20. oktobar

НОВИХ ОДБОРА

У основним орљанизацијама Савеза, бораца

ОЧЕТКОМ. овог месеца отпоне-

|ле бу у Савезу бораца" трицреме за: одржавање избора нових од“' бора основних организација и деле ата за "рејбнеку конференцију, Како пред Савезом бораца у овој години" стоји низ важних задатака, то су · пе "рејонским одборима и по основ им организацијама извршене 03биљне припреме, да би у одборе 'у. шли најбољи чланови Савеза, људи који су око досадашњим радом да им се повери руко~

на. 5 петалуза рејонских се ра направљен је план одржавања изборних конференција, како би се

оне благовремено завршиле, јер 16 |

предвиђено да се рејонске ренције одрже од, 20 до 25 априла, априла отпочеле су избор= Др еоје по основним орга3 у читавом Београду. Те е су, углавном. по свим (основним организацијама, добро организоване. На њима се говорило 0 · задацима који стоје пред Савезом

У овој години, дискутовало се о Пе лемима Савеза бораца, указивало се на досадашње пропусте У раду. После дискусије, вршен је избор новог одбора. Ове године у, одбор основне организације бира _ се еданаест чланова, док је прошле тодине бирано само седам. Врој чланова новог одбора повећан је због тога што ове године пред Савезом бораца стоје знатно већи задаци него у прошлој години.

У организовању изборних копференција нарочито су се истакле 0сновне организације Земуна. У тим организацијама конференцијама су присуствовали скоро сви чланови, реферати су добро припремљени, дискусије су биле конкретне, ука+ зивале су на досадашње пропусте и на Задатке у даљем раду. У Једа~. наестој основној организацији Зе= муна, од шездесет пет чланова Савеза, конференцији је присуствовало педесет, а у Шеснаестој основној организацији од 79 чланова, дошло је на конференцију њих шездесет. Свакако да је овако добар број присутних чланова уследио због добрих припрема и добре атитације 38 изборе.

Исто тако, најбоља основна организација Савеза бораца у Београду. Девета основна организација Шестог рејона, извршила је добро све, припреме за изборну конференцију. На овој конференцији присуствовало ја сто чланова, од укупно 120 уписаних. У Деветој основној ортанизацији Шестот рејона, читава конфеРенција имала је не само манифестациони, него и радни карактер.

У добро организоване изборне конференције спада, свакако, и кон(ференција Четврте основне органи-

Седмог рејона, којој је од укупно 126 чланова Савеза присуствовало 116.

Насупрот овим примерима, може Се као лош истаћи пример "Трећег рејона. Због слабе агитације за изборе, број присутних био је у неким основним организацијама таке мали, да се дешавало да се поједине конференције одлажу. Тако су У "Трећем рејону, на дан једанаестог пера, одложене две конференци-

Пред организацијом Савеза бораца у овој години стоји поред — већ досадашњих задатака. прикупљање историскот материјала, брига о породицама палих бораца, рад у ортанизацији "Фронта, културно-просветни Рад са члановима, и један нов задатак — брига о деци палих бораца. Већ од почетка године ·до сада у том погледу је доста учињено. Сва деца палих бораца детаљно су прегледана у Војној болници, и за све њих, а има их око 1.100, биће обезбеђено бесплатно летовање У дечјим летовалиштима широм наше земље,

Избори за нове одборе основних организација Савеза бораца значе корак напред у организационом учвршћењу Савеза, значе нову гаранцију да ће овогодишњи задаци Савеза бити успешно остварени.

· Историју наше Партије, перо народе за своја МИ Мет Зал у остварењу даљих задата-

одбо-

је октобра, месеца, почели. су са радом курсеви за идеолошко-политичко. уздизање члано.

чланови и бригтадисти у свим основ_ ним организацијама, да изучавају

борбу на-

„ Ветде у о време одржани су пр ви часови

Ако су и постојале неке слабости не аи ко

| арене врло мало. Трело је на едноставан начин изучавања Историје КПЈ, који би био приступачан свима слушаоцима, У коме би било сажето све оно најва-

жније о нашој Партији и народној.

револуцији.

