за Универзитетског комитета КП бије.
Носилац је Споменице ·Народноослободилачког рата, Ордена заслуге за народ П реда, Џартизанске звезде Ш1 реда и Ордена за храброст. У рату, био је два пута рањен.
Студент Данило Пурић, заменик је кандидата др Стевана Јаковљевића. ректора Београдског универзитета на листи посланичких кандидата за Веће народа. |
Ср-
тада“. Савезно. веће Народне. скупштине | __ ФНРЈ.
е тражио је да |
„родним херојем Миланом Благоје-
· стима,
Београд и секретар
душан Побаљоћић а»
улази у састав Политбироа ЦЕ. На Петом конгресу КПЈ изабран је за члана Централног комитета киј, а на Другом конгресу КП Србије изабран је за члана Централног коми„тета и улази у саставо, Политбироа "ЦК на којој се дужности и сада налази. На Првом конгресу Сазеза бораца Србије изабран је за претселника Главног одоора Савеза борапа "Србије. 5
Учествовао синдикалне федерације,
руг Душан Петровић-Тане, потпретседник Владе НР Србије и члан Политбироа ЦК КП Србије истакнут је У Другом рејону Београда као кандидат за
"Душан Петровић рођен је 194. године у Крагујевцу. Пре рата био је каменорезачки радник и уче ствовао активно у синдикалном по“ крету. Као секретар подружнице грађевинара у Крагујевцу организовао је 1936 године штрајк грађевин-_ ских радника, Члан Партије постаје 1936 године, Био је на дужности | „члана Месног комитета Крагујевца“ од 1937 године, а затим постаје секретар Месног-комитета Партије У Крагујевцу и члан Окружног комитета Округа Крагујевачког,
Ма почетку устанка у Србији учествује у организовању Штумадиског партизанског одреда заједно са На-
је У раду“ Светске као деле-
на офу је ове Светска син-
Е листи. ЕОНИ за Веће на+ рода · Народне скупштине ФНРЈ налази се и Стеван Ја-
ковљевић, ректор Универзитета „У Београду, истакнути научник и јавни радник.
Стеван Јаковљевић рођен је 1891 године у Књажевцу. Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу. а 1913 године завршава гту“ дије на Филозофском факултету на биолошкој групи наука. Одмах сту= па на отслужење ђачког рока, а затим одлази и у Први светски рат све до 1919 године.
По завршетку рата налазио се на разним дужностима. Био је суплент гимназије у Крагујевцу, а 1925 године полаже докторат из природних наука на Београдском универзитету. После четири године изабран је за доцента Универзитета при кате-
дри ботанике, а 1934 године изабран је за ванредног професора Универзитета. Године 1938 изабран је за редовног професора Медицинског универзитета где је организовао Фармацеутски отсек.
Пре рата Стеван Јаковљевић активно се бавио научним радом. њЊегова докторска теза била је из експерименталне морфологије. Године 1930 одаје се изучавању хидробиологије и ради заједно са др Синишом Станковићем. Главни њетови радови су; „Хидробиолошка студија
· о Преспанском Језеру", објављена на немачком и француском језику, а део радова је објавила и Српска академија наука. Поред тога изучавао је језера на Перистеру и штампао резултате својих истраживања у Билтену Ботаничкот завода.
Осим чисто научног рада бавио се и писањем школске литературе. Написао је такође велики број попу-
ларних чланака из области природних наука у часописима,
Поред рада на науци пе се и литературом. Написао је ратни роман' „Српека трилогија" који је пре рата изашао у шест издања и роман „Смена генерација". Поред тога, штампао је велики број приповедака у часописима „Мисао“ и „Књижевном гласнику“.
