20. oktobar
штампане или ма Београда и на вост у граду.
А А А ТИТ ИТ АА А
ИЗБОРНЕ КАРИКАТУРЕ У БЕОГРАЛУ.
репро дуковане и истакнуте у свима крајеви овај начин употпуњују предизборну жи-
покри
МИИТЕИ НАМА. СИРОМАСИМА.
ка ћи
« ЊА
~
| КА
|
за
МА па
АПЕНИНИ
РАД НАШИХ БАНАКА
НОМУНАЛНА БАННА У ПРИВРЕДНОМ —___ЕНИВОТУ БЕОГРАДА.
ЕКАДА су банке биле у ру“
кама појединаца који су на
вешт начин измамљивали но-
вац од народа, са њима шпе-
кулисали, често губили на тим шпекулацијама; а народ: остајао без својих, тешком муком стечених уштеђевина.
Од великог броја банака које су у бившој Југославији скоро свакодневно ницале, а још брже „ликвидирале“, данас у чашој новој држави ског пословања Народну банку, која има широку мрежу филијала у свим местима, Инвестициону и Комуналну банку. .
Једна од банака која се бави искључиво пословима која обухватају локална предузећа јесте Комунална банка. Њен целокупан рад, поред спореднијих послова (као што су давање потрошачких кредита, аукциона продаја која се врши путем лицитација), углавном је усмерен на краткорочно кредитирање локалних предузећа и давање дугорочних кредита за одржавање станбених зграда. Док је, до пре извесног времена, Комунална банка, као уосталом, и друге банке, била само изврштилац налога, она данас игра значајну улогу, како у испуњењу финансиских, тако и у испуњењу производних планова предузећа. С 0о6зиром ла ни једно локално предузеће не може обављати своје послове док нема текући рачун код Комуналне банке, ова, кроз промене које настају на текућим рачунима, прати целокупан ток рада сваког од њих. Како је у нашем граду локална привреда узела велике размере, то се и пословање Комуналне банке, из дана у дан, све више повећава. Банка дневно обради петнаест до "седамнаест хиљада докумената, што је велика цифра. За тако обиман „посао треба имати спремно и стручно образовано особље, које ће са пуно пажње и одговорности радити. Међутим, у овом погледу осећа се несташица стручне радне снаге.
___Кредитирање локалних предузећа "једноставан посао. Кроз кредиње, банка има увид у произ-
водно пословање предузећа. Преду-
зећима је одређена висина кредита жоји могу у извесном периоду да користе, Свако премашење ове квоте знак је за аларм, знак је да треиспитати пословање предузећа, видети због чега је дошло до прекочења. А до овога, махом, долази што предузећа не добијају поробу, или сировине у парти-
% како је то предвиђено. Тако је,
_на пример, једно предузеће поручи-
твожђе из Јесеница, пао је требало испоручивати у одређеним ро-
"Ковима. Међутим, предузеће из Је-
· веница, због ниског водостаја, није
_мотло да се држи уговора, па је,
кад је дозволило стање воде, излиферовало сву робу одједном. Према
„ одре! "прописима, плаћање са
„врши одмах по испостављању фак-
Тура. Тако је предузеће из Београ-
да било, принуђено да изврши: пре-
имамо као носиоце банкар- .
корачење кредита, јер је требало сву робу одмах исплатити.
У вези са давањем кредита локалним предузећима наилази се на разне примере прекорачења, а о томе банка строго води рачуна и испитује сваки појединачни случај. На тај начин, она прати и извршење производних задатака предузећа и њихово испуњавање планова.
Предузећа, поред исплата која се врше преко текућих рачуна, употребљавају и готов новац. И овде Комунална банка врши улогу контролоара. Да би се употреба готовог новца свела на најпотребнију меру, сва предузећа за сталне исплате од преко 10.000 динара У готовом новцу, дужна су да свака три месеца састављају касене планове. У те планове се, поред разних трошкова
предузећа, уносе и плате радника и намештеника. Тако се контролишв сталност фонда плата, што је од нарочите користи сада, после објављивања Уредбе о устаљењу радне снаге. Свако прекорачење фонда плата знак је да се треба заинтересовати за персоналну политику пре дузећа које је извршило прекорачење. Десило се, на пример, да је Министаретво рада, при оснивању неких Техникума, узело известан број наставника, чије плате није унело у касени план. Када је те плате требало исплатити, Комунална банка је одбила да изда. новац, јер то у плану није било предвиђено. Грешка је на крају исправљена, али је овај случај показао да је неопходна координација рада између директора предузећа и шефова рачуноводства.
