20. oktobar
ПИ ИЕ Сри
|
= и " НЕ а"
=
ТАЈ. ја
Буду
М > БЕЛ 1 ми ајбољих ЛА
органа градона- | жупани
аних У Мађарској уместо бир власти, Ма тоје наименовани
после пе чбас ром мариш. По десет њих, у реду, ше воле, А затим стројевно прави- моћ Другом наставном центру. ће Пло а, ђа- ступа војничким _ кораком путем. ло. На И пичнн МА не сме се заборавити ни пожртвова| ка и жена искупило се око про- Одједном: вредни су слушаоци и још вредни- ност младих командира Марка 447 5: страног сквера. На тротоару испред — На ру-ку! ји дискутанти. Ту теже, увек, да с лића, Ђорђа Жакића и Жива Будурина, чији је удео знатан у до-
центара предвојничке обуке
Дачршите испред Шесте мушке гимназије. Скоро је пет сати
гимназије свира војна музика, мала трупа свирача, непотпун оркестар.
| РЦ
5: оле, на крају оловно асфалтира-
__ше улице, у плавим радним уни_ формама, оделима радних бригада,
са дрвеним пушкама уз ногу, стоје,
аи У ставу вољно, омладински припад____ници ванармиског васпитања. Лица
су им сунцем опаљена. А војничке цокуле прашином засуте. То су Ђаци Шесте мушке гимназије и радници-омладинци Индустрије прецизне механике. Врше се припреме за првомајску прославу. Колоном радничке омладине руководи Аца Поповић, прецизни механичар. Он
На знак командира, расу се скве-
И у парадном маршу, чврстим, оштрим кораком, раме уз раме, са пушкама истуреним напред, чврсто стиснутим у рукама, главе високо уздитнуте, уз поздрав на лево, ступају смело и одважно будући чувари социјалистичке По прозорима _ наређали се ђаци школе. Дечаци се припили уз музику. А колона плавих униформи ступа... — Давно не видех такав корак — рече један старији службеник Градског саобраћаја. —
У колони ступају заједно раднич-
домовине.
тересује настава гађања. Њу најви-
до најмањих ситница расветле У својој машти историске моменте развоја наше Армије.
Никада они свој рад нису схватали као обавезу, као нешто „што се мора". То најбоље потврђује и доказује њихов рад, практична израда помоћних учила. Самоиницијативно, својим рукама, радили су на изради наставџих учила. На струговима, "ван радног времена, сами су израдили 15 имитација ручних бомби за своје вежбе, затим, 127 предњих нишана, од · метала, за своје дрвене пушке, које им служе за вежбу. За пушке су, такође,
јалнсти ЧНЕ_ помовине
је прецизне механике велика А и
садашњем раду центра.
А када човек разговара са њима, зближи им се кроз разговор, онда они причају о својим плановима, новим формама корисног забавног живота у самом центру. Предвиђају, ускоро, отварање кабинета свога центра за ванармиско васпитање, са одељењем за ликовну уметност, добром библиотеком, читаоницом и шах-секцијом. Ту ће одржавати своје састанке и обрађивати различити материјал за армиско васпитање. Као прво од „убојног"' оружја израдиће 200 нових пушака, а за-
3 је и руководилац њиховог настав- ка и средњошколска омладина... направили поткове, ремнике, брани- стим и остале потребе. ног центра. Стално је у покрету. | # ке за обарач. И када човек Оена Пет омладинаца "овога центра — Мирно: — одјекује одједном ; | хову пушку у руке, опажа (бри- предложено је за Недељу предвој- команда. -. Омладина · Индустрије прецизне жљив рад, очуваност и велику ничке обуке. Међу њима је и Бла-
ћ
И само удар ноге 'о ногу, прасне као одговор, а затим, тишина. Очи су уперене у потиљак, онога који стоји испред. Само што их, понекад, понеко окрене зачас на страну да би се поравнали.
