20. oktobar
празник 7 јул свечано је прослављен у Београду
| Е Трудбеници у част
·" народног празника
АН устанка српског народа, труд-
беници Београда дочекали су ус: у песима постигнутим у новом кратком такмичењу. Неких специјалних о-> бавеза није било. Такмичење се утлав„ном одвијало по редовним текућим по"словима, Првог јула завршено је прво полутође Четврте планске године. По радним колективима журило се, да би се задаци испунили бар неколико пре рока. Нека предузећа, која су, због разних објективних и техничких _раз= лога заостала у извршењу плана, ' ве“ анким напорима савладала су задатке,
Велики број металских, текстилних, кожарских, грађевинских и осталих предузећа, завршио је полугодишње планове пре рока, заоштрио борбу ва стално побољшање квалитета и оживео културно-просветни _ рад. Заједнички одласци у природу, на плажу и рад“ ничке економије, допринели су много међусобном зближавању, што веома ко» ристи да се рад одвија са више оду тшевљења и полета,
Акција за уређење града није се нарочито видно одразила код прелдузе“ ћа. Та је слабост уочена, и да би се грешка исправила, трудбеници — чла•
нови синдиката, примили су као нај“ важнију обавезу у седмојулском с такмичењу уређење радних просторија,
дворишта и магацина, који су били #3 равито нечисти. У овоме се нарочито истакао колектив прелузећа за израду обуће „Пролетер“. Поред трула да се плански задаци из првог полугођа ис» пуне пре рока, спроведена је витедневна акција за уређење просторија. Она је донела лепе резултате, које и убудуће треба неговати. Грађевински раднипи су као свој део акцији за уре“ ђење града, дали обавезу да ће са градилишта уклонити сав непотребни ма теријал и отпатке. Поред тога, обаве» вали су се да ће оградити даском оне новоградње на којима то досад није учињено.
Седмн јули, београдски провели су у природи, у сећању јулске дане 1941 славећи успехе постигнуте у слободној домовини,
У оквиру народног славља ошкривене су === епомен плоче
палим борцима
ОШ од раног јутра београдске у» лице, окићене заставама, биле су живе. Грађани, на дан празника народног устанка, напуштали су град. Први јутарњи возови одвезли су мноштво трудбеника на излетишта док су речни бродови били препуни оних који су желелн да у веселом расположењу, у пријатном одмору, проведу И прославе 7 јули. Купалишта су била "препуна. На Дан устанка била су изведена и
велика спортска такмичења на води. О-
трудбеници оживљавајући године и
држано је препливавање Саве, натецање спортских чамапа, пливачки сусре“
ти и скокови.
Град је остао празан, улиџе пусте. А у возовима, на бродовима, и на свим купалиштима, звучници су преносили музику и песму из дана борбе, која нас је потсећала на многе који више нису међу нама, али који и у ралу " у радости увек живе и дишу једномишљено са нама. Београд, је, као ни када до сада, прославио Давп устанка, дан борбе за слободу против завојевача, символ наше историје — вечито у' станичке против свих поробљивача и непријатеља ове мале, али по српу ве» лике, никад непокорене земље.
Увече, на Тргу Републике,. одржано је народно весеље.
•.
Фабричке сирене обја-
ЕСТИ јул. Сунце
виле су завртетак рада.
немилосрдно пржи. Ту у Раковиди, у индустриском базену, једном од бајвеђих центара радничке класе на: те земље, данас, после завршеног ра' Њ скупили су се трудбеници овог ве. ликог колектива, да открију спомен плочу онима, који нису више међу њима, а који су, ту, на том истом месту. радили ин борили се за оно што сви да: нес уживамо, а што ће и убулуће ужи“ вети поколења радничке класе,
Говори Петар Петровић, претседних рејонског одбора Савеза бораца. Гово· ри о устанку, о народу који се борио, који је разоружавао непријатеља " истим га оружјем тукао, Тако су се бо рили и радници Индустрије мотора У Раковици.
Говорп и претседник синдикалве полружнице Иптдустрије мотора, Лими.“ трије Капетановић. Ов оживљава ликове оних који нису више у овом колективу. Износи њихове револупнонарне особине и заслуге, п указује на је дан бесмртап пут коме треба вечито следитп — слоболи.
На спомен-плочп исписано је:
»У данима Народпоослободилачког рата п Народне револупије. посећп ви соко узлигнуту заставу Комуппстичке
партије. дали су свој живот за слобо“ парола
предузе.
ду п лепту будућност свога раднипп п службенипи овог ћа"
Њих 66 није ту дапас. На белој мер'
мерној плочи, златним словима. исп"-
дана _
ИРЕНЕ
— Број 294 • Година УП • Лист излази (св аке "суботе • Цена броју 3 динара •. Редакција и администрација Драгослава Јовановића 1-ТУ • Телефони: 22-210, 21-957
На дан народног празника 7 јула свечано је отворен синдикални Дом кул туре, „Браћа Стаменковић" у коме се налазе биоскопска сала, дворана за по зоришне претставе и приредбе, сала за конференције и предавања и друге просторије за рад и разоноду
сан је дуги низ — њихова имена, Она ће служити као огроман путоказ споменик ка борби н слави.