Велике сметње за правилно праћење фимнансиског извршења привредних планова чине неажурна књиговодства. Ово је честа појава код наших локалних предузећа. Поема _ најновијим | финансиским прописима сва предузећа, која немају ажурно књиговодство, неће моћи да користе кредите код Комуналне банке.
Могло би се још много писати о пословању Комуналне банке, о њеним напорима да искорени бирократију код појединих службеника, о борби за набавку потребних маштина за сабирање, које су за банку иста тако важне као разбоји у текстил“. ним предузећима, а нарочито о сузбијању старог, шаблонског рада, који је од банке и стварао само изврштиоца налога.
то У", Југословенски мајстори на турниру у Артентини
Ерих Елискозее, интернационални шаховски мајстор
Мар дел Плати (Аргентина) почео је међународни турнир на коме суделују југословенски мајстори Глигорић, Пирц
' и др Трифуновић. Организатору овог турнира указали су нарочиту почаст југословенском шаху, јер су једино из наше земље позвали тројицу на такмичење. До овога је дошло после сјајних успеха наших првака у мечевима са Шталбергом, др Евеом и Најдорфом, као и одличних резултата које су они поститли на разним међународним турнирима Аргентинци са великом пажњом прате нагли развој шаховског покрета нове Југославије. О томе сведочи и чињеница што они набављају наше стручне часописе и књите. Мечу преко радија између Југославије и Сједињених Америчких Држава присуствовао је у Њујорку аргентински мајстор Пилник који је том приликом изјавио: „Победа Југославије над екипом САД није ме изненадила. Пре самог меча сам рекао да ће југословенски играчи, који су у ранијим сусретима показали велико знање и прворазредну спрему, одлучно победити амерички тим“. Надаље је Пилник
ти
Београд 18 март 1950 тодине • Одговорни уредник. Драгутин Шолајић. Улица
"драгослава Јовановића у/ју • Телефон 20-443 • Чековни рачун 103—90 80386 —
„ Поштански фах'1728 • Штампарија „Борба —, Београд, Кардељева 31. Руко-
«
| | ушиви сене враћају, 0 |
саопштио да Аргентинска шаховска федерација има у плану да крајем лета пошаље своју екипу на олимпијаду у Југославију.
Од југословенских мајстора раније је посетио Аргентину само Бора Костић. Почетком 1918 године велики мајстор Костић суделовао је на једном турниру у шведском главном граду Стокхолму и надмоћно победио испред многих мајстора нордиских земаља. Сјајна комбинаторна Костићева игра одушевила је једног угледнот Аргентинца који се налазио на путовању по Европи и који је посматрао турнир. Он је предложио Костићу да пође са њиме у Аргентину, где би примио дужност наставника и тренера у шаховским клубовима. Нашем мајстору било је тада 26 година и он се радо одазвао да крене на тај далеки пут. Кренуо је за Аргентину априла 1913 и у тој земљи се задржао читаве две године. Костић се показао надмоћан над свим аргентинским мајсторима. Аргентинског тадашњег првака Роналда Иљу- победио је са 2:0 уз један реми. Нарочито му је лепа друга меч-партија са Иљом, и она спада међу најлепше које је Костић одиграо у својој шаховској каријери. Из Артентине Костић је отпутовао у Сједињене Америчке Државе, где је провео даљих пет година. Аргентинци се и данас сеЋају Костићевог боравка и истичу да је он много учинио за развитак шаха у њиховој земљи.
„Аргентински шах данас стоји на завидној висини. Већ на предратним олимпијадама Аргентинци су постизали лепих успеха. На шаховској олимпијади у Стокхолму 1987 год. они су југословенску екипу победили са 31. У општем пласману је
"Аргентина тада у Стокхолму делила
треће и четврто место, док су међутим Југословени били тек девети између деветнаест држава. – Када је 1939 год. приређена шаховска 0лимпијада у Буенос Ајресу многи европски мајстори су збот избијања другог светског рата остали у
„Аргентини, међу којима и дотада-
шњи пољски првак Мјечислав —
"Мигуел Најдорф. На тај начин се
аргентински мајсторски кадар знат-
но увећао, а квалитет још више
уздигао.
