20. oktobar
„вам, који обвезници уплаћују на до-
| НИХ ВЛАСТИ ЗАВИСИ
ПОРЕ
вршен је разрез пореза на до-
ходак за 1949 годину код пољопривредних, занатских и осталих пореских обвезника. Сада се већ увелико врши уплата разлике из 1949 тодине, као и доспеле аконтације за 1950 годину. '
У "Велики значај успешног извршеа овог задатка је у томе, што се благовременом наплатом порезе по маже социјалистичка изградња зе"мље, утиче на снижење цена и обезбеђује добро извршење буџета. Но-
жавним благајнама на име пореза, користи опет трудбеницима, јер се помоћу њега остварује правилно из"вршење Петогодишњег плана.
Па ипак, иако је несумњиво ово један од најважнијих задатака који се поставља пред рејонске народне одборе, на многим местима није му посвећена одговарајућа пажева. Услед тога се појавио'велики несклад између стварне.платежне способности обвезника и наплаћеног износа пореза на доходак. Свима је познато да пољопривредна домаћинства која се налазе на територији Београда, имају широке могућности да уновче своје производе и одговоре јебавези према држави. Од активности народних одбора, а поглавито од пдвереништава финансија рејона, и њихових комисија за наплату пореза; зависи да ли су те обавезе подмирене на време. Ово исто важи и 'за занатлије, којима је народна
власт омогућила добро-и свестрано
обављање послова.
Тамо, где је рад комисија за наплату пореза правилно организован и постоји пуна подршка од стране народног одбора, постигнути су добри резултати. Захваљујући озбиљности и иницијативи комисија у селима Овчи и Борчи је досад много учињено. Чланови комисија и Месног народног одбора обилазе свакоджневно обвезнике. потсећају их на њихове обавезе, и са малим недостацима. успешно извршавају своје задатке. Поред ових су и у Трећем и Петом рејону поститнути знатни резултати. који ипак не заловоља= вају јер су рокови за уплату пореза већ прошли.
(Међутим, неки народни одбори наплати. пореза нису посветили потребну пажњу и претпоставили су јој многа, мање важна, питања. Нарочито слаби резултати запажени су у Седмом рејону, код одбора насеља Жарково, даље у Раковици и зелезнику. Наплатне комисије у овим одборима такорећи не раде ништа, и досад је извршена тек мини-
мална уплата. Сав посао препуштен
је „људима који су, или презаузети на другим пословима, или су недовољно борбени и незаузимљиви. "На ипак, највећу одговорност 34 такво стање сносе рејонски повереници финансија, који су били дужни да за тај посао обезбеде добар а= парат. У комисије за наплату пореза треба довести људе, који борбу за приходе схватају као свој основни и свакодневни задатак. Не треба потцењивати ни помоћ организација Народног фронта. Корисно је да се у комисије бирају добри фронтовци, како би они, својом свешћу, потетицали живост и објашњавали пореску политику тамо где је то потребно. ћ Јо У Е Иако су рокови за извршење пореске обавезе прошли, уплаћивање ће се наставити све лок се не заврши. Због'тога је потребно да се ор“ гани повереништава финансија што шире ангажују У овом послу и-да кроз добро организовану. извештајну службу имају свакодневно увиду стање наплате пореза и тако буду У стању да хитно помогну тамо где је то потребно, Нарочито је важно реализовати што пре уплату разлике из 1949 године, којој је рок за окончање већ одавно прошао. у : "Пошто је број обвезника. који на-
ммерно 'избставају испуњење својих
"обавеза. према. држави веома МАЛИ, од. органа народне власти зависи да ли ће се уплаћивање порезе заврштити- ускоро и да ли ће досад ст Ма искуства помоћи да се у бул отклоне досадашње сметње и неправилности. 43 ;
| од ОРГАНА НАРОД"НАПЛАТА ЗАОСТАЛЕ
|| А целој територији Београда за- |
.· манометру зауставља
"би угаљ стопроцентно
ечеуће __ ЗА ВЕЋУ Ш
У ЧАСОВИМА НАЈВЕ
КД
ТЕД
МА
Штедети али значи 10 | а ка У ј ћ штедети црно злато — угаљ, наУУ отреју ДРЕ индустрије, храну без кеје иду етрија не би от ни ; пару 5 ·» _ За стварање једног киловат часа електричне енертије по-.