Расписани
механике има један од најбољих центара предвојничке обуке. Њих 290 омладинаца и 46 омладинки одликују се примерном дисциплином, свесрдним залагањем за упознавање живота и оружја наше Армије. Кажу да их од свега највише мн
су избори
за народне одборе у Београду
Президијум Народне скупштине Народне Републике Србије издао је 24 априла ове године Указ којим се расписују општи избори за органе народне власти на подручју града Београда. Избори ће се одржати 28 маја ове године.
Организације Народног фронта извршиле су већ извесне припреме за предизборну кампању. Као што је познато последњи избори за градски и рејонске народне одборе одржани су априла 1947 године, Народни одбори имају према закону мандат од три године који истиче 27 априла.
За претстојеће изборе потребно је да се грађани, који нису уписани У бирачке спискове, што пре пријаве рејонским народним одборима на чијој територији станују. Ово се односи на оне бираче који су на изборима 26 марта ове године гласали са потврдама добијеним од народних
Чврстим стројсвим кор
панипининиви на наоооонпавин
одбора места где су раније становали, а сада су стално настањениу Београду. Исто ово треба да урадеи новодосељени грађани који се још нису пријавили за упис у бирачке спискове, Да би могли бити уписани у бирачки списак у Београду, сви ови грађани треба да претходно набаве исписницу из бирачког списка народног одбора оног места где Фу раније били уведени.
Према закону, рок за вршење измена у бирачким списковима је 14 дана по расписивању избора, тј. до 8 маја ове године. Због тога грађани који још нису уведени у бирачке спискове треба да се придржавају овог рока јер на претстојећим изборима неће моћи да гласају ако нису уписани у бирачке спискове Београда. аком будући млади браниоци наше отаџбине
сличност правој пушци, Али, ови млади, будући, припадници наше Армије, раде и на оспособљавању пушака, донетих из других центара, за њихове другове. То су прихватили као задатак у такмичењу за Први мај.
У част рођендана Маршала Тита, они су заказали такмичење свим центрима предвојничке обуке на територији Прве војне области. Од једанаест тамичарских тачака, најважније су: питање — дисциплине, затим који ће наставни центар пре савладати планом предвиђено градиво, који ће центар израдити најбоља наставна учила за практично приказивање предавања, и ко ће одржати најбољу везу са управом предузећа, народним властима и омладинском организацијом.
Други наставни центар, њих 336 младих радника, такмиче се сада међусобно. За успех у досадашњем раду, Градски одбор Савеза бораца приредио им је одељењску заставу, за коју се сада такмиче сва одељења центра. Као награду за велике постигнуте успехе, они су сем одељењске заставе добили, од Градског одбора Савеза бораца, и градску заставу за предвојничку обуку, а затим, и заставу Војног отсека. петот рејона.
За такву љубав према нашој Армији може само да ствара гаранције наша омладина. Не постоје никакве сметње, ни рад од осам часо“ ва, ни две смене у послу, ни напоран рад у борби за план, да би се постигло оно што се хоће, жели и воли.
Свакако, да је и сарадња и разумевање од стране управе Индустри-
гоје Стојановић, који је у име својих другова био код Маршала Тита и предао му поклон њиховог предвојничког центра, 336 младих буду“ ћих бораца.
А у планове које су замислили не треба сумњати да се неће остварити. У потрази
РИТАНСКИ информбироовци,
који иначе имају слабе по-
зиције у радничкој класи, све више се заплићу у мрежу коју су сами исплели, мрежу о некаквој великој завери југословенског народа и њиховог руководства. У стилу ранијих будалаштина Дерек Картун, сарадник „Дејли воркера", објавио је пре извесног времена књигу „Титова завера против Европе". У овој књизи он је употребио све могуће „аргументе“ који су му сервирани путујући око Југославије, а нарочито су високо пласирани искази са процеса Рајку и Костову.
