20. oktobar
1 |
__
ИВЕ
„а Ри
“ПИ ЕЦ
' обарања и гажења
пр вена Ди та
4 4
НУЗННО ЈЕ ПРЕДУЗЕТИ ОШТРЕ МЕРЕ
ПРОТАВ НРШЕЊА САОБРАЋАЈНИХ ПРОПИСА
ЕОГРАД се сваким даном све више шири и развија. Граде . се и стварају нова предузећа, фабрике и установе, За њих долази нова радна снага са којом се повеБава и број становника. Стварају се нове улице, насеља и предграђа. Упоредо с развојем града и повећањем броја становника долази до појачаног промета градског саобраћаја. Свакодневно, нарочито за време подневних часова, велики број разноврсних возила креће се по свим крајевима града. Као последица повећања саобраћајног и пешачког промета и непознавања саобраћајних прописа долази до саобраћајних несрећа (судара између возила, гажења и обарања пешака од стране возила и друго). Статистички подаци из области саобраћајних несрећа, које води Саобраћајни отсек јасно показују колико је за првих пет месеци ове године опао број саобраћајних несрећа у Београду. Међутим, подаци исто тако показују да још увек има несавесних грађана, возача и власника возила, који се не придржавају саобраћајних прописа, Још увек се дешавају случајеви гажења, услед необазривости, пијанства или непоштовања _ прописа приликом
преласка улица од стране пешака, ·
због брзе вожње и пијанства шофера и другог, Према добијеним подацима, укупан број саобраћајних несрећа (обарања и гажења пешака и судара возила) било је од почетка године, до 29 маја, 336. Овај број је мањи до броја несрећних случајева за исто време у прошлој години. Опадање броја саобраћајних несрећа законита је појава у нашем новом друштвеном уређењу, у коме постепено нестају сви они узроци који саобраћај чине анархичним и доводе до повреде грађана и материјалног оштећења возила. Од укупно (напред наведеног) броја, било је 24 смртна случаја, 48 тешких и 83 лакших повреда. Остатак чине случајеви у којима је нанета материјална штета само возилима.
Често се може видети, нарочито У главним улицама и булеварима (Маршала Тита, Кнез Михаиловој, Булевару Црвене армије и другима) како пешаци прелазе коловоз на местима која нису одређена за прелаз. Поред непоштовања прописа прелаза и кретања улицом од стране појединаца, кривицу умногоме сносе и надлежни органи власти дежурни милиционери, Они не предузимају довољно оштре мере да спрече грађане у прелазу улица ван пешачких пролаза. Често се може
_ видети како милиционери мирно по-
сматрају претрчавање улица. Тако је, на пример, 30 априла, око 12 часова, прелазећи улицу ван пешачког пролаза, задобио тешке повреде Александар Протић, метало-стругар, стар 19 година. За већину случајева кривицу сносе грађани. Од укупно 89 случајева обарања, колико их је било од почетка године, за 68 криви су пролазници, Још увек услед недовољне пање родитеља, могу се по улицама видети деца, како играјући се, истрчавају на коловоз готово под саме точкове возила, тако да долази до тежих повреда, па чак и смртних случајева. Тако је шестогодишшњи Небојша Алексић, из Карађорђеве улице, излетео на улицу и пао под
задње точкове аутомобила, Повреда је била тешке природе и он је на путу за болницу умро, Овај пример није усамљен, У свим деловима града, у свако доба, дешавају се слични случајеви, Поједини родитељи, не водећи довољно рачуна о својој деци, упућују их да се играју на улици и на тај начин омогућују несрећне случајеве.
Ускакање и вешање на трамваје и остала возила доводи до честих повреда и смртних случајева, Сматрамо да би надлежни органи власти требало да предузму што оштрије мере према грађанима који чине ове преступе, Ово нарочито важи за ускакање у трамваје. Није реткост да на колима трамвајских линија: број „десет", „два" и „шест“ висе „троздови" путника, Дешава се да појединци тако ударе о електричне стубове или паркирана возила. Тако је погинуо седамнаестогодишњи ученик Саво Михаиловић. Иако су кола била у покрету, он је покушао да ускочи и остао је на месту мртав, Вешајући се на трамвајску папучицу теже су повређени од возила, које је било прописно паркира“ но у Улици Народног фронта, Ђорђе Марковићи Адем Лазарем. Ови, као и низ других примера, показуЈу да поједини грађани не поштују прописе о забрани вешања и ускакања у возила, која врше превозну службу по граду. Исто тако, показује да надлежни органи власти нису предузели довољно оштре и енергичне мере против несавесних гра“ ђЂана.