И о два и по килограма угља. Сваки становник Београда просечно
милиона
1 килограма угља. Та келичина угља стала би
која би била дуга преко 300 км.
а а 7 22 киловат часа електричне енергије. За ту количину ; скеле и илограм угља, што значи да становништво Београда, ко- _ | а разне. начине електричну енергију, потроши годи
е око 39 у једну композицију
; ин Штедети електричну енергију, то јест не употребљавати много решос.
· трејалице,
пегле и штедњаке, а нарочито не у ограничено време, када У
ПЕДеЕТрВНН а ац до преоптерећења, значи штедети напоре радних људи ји се боре да се истим постројењима, истим капацитетом цен-
трале, произведу
( најјачој па па чК Н АД градом се спушта Вече. Још се сенке сумрака ту и тамо про| влаче улицама. Једна за другом пали се низ светиљки. Обасјан електричном светлошћу, Београд почиње да живи вечерњим животом. Улицама пролазе. трамваји и тролејбуси. У биоскопским дворанама на ллатну слике причају о разним животима и доживљајима. у
Скоро ће деветнаест часова. Вече. По кућама домаћице припремају вечеру. Многе од њих употребљавају решое: или ' 'електричне · шеттедњаке. Многе, које су тек завршиле остали посао, пеглају опрано рубље.“У својим собама, по разним деловима града. сагнути над књигама. студенти
__ користе вече, да' се што боље при~
преме' за јунске испите, Из разних кућа. допире музика ·са радиа. У предузећима тече. производња. Разбоји певају своју монотону песму. Метар. за. метром, "тканине више. Тутње машине, Лупају чекићи. Хује стругови. Ствара се производ за про“ ИЗвОДОМ. _ '
И свуда, у сваком кутку Београда, обилно се користи електрична светлост. Негде за посао, негде за разоноду. По струјомерима лагано откуцава сат. Киловат за киловатом више. |
И одједанпут, у неком делу града, мрак замени светлост. Умукне глас спикера са радио-апарата. Студенти подижу нервозно главе са књита, „Зар опетт“ Домаћице се љуте: „Зар је баш сад морало да нестане светлостит“ — „Опет ћемо имати ко зна“ колихо изгубљених радних часова због ове струје“, јадају се радни одлажући алатке. ;
Читав један блок зграда, читав део Београда утонуо је у мрак. Нико тада, у тим часовима, ни љута домаћица, ни марљиви студент, ни онај који је слушао музику са радиа, нити трудбеници који су прекинути у послу, нико тада не помисли како је дошло до тог прекида, зашто је нестало струје, и зашто је бат њихов крај утонуо у мрак.
, 3 На извору стварања електричне енергије
Скоро ће деветнаест часова. Дрх= ти и тутњи огромна жута зграда, доле, на обали Дунава. Дрхти и тутњи извор електричне енергије, извор који напаја светлошћу један полумилионски град. Претоварни мост
„== "жила куцавица Електране — пре
бацује угаљ. Дробилица га дроби,егеватори та преносе до "бескрајне
траке, која односи угаљ У бункер,
Из бункера угаљ непрестано течегу
котлове. Букти ватра'у котловима.
Сагорева угаљ. Од огромних коли-
чина воде ствара се водена пара.
Помоћу ње покрећу се турбине, ко-
је окрећу генератор. Три хиљаде о-
бртаја у генератору за један минут.
И, ето, створена је струја. Утроше+-
не су огромне количине угља. Чи-. таву композицију. од 80 до 90 вагд-
на, прогутају котлови за један дан.
· Снажно бије пулс огромне Елек»
тране. Производи. се енервија – без
које се данас не би могао ни да 38
мисли живот,
"Прошло је деветнаест часова, Бли- ; жи се тренутак вечерњег „шпица.
У великој сали котлова — ложиони= ци, радници обављају свој посао.
