20. oktobar

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ «се а документу већ “Би вом уметничком филму са глумци-

ма. То, што у „Људима из задруге" Миа видимо по први пут верно дате ли-

5 / (" о Д _ Режија: Јоца Живановић

_ Сценарио: Влатко Влатковић“ “ Сниматељ: Илија Милетин Протзводња: „Авала“ — филм

скоро ће бат. приказан у на- . кове људи наше земље — с једне И шим биоско нови доку- стране бораца за соци · ментарни филм „Људи из за- А 7 Е ви» Бе _ друге", који претставља о ноп 7У 70 лачицу вепријатеља изррђде ши и успехенаше документарно 66 заслуга је, поред редитеља, ске продукције, пе У ·_и сниматељева, који је често успе“ ДИВ 7 (Е у | 2 "које је „снимао. После редакције = _ _ Већ дуже време међу филмским _ вог филма један од наших филмр њи ааа ~ зетље да ских стру а изјавио је: „Зар је : кее а документарни ' филм , | а ; - - „преба освежити, учинити га интере- Мскуће има добро Ени". сантнијим и приступачнијим публи- „ Ме ! Међутим, овог филци и, не аи од документа, _ ма састоји се баш у томе што су листварати филмове пуне драматике а у ње утентична и што е од материјала који нам пружа наша ис тН ЗА

4 животна стварност. Овај филм/одго- . _' ворио је углавном свим поставље-

У 0“ +

ЖЕ | вао да снима незапажен од људи.

„камера хватала у њиховом свако“ дневном животу, врло често да ни.

доследно само на документу, стварности,

ХЖ

ним захтевима. Приликом снимања, они сами нису били, свесни тота. ~, м режисер и сниматељ трудили су пе“ ј '

„се да избегну инсценације, остајући _ на

Хо.

Екипа филма „Људи из задруге" провела је у задрузи у Добрићу неколико месеци, Режисер и сарадници

| Тематика филма ·је социјалистич- — сродили су се са људима из задруге преображај нашег села, јачање и “авање радне задруте у поПи. "селу Добрићу. Свакако да Е - је остварење оваквог филма на о“ остварили филм о њима. у сувих докумената био тежак : Филмски радници који су га 5 успели су да га правилно Иако се ради о. живим људи„који се боре за социјалистички

ај села, за пораст задруте | »„- ликови задругара и кулака дати Мр Ке осе е итоннкола бу на тако вешт и убедљив начин, да филм претставља право уметнич| дело. Разумљиво, да је томе тно допринела и монтажа — рез..

учествовали у њиховим недаћама и радостима, упознали задрутаре, њихову психологију и сва прегнућа и

Иако је филм о задрутарима у целини· успео, у њему има извесних сцена _ неједнаких по квалитету. Најснажније, најупечатљивије драмски најјаче су скупштина за-

из задруге) и партиски састанак на хоме је млади задругар Санда Михаиловић кандидован за члана КПЈ. Слободно се може рећи да у нашим досадашњим документарним филмо-

Због тешких услова под, којима је“ вима није било овако драматски да-

радио камерман, снимци су местимично нејасни и мутни, али је монтежа допринела да ти недостаци не буду упадљиви, учинивши филм ди намичним и пуним догађаја, као да

игл мћстЕ ВЕСТИ

У СКОРО ће амерички комичари

Стан Лаурел и Оливер Харди почети снимање новог хумористич+ ког филма за једну енглеску филм“ ску компанију. Екстеријери за 0-

! вај илм биће снимљени у околини Нице и Кана. |

тих момената. Управо је.то оно ново чиме овај филм прекида досадашњу праксу, управо је то начин да се задовољи онај стално понављани захтев: „Дајте нам лик борца и лик непријатеља, кога он руши"! Таквим својим квалитетима докумен= тарни филм Јоце Влатка Влатковића, Илије Милетина и њихових сарадника, претставља нов корак и нову победу наше документарне филмске продукције, управо указује на пут којим треба поћи да би се документарни филм учинио интересантнијим, да би, најзад, такав филм био гледан са ин-

Живановића, '

Детаљ споменика На родноослободилачке борбе који ће кра- _ у сити највиши врх Фрушке Горе. у |