О непоштовању саобраћајних прописа од стране појединих шо-
фера доста је писано, Указивано је на потребу предузимања мера, које ће спречити брзу и непрописну вожњу, управљање неисправним колима и без шоферских исправа, У пијаном стању и тако даље.
Од укупног броја саобраћајних несрећа 148 је проузроковано непрописном вожњом, 72 због велике брзине, 22 случаја услед неисправности кола, и 14 услед пијанства шофера. Известан број судара и га“ жења дошао је као последица тога што шофери нису имали потребне исправе, Многа предузећа дозвољавају нестручњацима да терају кола, иако за то нису овлашћени. Тако је у кругу Клиничке болнице Стеван Грнчић, иако није имао дозволу за терање трицикла, пошао са овим по храну, и изврнуо кола, у којима су погинула два лица, а двоје су теже рањени. Иако се често и оштро кажњавају, шофери још увек возе претераном брзином. Тако је 29 маја дошло у Земуну до саобраћајне несреће, у којој су четири радника теже повређена.
Сви ови примери показују дами грађани и возачи морају посветити више пажње приликом преласка улица, и вожења кола. Исто тако, надлежни органи власти морају што оштрије кажњавати све прекршаје саобраћајних прописа. Само на тај начин број саобраћајних не: срећа смањиће се.
Лрерлози рађана. за уређенији Београд
У оквиру велике акције за уређење града много штошта у Београду добиће нов, чист м уређен изглед. Међутим, не би требало да се заборави још нешто, што доиста, ружи наше улице. То су прљави, неуредни и обијени камиони, који саобраћају нашим булеварима и за државају се испред наших предузећа. Због тога сматрам да би требало посебну пажњу обратити неговању и ових наших возила, Јер није довољно да у реду буду само фасаде кућа, излози, тротоари, коловози, као и сви комунални објекти у граду, — нужно је да се уреди све оно што се уредити може, '
П. Јовановић ж
ОЗНАТО је да Београд засада
не обилује парковима. Због тога се дешава да сви они, који би хтели да се освеже м одморе у зеленилу, немају места где да седну. Ово је погоршано због тога, што наши паркови и скверови оскудевају У Клупама. Међутим, да би се пружила прилика свим нашим грађанима, жељним предаха, одмора и освежења да седну, требало би поставити већи број клупа, једноставније израде. Тако, на пример, у Бо-
таничкој башти, у коју, пред испите, студенти радо долазе да уче, јер је мирна и хладовита, могле би се поставити клупе од брезових облица, чија израда не захтева нарочито велике издатке. Исте клупе могле би се поставити и по споредним стазама Малог Калемегдана, као и по скверовима у разним деловима града. М. Грујић
"трола—аутомобили за децу, израђени у Градском електро-машинском предузећу
ЈОШ ОВОГА ЛЕТА...
ЗАБАВНИ ПАРН
на Калемегдану пружиће разоноду нашим трудбеницима
ОСЛЕ рада одахнути, освежити се, разонодити се, жеља је свих трудбеника, свих оних који са-
мопрегорно обављају своје послове у радионицама, предузећима, канцеларијама, фабрикама. Сив они воле шетње, излете у околину града, кратак програм под ведрим небом у свако од њих радо ће се, од срца, насмејати шали, духовитом обрту и с детињом ће радошћу обновити скоро заборављене игре из дечачког доба. А сутрадан сви ће они поново да се прихвате посла. Биће озбиљни, енергични: израчунаваће проценте и провераваће задатке, извршаваће их сами и преузимаће нове.
И да би освежени, с одјецима ведрог смеха у себи, пришли послу, грађанима Београда пружиће се још једно ново место за разоноду Парк забаве на Калемегдану, преко пута Небојшине куле.