Овогодишњи међународни турнир у Мар дел Џлати је по свом саставу веома јак, па чак и поред тога што нису дошли петорица кандидата за титулу светског првака. Мисли се да је њихов отказ у последњем тренутку наступио због тога, што је у пројекту да се одржи турнир кандидата за титулу светског првака. |
Засад је тешко правити предвиђања о коначном исходу турнира У Мар дел Плати, пошто је одиграно свега неколико кола. Југословенски мајстори дали су врло добар
"старт и налазе се у водећој групи.
Нарочито је треће коло било повољно за наше прваке јер је Глиго-
грић победио одличног аргентинског
мајстора Мадерну, Трифуновић бившег литванског мајстора и сад натурализованог Аргентинца Луцкиса,
_ док је Пирц ремизирао са Елисказе"сом. У даљим колима нарочито ће
важни бити сусрети Глигорића и др. Трифуновића са Елисказесом, који је један од главних фаворита турнира. | #
Масовни меч у Београду
част избора за Народну скупштину одржан,је у Дому грађевинских ученика у Београду масовни меч на 120 табли између београдских шаховских клубова „Графичар; и „Градитељ“. И-
ако се ти клубови убрајају међу
најмање и најмлађе у Београду, утакмица је поред свега тога показала масовност и нагли напредак нашег шаха, Првобитно је било замишљено да се утакмица одржи на свега сто табли, али је због великог броја пријављених играча такми-
"нење повећано на 120 табли. На 110
табли резултат је 56:58 за „Графичар". На последњих десет табли омладинци „Графичара" победили су омладинце „Градитеља" са 7'2 :
'2':, У екипи „Графичара" наступиле
су и четири шахисткиње, од којих су две победиле своје противнике. Меч је пружио врло занимљиву борбу, а присуствовали су му мнотобројни посматрачи,
че Ол
„ЧИЗО НО 445013%0" ћ с. ГОНИ 435
| барсне
| Немачке дошао је
последњих дана поново, У
· центар пажње међународне
4. политичке јавности. : _ Као што је познато, због неслагања западних сила и Совјетсог Савеза, уговор о миру с Немачком још није закључен, У формалном погледу бар савезници су још увек у стању зараћености С Немачком, а њена територија _ је под војном окупацијом четири велике победничке силе. Нити више постоји једна Немачка: њена територија подељена је на лнва потпуна одвојена дела. Источни · део који је под совјетском окупацијом претворен је у источно-немачку државу, а из западног дела — под злруженом управом САД, Велике Британије и Француске настала је западно-немачка држава. Обе државе имају своје уставе, своје владе и своје парламенте. То, наравно, нису државе у правом смислу. Оне су створене само ла би послужиле као оруђе у рукама великих сила у борби коју воде међу собом за превласт у Европи. Међутим ла то оруђе, може да претставља нож са дне отитрице показује сукоб који је настао између Француске и западно-немачке _ владе по питању Сарске Области.
Сарска област је мала _ немачка покрајина на лемачко-франпуској граници са око милион становника, јако развијеном челичном индустријом и огромним наслагама првокласног каменог угља. Французи сматрају да је та област нераздвојни део француског привредног простора. Нарочито су сарски рудници угља неопходни француској индустрији. После првог светског рата, настојањем Француске, Сарска 06ласт је била одвојена од Немачке и стављена под старатељство Друштва народа. Међутим приликом плебисцита који је под међународном контролом извршен 1935 године, сарско становништво у огромној већини изјаснило се за присаједињење Немачкој у којој се на власти налазио Хитлер.