Приликом слома и капитулације југословенске војске у априлу 1941 године заробљен је и одведен У логор у Италију, До капитулације Итаљије провео је у разним италијанским . логорима, Стеван Јаковљевић
припада оном делу наше интелигенције који се у заробљеничким логорима одмах определио за Народноослободилачки покрет и водио борбу против реакционарних официра. Пошто се одмах изјаснио за Народноослободилачки покрет, био је са мнотим другим родољубима још У првој половини 1942 године спроведен у кажњенички логор у Италији. После капитулације Италије Немци заузимају логор и одводе га
вићем, У одреду, друг Шане врши дужност помоћника комесара све до 1942 године, После повлачења тлавнине Шумадиског одреда из Србије, крајем 1941 године, друг Шане са осталим руководиоцима формира од преосталих снага нов партизански одред априла 1942 године, У Округу Крагујевачком није престајала борба и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, и поред страшног терора и ма: совног стрељања народа у Крагујевцу, Одред је вршио многе акције, спречавао . функционисање окупаторске власти, ликвидирао жандармеријске станице у мањим ме руптио пруге итд. Од 1942 године друг Петровић врши дужност секретара Окружног комитета Округа крагујевачког све до 1944 године. И поред тешких услова илегалног рада, Окружни комитет је током читаве окупације непрестано руководио акцијама на свом те рену, Године 1943 нараста одред и формира се Прва шумадиска бригада, доласком венмиког броја Београђана. ;
После ослобођења постаје претседник Главног одбора синдиката Србије и изабран је такође за члана Централног одбора Јелинствених синдиката Југославије. На Првом конгресу КП Србије изабран је за члана Централног комитета и после
ко је још тада, у својим најранијим годинама, упознао све муке и тегобе свота народа птиром Неле Сре бије. те
После завршетка средње школе, завршио је Нижу и Вишу војну академију и остао у војсци све до 1917 године, када је у Солунском процесу, због сарадње са „црнорухцима", избачен и пензионисан у чину мајора. Од тада, па све до 1945 године, није радио у државној служби. Гргур Митровић је један од оснивача ' Републиканске странке. Дуго година, док је странка била у илегалству, радио је у њепом Извршном; одбору. За време рата био је у Београду и помагао Народноослдодилачки покрет. Одмах после ослобођења укључио се у Народни фронт и био је'изабрањ у први Градски одбор, који се основао 1945 године. Пошто је Републиканска странка пришла Народном фронту, изабран је нови извршни одбор'и Гргур Митровић био је један од његових трвих чланова. | =
Одлуком Министарства народне одбране поново је активира и од 1945 до 1948 године био је у чину пуковника војни изасланик у Белгији. По доласку у Београд пензионисан је због старости.
Сада се налази на дужности члана Извритнот олбора Народног фронта гтала Беотрада.
мачкој је прометио више логора који су били углавном кажњенички. Фебруара 1945 ослобођен је из заробљеништва и враћа се априла месеца у земљу. Одмах је постављен за претседника Комисије за обнову Универзитета, а октобра месеца изабран је за ректора, на којој се дужности“ и данас налази.
Стеван Јаковљевић је дописни
пили извини инв иннивннини авввнивв и
БОРБА
ЗА ПОБОЉШАЊЕ
_ КВАЛИТЕТА ПРОИЗВОДА
НАСТАВА ЊСА ТОТРА та И
пропашћено, много материјала и да су изгубљени небројени радни ча« сови.
обавиће због доброг ква" дитета
Предузеће за израду ситне коже у Земуну, носи име првоборца рад ничког покрета, синдикалног функционера из времена старе Југославије, обућарске и кожарске радни це Кристине Ковачевић. Због њеног активног рада за бољи живот радника и зато што је увек била прва у редовима · борбе за демократију, стрељана је 1941 године. Да би се успомена на њу сачувала, кожарски радници су узелм њено Но за назив свога колектива.
