20. oktobar

школама Београда, као и у свим осталим б школама у земљи, одвијала се _ последњих пет месеци правцем ко"ји је поставила резолуција Трећег · пленума ЦК КПЈ. Око 22.000 осно_ ваца обучавано је на основу одлука · Резолуције, које су им омогућиле

већу слободу у методолошкој обради наставе, али и појачале њихову · одговорност у раду. То је имало свота одраза и у резултатима који су у београдским основним школама по-

ПОМУЈЖЕН или ПОМУЗЕН

ЕДАН нам пионир пише да

је слушао један пренос за

пионире и да је чуо у пре-

носу из одломака једног дневника

и облик „помужен", па нас пита да ли је то правилно, Он наводи да је пренос на радију имао и дру-

5 тих за њега необичних облика и конструкција. па наводи још да су

овце имале звонца „на врату".

у Нашем вредном и оштроумном пиониру одговарамо да су оба таква облика неправилна, То ће њему бити јасно, а ово треба да

научи и онај други омладинац или пионир који је читао одломке из дневника, а потом то треба да знају и они који организују час за писнире на радију.

Ево тумачења. Глагол мусти (од којег је направљен сложен глагол по-мусти) гласи у трпном придеву помузен. — Ми смо о неким сличним гласовним ну“ (САД товорили, па ћемо сад сасвим Уукратко истаћи како је настао и овај облик, — Стари је неодређени облик (инфинитип) гласио помузти, па се то карактеристичпио 3 чува и У садашњем времену, те имамо; музем, музеш итд. (па и помузем).

Основа јо неодређеног облика

од овога глагола била помуз“ (одбацимо наставак „ти!:). Кад на ту основу додамо наставак за трпни тлаголски придев еп, добићемо облик

помуз-ен, Дакле, овце су помузене, крава је помузена и слично, Можв нашег пионира _ занимати откуд таква грешка, — У језику има доста различних отступања од онога што се сматра правилним. Умногоме овде снажно утиче слич-

ност речи и облика. Једни глаголи имају у тппном придеву такву гла-

совну промену (возити — возим, али; вожен!), па ће се од сличних глагола градити облици који ће имати сличне гласовне промене иако их књижевни језик пе признаје. Тако смо према возити вожен добили и од извести извежен. Јеста стари неодређени облик гласио из-вез-ти, што се доцније изменило у извести, али се трпни придев гради од старе основе иноринитива, д извез- додавањем наставка -ен, па имамо: извез-ен!

· Слично је и с глаголом гристи (старо; гриз-тиђ, па имамо трпни придев само: гриз-ен (а не _ грижен!). Разумв се, и сви сложени глаголи одвезен, превезен, измузен, прогризен, одгризен и сл, И од глагола извести (навести маимамо слично (јер је из-вез-ти), дакле само: и слично.

имају слично:

раму и сл. и ту било извезена марама

већи је од прошлотодишњег

стигнути на крају школске 1949/50 године, | КУ протеклој школској години ра+

дило је 60 основних школа, укљу-

чујући новоотворене у Падинској Скели, Бесном Фоку, Јабучком и Глогоњском Риту, Врбовском и Црвенки, Сем тога што је проширила мрежу ових школа, народна власт је У многима од њих попунила школски инвентар и снабдела их најпотребнијим училима. Наставници основних школа показали су пуну иницијативу у развијању наставног програма. У недостатку нових издања уџбеника из историје и земљописа они су се помагали на разне начине, користили многе изворе, па чак и студентске скрипте и у већини случајева с ус-

„пехом их прилагођавали схватањи-

ма деце. Нарочито оштру борбу они су повели против вербализма и шематизма у настави. Квалитет рада у школама огледа се пре свега у порасту писмености деце која је већа у односу на прошлу годину, .

Број ђачких изостанака такође се знатно смањио и с изузетком у школи број 27. дисциплина се, ближом сарадњом наставника и Ђачких родитеља, у свим школама побољшала. »

О недостацима рада у прошлој години исцрпно су се бавиле конференције рејонских наставничких већа, које су по завршетку предавања одржане у свим деловима града. Оне су претресале пре свега стручан и методски рад наставника. Закључак ових конференција, које су имале и добре дискусије и размену искустава, био је да су и наша школа и учитељи показали у своме проштлогодишњем раду знатан напредок. То потврђују и годишња сведочан-