СПОМЕНИК " Народнооелободилачке 0орбе

дело беотрадског вајара Сретена Стојановића

сФвррушке Горе, Црвеној Чоти, Н на Партизанском Путу, изнад синдикалног одмаралишта, са Које се пружа бескрајан хори+ · зонт преко Срема и Бачке, на највишем фрушкогорском врху са кога. се поглед одмара на неизмерним сремским равницама и задржава на силуетама новосадских зграда, на надморској висини од преко пет о · стотина метара, стајаће, кроз извесно време, један . од највећих споменика Народноослободилачке борбе, Висок око тридесет и шест метара, са џиновским фигу„рама бораца и фигуром“ девојка раширених, подигнутих руку, која симболизира славу наше борбе и победу, фигуром високом шест метара на витком обелиску . од белог мрамора, високог двадесет четири. метра. Овај споменик деловаће и најудаљенијем посматрачу импозантно и монументално, Мрамдрна база споменика са неколико пространих степеника, почиваће на про„страном округластом платоу који ће у пречнику имати педесет пет метара, висок од земље преко један метар и окружен около наоколо венцем од шест степеника. У подножју споменика, четири метра изнад платоа, стајаће шест динамичних фигура бораца, високих око четири метра, са. оружјем у рукама, одлучних лица, чврстога корака, као да хрле напред позивајући народ у борбу. Око трупа споменика, из кога израста витки обелиск %, биће четрдесет метара рељефа, који пластично описују патње народа и борбу. У целини гледан, од ових шест фигура бораца, преко рељефа и високог обелиска · до женске фигуре на врху, овај споменик достојно ће красити највиши врх "Фрушке Горе — једно од најжешћих попришта Народноослободилачке 'борбе — понос читаве Војводине, Он ,„- • ће у једној кондензованој форми садржати симболично у целу нашу револуцију, односно њен узлазни ток,. уметнички материјализован у мрамору и бронзи, Од поласка и позива у борбу, што је садржај шест фигура бораца, преко патњи, храбрости, пожртвовања И херојства сатканих у рељефу, преко високог млечнобелог обелиска све до полетне фигуре девојке на врху, до. завршне победне радости и одушевљења, од којих би је та симбол-девојка усхићено раширила руке, сви ће, ови детаљи у својој композицији и размештају потсећати јасно и убедљиво на развитак и победоносни ток Народноослободилачке борбе. Овај споменик: дело је нашег познатог скулптора . Сретена Стојановића. У свом атељеу, у Бирчаниновој улици, Сретен Стојановић већ годину и по дана ради на реализацији замисли овога споменика. Огромне три фигуре, из групе шест фигура, скоро, су готове. Оне додирују стаклени кров атељеа, <

А највишој тачци

; ! ПИАТ

| ж . ~ миљи У Немачку се вратио из САД Е- тересовањем. рик Помер, који има намеру да 0о- Б , снује друштво за заједничку про+ ж дукцију а шттну са У МЕРИНЕНКИ, ' ма. У Немачкој је све већи 6090] - 1. оваквих мешовитих филмских ком- Сваком ко види „Људе из задруге панија. Експанзија америчког ка- остаће дуто у сећању ликови задру“ Ћ питала прети да уништи и НемачИК 15 ку националну филмску продук- гара и кандидата Партије Санде . пију. _ „ Михаиловића, претседника радне А | Е + задруге Чедомира Ерчића, и секре"У италијанском филму о животу “ ПА Тозелија, који у про- тара сеоске партиске ћелије Ненада . дукцији Лукс филма режира Ђу- ј кође и еку лио Колети, играће једну од глав- Вујановића, а та а па них улога и француска глумица Станише Јоцића, Радише и РадиДанијел Дарје. Улога 'Тозелија до- 5412 ' · а дељена је Росану Брази;у. Данијел ОЈ 5. Дарје тумачи улогу Тозелијеве ве- . пада љубави принцезе Лујзе де у кс. Снимање овог биотрафског филма извршиће се у Риму, Флорен- Уводне и завршне „сцене филма пије МУДИОгрији..., прилично заостају и по темпу и по 5 • квалитету за приказом скупштине Две америчке компаније „Синерама“ и „Витерама“, финансиране и партиског састанка, Но, треба још од ара снимиле су нови једном нагласити"да су „Људи из љи . 5. зе задруге" први документарни филм | „овакве врсте и да је упркос непоС Француски режисер Пјер Гаопар А 5 А ј и Хуи а За по сценарију вољног мишљења. 9 сценарију, које Ролана Доржелеа илм о животу у : 4 и раду великог француског слика- су имали, пре пуштања филмау ра Мориса Утрила. Филм ће носи- производњу, неки наши филмски Ј ти навлов ,„Драматичан. живот Мо-' жи КЕ риса Утрила.“ Мбивот Мориса У- стручњаци, Јоца иванов је у6 трила, пун догађаја и авантура, || ! Ри“ 8 бул4 био је предмет многих романа са: спео да створи занимљив, и Уузоуд времених писаца Француске. Им- љив документ наше социјалистичке