То је у Деветнаестој одновној ор-. . ганизацији, примила на себе Љу-

бица Живковић, инструктор Црвеног крста, а руководилац курса међу својим грађанима. Она је дала да се умиоже скрипта и тиме олакшала својим слушаоцима начин изучавања Историје КПЈ.

— А после, када изучите Историју КПЈ, говорила им је она, приступиће ширем изучавању борбе нашле Партије кроз многобројну ли

Вечерас у просторије Деветнаесте основне организације завршава курс Историје КПЈ. Вечерас је последња консултација, последњи испит.

Скоро ће седам часова. Прикупљају се људи у малој просторији. Седају на клупе и разговарају о обичним, ситним догађајима. За сто-

"лом, поред зида, седи њихов шесто-

месечни предавач и добар друг Љубица Живковић, Ето, дошао -је, тосле напорног и заузимљивог рада,

последњи дан, последњи час, по-

следњи испит.

Седам часова. Али оџи нису још сви ту.

— Сад ће, сад, — каже неко, док затворе продавнице...

Није се дуго чекало. Можда свега неких петнзестак минута после седам и сви су били на окупу. Људи су из продавница, где су до тада радили, долазили, без задржавања, у основну организацију.

Неко је наговестио почетак. Ти. шина: Тескобна тросторија била је препуна, Људи су стајали, па је чак и простор поред врата био испуњен. „не треба да вам изгледа то као неки испит у школи, него као разговор. Зато немојте да се устручавате и сумњате у своја знања, негз слободно реците оно што: знате, = товорила им је" Љубица, настоје ћи да отклони сваку мотућу „испитну трему“,

— Дакле, прво питање, Зашто амо изучавали Истортју) КЛЛЈ7 ;

== Зато ита је "то историја борбе радничке класе, наптих народа за слободу и бољи живот — одговара Александра. Николић, без дутог размишљања, службеница у Војнотрговачком "предузећу _ „вранду«". Она је била једна од највреднијих и најтачнијих слушалаца курса, .

И онда, почела су да се нижу пи-–

ва Народног фронта Четвртог, рејо“ на, И тада, У самом почетку њихог вог рада,, јављали су се најбољи. „ђ

тешко су се сналазили у њима, а

· тања, Једно, 3а. другим. МИ „је био +; однивачки " Контрес ' Партије," "када ' је'биб Вуковарски контрес, које су а слабости и нерешена питања, када је Партија, прешла у дубоку илегалност, затим о „обзнани“, "штрајковима, рак читавог 5

аи Масни ЊЕ

доцније. легализује рад Партијет Двоумљење, Ту је потребно крал-

— Када те Плро лета. се-_

кретара КПЈ, где је удари» теме. ље партијској арганизацији7 · Устаје Бранка Лазаревић, начелник добровољне радне бригаде: _ — У индустриске центре, другарице, и створио прве партиске велије на селу! А да ли је фронт поникао из ко-

вмо Д а учимо ' у олашој палици 0 нашој. Народној ПеВОЛУЦИји _

— Не! Није! — чуло се са свих

страна. — Ника је из народа, У.

"најтежим данима!..

75 Базтовор се води | обичним, је д

да рвии Бођ ов: равни при један по један7...

дану Војном у омаа 'од августа "1941 водине, били су изнесени први ' вадаци нвродиоослободилачковм по–

= А. добро, чика. "Мрито, кроз жеју (Ерин вере тиму и

пе зна се, род "Народни

А када је неко рекао. да то-није крај рада, да то не значи растанак, растурање овог малог пријатног „гнезда, већ да се идуће јесени продужи са новим курсем, сви су одушевљено, пљескањем, поздрављали дутим аплаузима,, тај |предлог. Разишли Су 68 расположени. Идуће јерени биће нови курс — Основи ! ПИ јасног и њихов

бин

алиције политичких партија или... добри и вредни. предавач.