На простору који је до скора био претрпан грађевинским материјалом, циглама и црепом и пун коро-
И АААААРАА
НЕУХВАТЉИВЕ ЦЕНЕ КОЧИЈАШКИХ УСЛУГА
ЕСТО се могу чути жалбе граЂана на сопственике теретних, запрежних возила — кочијаше, како сувише наплаћују своје услуге, Било је случајева да су грађани плаћали услуге више него што је износила вредност предмета или ствари која је превожена. Није био редак случај да се услуге наплаћују још и скупље, што је редовна појава код превоза дрва и угља. Овакви случајеви су коментарисани на разне начине. Једни су го ворили да се Повереништво саобраЋаја не залаже за решавање тог питања превоза, а други су тврдили да су криви кочијаши, који се правдају тиме што је „тешко издржавати коње и кола“. Како стоји ово питањег ж
Сопственици теретних возила кочијаши, регистровани су код својих рејонских саобраћајних отсека и расподељени су на рад, према исправности кола и јачини коња, при-
пилана ПАЛИЛИ АРМАРАРА ВЕРА вативввеви ивичне
Иереф и нељасшоћа у рејанским народним
ИСТОЋИ и уређењу нашег
Ц града морамо свакодневно под“
свећивати све више пажње, уколико идемо даље у остварење задатака нашега Шлана. Новоострарени задаци који означавају нове кораке на путу у бољи, културнији и срећнији живот, захтевају да се и овако важном питању, као што је чистоћа града и његово уређење, посвети много више пажње.
Што се тиче чистоће, ту нарочито треба обратити пажњу, установама и надлештвима. Посебно велика пажња треба да се посвети чистоћи оних установа кроз које сва“ кодневно прође по неколико стотина наших трудбеника. То су наши рејонски народни одбори и друге рејонске установе, преко којих су широке народне масе свакодневно у контакту са нашим народним властима. Такве установе, осим тд га, морају бити лепо уређене, тако уређене, да се у њима људи осећају пријатно и да у њима виде своје народне установе.
Како уређењу рејонских установа, тако и њиховој чистоћи, до сада није посвећено много пажње — и: зузев појединих, Разлог за ово је недовољна _ контрола — одговорних руководилаца над радом службеника или непридзвање великог значаја тако важним проблемима као што су чистоћа и ред.
Х
Џођимо од зграде рејонског На-
родног одбора Првог рејона,
Од улаза у ходник зграде пада У очи нечистоћа зидова, који су по кривени прашином, као и сам под ходника, Велика прашљава табла са натписом „Извршни одбор На родног одбора | рејона“ стоји у ход“ нику окренута према зиду уместо да је истакнута пред зградом. Наслов на табли може се прочитати једино ако се табла окрене, Исто тако, велика табла, на којој је при~
садврмллља
казан распоред канцеларија, покрива једна врата у дну ходника иза којих се налазе гомиле ђубрета, отпадака и око десетак комада канти за ђубре — празних, које би могле корисно да се употребе.
Степенице, које воде на спрат, ограда, прозори, као и зидови, такође су прљави. Неколико старих па рола су једини украс зидова.
жХ
аолааа
ДА СЕ УНЛОВИ
преко пута Југословенског драмског позоришта,
На почетку Његошеве улице,
стоји искривљен и зарђао рекламни стуб, који не служи, а нема ко да га уклони,
У згради Народног одбора Другог рејона наилази се на исту слику. Под се нередовно пере, прозори прљави. По зидовима застареле пароле. Пред канцеларијом секретаријата лежи поломљени намештај две-три поломљене столице. ШПљу: васнице нехигијенске и нечисте.
ж
Нечисти ходници и намештај по њима дочекују грађане и у згради Народног одбора Четвртог рејона. На прљавом сточићу за услуге грађана стоји неколико комада зарђалих кламфи,. Табле за обавештења нема, Пљуваонице нечисте и загађене.
ж .
У згради Народног одбора Петог рејона — било са ког улаза да се уђе, види се исто тако прљав под просторија и ходника. Шаркетиране просторије, које би нарочито требало уредити, јако су прљаве. Степенице, као и ограда, исто тако, прљави. Осим тога, један део степеница је без ограде.
ж
Као пример уредности може се узети зграда Шароднпог одбора Шестог рејона, Просторије и ходници ове зграде су уређени, а чистоћа је увек на завидној висини.
Зграде осталих рејонских одбора требало би исто тако да буду уредне и чисте. Зато је потребно да се после завршетка радног времена просторије и ходници оперу и очи: сте. Са зидова се може врло лако скинути прашина, а прозоре је, такође, лако очистити.