пресиониран тиме; а такође м уДи метношћу великог сликара, режисер пјер Гаспар Х нада се даће

· снимити ф који ће допринети

да се личност Мориса Утрила 60-

| ље упозна а његово уметничко доа · ститнуће још више популарише у и а сРранцуској. По мишљењу режисера, Морис Утрило је један од највећих уметника данашње Фран-

' 5 то ж После разговора са Др. Хојсом. Источне федератив

· изградње на селу. То је тетовремено успех и сниматеља Милетина и писца сценарија Влатковића. Про'пратни текст Влатка Влатковића писан је литерарно и потпуно одговара и допуњује снимке. Текст се прилично разликује од досадашњих текстова за документарне филмове, чије су особине биле: или сувопар-

1 не републике реке ЗИеки „ност, или патетика, „или хладна продуцент опел авио у је да се ради о значајној Матери- фраза. Влатковићева Бе. је мирна, јалној и м "помоћи коју ће једноставна и наглашена само онде нова. федерална влада пружити немачкој где је то захтевао природан ток рад-

кинематографији. | 5 .. 195;

Болтер: „Изабрана дела". а Издање „Просвете", 1950, страна 208.

Садржај: Кандид, Задиг и „Микрометас. У „Кандилу" насловна личност Кандид и његов учитељ страдају због верског фанатизма, ратова и других несрећа. Волтер сматра да уједињени људи могу да се супротставе заблудама и несрећама и даће разум дефинитивно победити, „Мижђометас, је сада први пут после рата јављен, То је духови„та, оштроумна: сатира на површност и брзоплетост Волтеровог савременика секретара Академије наука Фонтенела. Путник са звезде Сиријус, на путу по свемиру наилази на патуљка са Сатурна и заједно долазе на нашу земљу, где, због својих џиновских димензија, једва утврђују постојање људи. Сатурњанин по величини у средини између џина СиТри и неприметног човека, пун

"и закључака створених |

. на први поглед. Кроз њега је Волтер изругао 'Фонтенелову површност, Готфрид Келер: „Одјећа чини човјека", џ |

| : ( (5 | Издање Државног издавачког предузе-.

ћа Хрватске „Зора", страна 76,

Новела „Одјећа чини човјека" узета “ је из Келерове збирке „Људи из Селд ' виле". Мајсторство са којим је писана ова збирка створила је Келеру име великог класика немачке књижевности, Из ове збирке најбоље се види Келерева демократичност и хуманистички оптимизам. У овој новели занимљиво и народним језиком описани су доживљаји једног нез | му се затекло отмено одело, због чета га људи из града у који је дошао смаЊУ за пољског грофа, у чему је извор богатог и живог хумора. .

ИСТОРИЈА ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ даје прегледан увид у развој књижевности енглеског народа века и раног ренесанса до шекспирове епохе. Посебна поглавља посвећена су

стваралаштву; Чосера, Томаса Мора, Бе .

кона, Бертона, Синдија и Спенсера као

и драмског писца и песника Марло.

великог значаја и за нашу ширу чи. талачку публику која до сада није имала прилике да се систематски упозна се развојем и карактеристикама енглеске књижевности, , 3

сленог кројача. На ње-

од средњег .

раду и Писана као уџбеник, ова историја је од

Историја ја преведена са рускот језика и изишла је само прва свеска првог

__ дела, у издању Научне књиге.

_ Књига има 343 стране и стаје 130 ди-,

нара. У издању „Културе" изишле су КЊИ-

ЖЕВНЕ КРИТИКЕ ФРАНЦУСКОГ РЕ-

ВОЛУЦИОНАРА. БОРЦА И КЊИЖЕВНОГ КРИТИЧАРА ПОЛ ЛАФАРГА (1842191). По речима преводиоца књиге и писца предговора Е. Финциа „Лафарг је први после Маркса и Енгелса истовремено са Плехановом и Мерингом дао ванредне примере марксистичке критике, критике која се у оцењивању и тумачењу дела, људи и покрета заснива на марксистичком погледу на свет". Но-

из области књижевне критике који је

"Лаферг иза себе оставио. Нарочито је.

