20. oktobar
· жроз купљена имања.
зеввевававвев вавотнсвновоаовекао 5
ЕГУЛАЦИОНИ план једнога града не решава само питање изградње улица и тргова, јав-
них зграда и паркова. Он мора да тледа развој града унапред, да има У виду све чиниоце који утичу на живот грађана и да учини да он буде што лакши и удобнији. Зато план одражава, и мора да одрази, ову друштвену и политичку стварност у којој је и састављен. Београд од свога постанка до. победе Народне револуције не само да није имао никаквог чврстог плана, већ се и на оним плановима који су покушали да било на који начин и било у чију корист бар нешто реши у њему, трговало. Тако се трговало и са некадашњим генералним планом.
Генерални план из 1923.
Први назови генерални план Београда направљен је 1923 године од неуспелих решења _ међународног конкурса. Конкурс је расписала београдска општина 1921 године на иницијативу Друштва инжењера и архитеката. Колико је општина 'била далеко од тога да руководи планскам изградњом града показује и то 1нто је она констатовала „да је
Друштво дошло на срећну мисао“. ,
Овај план је ступио на снагу 1924 године, али не само да није решавао проблеме изградње у Београду У пелини, већ је од самог свог почетка био изитраван, па чак и вешто употребљаван за разне штпекулантске послове.
Овај генерални план је предвиђао изградњу центра засебно од периферије. Тиме се уствари и завршавала његова функција. Железнички и водни саобраћај није предвиђен планом, него су општини само достављани на знање и ван ње одреЂивани правци кретања возова и бродова. Никаквог ширег обухватања градске · територије није било. Приватна иницијатива, која је била одлучујући фактор подизања града, почела је одмах да изиграва план. Приступило се зидању кућа ван граница које су предвиђене регулацијом и тако створен низ нових бесплански зиданих делова града, уз границе београдског атара. Пошто су у таквим кућама живели градски становници, ондашње власти су биле присиљене да за време избора померају границу града и на тај начин сбухватају градском територијом и ова . насеља зидана изван регулационог плана. Тако је власт сама кршила планску изградњу. Поред тога велики број шпекуланата користио је на свој начин ретулациони план, стварајући врло уносне послове. Они су веома јевтино куповали имања, чија је вредност, због просецања улица, била пала. Затим су путем разних веза преко претседника општина и других градских „отаца“ вршили измене плана и отклањали просецање Збот тога су цене тим имањима скочиле, а они их онда продавали са огромним зарадама. Тако је генерални план претрпео у року од десет година преко 199 измена.
После доношења _ грађевинског закона 1932 године донета је, након неколико одлатања, само скица новог регулационог плана који је Уусвојен тек 1939 године. Ратне прилике у Европи, а доцније и у нашој земљи, спречиле су реализовање и ове скице. :
У току рата, окупатор је решавао
урбанистичке шпробеме града онако
како је најбоље одговарало што бржем кретању. његових возила.., Разуме се да су та решења била углавном на рачун чишћења града од рутневина. 5
Задаци новог плана
Приликом израде данашњег Генералног плана водило се рачуна о основним задацима које он мора да
Састављен је такав пројекат који предвиђа двадесетотодишњу изград-
- њу у времену од 1946 до 1966 годи· не, Према реалним проценама утвр“,
Ђено је да ће се за то време број становника повећати на један милион. Читав. елаборат плана садрзжм, за разлику од ранијих, сва ретлења у вези (са изградњом. Њиме
Изглед Теразија и. ПРИ и Тина о се ви
Улице Народног фронта. Ле
је предвиђено подизање железничкот (путничког и теретног), градског, водног и ваздушног саобраћаја. Предвиђено је, даље, да сви становници града буду равноправни, да не буде центра и периферије. Пројектом је предвиђено да Београд одговори свим потребама админи-
стративног, привредног, политичког “
и културног центра наше земље, Генерални план сачињен је уствари из два дела. Из пројекта подиза-
ња новог дела града на левој оба-
ли Саве и изграђивања и преображаја старог дела Београда. Неизграђени простор ма левој обали омогућује плански _"распаред свих најважнијих објеката. Преображај, који треба да се изврши у историском. делу града, обавиће се без непотребних рушења. Уклањање оних зграда које не одговарају најо-
сновнијим хитијенским и станбеним.