Надгледају рад котлова, контроли=
шу ватру, с времена на време је
„пеглају“, да би угаљ боље сагоре-
вао, Лагано, скоро неосетно. велику
салу осваја дим. У ваздуху се осе-
ћа угљен-моноксид. Сказаљка на
се на цифри
25. Двадесет пет атмосфера у дотлу.. а нормално је 30. Много се. форси-
"рају котлови: Више него што могу 'да издрже. Дима је све више. На-
ступила је преоптерећеност. У тим зренуцима треба радити мирно. Радници ложионице су на то. већ нави-. «ли, Не обазиру се на дим који гу“ ши. Сваки је на свом радном месту. Старешина смене. машиниста Душан Петровић, иде од котла до котла, надгледа. Сваких пет минута „пеглају“ се ватре у Котловима да саторевао. Топло је'у ложионици. Још топлије је
котлу у коме радници врше рез монт. Паралелно са производњом о бавља се ремонт котлова.
Зној лије низ мирна, сигурна лица радника. Хладнокрвно, са пуно спретности, дбављају они. свој по-
_ радник Драгољуб Митровић,
е струје, него што се промзводило у 1938. .
4 ки 5
сао. Треба“ постићи да сказаљка на манометру опет покаже цифру 30 атмосфера. | у За то време, услед смањеног при“ тиска, генерагор је успорио свој ход. Сада има мање од 3.000 обртаја.
~
"Ту се пали и гаси Београд |
Горе на врху зграде налази се електрична "кеманда — мозак; Електране. Својим уређајем она је у стању да прати цео ток производње струје и да га регулише, Тај уређај. омогућује да се цео Београд угаси за. неколико тренутака. Руководилац команде посматра апарат за мерење периода, Сказаљка показује мање од 50 периода. Џедесет периода то је нормално, то значи да све тече у реду. Мање од 50 значи да је наступило „преоптерећење; У том" момен-
УУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
ЕГ ОПТЕРЕ
ту руководилац команде зна да су.
котлови сувише форсирани, да више не могу да издрже. Зна, да. ложионицу прекрива дим, Треба предузети мере: Ту је телефон.
— Хало, потстаница 1, јавља руководилац, искључите хиљаду киловата. у ћи
У потстаници дежурни окрене је-
· дан точак и — један блок Београда
утонуо је у мрак... | Тежак им опасан је њихов посао Е
„УУ 'ложионици има „мање дима, Радници и даље обављају свој 'посао. Црвени пламенови ватре титрају по зидовима котлова. Сказаљке на манометрима близу су цифре 30. |
Мирно и сигурно раде људи ложионице. Тежак је њихов посао. Тежак и опасан. МИ не само њихов, Сваки посао у Електрани је такав, Од свакот радника зависи читав рад Електране, живот њеног целокупног организма. У
На сваком радном месту ,човек мора да буде сигуран у себе и хладнокрван. Знају то и електричари Жика Тодоровић и Мефајло Шешиваревић, који раде на уређају кружног прстена, непрестано у непосредној близини сабирних жица кроз
које тече струја високог напона. Зна
Свакодневно београдска Електрана по. троши 80. до 90 вагона угља. Угаљ 62: преко претоварног моста, великом ка- | шиком воја одједном захвати | преко 2,500 килограма угља, _ пребацује _ на дробљење. ' Ма
то и Зидар Фехим Балић, који проводи сате и сате у котлу, озиђује га често и кад котао ради, зна то и који ради! на: ремонту котла под температуром од 50 степени, зна то и ложач Живојин Ћурчић, зна: то'и.. Много би било набрајати.' Једном речју, знају то сви; [а , х Тромесечни план испуњен 7, "маст избора 57 а
, у : 3 - |. Али, они исто тако знају и поносни су на то да без њиховог рада
„
завршно и почиње ново, потребна су
РАТА ВА И ИУ
простору данашњих Топовских. шупа. Те станице о бити најмодерније грађене, са једним јачим тоном репрезентативности, У њима ће кретање бити веома једе нбставно и' угодно. Поред тих двеју великих станица, подићи ће се једна мања у Земуну и једна У Раковици. Већина кретања возова за Београд је завршна, За такве
нице у којима је једно кретање „ техничка построје-.