значајна студија „Француски јез пре · и после Револуције", која је у научном "свету призната као „један од првих покушаја _ материјалистичког објашњења развитка и судбине језика у друштву". Један примерак Лафаргове — књижевне критике може се добити по цени од 83 динара

странице. с Андриј а 4 убрановић: „јЈе% ђупка". Е п ; ~

_ У издању Државног издавачког предусзећа Хрватске „Зора" изашла је „Јеђупка", ч у љубавнбрлирике крајем Петнаестог века код

'за последњи, у којима Циганка _ грди лепу госпођу јер ова неће да услиши љубавника који за њом очајно уздише.

Овај спев показује колико је Чубрано-

вић био Песник Ренесансе, обожавалац | животних радости и љубави. То се на-

| речито' осећа у шестом, најдужем делу.

воизишла жњига „садржи сав материјал

штамлан је на 193

један од најлепших примера

_„Јеђупка" је састављена од. _ шест дада од којих је првих пет увод

Мр а Ро и и, ( о + Та " МЕ о] и Л С. - ћ МУ ГИју ар ју у : УГ 1 ј јр

· те културно-уметничког

· ни претпоставити да ће убрзо по-

_да ће чланови хора, на пример, па

тостовати инострани уметници: парски пијаниста Јозеф Хирт, тршћан. |

аденин невине ииаеимввани ла ба меана пале еаљева ава вена евамениа знала шина вани ан венаанав тен ва заљви а виа ививнеаватиноу ава тива етно мсивл љаи

55 ко (

4 до се ње би гоноћило меаји Неодговорни поступци _ чланова друштва , „ИВО ЛОЛА РИБАРр“

прославе, изостајати са проба у удруженом хору за наступ Првог маја пред Скупштином. А ипак, то се догодило, А увече Шрвога маја _

АДА је, недавно, омладинско , културно-уметничко друштво > „Иво-Лола Рибар" прославило своју петогодишњицу, када је оно " Пи: дошли су тек пет минута пре почећ

резимирало збиља крупне резулта- пе рада, % ка концерта или |

Није прошло ни неколико дана, а хор „Иве-Лоле Рибара" поново над је уверио у своју недисциплинова» ност, иначе нејсвојствену _ другим културно-уметничким _ друштвима, па ни самом њему. Омладинска предфестивалска, „приредба прошле недеље у Коларчевој дворани морала је у последњи час да измења читав свој редослед програма јер тридесет (!) чланова хора, нијб уопште дошло, А са осталих четрде- | сет није се могло наступити. Прак• тикабли спремљени. за хор морали су да се повлаче и приредба је почела са пола сата закашњења,

каквим се мало које друштво у зе" мљи може поносити, није се могло

сле тога извесним неодговорним поступцима чланови друштва бацити малу сенку на овај свој велики датум. Није се могло претпоставити

макар како да су заузети око сера ___БвЕСТтИ из кумацрно живога.

На Коларчевом народном унипверви. тету у присуству преко 200 делегата из пеле земље одржан је Други конгрес ликовних уметника Југославије. На чело Савеза ликовних уметника Југосла· вије Конгрес је изабрао Божидара Јак. ца, за потпретседнике Марка Челебо“

' новића и Маријана Детон, ва генерал

ног секретара Сретена Стојановића, а за секретаре Славка Пентова и Винка Шеферова. У уметнички савет изабрано је 17 наших најистакнутијих ликовних уметника

У.

У издању Музеја града Београда ускоро ће бити пуштен у продају албум „Београд у старим гравнрама“ са пред“ говором и пропратним текстом Дејана Медаковића, Албум ће садржати 30 нај: значајнијих гравира из музејске збирке.

• + 7... БА Савез ' културно-просветних друштана | Београда организује од 14 до 21 овог | М А ЛИ РЕЧНИК месеца уметничке приредбе за градите- 4 1111] ље Новог Београда. У извођењу про- - “ Р грама учествоваће чланови Народног ИМПРЕСИЈА — утисак, дејство кој.