у

-- Обавезне поштенаљице информбироовских пропагандиста 3

ви коментатори | заформбиро“

овских листава и

ца сматрају Ре дужности, тачније као доказ своје исправности да се у свакој прилици окаче са неколико стереотипних фраза о нашу земљу. То већ прела-

сима У својим земљама или поразним маршализације

Ва НскОј. "политици — Јаре они ићу, Ју А

УУ пи плезетама | (је ликвидирају цео. МАГ т А вјетски спор. | 4 , Тако је Радио. Праг пренео чланак неког Левског под насловом вРуководеђа "улога КЛУ у“ изградо с „социјализма. „У ПЕРА ЊО. прича. О остваривањ, – коване улоте КИПЧ у привреди земље, · тостигнутим успесима, 07 ствареним и премашеним цифрама. Међутим, ни, једном речи није по-

| менуто како де то КП Чехословачке "могла остварити руководећу улогу

7" изградњи земље, односно како њена руководећа улога изгледа У

С РМ

на подређену политику совјетском хегемонистичком руководству и како се у пракси одражава однос чехословачке привреде и њено „усклађивање“ са потребама Совјетског Савеза. Чланкописац је мимоишао то основно питање, али се зато облигатно окачио о нашу зе-

Ј емљу. Сматрајући да је и он позван

да каже нешто у прилог политике

Ме АВДи

он и сувише лицеме више цинично изјављује да „Иве Ме још није било_ позна;

оно

— да Титова полттика. рат а ликвидацију слободе коју

по

5 Це! словенском народу пружио Совјетски Савез...“ С ових двадесеста рени ивформбироовски комен-

та зачинио је своју папазјанију и тиме доказао свету — прво, да југословенски људи не би знали ни'Могли удисати ваздух нити јести хра„ну да не би „премудрот руковод-

ства“ -и друго, да се у информбироовској штампи не може појавири напис, без обзира на проблематику коју обрађује, а да се у њега не убаци понека поштапалица — клевета на рачун наше земље,

Коме служи бојкот Уједињених нација

московској „Правди“ објављен је чланак о Уједињеним нацијама. Из тога написа се види да совјетска влада не намерава ускоро да промени свој став у погледу уједињених надија него да ће напро"тив, и даље предужити са својом досадаштом- политиком“ бојкота. Поставља се питање. да ли такав

ИЗ КОМБИНАТА ТЕСТА И ВРЕЊА

Народни инспектор Ђура Јериннић _

ко желите да разговарате са "стави је поглед на поду, на оном

претседником синдикалне под-

ружнице неког већег предузећа, и покушате да га пронађете, данас, када се води за план, када се ближимо првомајском слављу радних победа и када се стројеви неуморно помрећу а руке рад'ника користе сваки минут у послу за што бољи резултат у такмичењу, тешко ћете успети да га нађете. Он је свуда, У сваком одељењу, код сваке радне бригаде, свуда где тре-

ба водити бригу о људима и произ..

взадњи, а најмање је у канцеларији

подружнице. А Ђура Јеринкић,

претседник синдикалне подружни. це Комбината теста и врења, није

само синдикални "руководилац У

своме предузећу, већ и добију на-~

родни инспектор.

— Мало ко има таквог претседника подружнице и народног ин"спектора, кажу радници за Ђуру.

Када би он седео у канцеларији не

би знао шта се догађа у предузећу.

А још мање, на тај начин, могао

би да врши дужност народног итн-

спектора. Мисли он на раднике, брине се о њиховом снабдевању и распитује се увеж да ли је менза доО свему! Али зна да заштити и оно што ми производимо и што треба да дамо нашптим грађанима... — И треба да штитимо... — додаје друти. Заштита производње, т» је заштита подизања стандарда грађана. Ако ' не бисмо бранили нашу производњу од штеточина, брзо би се трутови: снашли,.. А било је тога

у' нашем: предузећу. ·

- М разговарајући о свом народном један случај штеточинског рада _ неких службеника. Ево како је то било...

У радисници за производњу квасца радио је пословођа Радосав Ла-

"смештен подрум. Обичне,“

"

зић. Са па су. Ки трм оеодичнУ „ и Стеван Радановић, Васил. егоВ и још двојица радника.

Једног дана Радосав Лазић, зау-' лосевиноу

|

„вамог...