чворове и за такве ста ј
се возови преформи-
ња. Таква постројења, у којима ; 442: Роја опремају за нов пут,
рају, чисте, снабдевају горивом, подићи ће се у Земуну, Уз путничку У долини Мокролушког потока. Сви возови који долазе са севера и запада (из Земуна) проћи ће све бео градске станице и завршиће/ своје путовање У техничкој станици испод Мокрог Луга, 4 возови са југа и истока зауставиће се у техничкој станици Земун. _
" Овом пругом возови ће ићи веома често, са кратким стајањем на станицама. Путовање ће, поред брзине, бити и веома удобно. јер потпуно новог возног парка, а ло ти електричним погоном, _ • Е
Радови су већ отпочели _
Новим решењем железничког чвора, 4 мо остварење планирано за 1966 годину,
ије је коначомогућиће се | ,
станицу Земун и
ког чвора, потребно је извести
"економичнији рад желез
"та. што претставља огромну
тових река биће ослобођене од пруга и
' / . 4 ница и бољи распоред кретања теретних возова по градској површини, А поред то· добит, Београд ће, најзад, мођи да користи свој положај града на двема рекама, моћи ће мирно и несметано да се развија, а обале ње-
преуредиће се у дивна, модерна шеталишта. ' Ту у
• • •
новог решења београдског жфјезнич-
За остварење С х тромне радове, од ко- |
| јих се многи до сада код нас нису. изводили, Поред из-
се предвиђа изградња | комотиве ће се крета' ћ у 6"
· моста, два преко Саве, _ лије и један преко
_ дерског Брда, испод
градње "нових пруга, /
Тр инине и ранжирних станица, подићи ће се и три јета; код Остружнице и Аде Циган-
· Дунава, код Винче, и пробиће „се
јева, испод Бањице, испод Топчи-
Мокрог Луга и испод Звездаре.
них тунела претставља нај- '
пет тунела, код. Ки
Грађење ових двоколосеч ј ,
један град не би могао да живи. Зато иако је тежак, они у свој рад у“ носе огромну вољу и труд. Читав ко-
лектив сложно са успехом обавља.
свој посао. Данас Електрана Бео-
град производи за 230 од сто више,
' влектричне енергије него 1989 године. Треба тај посао савладати са истим капацитетом постројења. И љу“ ди Електране успевају то. Бележе
"на свом радном путу стално успехе. Такмиче се, тежећи да резултати њиховог рада буду већи и већи. У част избора испунили су значајну обавезу — извршили су тромесечни
„план пре рока. Задовољни су и поносни због тога. Имају и зашта...
.
К т | =
Котлови гутају угаљ, Пламти ватра. У ложионици је мање дима. Прошао :је, двадесет један час. Сказаљке на манометрима леже на цифри ,30. Генератори- праве 3.000 обртаја. У команди Електране сказаљка се зауставила на 50 периода, Значи, производња струје „тече нормално, | !
— Хало потстаница 1. јавља руковалац команде, — укључите хиљаду киловата. Све је у реду..
И у угашеном блоку Београда поново је заблистала светлост. Осветлиле су се просторије и улице. Свако се вратио своме послу. Студенти су окренули нов лист умбеника. Глас спикера са радиаз поново је од= јекнуо, Машине по предузећима по-
"ново су запевале песму рада.
Омладинске бригаде уређују Калемегдан.
' ураде омладинске радне брига
+
· де на уређењу стаза на. Калемегда-
ТЕРИ И БРЕ И УРИВ АИ а У пива ЕРЕ Р ИТ тЕ ЕУР РЕвУ УНЕ
зе ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН БЕОГРАДА · _ НОВО РЕШЕЊЕ БЕОГРАДСКОГ _ 6 ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ЧВОРА · _
ну, Предњиђено је да се до првог ју“ на ове године изведе потпуно преуређење свих стаза, чија. површина износи. 18.000 хвадратних метара. Вредност радова који ће се извести је 5,5 милиона динара. |. . Све радове извешће омладина Београда, чиме ће се држави уште„дети 1,400.000 динара. "На место. дз сада лоших стаза, ко“ је су после сваке кише биле блатњаве, и које нису могле да се одр“ жавају у чистом стању, Калемегдан ће добити модерне такозване спрамексиране стазе (после раскопавања старих стаза, ставиће се нови слој камена, који ће бити лепо на: бијен ваљком, а површински слој биће 'поштрицан хатраном), Овакве стазе биће врло лако одржавати У чистом стању, јер ће бити урађене. са профилом, тако да се вода нањи ма неће задржавати, Вода ће отицати “у каналиће за одвод, Осим тога извршиће се.исправљање извесних стаза, чиме ће се дати правилнији изглед парку. · у Стаза поред Савског пристаништа биће претворена у модерно шетали“ ште оивичен) дрворедом. Стари др" воред, који је био засађен средином стазе, уклоњен је. Инсталације за електрично светло биће уведене испод површине земље, тако да ће бити уклоњени и стубови који су д> Сада служили за електричну инсталацију. Ми Штабови омладинских, радних бритада нису до сада правилно пришли извађењу ове, акције. Од 150 омладинаца, колико треба да учествује "дневно на раду, долази их 40 до 50. Потребно је да омладинска организација појача агитацију и строведе све потребне мере да се. овај задатак оствари. . ;
_ радове,
Аница. Костић иницијатор је борбе за високу ' продуктивност рада У ђ
годишњег плана.