Наградом Владе НР Србије предузеће „Кристина Ковачевић" је ушлољу ред најбољих радних колектива Наше земље, Добар рад је већ, одавно постао традиција овог колектива. Многе прелазне заставице, као и похвале, говоре о томе. Радници свот колектива су већ одавно схватили да је њихова, дужност да израђују робу доброг квалитета, Огромне количине коже _ прерађују се у предузећу и шаљу даље, по целој земљи, за репродукцију. |
Најбоља обућа и Фини таланте-
рија израђује се у Београду од коже из предузећа „Кристина Ма чевић". Велики део обуће предузећа „Петар Велебит" израђен је од. шевроа из овог предузећа. Исто тако, многе неопходне ситнице од коже, као и ташне, рукавице и слично, из предузећа „29 новембар", потврђују добар. квалитет. материјала који испоручује предузеће „Кристи„на Ковачевић". «
Велику су борбу водили радници док су постигли. овакве резултате, Њихов је рад у многоме отежан и због тога што су извесна средства за прераду коже увозни артикли.
| ног И ориш ојзр стручне . радне | снага; је израђивало лошу "ке Управа предузећа и синпивалта поду Ница нису водиле
Лоа У Ма МЕНЕ
| радна сте. и тако се није "водила брига нио. машинама, које су се непрестано. квариле и: кочиле „производњу. Због свега тога обућа из овог предузећа била је најгора у земљи. Сталне рекламације и враћање обуће нису помогли предузећа да поправи стање у свом
говачки центар из Новог Сада одбио Па ипак, уз велико залагање чи- · да прими велику количину робе из тавог колектива постигнут је добар · 0507 предузећа, која стоји неискоквалитет производа и омогућена је. И Е _У Магацинима, израда кожних капута, обуће, као : "би се ово тешко 2 и остале кожпе "галантерије. | вилом. побољшао в предузећа „Кри- предузећа „Козара“, припојени су овамо" је за пост . колективу „Кристина Ковачевић". " доброг квалитета производа до- о саставни део овог прио прелазну за стае и награду. Р “оде НР Србије, ој МЕ МУ. своју раду пи однос | 46! ема проу ви и на тај начин
"Да би. На нк квалитет - – припојени прелузећу „Кри· стина Ковачевић" 7
0. пре. "неколико дана. нала у саставу предузећа „Кри : вачевић" и „Козара", земунско тре„дузеће које израђује обућу. Због "слабе радне дисциплине и недовољ=
ра-
орба за Елен СЕ јих задатака у овој го-
на преди: во емичена и у току, већ је треба усвојити као сталан систем рада, |
Стат ФНРЈ. На првој конференцији, |
у немачко заробљеништво. У Не-.
управи.
колективу, Између осталих је и Тр-
радо коле. тива.
опи ће поправити
дикална федерација, учетвујЕ као
делегат наших синдиката. На пр
твом конгресу Светске синцикалне федерације у Паризу изабран јеу Генерални савет век синдикалне федерације, _
(Сада се друг. Душан Петровић на'лази на дужности потпретседника Владе НР Србије. За своје заслу:2 у рату одликован је Орденом Народног ослобођења, Опленом заслуге за народ 1 реда, Орденом за храброст, Партизанском звездом пП ре-
"да; а такође је носилац Споменице
1941 године.
пребан, Јаноћлећић
члан Академије наука од 1938 године, На изборима за Уставотворну скупштину 1945 године изабран је за посланика Већа народа, а поред тога је члан Президијума Народне
" скупштине ФНРЈ.
"После рата наставио је са научним радом. Издао је два уџбеника за гимназију и два универзитетска уџбеника; Исто тако, одржао је масу предавања из области приртдних наука и написао већи број чланака. Сада ради на писању већег романа у коме ће изложити слом југословенске војске 1941 године, ропство у заробљеничким логорима и борбу између напредних и реакционарних снага У логорима. Овај
биће, вероватно, завршен крајем ове године,
Мирне Ванић
Зар посланичког кандидата Другог рејона Београда за
Савезно веће Народне скупштине ФНРЈ је Мирко Ванић, претседник Месног синдикалног већа У Београду.