С обзиром да су Картунови докази били исувише неосновани и очигледно измишљени, њему је у помоћ _ прискочио информбироовац Клагман, који је за време рата био члан енглеске војне мисије у нашој земљи. Клагман је, да би поткрепио Картунове смицалице, коментарисао његову брошуру, саздану на изјавама Рајка и тужиоца Костова, у једном чланку објављеном у часопису „Лејбор мансли". Клагман је, осећајући да су Картунова објашњења неуверљива, као > доказ“ „преласка" Југославије у империјалистички табор, навео да је мисија бригадира Маклина за време рата већ то обавила. На ово писање Картуна и Клаг мана осврнуо се својевремено Кони Зилијакус, познати британски јавни радвик. Сада је Зилијакус поново објавио чланак у недељном часопису „Њу стејтсмен енд нејши" у коме, поред осталог, каже: „Ја сам тада упорно позивао Картуна или Клатмана да рашчисте мистерију Рајковог стваралачког сећања (то јест да се он састао у концентрационим логорима Вишија са Беблером, Масларићем, Мразовићем и Темпом, иако је познато и утврђено да се он уопште .није могао с њима састати, јер ниједан од поменутих југословенских руководилаца није био У логорима Вишија), пошто се они позивају на његова сведочења и да је Маклинова војна мисија за време рата „организовала Титову трупу за издају“ и тако даље, Ја сам даље — наставља Зилијакус — изнео да је Клагман сам био истакнути члан Маклинове мисије са чином мајора придодатог генералштабу. Вило би потпуно несхватљиво да је Маклинова мисија радила оно што он твр-
челници, претседници општина, и др. У
ЛУЈ
— Хајде, понављај... нистар унутрашњих послова...
„Ти си велики демократа! тамо целе одборе бмра обичан народ..."
Тебе је изабрао ми-
за овешталим лажима
ди, то јест да је то радила без Клагмановог знања."
Какав се закључак може наметнути сваком човеку када прочита оно што Клагман пишег Никакав други, а то подвлачи и Зилијакус, него прво, да је Клагман годинама крио своје „грешно" знање и учешће у активности Маклинове мисије и још га крије или друго, — што је тачно — да је цела његова прича неистинита, измишљена у његовој машти. Ту апсурдност увидео је и сам Клагман, он ју је оповргао после Зилијакусовог првог чланка. Али је зато измислио нову причу, која гласи овако: „Организовање Титова групе» није учињено нигде другде него на меком „високом и тајном нивоу" преко извесних личности. То је све. Клагман при том не каже шта значи тај високи и тајни ниво и које су то извесне лич-
ности него напросто оставља последњу реч историји. Али је он ипак сасвим сигуран да те личности постоје и дајетај тајни ниво постојао! Откуда му таква увереностг Он је нашао доказ: — суђење РајкуиКостову — вели он — „сада је показало да је постојала таква завера". Не значи ли то на крају да су ова два енглеска слољнополитичка информбироовска коментатора запала у врзино коло, У своју сопствену мрежу. Они не могу да је расплету, Стога с правом Зилијакус примећује: „Истина је, уствари, да је читава прича о тобожњој издаји будалаштина"., Чињенице су обориле „доказе" енглеских и осталих информбирооваца. Сада могу поћи у потеру за новим доказима. Можда ће их наћи на процесима који се организују у земљама Информбироа,
пи АТА ТА ТА А А ТА и
Чиме се поносе Видалијевци
Право лице интернационали зма информбироовских вођа најјасније се види сваког дана када са ·__ информ-пропаганда суочи са праксом. Пракса је потврда правилности теорије, одударање речи од дела доказ је лажне филозофије и неоснованости поставки њених аутора. Карактеристичан пример стопостотног размимоилажења између информбироовске пропаганде и свакодневних акција информбирооваца претставља штрајк у Трсту који су прошле суботе организовали вида+ лијевци. Информбироовска централа у Трсту увелико себе рекламише кад правог претставника интернационализма, што јој није сметало да приликом избора у Југословенској зони СТТ води оштру антијугословенску шовинистичку кампању. После избора видалијевци су поку-“ шали да организују получасовни протестни штрајк радника. Том приликом они су се бусали у прса да су интернационалисти, али СсУУ пракси доказали да то мису, јер су са солидарисали с тршћанском ре-
акцијом. Позиву штрајкашкот одбора се нису одазвали они радници којима на срцу лежи ствар мира и пролетаријата, али су зато у штрајку учествовали индустријалци и тр-
говци. Тако су се Видалијеви „ин- |
тернационалисти" нашли на заједничкој платформи, раме уз раме са тршћанским реакционарима борећи се против интереса народа Слободне Територије "'Трста. Са тим евојим „јединственим“ фронтом видалијевци се не сраме; напротив то је за њих успех!