· Ства ученика. У школској 49/50 го-

дини било је одличних 34,30% ученика (према 33,7% у ранијој години), врло добрих 30,62% (према 30,87/0) добрих 27,74/ (према 29,32%0), слабих 5,47 (према 4,74/) и неоцењених 1,87% (према 1,9/ у ранијој години), Пада у очи да се повећао број одличних ђака, као и проценат оних који су пали на годину. Ово је проистекло из строжијег критеријума којим су се наставници руководили у оцењивању. |

По организацији Рада, квалитету наставе и успеху ученика истакле су се у Првом рејону школа бр. 1, У Другом — број 6, Трећем — број 4, Четвртом — број 12, Петом — број 16, Шестом — број 24, Седмом — број 28, у Земуну школа број 36 и основне школе у Панчевачком Риту и Ђорчи.

Ови успеси огледају се не само у цифрама. Искуства, која су учитељи и управитељи најистакнутијих школа постигли, користиће свим учитељима Београда да даље развијају своју педатошку делатност у духу одлука Трећег пленума ЦК КПЈ.

„ОПЕНА

на сцени марионетсвог позоришта

|| вите од једногодишњег при“

„ казивања _ Назорове _ „Пепељуге ансамбл

НР Србије изишао је недавно пред

марпопетског позоришта наше најмлађе са својом другом преми. јером „Истраживачи“.

Покушај да се текст Чеде Вуковића, који није писан за сцену, прилагоди позорншту лутака, није успео. Сам говорни текст не само што не пружа могућност за икакву радњу на сцени, него је н не претпоставља, Без икаквог заплета, ни расплета, ток претставе остао је раван до краја пи монотоп, без кулминаџије у завршној слици. Пре света, код ових „Истраживача" пема никаквог истраживања, па ни напора, везаног за истраживање, који би евен, туално могао неку сценску радњу. Од три слике, колико их има,

да пружи

само се у другој, па пропланку, догађа нешто слично истраживању, Осим не колико биљака, један од пионира про: налази у некој пећини ћуп, за који држи да је из римског доба, а ва који "се у трећој слици испоставља да је власништво једног сељака, који га је У лећини случајно оставио. Прва н трећа сапка изразито су наративне, Незанимљив текст, без сумње, спутавао је и аниматоре лутака. Без икаквог сукоба и међусобно компликованијих односа, лутке су се једва кретале на

Зедна сцена из.

„_бран („Истраживачи“) поготово

спени, не пружајући гледаоцимф ника» кав драмски призор. Богат декор Крижака, који је рађен у живим бојама, и успели сценски ефекти, међу којима се 'рочито истиџао ефекат пламена при логорској ватри, нису могли да утичу нешто битније па општи утисак. Пе вање у комаду било је песигурно, неуједначено, а често и дистонирано. Позориште лутака НР Србије, с обзиром на свој републички значај, морало би да има мпого богатији репертоар, него ли што га је створило у свом двогодишњем постојању, Међутим, многи предложени комади од којих се неки играју у Сплиту ни другим местима паше земље, одбијени су у Београду као певаспитип. Махом су се ова одбнјања мотивисала неприкладним изрази. ма и рогобатним реченицама, које су попегде имале и језичне грешке, Али, го све не зпачи да се са малим корек. гурама — јер се ради само о неким изразима — не би могли неки од ових комада уврстити у репертоар луткар· ских позоришта. Сем тога, неразумљиво је да се комади који се већ изподе у пеким местима паше земље, проглатују овде у Београду за неваспитпе. Тим пре је неразумљиво, што позориште о коме је реч већ више од године дана приказује само п једино „Пепељугу“ што, дакле, нема никаквог нити каквогтаквог репертоара. Комад који је изапије померио пптање репертоара Позоришта лутака са мртве тачке, ,

у “

нистраживачач.