И после овог рата Сарска област стављена је под посебан режим, 0пет настојањем Француске. она није ушла у састав територије западно-немачке државе, већ је добила политичку аутономију, а У економском погледу је прикључена француској привреди. То је сма-
трано као провизорно решење до
закључења мировног уговора с Немачком. Међутим, пре кратког времена француска влада је учинила један корак даље. Она је са аутономном влалом Сарске области направила споразум по коме сви . сарски рудници за време од 50 година прелазе У закул Француске. По другим _ одредбама споразума Француска добија право контроле над сарском привредом, као и по питањима спољне политике и земаљске одбране. Сарска област у неку руку постаје засебна држава под протекторатом ' Француске, Француско-сарски споразум. наиштао је на врло оштру реакцију у
Јадштравање односа нзмеђ __ у дападне. Немачке 10 Питању_
преди зипмљании епови ломи дотвази
Немачка »поназмје зубе« пива
! Францусне
Област
Немачкој. У западно-немачком пар-« ламенту који заседава у Бону доприговора _ на
шло је до жучних адресу Француске. Канцелар за. падно-немачке владе др. Аденауер у једној изјави штампи упоред
је француски поступак према са
ској области са Хитлеровим — по-
ступком према чехословачкој, | Оно што у тим нотама нарочито изненађује није толико њихова садржина колико арогантан
тон којим су писане, И ако је Немачка још под одредбама „безусловне капитуланије“ и ако још окупирана, западно-немачка влада сматра да је већ у положају не да очекује милост од победника, већ да им поставља споје _услоле за сарадњу с њима. Познато је наиме да западне силе придају важну улогу Западној Немачкој у Унији западно-европских земаља коју сада организују. Западна Номачка треба на идућем састанку да буде примљена у Савет западно европске Уније, што злачи да постане равнопранига са осталим за-+ падно-евроиским земљама, члани·цама ове Уније.
Међутим, влала др Аденаутра не сматра се нарочито поласкана овом почашћу. Она је ставила до знања западним силама да улазак Западне Немачке у Унију ставља у зависиост од ретења сарског питоња У тојест
" духу немачких захтева враћања Сарске Области Пемачкој. „Немачка јео почела да показује зубе", пише јелан Француски лист. И она их не показује само у овом питању. У Брауншвајгу, У британ-
ској зони, дошло је ло бучних изгреда немачких изциопалиста против демоптирања једне велике ратне фабрике. Рладина штампа аплаудирала је изгредницима и немачке власти ништа нису предузимале да спрече изгреде, Епглези су се осетили нарочито дирнути, јер сматрају да су баш у питању лемонтирања они ишли до кр:увих гра-
ница попуштања немачним _ жељама. У штампи западних земаља почиње отворено да се дискутује 6 потреби ревилирања досадањег односа према Немачкој. Први знаци Немачке арогантности нако не дају повода некој изрочитој забринуто сти сматрају се кло врло симптоматични. Листови подсећају на искуство са ранијом Немачком. Свако попуштање схваћено је као слабост и јачало националистичке прохтеве. Тако је било са пре-хитлеровском Немачком, тако са хитлеров= ском. Да ли ће бити друкчије са овом после-хитлеровском за чије је преваспитавање у демократском духу — бар тако се мисли — толико напора уложено
У сваком случају сумња се јавила и она већ потстиче на мисао да се изнова покуша тражење глобалног решења пиемачком проблему, место садашњег парцијалног. Коли= ко ће та мисао хватати корена за-= висиће у многоме од даљег држања „преваспитаних" Немаца.
Грчки народ тражи демократи "
ПО избора у Грчкој "и носе неколико · карантеристичних ознака.
То су били први избори _ после крвавог грађанског рата који је монархофашистички режим водио против мародноослободилачког покрета. 6
Изборе је спроводила иста монаржофашистичка влада на челу са озлотлашеним Константином Цалдарисом, Притисањ на бираче био је врло велики. Комунистичка партија је забрањена, 3 и друге странке У Демократском фронту из страха од владиног терора могле су да истичу кандидате само у већим градовима. Међутим, резултат гласања претставља тежак неуспех владиних странака. Главна монархофашистичка странка, Малдарисови Популисти, који су на прошлим изборима добили огромну већину и располагали са три четвртине мандата У парламенту, изишла је преполовљена из ових избора. Број њених посланика од 185 у прошлом парламенту смањио се на 52. Још много горе прошле су монархофашистичке странке и групације које _ су стојале десно од Џопулиста. Тако је на пример потпуно десеткована политичка група познатог крволока Зерваса,
Као најјачи политички _ фактор изишла је из ових избора нова козлиција такозваног центра. У ту коалицију спадају Национална унија чији је вођ некадашњи претседник владе генерал Пластирас, Веницелосови либерали, социјалдемократи Папандреуа и групе. у Демократском фронту. Марочито је генерал Пластирас оштро иступао против монархофашистичке диктатуре Популиста и успео да себи привуче велики број левичарски расположених бирача.
Странке центра које у новом парламенту имају сигурну већину, одмах после избора сагласиле су се од образовању коалиционе владе без Популиста и изралиле заједнички програм.