У том колу нису се нашли сами видалијевци са тршћанском десницом. К њима се придружила Чехословачка телеграфска агенција која у једној вести тим поводом каже да су „оба синдикална савеза у Трсту приредила у суботу получасовни генерални штрајк у знак протеста..." итд. Тиме су се и уредници ЧТКЕ
ставили отворено на страну тршћанских шовиниста и фашиста који су уз помоћ Видалија још једном на делу показали да се информбироовска пропаганда сасвим разилази од њихове праксе.
ЛИСОЈЊЈЕ ДМ КО МЕ У ЈНСИССЛО А ЈНС ФЛОТИ ЛСЛИГ ЈАССЛЕЈИГ МС ИЗ ЈЊО 1> ЈИ Ду 12 57 БЕО ЈСЈР А ДУ
осле Првог светског 'рата снажни револуционарни догађаји потресли су из темеља у многим земљама Европе власт буржоазије, (Радне масе
старијих радикала. На крају се променио министар финансија и одобрен је кредит. 2 Општински избори у Београду заказани су 38
_____ствовање на а)
измучене дугогодишњим ратом који је упропастио привреду и уништио милионе људских живота, ступали су на пут револуционарне борбе, Победа Октобарске револуције у Русији била је снажан потстрек за подизање у другим земљама Европе.
И у Југославији је после 1918 године била револуционарна ситуација. Рат је оставио дубоке трагове, нарочито у привреди. Тешки су били животни услови радника, наднице веома ниске. Дошло је до многобројних и великих штрајкова у читавој земљи. Организована је Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) и свакодневно је била све оштрија класна борба и судари између пролетаријата и владајуће великосрцске буржоазије. 5
У току 1920 године требало је да се одрже оп"штински избори у читавој земљи. Социјалистичка радничка партија Југославије почела је припреме за изборе још у јануару месецу, Одржан је партиски референдум по питању да ли да се,излази на изборе. Већина партиских организација изјаснила се за учеима. Извршни одбор Централног партиског већа Со-
_ цијалистичке радничке партије Југославије (комуни-
ЈЕ
_ та) објавио је 4 јануара 1920 године „Руководна на| чела у општинским изборима“, упућена покрајинским
одборима, месним организацијама и чла-
_ мовима СРПЈ (К). |
„Руководна начела“ одредила су начин вођења " мзборне кампање, став Партије према изборима, основна гледишта на општинске власти као и извесна начела комуналног програма Партије,
Пошто комунални програм Партије није постојао Извршни одбор је држећи се платформе Конгреса уједињења и опште политике Треће интернационале, одредио руководна начела у том погледу, :
Партија је ишла у изборе под паролом: „Сва власт радноме народу у вароши и селу, организованом у Радничка и сељачка · већа“. Партија је указивала кроз „Руководна начела" да су општине, без обзира на мању или већу самоуправу, органи класне владавине
2
Припреме за изборну борбу
буржоазије, и док влада буржоазија у држави не могу се општине претворити у органе за ослобођење радничке класе. За то је требало у читавој изборној кампањи тадашње Партије уверити радне масе да је потребно овладати политичком влашћу,
Занимљиво је тадашње гледиште Партије на ове основне органе власти после обарања буржоазије, У „Руководним начелима“ пише: „Кад политичка власт буржоазије буде оборена у новој организацији власти раднога нарова биће основица Месна Већа, која ће заменити данашње општине,
Месна Већа у насељеним местима, изабрана од свих оних који раде друштвено-корисне и друштвенопотребне послове на селу или вароши, имаће да као Месни културни, економски и социјални органи владе радног народа изврше важне задатке“,
И даље се прокламује: „Ми хоћемо да створимо: радничка и сељачка већа у селима, варошима, срезовима и окрузима, која ће бити окружни, срески и месни самоуправни органи радних маса“,
Однос изабраних народних претставника одређен је на следећи начин: „Изабраници у Месно веће морају одговарати непосредно својим бирачима који их у свако доба могу опозвати и заменити другима“.