"делу радионице, "испод које је био широке даске, биле су причвршћене једна до: друте. Нису биле нове, али ни сувише старе. Своју замисао он је повериј и својим радницима, само на једном, који је био комуниста, и који би могао упропастити читав план. Тај „непоуздани“ човек био је Радиша Павићевић.

— Слушај, Радиша, иди горе у предузеће, молим те, и види шта је са оним нашим извештајем...

Када су остали сами, и када је нежељени · „њубопитљивац“ изашао из радионице, одмах су приступили послу. И док је Стеван Радановић, гледао кроз прозор, да не би ктз наишао, нарочито из канцеларије синдикалне подружнице, дотле је Радосав Лазић одваљивао даске са пода. Прво једну, затим друту.. Испод дасака појавио се подрум са великим бурадима вина; од по не. кољико стотина литара. Како је то некада: био огвор за силазак у подрум, то су се.и сада, на томе месту, налазиле мердевине,

Брзо, и помало нервозно, вратио је даске на своје место Радосав Лазић. Очистио је руке од прашине и смећа;

— Ниси никог видео да иде наоДобро је!

И када се Радиша вратио, није било. ничег" упадљивог. Радило се, свако је био на свом послу, док су напоље, кроз круту пролазили радНИЦИ... · После неколико "лана имали · су већ читаву спрему за вађење вина: „балон „од десетак литара, гумено црево, флаше и, јасно, мавестан број чаша. Све се то развијало незапажено. Рад је текао својим уобичајеним током. Само, што је Радиша,. често, свакодневно морао. да иде или там> или сона Из вели.ких бачви ја. врење

балонче и износило се

, претака_-

из подрума; горе, у радионицу. Пило се и чашћавало међусобно, без наплате, колико» је ко хтео. Тако је ишло, из дана у дан, читава три месена. :

_-Принало се о томе кроз предузеће и по радионицама. Чуло се чак и то да се и балон, и флаше, и гумено црево, предају из смене у смену особљу радионице,

То је дошло и до уплију народног инспектора, до Ђуре Јеринкића. Али он је то одбијао да схвати, да Пар и није у то веровао.

То су оговарања! Зар може тиме „да се бави Радосав Лазић, један од наших најбољих радника и пословођаг Искључено!

Али сумња, све више, као плима, тштирила се жолективом.

Отада и Ђура Јеринкић, почео је да губи поверење, Радници су почели да га оговарају. Он је народни инспектор! Зашто да он не сумња када већ сви то тврдет И знају!

Једном, дође ход њега Радиша авићевић,

= Јесте, тачно је; друже Ђуро! Точи..се вино. и. пије се све више! Губе људи тло под ногама, и не ра-

де као што су некада радили...

и Радиша му исприча оно штз је он већ знао, и што је већ чуо од друтих. :

И једно -пре подне, када је по. друмски отвор био рашчишћен и када је Стеван Радановић износио

балон са вином, док је пажљиво,

кроз прозор пиљио у врата синдикалне подрулитице Радисав Лазић, на вратима се појавио Ђура Јерин-

_кић, народни инспектор.

Записник је готов. Одбране није било. Нико се није правдао. Само што се Стеван Радановић бранио ПН чињеницама да је

износити · ПО

| зар је 15 та буда ж

форе раке за

_ ДУ]

# тлоамерички

став совјетске владе служи јачању угледа ове међународне организације којој је и сама совјетска влада придавала, а судећи по недавном "писању „Правде“ придаје још увек желативно велики значај. Сваки човек, који је имало поближе шратио последња три" месеца совјетску политику у Уједињеним нацијама, може дати само негативан одговор на ово питање.

Као што је познато Совјетски Са-.