Рођен је у Сиску 1908 године. Као син сиромашних родитеља, јошу најранијем детињству осетио је све
муке и тегобе радничког живота. Основну школу и браварски занат је завршио у Славонском Броду, 8 касније је радио као браварски радник, Мирко Ванић спада У ред оних радника, који су у условима старе Југославије, увидели да до својих права могу да дођу једино револуционарном борбом. Још од 1927 године, био је члан илегалних Независних синдиката, који су у то врме били најнапреднија радничка организација.
Године 1935, био је велики штрајк радника, фабрике папира на Завртници у Загребу. Мирко Ванић је
био један од организатора и вођа.
Штрајк је трајао три месеца. Тако је браварски радзих Мирко Ванић постао члан КП. Због активног политичког рада загрећачка полиција га 1936 године хапси и на злогласном суду за заштиту држа ве, осуђен је на три године робије.
Рат и окупација су га затекли на живом политичком раду. До де цембра месеца 1941 године, учествовао је у организацији устанка у Загребу и околини, а онда одлази У партизане. Кроз цело време рата био је у борбеним јединицама, на разним војно-политичким дужностима, Почетком Четврте офанзиве, тешко је рањен у борбама код Сиња.
Крајем 1944 године, одлуком Централног комитета КПЈ, премештен. је у Београд, где је радио прво У Петом рејонском комитету, а касније је био на дужности секретара рејонског комитета Другог рејона и члан Градског комитета Партије. Био је члан Првог градског одбора Фрронта који је изабран 1945 го дине,
Малиша Продановић.
илица Продановић је заменик М посланичког кандидата Владимира Рибникара за Веће народа. Рођена је 1897 године у Ресави, селу Медвеђи, крај Свилајнца. Гимназију и Правни факултет завршила је у Београду. Још као млада студенткиња Милица Продановић учествује у „напредном студентском покрету, који се после Првог светског рата стално ширио међу нашом омладином. Удајом за познатог борца и популарног београдоког комунисту Бору Продановића, она је свој живот тесно повезала са борбом радничког покрета и Комунистичке партије. Кратко време после завршетка студија радила је у Универзитетској библеотеци у Загребу, али већ 1930 године долази у Београд.
Рат и окупација затекли су је као мајку двоје деце. Малтретирања и хатшења због одласка њеног друга у Партизане била су стална. Година 1942 била је три месеца у логору на Бањици као таоц.
Ни хапшења, ни протони, нису је поколебали. Одмах, пошто је пуштена из логора, наставила је да уче- · ствује у Народноослободилачком покрету, Успела је да сачува рукопис превода Моше. Пијаде, трећег тома Маркесвог „Капитала", На тај
начин је: омогућено издавање ове књига после ослобођења. :
После ослобођења ЂЉеограда најактивније ради на. оснивању организације Народног фронта. Један је од организатора АФК-а. а од 1946
"тодине је претседница Градског од-
у Приликом. избора за руководство Народног фронта Београда,
1947 године, изабрана је за потпрет-
седника. на којој се дужтости и да-
_ нас налази. Милица. Продановић ради већ двадесет, тодина у Упнивер"зитетској библиотеци у Београду, а
године са успехом њеног и тиме и
офаоља пунио
прва посао в И
. (Саветова ње
__БОРАЦА_ЗА_ВИСОНУ ПРОДУНТИВНОСТ
КАНО СИ ТЕ
дискусији после реферата, — знамо најбоље шта нов начин рада зна» чи и шта доноси, Његовом применом поједина одељења, често и чита-
ва предузећа, повећавају своју производњу за десет, пзтнаест па и двадесет од сто,
= Имамо тешкоћа. Срећемо их свакога дана, — рекла је Деса Звје. ра. — Осећамо то и ми трудбеници „Стаљинграда“ и сви ви трудбеници
свих колектива "Београда... Ослони
мо се на своје снаге... савладаћемо тешкоће макар се мозали одрећи једног дела Петогодиштњег плана.