Што се парола тиче, њих треба мењати, тако да се не виде још у: век неактуселне пароле посвећене 1 мају, ХТитовој штафети, борби против туберкулозе, недељи саобраћаја, док на дан 27 маја ни у једној згради рејонског одбора није било пароле посвећене изборима за на-
родне одборе, =
Зидови исписани оловком.“
вредним предузећима или продавницама „Огрева“. На тај начин, они су добили своја радна места на којима морају свакодневно бити. Али то се у пракси не спроводи, Услед недовољне контроле доласка кочијаша на своја радна места, код појединих продавница „Огрева“ често нема ни једног кочијаша са тог радног места, тако да су грађани принуђени да са улице доведу првог „слободног“ кочијаша који, наравно, не пристаје да вози ни по каквој тарифи, већ по „слободној" погодби,
Да би се регулисало ово питање потребно је да службеници у продавницама „Огрева“ не издају дрва оним грађанима који нису уплатили и кочијашке услуге, а што би требало претходно да-се изврши. Зато је потребно да Повереништво саобраћаја обезбеди довољан број превозних средстава, тако да грађани не би били принуђени да траже „слободне“ кочијаше. Уколико би се обезбедио довољан број кочијаша на продавницама, где увек има дрва, и уколико би се службеници „Огрева“ придржавали предвиђеног реда приликом издавања дрва, било би отклоњено то да се грађани морају погађати и скупо плаћати кочијашке услуге.
Поред тога, нужно је да Повереништво саобраћаја обезбеди спровођење у живот тарифе ИОНО-а од октобра 1949 године о кочијашким услугама код превоза угља и дрва. Том тарифом предвиђен је како утовар тако и истовар превезене робе. Поменута тарифа предвиђа следеће награде за услуге;
ЗА УГАЉ 1 тона до 500 метара — 138 динара 1 тона до 5 км — 400 динара ЗА ДРВА 1 кубни метар до 500
метара — 90 динара
1 кубни метар до 5 км — 180 динара
Статистичке СЛИЧИЦЕ
ај
БЕОГРАД је данас претворен у огромно радилиште, У њему се граде преко 800 зграда. које би, да су на једном земљишном комплексу, претстављале читав један мали град. Само број станова који се сада гради износи око 8.400. Од тога се гради 2.800 станова у Новом Београду, а У другим крајевима Београда гради се 1.000 монтажних и 4.600 разних других станова.
ж ж ж
ПРОИЗВОДЊА грађевинског материјала у Београду изискује нарочиту бригу Народне власти обзиром на Нагли развој грађевинске делат-
ности у нашем главном граду. Тако.
на пример, док је у 1947 години, поред других грађевинских артикала, произведено преко 39 милиона комада цигала, 5.828 кубних метара ломљеног камена и туцаника, 3.479 комада врата и 5.886 комада прозора, у 1948 и 1949 години произведено је преко 53 милиона комада цигала, близу 58 хиљада кубних метара камена, 24.093 комада врата и 17.390 комада прозора, у
ва, неугледан и ружан, обављају се већ радови. Он ће се преуредити и од њега ће се начинити угодно одмаралиште, за забаву грађана и њи хових малишана. Са коликим ће, само, задовољством најмлађи становници града шетати и играти се у великом забавном парку!
Уместо стоваришта пуног прашине биће ту мали град с много љуљашки и дрвених коњића. У њему ће се налазити и рингишпил, дечији бицикли, можда и тобоган, а у самој средини парка, на великој писти кретаће се петнаест разнобојних трола-аутомобила за децу и одрасле. Плави, црвени, зелени, сиви мали аутомобили превући ће сигурно, пре свих, наше најмлађе, али ко и од старијих неће с задовољством сести у та мала кола!
На површини од преко 15.000 квадратних метара, колико ће парк захватити, Повереништво за културу и уметност Извршног одбора Народног одбора Београда подићи ће око 25 забавних објеката, које већ израђују многи стручни радници по нашим радионицама.
Кад се буду заморили од игара и веселе буке, грађани ће потражити и освежење. Наћи ће га у самоме парку, у павиљону с посластичарницом и у оном за продају освежавајућих пића, а најмлађи посетиоци поћи ће до дечјег ресторана.