вез је повукао своје претставнике из скоро свих ортана Уједињених нација. То је уствари значило бојкотовање ове организације, а сам почетак бојкота пада у време совјетско-кинеских преговора У Москви. Наиме, после признања Народне Републике Кине совјетски претставник у Савету безбедности захтевао је одузимање легитимних права заступања Кине делетату куоминтаншке владе у ОУН. Када анпретставници _ нису прихватили овај совјетски предлор тада је Совјетски Савез почео систематски да бојкотује све органе ОУН, а за њим су се повеле и земље народне демократије, чланице ОУН. Неки западни листови ока=. рактерисали су овај совјетски маневар, с обзиром на значај и дуживу совјетско-кинеских претовора вођених у Москви, као лицемеран потхват који индиректним путем треба да осигура совјетској влади оно што не може добити и тражити играјући отвореним картама. Таква тврдња могла је изгледати утолико тачнијом јер бојкотовање Уједињених нација због непризнања Нарадне Републике Кине није мера са којом би се могле присилити западне силе да отстране куоминтанштке претставнике из ОУН.

Прошла су три месеца откада је почео совјетски бојкот ОУН. Објективно је учињена услуга западним силама, дата им је могућност да мање више лако, с обзиром да се једино претставници Југославије боре за ствар мира и безбедности народа, намећу и изгласавају своје одлуке. Када би се претставници Совјетског Савеза и земаља народне демократије активно аагажовали у органи“ ма ОУН тада се то не би могло дешавати. Због тога бојкот ОУН од стране Совјетског Савеза и њего вих сателита не служи интересима НР Кине и мира него Зори ин

ма мира.

тен ме

РОЛАЗИЛИ смо кроз Прокоп и, успут, распити-

вали се. за радилиште бригада, за стадион који

се изграђује у томе крају. Милојко Спасовић; |

кога смо срели на раскршћу, крај Прекопа, рече нам да ће нас одвести до радилишта, јер и он иде до своје бригаде; Он је машински: ложач. Носи зуви форму железничара:

— Данас, ради моја чета и гледам: да што пре стигнем на радилиште. Много имам посла у пр па сам мало им закабснио..: А обавезао сам МУ да ћу дати: 120. часова.

се преуређује. Крај добија постепено дру- ,

ги изглед. Канали, који су често плавили овај део трада, прокопани су и рашчишћени. Из две стотине

метара дужине канала, који се пружају с обе стране

Прокопачке улице, избачено је на стотине .колица ђубрета: и талога који је заударао својим тешким и нездравим воњем: Сада ћемо и Прокопачку. улицу калдрмисати,/ = прича нам, успут, Милојко. Ево, видите ове четири чесме, То смо сами подитли. А остале четири. завр-. шиће се ових дана. Тако ће овај наш крај, ЈатаганМала и Прокоп, добити здраву. и, заштићену воду. А велика је то добит за нас.. лети се створи блато око чесму“. · Све ће то сада се чије изгледати, ..

Прича затим о Двадесет петој, Двадесет шестој и Двадест седмој основној организацији, е бритадама и њеним људима. Нисмо знали из.које "основне орта-

низације, јер је сваку подједнако хвалио, него" нам

тек на крају рече да је из Двадесет седме; у Прексиноћ су и по ноћи радили наши фронтовии "на чесми у Јатаган-Мали. Хоће људи ла је што пре

заврше, па пренули на побаб као један... Хоће нову | обратно... Само чека што пре завр

чесму. .. Спровели су били и осветљење на падине: Раде дан са таквом вољом, као-да кућу себи граде..

а дуте, преко стотину метара, дрвене ограде. У. Улици Франше д" Епереа, са улице невидљив, налази се простор на коме се изграђује спортски стадибн за читав крај око „Мостара“, "Јатаган-Мале'и Прокопа:

По својим димензијама биће. то прописно игралиште, ·

са тереном за футбал, кошарку и одбојку, „Са, леве, .

2

| зације. Нико. 11

пространог ""илазе се десетине колица пуних и празних,

Зими се замрзку Цеви, а"

»" задовољан и расположен. | у Двадесет шесте основне организације, Они су свако-

"трави користан и здрав спорт.

ма

разговору са повереником сазнали смо да је из

"БРИГАДЕ ТРЕЋЕГ РЕЈОНА

5. ЕПШАВАЈУ И ИЗГРАЂУЈУ ПРОНОП

торње, МЕ биће постављена степенаста седмшта

г ва

помен бритаде Двадесет пете основне органиа на радили. четом, Данас је друта чета на о-. Он, ПртЕ у руци, свњкек УРРАМИО СИ рдио' ел дршае, има на радилишту 8 овнаввње 5 у има и зашто! Ако би свакодневно имао толико љули на радилишту, то би ипак био велики успех. С обзиром да је тек почетак сезоне, он је, баш због ·

штту, са сваком изградњи. Преко пега

На доњем делу игралишта, са три беле. еке лопте, тренира фискултурно друштво : ~ Клуб.