условима (Јатаган- Мала, Прокоп) је ствар отклањања тешке хаотичности у изградњи. паше
Територија и распоред површина На основу података и детаљне а-
нализе дошло се до закључка да ће Е
Велики Београд до краја 1966 обухватати широку територију и да њу треба такође плански предвидети, Тако је поред градске територије, појас око Београда подељен на ужи и штири регион, Предвиђа се постепено прикључење околних места данашњој територији града. Ту долазе у обзир Сурчин, Остружница, Кијево, Ресник, Јајинци, Кумодраж, Велики и Мали. Мокри Лут, Миријево и Вишњица. Ова територија ће делимично имати" карактер града, као наставак повезаног изграђивања (Велики и Мали,Мокри Лут), а делом карактер такозваних сателитских насеља, као што су Нови Железник; Филмски град; Џанчевачки (Рит. Ова територија ће служити за евентуално даље проширење града и за његово снабдевање.
Ули регион сачињавају места У ширини од тридесет километара око Београда. Овде спадају: Батајница, Добановци, Бечмен, Јелово, Боље-
вац, Обреновац, Бело Поље, Мисло- .
Ђина, Барич, Руцка, Умка, Моштавица, Велика Мошттаница, Сремчица, Рушањ, Рипањ, Пиносава, Ражовица, Бели Поток, Зуце, Врчин, Бегавица, Гроцка, Заклопача, 50леч, Лештани, Калуђерица, Винча, Сланце, Велико Село, Буштовац, Смољица, Иваново, Старчево, Панчево, Јабука, Глогоњ и Севкерин.
Поред тога што ће се Београд снабдевати из ових места пољопривредним и сточарским производима, ана ће делом бити и излетишта Веограђана. Шири регион обухвата. места до
806 километара кружно од Беопрада. Подручје ужет региона са територијом града, заузима површину од 202 хиљаде хектара. Чисто градска територија, без пољопривредних површина, обухвата 39.630 хектара. Од ове површтине предвиђено је да на станбени простор отпадне 14,3 од сто, на паркове и зеленило 45,4 од сто, на површтине за индустрију 4,6 од сто, обрадиве површине 18,6 од сто и тако даље. Из овога се види да ће већина градске површине отпасти на зеленило и учинити да град буде испресецан густом мрежом паркова и зеленила. Расподвлом станбених површина предвиђено је да на један хектар долази просечно 194 становника. Овај број је знатно мањи од броја насељених становника по једном хектару У Москви, Паризу. и многим европским великим градовима.
Нека решења саобраћаја
Свакако једно од најзначајнијих решења је пројект железничког и уоште саобраћајног чвора Београда. Систем железничког чвора решен је тако да у град улазе _ само путнички возови, док ће пролазни и теретни обилазити град, Одвајање путничког од теретног саобраћаја почиње у станици Земун-Поље,
· Пруга за путничке возове пролази
кроз Бе ску Косу тунелом, а кроз Нови Београд насипом кроз
-који се-провлаче градске артерије.
Затим иде преко моста на Сави, па тунелом кроз Топчидерско Брдо и
даље галеријом долази до станице |
на простору Ауто-команде. Одатле
р
која бе. лружа између хотела „Москва" део пројектованог тунела који ће про лази
Ри 4 А “а
се прута једним краком рачва преко Винче и надовезује за пожаре вачку пругу а друтом, тунелом испод Дедиња, за нишку. 5 За путнички саобраћај су предвиђене две станице, једна у старом,
_ друта у Новом Београду. Поред ових
станица изградиће се и потребне техничке станице у којима ће се вршити састављање композиција. Подићи ће се и две мање путничке станице и то једна у Раковини, а друга у Земуну. о : : п Ретулацијом обала Дунава и Саве и острва око Београда, омогућиће се боље коришћење водених шутева, Главно путничко пристаниште остаће на свом досадашњем месту. Мања пристаништа за локални саобраћај предвиђају се на обема обалама, Глајвно теретно пристаниште
биће смештено код Аде Хује, испод "садашњег моста преко Дунава. ;
За ваздушни саобрађај предвиђена је изградња навог аеродрома код Сурчина, тринаест и по километара удаљеног од града. Капацитет ае-
_родвома биће за око 8.000 путника
дневно. Брзе електричне железнице повезиваће аеродром са Беотрадом.