ПРЕДАВАЊА ПРИРЕДБЕ И ИЗЛЕТИ

У ЧАСТ 7 ЈУЛА

РОСЛАВА 7 јула у Београду за“ бележиће се ове године низом културних и уметничких манифестација. За што свечанију прославу Дана устапка у Србији нарочито се за. ложио, поред Градског Савеза — кул“ турпо-просветних друштава, Савез бо раца. У његовој организацији одржаваће се у дапима од 3 до 7 јула по рејонским Народним универзитетима — предавања са тематиком 0 значају 7 јула 308 с изградњу сопијализма. У сваком рејону у једном или два предузећа одржаће се сличпа предавања. Тог дапа у свим ре“ јопима биће оргапизовани масовни из> лети на Аналу, Сланкамен ни друга о» ближња места. За успомену на — пале борце у осам београдских предузећа Ипдустрији мотора, Југостроју, Навипу, Змају, Стаљинграду, Октобарској слободи, Џартизанки и Дирекцији во: довода-поставиће се спомен илоче _ са именима опих другова који су радили пре или за време рата у предузећу, а који су погинули у НОБ или су стре» љани као илегални радинцн. Откриће се и две спомен плакете Ђуки Динићу и Жикици Јовановићу—Шпанпу. _ У излогу књижаре „Димитрија Туцовића" биће изложен _ материјал из илегалног рада Београда за преме НОБ-е,, а у излогу локала „Душанов град“ доку. ментапије о развоју НОБ у – Србији, сређене по годинама, | Са културно уметинчким програмом биће најбогатији Други рејон, у коме ће учествовати хор и оркестар ПЦДЈА и чланови радно Београда. На Ада Хуји биће приређен кермес, на коме ће уче» ствовати и пиркуски артисти и оркестар Народне милиције, а Музички п други уметнички програм тога дана биће подељеп на летње по» зорнице у Топчидеру п Калемегдану. Поред Ансамбла'пародних игара НР Србије н Радно хора учествоваће у Топчидеру п хорови _ „Абрашевића", „Бранка _ Цветковића" п „Иве Лоле Рибара“. На калемегдапској позорни“ ци програм ће изводити | фолклорне групе „Абратевића", „Бранка Цвет“ ковића"“, „Иве Лоле Рибара", затим хо“

· рови „Братства“, „Жарка Зрењанина",

· томе захваљујући њима,

„Боке Павловића", „Стевана Бракуса", „Полета", „Градимир“ и група народ“ них итрача „Иве Лоле Рибара" са својим оркестром

Кицош — други фаворит

У недељу се, двадесет и осми пут, одржава Југословенски дерби, највећи догађај на хиподрому, главна трка у години, врхунац испитивања вредности чистокрвних грла енглеске расе. Недељни састанак на Савезном хиподрому код Цареве Ћуприје сав је у знаку Дербија. У част те велике трке и остали програм је састављен тако да Дерби-састанак добије изузетан значај у нашем коњарству. У Србији, и посебно у Београду, коњске трке имају богату традицију. Оветодине се навршава 85 година како се У Београду одржавају коњске трке. У мно-

ство се од 1865 године, када су на тадашњем тркалишту на Ташмајдану одржане прве трке, и бројно и, нарочито, по квалитету толико развило да се може мерити са земљама које су пекад далеко предњачиле. ј .

Први Српски дерби одржан је 1904 године. У Дербију су тада учествовали че“ творогоци, и то, разуме се, полукрвни; трчало се на стази од 1.500 метара, а први победник у Дербију била је Филка. Од 1908 Дерби се трчао на стази од 2.000 метара, а од 1911 године на стази од 2.400 метара, као што се и данас трчи. те године је у Дербију први лут учествовао један чистокрвни коњ енглеске расе, Керинг, који је лако победио.

После Првог светског рата, од.1921 године, трчи се Југословенски дерби. Први Југословенски Дерби добила је Мара Ресавкиња, а онда, редом, после ње уписана су у историју нашег коњарства ова грла која су постигла ту, највећу инајзначајнију победу: Сунчани Зрак, Фрушкогорац, Кулпин, Рабло, Цигарета, Силан, Мервејез, Тип Тол, Спиридион п, Бон жур, Фантаст, Грејт Хоуп, Мила, Весник, Стрела, Парашница, Нарцис, Мон Трезор, Ђурђевка, Лагуна, Ромул, Гранит, Мементо П, Кондор, Јадран Пи Рробот. Само један Дерби-победник, ФРруштогорац, најбољи у генерацији која се борила у Дербију 1923 године, дао Је, 1930 године, такође победника, Спиридона П, чији је потомак, Ромул, добио Дерби 1943 године, 5 5

У недељу ће у борби за ХХУШ Југо“ словенски дерби на стазу изаћи једана ест најбољих трогодаца — осам ждребаца и три омице. То су: ·

Аполон (јахач Ј. Павловић), Атила (Ђ. Марковић), Бисер (Ж. Божанић), Винету (ФР. Вондра), Ердељ (А, Стокић), Кицош (М. Капоста), Лагупац (П. Ђурђев), Цивит (П. Котхађ, Адрија (Б. Павловић), Дуња (Ф. Парак) и Загорка (М, личанин). . .