Многи од ових будућих посетилаца забавног парка учествују на његовом подизању, Чланови Народног фронта и омладинци Београда свако поподне долазе на радилиште и припремају терен за будући парк. До сада они су дали око 9.000 добровољних радних часова — свој прилог који убрзава дан када ће парк бити завршен,
Дару
ОПЕТ СТАРИ ПЛАКАТ
ћ РОШЛИ су избори за народне од“ ' боре у нашем граду, али на фаса-' дама наших кућа и плотовима о „стали су изборни огласи са именима кандидата и предизборни плакати. Иако се, после ових важних догађаја, ко» ји су праћени лепљењем плаката, скреће пажња одборима основних органи“ зација да организују скидање плаката, још увек се, не само по зидовима п плотовима, већ и по многим запуштеним нзлозима, могу наћи ове већ по» жутеле, неактуелне хартије,
Сметрам да би требало задужити иста лица, која лепе плакате, да пх п ски. дају кад постану неактуелне. ,
ТЕРА М, ж
ПОЉСКО ЦВЕЋЕ У ГРАДСКИМ ЦВЕЋАРНИЦАМА
5452 ко је, вративши се са пзлета, донео пољско џшвеће и ставио га у воду да освежи одају, могао је да закључи да се то пољско цвеће дуже држи, наравно под условом да се вода свакодневно мења. Оно је обично свеже много дуже него баштенско, култивисано цвеће, а не може се ргћи ни да му по лепоти и декоративности у“ ступа. На нашим пијацама су се, у последње време, појавиле ките пољског џвећа, које је, оправдано, знатно при“ ступачније за куповину, с обзиром да се за његов пораст није улагао никакав груд н да је сав посао био — убрати та са ливаде.
У Загребу п Љубљани пољског цвеђа има по ивећарниџама у граду, што отвара могућност и онима који, хранећи се по метзама, не одлазе на пијацу, да га набаве у поподневним часовима, Са друте стране, појава пољског цвећа У градским ивећарницима, регулисала п цену овом цвећу и на пијапама, где су с времена на време кад је пвећа ма“ ње, цене код сељака сувише високе,
У сваком случају пољско џвеће бп употпунило повремено оскудан асортиман у нашим цвећарским продавни“ цама,
Е |
МА СА
– ПРЕГЛРО ЗАОЧАЈИА РО НО ТО ЛТАКНН ПОГИБАЈО
о
ОПТУЖБЕ ПРОТИВ КЛЕМЕНТИСА
И ДРУГИХ ПРВАНА КИ СЛОВАЧКЕ
УБОКО врење које је настало у ре-
довима Комунистичке партије чЧе-
хословачке, као последица ревизионистичке _ политике информбироовског воћства партије, видио се испољило и на конгресу КП Словачке који је одржаван у Братислави током прошле недеље, Главни политички реферат на конгресу одржао је потпретседник _чехословачке владе и министар спољних послова Пиљем Широки. Реферат Широког претстављао је у ствари оштру критику КП Словачке, оптужујући њене најистакнутије руковолиоце ла су спроводили политику .„буржоаског национализма". Тај „национализам“ према речима Штироког, оглелао се у првом релу У отпору који су руковолећи словачки комунисти исптољавали према лирективама ИК КП Чехословачке и у њиховим настојсњтимза ла спрече спровоћење одЛУКА прашке влале у политички и економеки живот Словачке, Широки је даље рекао ла су се резултати овог „Руржоаско-напионалистичкот скретања". сем на политичком и економском животу, олптазили врло штетно у тпиолству му пелокупном културном васпитењу. Жао глатне кривте тих скретања Шипоки је оптужио бипшет ппетселиика Словачког већа повепеника Хусака и повереника за просвету Новомејског.
Сличне оптужбе Гтироки је подигао и поотив Влалимира Клементиса. бившег министра спољних послова, који је Словак и који је пре лва месеца изненала потнеп оставку .из злпавствених разлога". Клементис је оглашен за „класног непријатеља" јер је био нелојалан пре-
ма Совјетском Савезу. Широки је Клементисово скретање с партиске линије повезао са скретањима ЖХусака и Новомејског, јер отпор према партиској централи у Прагу и нелојалност према Совјетском Савезу потичу „из истог коренга". Према писању — чехословачке шттампе оптужени су признали грешке и молили за опроштење. Листови су објавили „покајање“ Хусака и Новомејског, али не и Клементисово. За Клементиса је само саопштено да његово правдање конгрес КП Словачке није усвојио.