За градски саобраћај предвиђа се, поред постојећих саобраћајних средстава, и такозвани брзи градски саобраћај. Тако ће брзи трамваји пролазити кроз ужи регион Београда, идући главним магистралама Панчево — Обреновац, као и од Авале до · Аутопута. Поред тога, пројектом је обухваћена и реконструкција досадашњих трамвајских линија 7 граду и проширење трам вајске пруге на ширину железниче ког колосека. Овим би био омогућен
транспорт робе вагонима директно,
у град и довожење великог броја људи приликом разних спортских приредби, манифестација и друто. Снабдевању града водом и њетовом каналисању посвећена је посебна пашења. Београд ће добијати воду из једног централног водовода који ће се састојати из низа дубинских бунара. Количина воде за будући Београд биће довољна да снабде 1,340.000 становника. Потрошња воде
по једном становнику предвиђа се
на 350 литара дневно.
Генерални план предвиђа, такође, и решење најглавнијих градских тртова и саобраћајних центара: Теразија, Трта Димитрија Туцовића, простора · данашње · Железничке
"станице, изградњу музеја и терена
на Таш-Мајдану и друта. Остварење Ретулационот · плана треба да створи потпуно нови лик Београда. Треба да га учини једним од најмодернијих градова, градом чије су дизање поматали и пратили сви нардди Југославије, градом који
ће достојно заблистати као пламени
симбол невиђеног стваралачкот полета Титове епохе.
· у Београду. Многе
4 МЕ и МЕ А Ек а ри-н Пи Ви],
“
„>
н
КАКО ЈЕ СТВОРЕН ГЕНЕРАЛ НИ ПЛАН БЕОГ · За двадесет тодина за милион становника
1
Пе иу у
Овај снимак макете приказује завршетак Булевара Црвене армије и пројевтовани _ трг Маркса м Енгелса.
Према том пројекту већ је подигнут још један спрат на згради ЦК и сазидан неви дев палате „Борбе", Даљим радо вима треба да се изврши изградња новог дела зграде НО синдиката и централне зграде на тргу. Исто тако, извршиће бе и рушење две постојеће старе зграде поред скупштине, према цк-у.
низу мера које се спроводе ради што успешнијет унапређења занатства у целини је и оснивање Градске занатске коморе појединачне стручне занатске организације, које још увек функционишу, нису У
_ стању својим радом да обухвате и
реше сва питања, која свакодневно искрсавају, што у многоме кочи рад. Постоје заједнички проблеми за све гране занатства, а исто тако, постоје и! многе тешкоће, које посебне стручне организације не могу да реше. Због свега тога оснивање једног заједничког тела, које ће се бринути о развоју, унапређењу, као и условима рада и могућностима проширивања појединих грана У
_ занатству, од велике је користи. Наше занатство, које има богате.
традиције и искуства, крупним и сигурвим- корацима иде у будућност и постиже свакодневно знатне и видне успехе. Када се упореди број занатских радионица само у 1948
; години у односу на 1949, видимо да
се. та мрежа непрестано шири, што је од велике користи им за привреду и грађанство.
Борба за бољи квалитет штироко
Пред оснивање Градске занатсне номоре-
Припремни одбор. развио-је широку делашност ст
је примењена и у занатству: У државним, задружним, а исто тако и у приватним радионицама, осећа се све више разлика у квалитету израде, која је стално боља.