позоришта и Радно Београда као и кул“ турно-уметничка друштва „Полет“, „Је. динство“, „Жарко Зрењанин“, „Бока Павловић“, „Градимир“, „Радник“ ин „Филип Кљајић“. _

Приредбе на Новом Београду одржаваће се ин убудуће уз сарадњу наших уметника и чланова културпо-уметничких друштава.

Сва културно-уметничка друштва Беотрада увеће у предизборној кампањи активно учешће. Друштва ће по рејонским домовима културе изводити своје програме.

•. =»

У Београду ће-у току идуће недеље

"швај-

ски каџерни хор ни бечки кларинетиста Фридрих Вилдганс. Пословниџа Саве“ та ва културу и уметност Владе ФНРЈ приређује четири концерта иностраних уметника у дворани Коларчевог универаптета. Садамнаестог и 18 маја ' даје соли. стички концерт Јозеф Хирт, 19 маја наступа тршћански камерни хор, а 20 маја одржава солистички концерт Фридрих Вилдганс. “5

тнудреннна ние ди пиииамииримимнммаами зими пе ненииииеиимиини

ичега“ '

ј А почмемо с почетка. Зима

почима...

— Лакше, пријатељу! Не можемо ни, да почмемо, нити _да 'почимамо... УТо није правилно! где си ти то учиот Какав је то језикт

= Па у мом се крају тако говори.. То је код нас правилно...

— Да, —и у мом се крају говори да узнем и д'узнем, зли ни то не ваља. Не можемо како ко хоће и како се у чијем говору чује...

= А шта ћемо с Вуковим прави“ ломт Знате, он је. рекао: пиши као што говориш, = читај као што је написано.

~ Тако је, али Вук ту није мислио да свако из свога краја донесе све појединости, све неправилности, све особености свога па да све то унесе у књижевни зик, да све то постане књижевни језик. Није он тек просто отворио врата, раширио капије и рекао:

Изволите, уносите све како хр' ћета и шта хоћете. Без икаква ограничења можемо остати при дру-

зичко-правописнот закона: „читај као што је написано". Одиста, тре-ба читати онако како је написано. То је код нас лако, особито у ћирилици; где сваки глас има свој знак, и то само један. Њоме се и може лако писати све што се из говори, што се каже, а исто се та„ко лако може и читати. Али први део Вукова закона није тако прост. Не значи то баш буквално: пиши као што говориш. То би одвело врло далеко. Направили бисмо збрку, пометњу. лом — кад бисмо мислили као што ти мислиш. — Не, пријатељу! Прво треба знати _говорити књижевним језиком, тојест народним језиком који је у основи књижевног језика, на коме се ра-

звија и из кога се развија наш

је тако _ проста што је Вук избаш том про-

говорити ипак ствар и поред то војевао пуну поб

зику, језику орача и копача, свињара и говедара. Не значи, дакле, да сви имамо право да у књижевни језик уносимо сба појединачне изразе, све дијалекатске и покрајинске црте, речи, облике, начин грађења, реченице. Језик се, додуше подмлађује, на тај начин што се у "њега непрекидно прелива из на-

_ родногта говора различних крајева, те, почињу, започињем, · започи“ Н па се на тај начин богати, развија. ња0. започињући, започињи, _задо“ Али у томе треба имати есећања, чињах и слично. То је књ .

_ Укуса, Мере,. Не може то свако о; "нас радити. Само истакнути њи жевници и научни радници

успевају да књижев ] извору народног а Зеу

ден

гом делу Вукове мисли, његова је- ·

стонародном језику народном је-.

· нова „Иве-Лоле Рибара".

_ДА ПОЧМЕМ ИЛИ ДА ПОЧНЕМ.

књижевни. језик, па је онда лако. Запажамо да су то глаголи _ ОД Тек тада можемо сасвим мирно у- којих можемо _ градити и друте зети Вуково правило. А правилно сложене глаголе, Тако имамо: по“ -.

Зубин твари"

"требало тек ту, на терену, п 'зити ношње, настала је мала цо-.

за општедруштвене догађаје, – Бао

"та, виђена слика, филм,

Уштинб или постројења, које је било оне _

_ чиње,..