Програм центрумашке коалиције залаже се за демократизацију Грчке, очување мира, спровођење социјалних реформи у циљу дизања животног стандарда трудбеника града и села, и успостављање добрих односа са северним суседима Грчке.
'_ „Грчка — каже се у прогласу искрено жели мир и добре односе са свима, нарочито са својим суседима и спремна је да се одазове
свакој стварној манифестацији пријатељског расположења".
За претседника владе, шка коалиција предлаже Пластираса.
Упркос свих мера монархофатистичког режима да утиче на вољу грчког народа и ограничи слободу изражавања, избори су показали да народ жели и тражи демократи“ зацију земље.
Кина и Организација Уједињених нацита
пор око питања ко треба да
претставља Кину у ОУН у-
многоме је укочио рад ове најважније светске организације за очување мира и унапређење меЂународне сарадње,
Формално, Кину још увек у ОУН претстављају делегати _ пропалог куоминтаншог режима. Очигледно је, међутим, да коуминтаншка влада ни у ком погледу не претставља више кинески народ, и то нико не спори, Спор је у томе што неке државе које још нису признале НР Кину сматрају да је претходно успостављање дипломатских односас новом Кином услов за примање њених претставника у ОУН.
Против оваквог схватања одлучно је устао југословенски делегат у Савету безбедности др Але Беблер. Он је подвукао да у питању претставништва једне земље није основно коју владу липломатски признају или пе признају поједини чланови ОУН, већ која је влада стварни претставник те земље и према томе способна ла испуњава обавезе које изискује Повеља ОУН. У случају Кине то је ван сваке сумње само влада НР Кине.
центруматенерала Интересантно је да је ово исто гледиште заузео сада и генерални секретар ОУН Тригве Ли. То гле-
диште он ја изнео у меморанлуму недавио упућеном члановима Савета безбедности у коме указује на штетне последице спора око претставништва Кине и тражи да св оно реши у корист кинеске владе која стварно претставља кинески народ. р
Меморандум Тригве Лиа критику» је уједно политику совјетске делегације која по овом питању бојкотује рад Савета безбедности и других органа ОУН. У меморандуму се истиче да таква негативна и деструктивна политика ствара тешкоће место да помаже конструктивном решењу овог питања,
„Уклањање Клементиса
ВАНИЧНА | чехословачка новинска агенција ЧТК јавила је у једном кратком саопштењу ода је чехословачки министар спољних послова Владимир Клементис поднео оставку, да му је осгавка уважена и да је Министарство жпољних послова преузео потиретседник владе Широки. · Никакво објашњење није дато овој важној ромени. Џа ипак уклањање Клементиса није дошло сасвим изненада, Превирање у врховима Комунистичке партије чехословачке осећа се већ од дужег времена. Недавно је учињено и једно званично саопштење о претстојећем _ чишћењу „непоузданих елемената“ из вођства партије, Прве жртве тог чишћења били су Виљем Нови, главни уредник тралног партиског органа „Руде _ право“, који је најпре био смењен __ а затим искључен из партије, и __ Милан Рајман, шеф кабинета претседника владе Запотоцког, за кога је саопштено да је извршио само__ убиство у затвору, Познато је да ___је Клементис био интиман пријаНЕ Виљема Новија: У ладимир Клементис је ст. муниста: и дуготоди њу блиски са: радник Клемента Готвалда. Годи-
цен- .
из чехословачке владе
не 1935 изабран је за комунистич= ког посланика у чехословатком парламенту. За време рата био је члан чехословачке избегличке пладе у Лондопу. По ослобођењу постао је у Готвалдовој влади помоћник министра спољних послова, Кад је у марту 1948 године министар спољних послова Јан Масарик извршио самоубиство, Клементис је заузео положај министра спољних послова. После рата он је заступао Чехословачку скоро на свима међународним конференцијама. а на прошлогодишњој Генералној скупштини ОУН био је шеф чехословачке делегације. „На тој скупштини Клементис је био про• тивкандидат др. Алетшу Беблеру за избор у чланство Савета безбедно“ сти. Избор Клементиса упорно је подржавала совјетска делегација и делегација совјетских сателитских земаља, али је двотрећинском већином гласова изабран јутословениски кандидат др. Алеш' Беблер, Даљи логађаји бациће вероватно “више светлости на позадину и у“ зроке уклањања из пладе овог јед-
нот од најугледнијих чланова У“ ководства _ Комунистичке ' партије
Чехословачке.