Сости:
Београду и тмеснаест пута проглашена за ударницу фабрике чарапа „Парти- |
занка".. :! :
Почетком прошле године било је саветовање рудара, Аница
Костић
"трисуствовала је као вишеструка ударница. Одатле је пошла са снажним утиском који су на-њу оставили рудари. ' |
У „Партизанки" није било довољно стручне радне снаге. Неке мајале. Аница Костић покушала је да ради прво на три, , најзад. је са једном помоћницом и ученицом у привреди, радила Пребацујући високо норму 23 повембра 1949 године за-
шине су на четири м, на седам машина.
вршила. је, свој први. Петогодишњи план. Прослављајући та!
касније -
пелики успех
! обавезала се да ће други Петогодишњи план извршити до краја 1950 године. 6 : „У лепом, светлом стану у Улици Народног фронта број 2 живи поро-
'
дица Анице Костић, Њена деца пошла «су путем своје мајке и труде се да , у раду не заостају за њом. Најстарија кћи, осамнаестогодишња Илинка, ради |
са мајком у фабрици и .досад је већ шест пута ударница, ' Сад завршава трећу. годину. Пуна је кућа алата,о
'"средњо-техничкој "школи.
Братислав "је У
шрафова, „делова радио-апарата, и многих других ситница, које су му, као ученику електро-техничког отсека. стално потребне, Најмлађа кћи Лепосава,
ученица је другог разреда гимназије. Поред учења се много и о кући, јер су мајка и сестра, заузете. радом. Аница Костић члан је Месмог синдикалног већа и Градског
тколских предмета брине -2 |
одбора
„Фронта Београда. Поред,активности у подружници, ома се истиче и радом У “
својој основној организацији. Орденом рада По реда. |
за савестан рад „и · залагање одликована “је
На прздизборној конференцији Девете. основне'' организације Трећег ·
рејона канди.ована је за народног од
аи
· На којим објектима ћемо радити ове
борника за рејонски народни, одбор, и
године
ПАРК КОД ШЕСТЕ МУШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
ОРЕД многих задатака на чи-
јем извршењу раде организа-
ције Народног фронта, велика пажња посвећена. је улешшавању и уређењу нашег главног града.
У току овог месеца биће завршени радови на подизању једног од већих паркова код Шесте мушке гимназије, а на чијем, су уређењу искључиво. радили чланови Народног фронта Петог рејона. ,
На месту где се сада подиже парк, на понршини од 8.000 квадратних метара, до априла ове године лежале су рушевине, које су остаци циглане порушене 1946 године. Запуштена пољана, која је била ругло града, а која се налази непосредно прекопута Шеста мушке гимназије, почела је радом члано-. ва Народног фронта постепено да добија други, изглед, док коначно не буде претворена у леп парк; који ће бити. пријатно место за одмор наших трудбеника. После чишћења терена од цигле — којом приликом ·
је избачено 32.000 комада цигала, прешли су вредни чланови. добровољних бригада Фронта на планирање и насипање терена. Довежено је око 600 кубних метара земље да би са прекрила печена земља, на којој се не би одржале саднице и трава. На тако припремљеном терену засађено је 765 садница, од којих је добар део украсно шибље.
Осим тога, уређене су стазе —.