Да би се та борба што успешније |
наставила и њени резултати у свим гранама занатске делатности били на висини, а ибто тако и ради усклађивања рада свих привредних сектора у занатству, иницијативом Повереништва за индустрију И занатство ИОНО-а образован је Припремни одбор за оснивање Градске занатске коморе у Београду, Он је већ досад развио широку делатност и успео да за релативно кратко време реши низ проблема. Најважнији задатак одбора је да до изласка републичког закона о оснивању Занатске. коморе, "потпуно формира Градску занатску комору, која ће без застоја наставити даљи рад са замшатлијама.
Пре неколико дана, седмот априла; одржао је Припремни одбор своју трећу редовну седницу... Пошто је поднесен исцрпан реферат о досадашњем раду. говорило се о проширивању одбора, који са досада-
штњим бројем чланова није у стању
.
БРИГА ЗА:-НАЈМЛАЂЕ
ОВАА А А А АВА ТИ витрине вратимо
Код београдске деце у Ариљу
на врата собе управника опора-
| после осам часова увече вилишта београдске деце у А-
риљу неко је закуцао и одмах за-
тим се појавила прилика старије, потрбљене жене. Она је водила дечака плавих, крупних очију, које су слободно гледале, Старица је још с врата почела да прича. Као да није ни прекидала неки раније започети разговор. — Друже управмиче, довела сам вам мога унука Мишу, Михаила Гавриловића, да га примите. — Настављајући даље старица је већ се-
„та на; прву столицу. — Долазим из
Београда, па, ево, тек сада сам стигла. Касно је. Извините и због тота што Миша тек сада долази,
Испоставило св да је дванаестого- :
и“ „Балкана" и спушта! до. ти испод Теразија,
диштњи дечак Миша Гавриловић већ био одређен од лекарске комисије у Београду за опоравилиште, али кривицом старатеља није пошао са осталом децом. Управник је прегледао спискове деце које је комисија упутила у Ариље и стварно нашао име Михаила Гавриловића.
Док је старица насвавила ошширво да прича о томе, како се њен други унук лепо опоравио, па је због тога и довела Мишу, једна сестра неговатељица је дечака одвела у купатило. Он се покоравао свим наредбама сестре и за мање од пола сата добро окупан и освежен после пута, добио вечеру И свој кревет. Тако је опоравилиште стекло свот новог становника.
Остала деца су спавала када је Миша Гавриловић дошао у собу и уз помоћ сестре, добро покривен, легао у постељу. '
+
Тако је почео боравак у опорави-) лишту једног дечака. У Ариље се шаљу депа УЗ малу уплату родитеља, деца која су нешто слаба на плућима. Само Ариље је мало, тихо, среско место, четрнаест километара удаљено од Ужичке Пожеге. Налази се на око 480 метара надморске висине. Читаву околину А„риља сачињавају брда. просечена уском равницом, којом се пробија долина Моравица и друм који иде од Пожеге до Ивањице. Одмах иза Ариља простире се густа букова штума. Због таквих природних особина, ово место је и раније било познато због доброг деловања на све болести поремећаја плућа
Извршни одбор Београда је већим инвестицијама обновио и преу-, редио зграде Које је подигла На-. родна банка још пре рата, а које су. у току окупације биле тешко ружниране и опљачкане. Ово преуређе-. ње је. извршено тако да сасвим за-'
довољи потребе једног дечјег опо-
равилиштта. н 71 У . Саме зграде налазе се изнад А-
__ риља, на лепом брежуљку, густо за-_ сађеном воћњецима. У једној вели-
кеј и две мање зграде смештене су
дечје собе, изолациона соба, учионица, просторија за амбуланту, трпезарија и две канцеларије. Деца спавају у засебној. највећој згради која има две велике собе.