Сем ове тројице у нови Жентрални комитет није изабран ни Карл Шмитке, лосадашњи претселник Словачког народног већа. Шмитке је такође оштро критикован на конгресу.
(0 организационим питањима говори“ је генерални секретар КП Словачке Стефан Баштовански, Баштовански је указао на „многе пукотине" које постоје у партији и на слабу активност већине партиских функционера _ због чега опада утицај партије на радничке масе. Он је изнео да многе општине у Словачкој још немају месне организације и да се за „последњих 12 месеци у чланство пријавило само 522 лица". Баштовански је саопштио да ће ове јесени бити спроведено „ново генерално проверавање чланства“ како би се партија очистила од „девијациониста разних врста" које ранија чишћења нису обухватила,
У вези са наговештеним | чишћењима карактеристично је да се у целој Чехословачкој предузимају ванредне мере предострожности, Пре неколико дана чехословачка влада донела је одлуку о образовању Министарства јавне безбедности које ће функционисати поред Министарства унутрашњих послова. За министра јавне безбедности постављен је Копшива. Министар унутрашњих послова Носек изгубио је тиме власт над полицијом. Носек је био у блиским пријатељским односима с Клементисом, док је Копшива најуже повезан са садашњим претседником владе Запотоцким.
ЈУГОСЛАВИЈА СЕ ЗАЛАЖЕ ЗА ЈАЧАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ КУЛТУРНЕ САРАДЊЕ
ВОГОДИШЊОЈ генералној скупштини Унеска, која заседава и Фиренци, придата је нарочита важност, Унеско — Међународна организација за унапређење просвете, науке и културе — основана је пре пет година на иници+ јативу Уједињених нација. Један од иницијатора њеног оснивања била је и Југославија. Али у току своје досадашње активности, нарочито у првим годинама постојања, Унеско је показивао тенденције да се претвори у орган једне групе западних сила, нарочито великих сила, за спровођење неке њихове — „светске културне мисије“ према малим народима. Разлика између великих и малих, између „водећих" и „зависних" нација почела је да се испољава и у овој организацији. Југославија је одлучно устала против оваквих тенденција. Њени делегати па свима досадашњим састанцима указивали су на једнострано обележје које Унеско добија, а које се супротно духу и слову њеног устава м које омета и слаби њену културну делатност на меЂународном плану. Критика југословенских претставника није остала без дејства. На захтев више делегација решено је да се на овогодишњој скупштини У Фиренци подвргне _детаљној дискусији целокупан досадашњи рад Унеска, изврши преоријентација и изради нови програм, Скупштина је почела прошле недеље и трајаће све до половине јуна.
Југословенска делегација узима активно учешће на скупштини. Већ на првим седницама она је, указујући на недо= статке у досадашњем раду, учинила 'неколико конкретних предлога у сврху ефикасније делатности Унеска. Нарочито је живо интересовање _ изазвао предлог наше делегације да се Унеско јаче ангажује у борби против опасности и психозе рата. Југословенска делегација је предложила да Унеско упути апел сви ма организацијама и истакнутим личностима које делају на пољу просвете, на» уке и културе да узму активно учешће У раду на консолидацији међународног мира, успостављање чврстих основа за интелектуалну сарадњу међу народима, Секретаријату Унеска ставља се у ду-“ жиост да организује и сазове специјални конгрес интелектуалне сарадње за мир. Задатак би био овог конгреса да одлучно осуди све претње ражом, ма с које стране потицале, и да допринесе јачању међународне сарадње на бази једнакости великих и малих народа, залажући се за пуно поштовање независности и слободе културног развитка свих народа. Док су претставници ведиких западних сила, које су досад дириговале овом организацијом, прилично резервисане према југословенском предлогу, он је врло повољио примљен код делегата малих народа. Изузетак, наравно, чине делегације информбироовских земаља које се и на скупштини Унеска негативно односе према _ сваком конкретном предлогу за унапређење истинске међународне сарадње, ко.
Неа Виља аи тавииисасиаа и и ииеиваииавелаинвеасењед.
3