' чети, започети, отпочети, препочети

Слично су се понели и фолклор. ци „Иве-Лоле Рибара". Они су на фолклорно вече, увече 2 маја, на стадиону Црвене звезде, дошли „пет минута пре почетка. Да су бар сви _ имали ношње, можда се то не би ни |

осетило. Аљи како је за НА и ЈЕ

метња, · Ови поступци 'нису смели да бстану незабележени, јер су везани

што је најмасовнији наступ хора. Шрвог маја и прередба на стадиону Црвене звезде пред више од пет хиљада људи, а не за неке интерне приредбе друштва. Не значи ли то да питање дисциплине није једино остало на дневном реду рада чла-

прочитана њи“ саслушана опера или музички, комад, има на кога, „Повољно сам импресиониран свим оним што сам: видео У Југославији" — изјавио је Џон Роги, потпретседник Валасове Прогресивне "странке, новинарима по свом недавном повратку у Њујорк.

РЕПРОДУКТИВНА УМЕТНОСТ — то је уметност која поново производи дела која су већ створена, која већ постоје. Репродуктивни уметници су они који кроз глуму, песму или помоћу музичких инструмената изводе дела великих мајстора.

једна ствар, на пример,

РЕМОНТ — поновно склапање, понов-, . но састављање, оспособљавање неке ма-

способљено за рад.

ВОЛУМИНОЗАН — који се састоји из више делова. Волуминозно дело се за писмени састав сачињен из вишва књига. Иначе, волуминозан значи и обиман, опсежан, гломазан, кабаст, дебео.

РЕПРЕСИВНЕ МЕРЕ — су оне закон“ ске и друге мере које државна власт предузима против лица или група које, . својим радом и тежњама, угрожавају · безбедности или опстанак државе. Белки« ска влада је предузела репресивне мере против возача локомотива који су сту“ пили у штрајк, јер се није изишло у су• срет њиховим захтевима за повишењем надница и плата. У овом случају није се радило о угрожавању безбедности. државе.

ги амери

— А што тот Зар само они! А народт А камо његова помоћт А зар није и он велики градитељ је“ зика7! '

— да имаш право, али то опет ' не значи да све покрајине просто могу у књижевни језик | уносити све своје речи, све своје облике, сваки свој нагласак и сл. Кажем опет: у свему опет мора бити мере, укуса, знања, језичког осећања. = Није за књижевни језик све пра• вилно што говоре ни сви школова• ни људи, ни сваки наш крај поје“ диначно, Велики су књижевници . научници баш и зато велики што је код њих јаче развијено и је“ зичко осећање, и књижевни укус,

и знање правила језичкух. Њихова је величина у њихову таленту, али не мање и у друтим пратилачким способностима. Они су на тај начин и тумачи оних дубоких осећа“ ња, жеља, тежња које испуњавају живот и борбу и сваког појединца и свега народа... — А оно што Ти зовеш правилним не мора · ! одиста правилно, и није правилно! и није Вук тако мислио. — таке, кад човек проговори, одмах запазимо одакле је. И то не по томе да ли је јекавац, екавац икавац или чакавац, штокавац, кајкавац, дали је из Далмације, Босне, Црне Торе, Славоније и слично. Да не говоримо о онима који говоре словеначки или македонски, о. Словенцима и Македонцима. А ЖЊИжевни језик хоће да изабере оно што је и најлепше и најтравилни“. је а у исто врема најраспрострањеније. Тако је и с оним облици“ ма у којима.се не слажемо.. Ето. ти си рекао: Да почмемо.. Зима почима,. Рехох ти да би код мене рекли: Да узнем.. А ни једно друго није добро, е књижевно, па дакле стога и није правилно,. Књижевно је само: у

да почнемо, да узмемо, зима по“

и слично, а потум почињати, започињати. отпочињати, препочињати, узимати, заузимати, преузимати и сл. Од свих ових глагола имамо · облике: почнем, почнеш, почне, поч“ '. немо, почнете, почну, почео, почет, почевши и слично,а тако и од ; сложених глагола (започех запо“ чео, започнем, заузимам, заузимај, | зимао и слично). Слично је М 1: с глатолом почињати: почињем, по“ . чињеш почиње, почињемо почиње“ ·

Не ваља, дале: почмем, узнем, по" чимам; почимљем, узимљем и сличе

но само: џочнем, узмем, по чим, узимам... ћ | К ЕЛ.

# ,

~“