_ Ждрепци су оптерећени ба 58, омице са 56 вге у ђ

мама

наше коњар- о

"УМЕТНОСТ

Рад на лепшој

"и декоративно

узорака за индустрију

ТЕЉЕИ Завода за примењену уметност нису пространи, понеки ни светли, немају ни сав потребан алат и прибор, па ипак, залатањем

у њима раде остварују се нацрти, модели и узорци, који својом лепотом изненађују. Примењена уметност, која. налази свој одраз на најразличитијим предметима и стварима, а код нас готово и нема традиције, развија се Рад Завода у целини везан је за перспективу развоја наше лаке индустрије и заиако засад још увек. недовољно коришћена, Нема области коју примењена уметност не би обухватила, а што Завод има једино пет атељеа потврђује само чињеницу да је то млада уста-

и негује у овим атељеима.

натства, његова улога је велика,

нова, која ради тек две године.

У АТЕЉЕНМА ЗАВОДА ЗА ПРИМЕЊЕН

обради

уметника који

За то време у Заводу су основани атељеми за тек=

стил, дечје играчке,

спретност, окретност („дијаболо“,

Коњске трке

керамику, унутрашњу архитектуру, као и атеље за плакат и графику. Посао који се у овим атељеима обавља није могуће приказати цифром, Бројке не дају слику радних достигнућа постиг= нутих у њима. Тај рад је стваралачки, уметнички.

Много знања и инвентивности траже се од оних који раде у атељеу за дечје играчке. Тај посао, који на изглед може да иде утабаним стазама (играчке су старе колико и свет!), сасвим је другачије схваћен У атељеу Завода. У њему се израђују модели за играчке којима ће се забављати деца земље у којој се гради социјализам, и где се колективно васпитавање у јаслама, обдаништима и даље, у школама, разликује суштински од индивидуалног васпитања детета, па зато тражи и одговарајуће играчке. За нашу децу потребне су пре свега играчке за колективну игру, оне које ће децу зближавати и окупљати, а не разједињавати, У овом атељеу израђено је низ успелих модела за колективне играчке, које у деци треба да развију смисао за заједничку игру. Поред осталих то су осам модела конструктора, од којих се оригиналношћу истичу структор“ и „цигла универзал“. За разлику од осталих играчака, којима деца „граде“, ови конструктори израђени су тако да омогућују низ најнеобичнијих операција грађења и развијају дечју машту. По замисли оригиналне, а по изради прецизне јесу и многи други модели. Сем колективних играчака моделиране су и онз које утичу на развитак телесних снага детета, његову „хватач кугле“ и друге играчке), које имају за циљ да изазову само дечју радост, веселост и смех. Драгојло Јањушевић који ради на моделима нарочиту пажњу придаје и томе да свака играчка има леп, елегантан облик. Успех рада овог атељеа огледа се и у томе што ни један модел Министарство просвете преко своје стручне комисије није до сада одбило, а неке је моделе наградило. Очекује се да се по овим моделима ускоро приступи изради дечјих играчака у нашим фабрикама.

Атеље за текстил прави нацрте десена за свиленв, кретонске и платнене материје. До сада оно је израдило преко 3.500 десена, сликарски и графички решених. Неке од њих користила је и користи наша текстилна индустрија (фабрика у Марибору, две у Новом Саду, „Илинден“ у Битољу). Цртање десена за драперије тражи поред стручног знања и развијену машту и

„мали кон»

Двадесетосми

Изабрани између 19 чистокрвних трогодаца, колико их данас има на хиподрому, ових једандест грла, са нашим најбољим јахачима у седлу, водиће тешку борбу за освајање назива најбољег у својој генерацији. Сви кандидати за Дерби одрасли су и тренирани под истим условима. По досадашњим резултатима међу њима се истичу Лагунац, победник у низу трка, између осталих и у пробном Дербију — трци „Владислав Рибнижар“, његов највећи ривал Кицош, једини који је досад победио Лагунца и који је пре две недеље сигурно победио у трци „Випко Ха“, у којој су учествовали сви ждрепци-дербисти осим Лагунца и Аполона, затим Аполон и Адрија,, победник у трци „Лагуна“, у којој су учествовале омице-дербисти. Они имају највише изгледа да им име буде уписано у историју нашег коњарства, али су и сви 0о-

стали постигли у досадашњим испитива- ,

њима успехе који их чине озбиљним кандидатима за победу. Наша прогноза је: Ллагунац, Кицош, Аполон; изненађење Адрија, Винету.