поручио је друг Тито свима нама. А ми одавде поручујемо другу Титу:
" „Ослонићемо се на своје снаге. У-
ложићемо крајње напоре у оствари+ вању задатака, и не само да се нећемо одрећи једног дела Петогодишњег плана, него ћемз дати:све од себе да га остваримо јиш и пре рока". .
Шљесак више од хиљаде људи проломио се двораном. Видело се по одушевљеном пљеску, по раздраганим лицима радника, да су им речи које је рекла њихоза другарица као из срца отете, као да је сваки од њих баш то хтео да каже.
— Састали смо се овде ми првоборци велике битке за План да се договоримо како ћемо радити још више и боље — рекла је текстилна радница „Партизанке" Јелица Турчић. Многи су другови говорили о информбироовским сметњама, о клеветама, о економској блокади Ја само кажем: „Све њихово блокаде пробиће воља наших људи, воља за радом, љубав према земљи коју изграђују у лепшу и срећнију. Омасое вићемо још више борбу за већу . продуктивност, укључићемо у њу све раднике који су до сада стајали ван ове борбе. Убедићемо их и нашим примерима показати шта пру“ жа нов начин рада, колики је њетов допринос, И онда када се та борба буде примењивала на сваком рад= ном месту, у сваком одељењу. у сваком предузећу, наше фабрике даваће много више производа и онда се "нећемо освртати на некакве блокаде.
— Треба да оформимо нове бригаде... — Морамо завести у сваком одељењу нов начин рада.
— Добро би било да | бригаде из једног предузећа одлазе у друго и тамо такмичећи се измењују искуства — предлагали су радници.
Више од три сата логоварали су се најбољи трудбеници Београда какс да омасове и ојачају покрет за високу продуктивност.,После исцрпне дискусије, на основу датих предлога. донети су закључци. Борци за високу продуктивност рада пружи» „ће пуну помоћ осталим радницима у савлађивању препрека рала па'новом начину, бориће се за јачање постојећих м формирање нових бригада, даће свој удео у борби за бољи квалитет, пружити помоћ у оспо-= себљавању нових кадрова.
Преко хиљаду бораца за високу продуктивност пргнећ= после овог слветовања у своје колсктиве све ово што су се овде договорили, Они ће сада У данима такмичења пред изборе, уз помоћ синдикалних орга- | низација усмерити сав свој труд на што брже омасовљење и јачање покрета за високу продуктивност, да тај покрет што пре прерасте у сталан систем рада.
ита
Нако ће бити организевгм рад добровољних бригада
дома културе и неколико фискултурних игралишта, а имају и свој посебан штаб радилишта, то ће се њихов добровољни озд признати као фронтовски рад, а успех ће се рачунати по норма-часовима.
Постоји преллог да се и радови у "Панчевачком Риту посебно евидентирају и да се за њих успостави посебна значка. Настоји се да се радови на изградњи Београда одвоје од других радилишта и да гра= дитељи Београда имају посебна значке. Но, тиме се омогућује нашим члановима фронтовских бри= гала да буду носиоци и једних и других значки. Значака за изграде“ њу Београда биће неколико почев од 50 па до 300 и 500 датих добро'вољних радних часова.
У току месепа априла бритаде Мародног фронта Београда радиће по привременом плану: на локалним, рејонским, радилиштима, на још не доврпеним грађевинама и на по шумљавању. Тек маја месеца отпо“ чеће активан рад Фронтовских' бригада Београда.
Још у предизборној кампањи за Народну скупштину ФНРЈ у вре мену од 10 до 26 овог месеца, извр“ штиће се смотра бригада у основним организацијама и рејонима града. А почетком априла одржаће се смотра свих добровољних бригада Народног фронта Београда.
Организациони проблеми и још многа друга питања повезана са новим начином рада добровољних бри= гада, још се расматрају прел чла“ новима Извршног одбора Народног фронта Београда. Свакако да ће нов начин рада допринети већим успе“ сима наших бригада на радилишти“ ма чиме ће Народни фронт још једном ' пружити огромну помоћ " изградњи главног града.