дневно ту. Играју, по мало; и „раде.

"Спорт и рад, каже нам. Мр пасу рад а ит дали мана После ће бо

Дион... , "Жене тоБаре колица, а они, чени, пребацују земљу, и нив

ва пшездесетотодишња Илина оваа Мо је: Века У

дист, Ома је:јаш у стању сама да ро КОЛАДА,

_омладинцу, док се'друга не-врате. > Чланови, Хербја узели су каб радни дан, бабга, ради. и

Џи

адовољан је. _А и заслужује. Јер када

И ЈАТАГАН-МАЛУ

друштва уторак, Али сваки лепи дан, на радилишту, припада њима. Они су сами за себе вредна чета младих градитеља свога „зеленог поља“.

Ту је, на изградњи стадиона, и Милош Бундало, повереник Пов а за комуналне послове Тре. _ћег рејона, Иако. је инвалид, без ноге, он је увек на "ради евога рејона. За свој рад и одржавање „чистоће, похваљен је од Управе за градску чистоћу. се данас прође кроз улице Трећег рејбма, нарочито кроз његову периферију, добије се сасвим други утисак него што је то било раије. Нове клупе, обојене зелено, ! за корпе за 57 патке, канали очишћени, дечји вртићи скоро уређени, и много другог, упада у очи пролазнику.

· — Видесте ли, друже поверениче,. како кану у Јататан-Мали, за један дан! —

ригадист, А он блмих студи са њим у луг. друга

“ товор, као што то може човек са. човеком, кроз га ам стечено и учвршћено | га.

ла до априла и ; тзв у овом крају, а и обновиме И ле

' дечјих а А изгледа да ћемо тај план раније остварити. За нас је важно да испуњавамо обавезе _ према плану. А онда ће, јасно, и план бити испу"њен... Но ми већ аса њиви паре прве

1

„а

5 бео

градња чесми била самоиницијативни предлор основје паше ар“ те је узет као први и највазжнији лански задатак,

На радилишту распламсавао се радни полет, Колица су све брже и брже пребацивала масну, влажну земљу. Крампови су неуморно рушили високи, Зид АЕ

дник Двадесет пете основне организације, пер Ботићинић, човек дутих седих бркова, у аде“ лу попттанског службеника, бодви. своје „младе" другове: = Ајте „мамци“, | "још мало, само напред!

–Е, брко, де да видим о тебе!

Он узе крамп, и својим, чврстим рукама почб де обара велике грудве земље. Тамо, даље, истим н ним темпом, радиле су чете Двадесет шесте И ЛИЛ

' сет седме: основне 'организације. А горе, на стрмој ме: дини, где ћеосе једнога дана налазити трибине овог игралишта, шкарпирајући страну, певала је една а. 'Цитанка из Јатаган-Мале;

| | Каратанџа,' радница у Војној академији,

закаснила је вечерас. Петнаест минута до шест! Рад па да буде ускоро 'завршен, а она тек долази, "на.

"> Нисам Могла раније доћи, друже начелниче.

о ваза ам много посла... Али ћу ја радити ипак је

; али смо се. Ишли смо, поред Јатаган-Мале, "узбрдо; уз „Болничку падину“, горе ка Делитрадској и Пе И ту смо видели бригадисте, једну десетину

| чете, Двадесет пете основне организације, како

ава канале, с једне»и-с друге стране ове-безоулице, која је. до сада више личила на поток нето на пут,

: — Је ли, упитао ме је мој сапутник, зашто је Љу“ | бица дошла баш бада, када се рад завршава; а када је могла да уопште-не дође и да јој нико зато не за мерит ИМ оетаће, када већ сви буду отишли са-радилишта, само да испуни бар један сат рада!

Одговора. вије било. Он је већ био дат самим тим в. В.

“=