Свакога дана је тачно одређено када се устаје, доручкује, ужина, одмара пре и после ручка, излази у шетњу и, најзад, спава, Свакога дана, пре подне од осам до десет часова, обавља се настава да деца не би забаравила стечено знање у школи. Могло би се једино замерити што васпитач није потпуно стручан, ма да у опхођењу са децом има пуно успеха. Од три сестре — неговатељице, две се непрекидно смењују око' деце. Увече, док она спавају. једна их. увек обил покрива и контролише њихов са о
ж
Када се ујутру дечја соба, још пре седам часова испунила жагором пробуђених малишана, сестра Милица је морала да спречава превремено устајање из кревета, Било је потребно да једнога и строго опомене; јер је из несташлука будио своје другове, који су још спавали )
— Бацао је пагику на'мене — жалио се један. Сви су се сложили да је недиспитлинован,
Када су д вали кајгачу са сиром. спроведено је мало тласање о јелу. Деца су се дизањем руке изјаснила. Шесторици се доручак није лопадад. Двадесет и пет је гласало за њета. :
ТИ тако у добрим условима, ва чистом ваздуху опорављају се болепрђива деца. Свако оп њих остаје најмање месец дана. Има их која у
Ариљу остају и више месеци, Оста-
ју енолико колико им је потребно
да се потпуно опораве. О 'њиховом..
боравку у Ариљу одлучује лекар. Последња група од око тридесет деце ститла. је иза првог. Они се још нису упознали са опоравилиштем; и животом у њему али се
ле зећају у вену, као. Бод „своје.
е! |
да на време и добро обави све послове. Чланови Припремног одбора, у коме се поред претставника државног и задружнот сектора налазе и приватне занатлије, потпуно -су, схватили сваје задатке и приступили њиховом решавању са потребном озбиљношћу, 5 Један од најважнијих задатака одбора, је да у кратком раку. до званичног оснивања Коморе, прикупи око себе што већи број занатлија. Поред тога, ради добијања подршке и помоћи у раду од стране државног сектора, треба заинтересовати рејонске поверенике за индустрију и занатство за рад Припремног одбора. Пошто међу занатлијама постоји интересовање за, друштвено-политички живот, дуж
- ност је одбора да расмотри могућ“
ност за његово добро развијање, | На састанку су такође одређене: и смернице за даљи рад Припремног одбора, који је претходница управе, будуће Градске занатске комо,; ре. Према досад стеченом искуству види се да рад одбора треба усмерити у два правца: организациони и садржајни. У вези са организационим радом, одлучено је да се поред проширивања едбора, образује и засебан пододбор за Земун. На
тај начин, се много лакше и непо-
средније руководи радом Занатлија са овог рејона, а исто тако могу се шире и у већем броју окупити ска Приптремнот одбора.
Садржај рада Припремног одбоч ра састоји се у решавању мнопиж важних питања и проблема. ИзмеБу осталог, ту спада и питање квоте радне снате у занатству. питање снабдевања занатлија, унапређење занатства, подизање нових кадрава — добро и свестрано обучавање у ченика у привреди и друто. Ибтд тако, као врло важно истакнуто је и питање међусабног стручног табе мичења које ће давати потстрежа за рад. Стручним курсевима и тђе= давањима, који могу много: да доч принесу развоју појединаца, посве. тиће се озбиљна пажња, У просто= ријама будуће Градске коморе, која је засад смештена у Удружењу 838+ натлија, у Улици Мајке Јевросиме, развиће се жив друштвени живот,
Припремни одбор је узео на себе задатак да до формирања Градске коморе, оснује библиотеку -и осом соби просторије 3а читаоницу' и шах. Поред тога, ускоро треба. среч дити и стручну литературу каја је потребна за полатање испита 34 звање државног мајстора заната.
Задатак је Припремног одбора да већ сада изврши обједињавање за= натлија свих сектора и отпочне за једнички рад, Важно је обухватити и државни и друштвени сектор зач натства, јер они још увек нису прим падници појединих стручних ортаа низација и, према томе, многи се не користе у раду око организовања будуће Занатске коморе. )
Припремни одбор за оснивање
"Градске занатске коморе одговори=
ће својим многобројним и важним
задацима само ако му занатлије
Београда буду пружиле свестрану и широку помоћ. неми Ил
мањи домар
. "а | |
-