површине 1.060 кв.метара и при“ премљене су алеје за сејање траве и цвећа. У току су радови на увођењу воде, док је осветљење већ уведено. Потребан број клупа је већ припремљен. _ За наше најмлађе биће уређено дечје игралиште са базеном за песак и другим реквизитима потребним за дечју забаву. .
Поред радова на уређењу овог парка, чланови Народног. фронта Џетог рејона _раде и на уређењу парка код Градске болнице, чија површина је око 10.000 кв метара.
Дечје јасле у Седмом рејону
| а многим зборовима бирача још: ранијих година грађани
су предлагали народним одборници-
ма на Бановом Брду и на Чукарици
да је потребне изградити у. овом
крају једне дечје јасле. Многе мај- . ке запослене су и немају где да о-' ставе своју децу. : "У току ове године предвиђена су средства за изградњу дечјих јасала у овом крају. На Бановом Брду, у Улици Достојевског, подићи ће се дечје јасле, које ће моћи да приме осамдесеторо деце. Простор на к0ме ће се градити зграда сада је о бична запуштена пољана, на којој је потребно извршити обимне земљане
Јасле ће имати око Зграде уређен „мањи парк. Поред просторија за лекара и апољеку, собу за одмор, чајну кухињу, две собе за дневни бо-
555
'Изглед зграде · дечјих јасала У “~. +
Седмом рејону са улице. инжењер Крајгер
равак, купатило, перионицу, кухињу и остале споредне просторије. · Пројекат за подизање ове зграде већ је готов и ускоро ће се приступити радовима. Организације Народног фронта преузеле су на себе обавезу да у току ове године помогну изградњу овог веома потребног
објекта. Добровољне бригаде ископаће око 1.300 кубика земље, да би се изградили темељи за јасле., По-
"ред земљаних радова, предвиђено је
учешће добровољних бригада и на изградњи саме зграде, · ' Подизањем дечјих јасала, задовољиће се:једна велика потреба ових крајева, а помоћ добровољних бригада само ће убрзати коначно
довршење ове зграде.
Уа
Пројекат је изрздно
па | _ _ Још 1932 године, када се кво инжењер први пућо_
подизање теретних, путничких, •
%
ер кл у
тежи задатак, зато што се код нас овакви тунели још нису градили, у У е «то
"већ сада, изко је генерални план тек недавно усвојен, изводе се први радови на првим објектима буду“ ћег железничког чвора. Гради се теретна пруга Земун -Поље — Ресник, да би се што пре постигло. расте-
рећење централних делова. Већ се виде прве контуре нових објеката те пруге. Уз велике напоре трудбеници_
траде мост преко Саве, код Остружнице, А мало да-
ље, код Кијева, минери под земљом пробијају пут во-. зовима, који ће у блиској будућности преносити туда.
драгоцене терете. На изградњи, кијевског тунела, „који
претставља веома тежак задатак, напорима кијевских
" минера постижу се сваког дана све бољи резултати. и:
сваког дана све је више метара 'новог тунела. К ; . у “ % Х
.
На решавању ог замашног. проблема Београлн
у
железничког чвора, инжењер Милош Црвчанин провео ·
· је дуги низ година, А
_ Касније, када је
МАМ М
"запослио у Министарству железница, почео је он да
се бави овим врло важним, иза њега кроз читав ње- |
гов живот инжењера, најинтересантнијим питањем. шао на трасирање и грађење пруга, није могао | тпуно да се посвети проблему, али му се увек, после сваког посла враћао, тако да је кроз године
своје службе детаљно упознат са _ развојем проблема
железничког чвора. | ПА После рата није могао одмах да се посвети питању
"железничког чвора. Ишао је на обнову пруга, а зау 7 у ха 53 тим На грађење. Учествовао је на грађењу пруге Брч-
ко — Бановићи. Касније је дошао у Министарство
. за РИМА АРА одлази као делегат у урбанистичку, „да
службу, Да 'разрађује основе пројекта жепезничког
нистички завод ИОНО-а, могао се потпуно, сав, посве-
тити проблему железничког чвора. Даноноћним уједом, у
користећи своја огромна искуства осамнаестогодтшње
· праксе створио де идејни пројект новог решења же· лезничког чвора, који је дат уз сарадњу стручњака И | унет у Генерални план Београда.
~ ба»
ЈН 1 “
_ чвбра. Тек прошле године, када је премештен у Урба-