ОСТАЛЕ ТРКЕ

Најбоља грла која имамо на Савезном хиподрому изаћи ће у недељу на стазу. У трци „Јадран П“, названој по Дербипобеднику из 1948 године, нашем данас несумњиво најбољем старијем чистокрвном грлу, на стази од 2.400 метара, стартоваће: Јадран По (67 кг), Си Џастис (60), Афродита 1 (56), Витез Марко (55,5), Хајнал (53) и Експлоуштмн (52,5). Иако за овако јаку гарнитуру тешко оптерећен, Јадран је фаворит. За друго место борба ће се вероватно водити између Афродите и Си Џастиса; изненађење: Експлоушни,

Најбољи петотоди и старији касачи са тркалишта стартоваће у трци „Турнишче“, Уписани су: Иван (2.600 м), Аткош Ђе (2.640), Златан (2.660), Глог (2.700), Боро (2.120), Лепши (2.740), Тројан (2.760) и Јелен 2.800), Прогноза: Јелен, Тројан, Лепши; изненађење: Глог.

У трци ,„Месенџер“ стартоваће најбољи четворогоди касачи, овогодишњи дербисти. Уписани су: Јелша (2.960), Хајтош (3,000), Ахил, Бадачоњ и Мароса (3.020), Рожица (3.060) и Анимо (3.140). Протноза; Анимо, Рожица; изненађење; Хајтош.

Чистокрвни двогоци који су имали највише успеха у досадашњим испитивањима стартују у трци „Македонија“, на ста-

АН

Југословенски дерби

зи од 1.050м, за коју су уписани: Жермен и Лахор (60 кг), Вијадукт, Жанет и Жиронда (58), Артик и Индиго (57). Прогноза: Жиронда, Лахор, Жермен, изненађење; Артик.

Девет најбољих полукрвних двогодаца стартује у трци „Вијор“, такође на стази од 1.050 м, Уписани су: Ждрал (60), Витица (59), Жарко, Лиман и Олгица (58), Журко и Осветник (57), Дреница и Фока (56). Прогноза: Ждрал, Витица, Лиман; изненађење: журко.

За трку „Самум“, за трогода и старија полукрвна грла енглеске расе, уписани су: Вук (62), Везир (60), Фењер (59), Глумица (56), Ратка (53,5) и Гаров (51). Гротноза: Глумица, Везир; изненађење: Ратка.

у ИИМИМИМММАИМИМАММИММИРМРМРМАИАРМААММАМРАМАММАРМАМИМАММИММАММАМ

Модели керамике инспирисани нашим старим, народним три

осећање за стилизацију и компоновање боја. Посебно „ богатство пружа рад ткачког одељења при атељеу за текстил у коме ради Јошко Онић,. талентован уметнин, ' Из технике ткања, која има своје законе, он ствара нај, смелије комбинације, узимајући за полазну тачку наше народне мотиве. Завод располаже великом колекцијом Онићевих узорака од којих сваки има скалу боја и. своју технику. Нажалост, иако Онић користи искључиво нашу сировину (вуну, лан, кудељу и друго) наша индустрија још не израђује материје по његовим узорцима. Пре кратког времена за његов рад заинтересова _ ло се Министарство спољне трговине. ј

Рад атељеа за керамику до сада је најмање имао | практичну примену. Иако не врши утицај на нашу. керамичку индустрију, јер је У Србији тек стварамо, он обилује великим бројем предмета. Они су махом ин. спирисани нашим старим, народним грнчарством. Око 800 модела разликује се по своме облику, боји и шарама. Уникати ових предмета (ћупова, пепељара и другог) могу се засад видети у излозима домаће радиности. Уметници који израђују ове предмете уз сваки. прилажу и опис технолошког процеса, који ће омогућити да се фабричка израде не разликује од модела.

Одељење унутрашње архитектуре, иако је засад везано потребама дана и углавном изводи нацрте за наше репрезентативне зграде и декорације, приликом разних прослава има за задатак да се бави декоративном архитектуром у ширем смислу. Поред осталог, и да израђује нацрте за типизиран намештај који „хармо« ничним компоновањем равних дрвених површина“ треба да има естетску вредност, а да практично одговара станбеним условима у којима данас живе наши трудбеници. Овим атељеом руководи архитекта Корка,

Атеље плака-трафика израђује плакате и скице за значке. Више од осталих овај је атеље развио велику делатност и нашао највећу практичну примену.