У „Руководним начелима“ даље се проглашују
_ основни принципи Партије и гледиште на комуналну
привреду, организовање народне исхране, хигијенске и санитарне мере, просветне дужности, извори финансија из привредних предузећа и томе слично,
Али, ни владајућа буржоазија није чекала, Заплашена огромним штрајковима она је само чекала моменат да се дефинитивно обрачуна са радничким покретом. Власт још није била учвршћена и буржоазија је попуштала по извесним захтевима радника, За општинске изборе био је предвиђен такав изборни закон у многим покрајинама Југославије, да су и они који не
станују у своме месту дуже од једне године немају " право гласа. Тиме се онемогућавало гласање сиромашним радницима и печалбарима, који су долазили на сезонски рад у Београд и остале градове. Тежило се да: што мање радника учествује у изборима,
Против оваквог обесправљења радничке класе, а и против става тадашње владе да се женама не даје право гласа, одржани су у Београду велики зборови радника, на којима је захтевано изједначење полова и укидање реакционарних одредаба у изборном закону.
Током читаве 1920 године трајали су у Београду велики штрајкови у којима су радници захтевали побољшање свог неиздржљивог положаја. Били су чести сукоби са полицијом,
При крају године требало је да се одрже и избори за Конституанту. Општински избори били су једна
врста одмеравања снага и „генералне пробе“ за изборе |
народних посланика, На општинеким изборима требало је да се види колики утицај имају буржоаске партије и која ће од њих добити министарске положаје. Какав је био положај Београда у то време може да покаже само један детаљ. У „Политици“ од 17 јула 1920 године објављен је чланак „Београд без воде и осветљења“. У то време београдској општини био је хитно потребан новац за радове око проширења водовода и за инсталације и оправку фабрике за елек-
трична осветљења. Крежит од 15 милиона чекао се ме- ·
сецима и није одобрен, У марту 1920 године тадашњи министар финансија др Велизар Јанковић изјавио је да неће одобрити буџет општини београдској док место претседника општине не буде уступљено старијем радикалу. Тако је услед партиских нагађања око руководећих места Београд трпео оскудицу у основним средствима. Варош је могла да остане без најосновнијх средстава. Почеди су преговори између демократа и
недељу, 22 августа 1920 године.
Све странке, и демократска, и радикална, и Ре“ публиканска, са много повољнијим условима за вођење изборне агитације, почеле су кампању. И Социјалистичка радничка партија Југославије повела је такође кампању, организовала у свим крајевима града зборове и митинте. Пред саме изборе, 19 августа, одржан је велики збор у народном дому. Учесници збора хтели су да прођу кроз Улицу Краља Милана, али је поли“ ција спречила, Били су свакодневни напади по и ометања изборне агитације комуниста,
Четири и по месеца пре општинских избора У Београду, комунисти су већином гласова били изабра“ ни у општину Загреба. Власт је чекала само изговор па да оружјем истера изабране комунистичке одбор“ нике из општине, У то време комунисти су у За
и другим местима полагали заклетву са оградом, Де
јући изјаву да и поред свог комунистичког гледишта на црквену заклетву полажу тај чин да би се задо“ вољило слово закона, Али то је био изговор за расте“ ривање општинске управе у Загребу жандармерис бајонетима.
Видело се да буржоазија неће ни по коју цену предати општинску управу комунистима ни у једном месту и да је спремна да дејствује насиљем. Пример Загреба био је јасан, ,
На дан избора београдски лист „Правда“ донео је чланак под насловом „Реч Београда“. У чланку < на патетичан начин позива српски Београд, дична пре стоница, помиње се Сол таснх фронт и жеројство Ро Кајмакчалану и траже се бирачки гласови од станов, ништва за разне банкротиране буржоаске е. У чланку се каже; „Данас дакле! Данас ћеш проговор Београде!“ «
И Бедградјеи поред супротних жеља разних 6966 жоаских политичара проговорио 22 августа. Изи је и запрепастио буржоазију.
(Свршиће се) ф, А.