У даљој перспективи Завод за примењену уметност ће се развити у тело, које ће моћи да изврши пресудан утицај на нашу лаку индустрију. У том смислу, што ће јој сугерирати добар укус за предмете које ће она израђивати за широку потрошњу. За сада рад Завода не превазилази оквире атељеа и не налази при мену у мери у којој би се то, према постојећим потре“ бама. очекивало.

· чарством

ДАЉИ РЕЧНИ

ЕКСТРАДИЦИЈА — Издавање, предаја; издавање криваца, које се састоји у томе што власти једне државе пре ЈУ властима друге државе извесна ли ца, у циљу вођења кривичног пфступка против њих или ради извршења казне над њима.

ПЕРМАНЕНТАН — Трајан, истрајан, сталан, постојан, непрестан, непрекидан. На пример, идуће године треба да се донесе одлука да ли ће Европска економска комисија постати перманентно тело Организације Уједињених нација или ће се ликвидирати.

АЗИЛ — Сигурно склониште, уточиште, прибежиште; неповредиво место на коме протоњени налазе уточиште. Право азила, у међународном праву: право политичких кривица, војних бегунаца и слично, на уточиште у страној држави,

ФОРУМ — Трг, тржиште; фигуративно: јавно место, меродаван суд, надлежно место. „Данас није тешко заступати нову Југославију у међународним. форумима — рекао је народни посланик Влада Симић на Трећој јавној седници Одбора за иностране послове Народне скупштине ФНРЈ — јер принципијелност која карактерише политику наше Владе је таква да нашим делегатима у ОУН олакшава рад."

ПТ 221 РА ЕВАМСЈ5ОКА ООВНАМА

(отапо па Ишли ц 2апамооми 1936 дофпе)

ве; Кегег — Спти: Епте

1. е2 — 4, еп — еб; 2. а2 — 84, а7 — 45; 3. е4 — е5 (Кетезоу опјет пазауак), 67 — 25; 4. Бе1 — 13, с5: 44; 5. ра1:ад4, 598 — сб; 6. ра4 14, 67 — 55; 7. Ш1 — 83, 528 — е7; 8. О — 0, 5е7 — 2еб; 9. 014 — #23, 118 — 27; 10, Т1 — е1,10 — 0; 11. аг — 23, 526 — 68 (Робефак глапеуга копјет Кој; се за с1ј ан гагпе факнеке ртејпје.); 12. 591 — 82, а7 — а5; 13. 582 — рз, 558 — аб; 14, а3з — а4 (пабе 1 ст јргао 285 — 24 1 гант зг|аујо Копја па 625.) Баб — 64; 15. 513 — 84, Ксв — 47; 16. 143 — 55, 594 — с5 (Копј је оређ добао па суоје зјато тезго.); 17. са — са, 8с6:44; 18.

Лагунац је главни фаворит дербиа

853:84, Тет — 55 19. Паз — 4% 47:65 20, 584:р5 (Мачјаак 20. 584:е6, 15:24! т!је ФЧођаг га ђЂејока јег Р озфао а Ндцшти гађа. Ма 20. а4ђ гјед По Њ1 45:24, а па 20. с4:55 188 96), рав — па: 21. раз — 1, Тав 48; 22. Гел — 3, 45 — 44; 23, Тед а2, а4 — а3з; 24. 52 — 53, 5 25. Те — е4, ТВ — 15! . РоЛоај розје 25 рофеха сгпова; ,

7 А

А Р

А И ј # АРА

пити

Небауајие! парад Еиме-а. је робе, 26, Тат — ел, те — бб; 27, ћа — 5У Тв5 — 25! (Већ тога Ча киђ! резака ша 83 зи 12); 28. 855 — 46, ри:вУ 29. гар:ва, Врб:14; 30. Тед:а, 063 231; 31, ТЕ — е4, Теб — п5, ве: Ре“ даје, јег ртону таја пета одђгаре.

Епуе-оуа ефгафешја џ оуој рату утедпа је ргоџбауапја.

ић Одтоворни уредник Драгутин шолај Улица Драгослава Јовановића 11 од60586

лефон 20-443 Чековни рачун 10—

— Поштански фах 752 " Пи

„Борба“ — Београд, Кардељева 3 кописи се не враћају.