Тог нстог дана, у исто време хиљаду и две стотине радника предузећа „Стаљинград“ присуствовало је откривању спомен-плоче палим друговима, Њихов пут патње водио је кроз главњачу, затвор У Ђушиној улици, па до мрпварења н у бијања на Бањици, на Сајмишту и Ја. јинцу.
"ТИ ту, близу улаза, где пролаве хиљаде људи дневно, свакоме се зауставља поглед на златом Исписаним словима:
„У борби против фашизма за бољи и срећнији живот наших људи дали су своје животе у Ослободилачком рату и пали као жртве фашизма радници фабрике „Стаљинград“... Ред њихових
спепијално-иследни
имена. Али свако пме претставља једну језиву и трозну биографију, исписану у данима који се неће заборавити, а свако од тих, имена позива на борбу против свих насилника, свих непријатеља мира и пријатеља рата,
Тег истог дана, у исто време, откривене су п спомен-плоче У „Октобарској слободи“, „Партизанки", – „Водоводу“, „Змају“ н Навипу.
Отварање првог синдикалног Дома Културе „Браће
„Стаменковић“
ПОШТВО трудбеника са бурме дочекало је са радошћу от
Кара“
варање синдикалног Дома култу. ре „Браће Стаменковић“. Овај нови, монументални центар културпо-уметни-
чког и културно-просветног живота
Другог рејона. Месно синдикално веће,
предвидело је башу крају где има највећи број предузећа, где је густо рад“ ничко насеље, а где је досад једва до ппрао културни замах послератног Београда. Иако је Дом био ван пзана, олбср при Месном већу успео је да до; врти његову градњу за непупе две го: дине. А успео је захваљујући · вољном _ раду Другог рејона и гала са територије Београда, које су дале 43.600 добровољних часова, као и замашној помоћи Извртног одбора
синдикалвих _ бр"
· Народног одбора при“ набављању мате-
ријала. У дому се налази биоскопска позоришне _ претставе 8
сала
дворана за приредбе са бином која, због мале ду-
бине н висине, не омогућава претста-
ве са више промена лекора, сала за конференције # рна сала, шах са»
за извођаче. предавања, фискулту ла. сала за клуб Народне технике бро:
дарапа, неколико просторија за одржа-
вање кружока, читаовипа " баблпоте“ ка п вите одељења за културно-уметпичко друштво „Браћа Стаменковић“ а спортско прутштво Београд".
Отварањем новог Лома културе, Ше стог овог месеџа упече пије само уле"
тан пат град, већ п обележен нароа
пи празпик устанка у Србијп.
„југ ли ја астичће нат радње,. тј 5 От ка оеирон мм:
информација на.
добро. |
фронтовских | бригада.
гардеробе.
99
У селу где фабрика сама својим радом агитује за уписивање зајма 5
ржава тражи од
нас, народа... Тражи на ; за нас, народ... |
АГАНО, уз шкрипцу, крећу се прашњавим путем кола натоварена сноповима тек пожњевеног
жита. Волови лагано, тромо, тегле плод рада и зноја сељака. Крај кола, с једне стране, корача жена са навученом повезачом, испод које се виде наборанл и од сунчане јаре зажарени образи. Преко рамена носи виле и час по час навлачи повезачу све више на лице. С друге стране кола, бодрије, живље, корача сељак. Бос, раскопчане кошуље, некако ведар, као да пркоси сунцу које никако да смањи своју жестину, иако је већ близу шест сати. Корача крај кола и с времена на време бичем додирне леђа волова,
__ — Скоро ћемо, добацује жени која је већ посустала. ј
— Скоро, оглашава се она не дижући главе. |
Са главног друма села Железника кола се упућују једним сокачетом између тараба, После неколико тренутака заокрећу лево иза шљивика и губе се из вида.
Друмом наилазе нова и нова кола. Сељаци Железника враћају се са њива.
Сунце још није зашло, почело је да јењава. Из воћњака и башта селом се просула свежина. Сунчани зраци титрају на огромном стакленом крову велике сале гиганта фабрике „Иво Лола Рибар". Из фабрике допиру звуци рада. Селом се крећу кола, сељаци, жене са'судовима пуним воде. Некако је све живнуло запахнуто свежином. Спуштало се вече, Са свих страна разлегала се песма са радиа. Неколико звучника постављених на разним крајевима села, преносили су речи и мелодије, На великом игралишту радничка и сеоска омладина играла је футбал,; Горе, на брду, у радничким становима, почињу да се пале светлости,
ПОЛНТИЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НАРЕ
ДНОГ ФРОНТА
ПРОШИРИТИ И УСТАЛИТИ КАО СТАЛАН МЕТОД политичког РАДА
У организацијама Народног Фронта
Београда, као и у другим масовним организацијама, значајну улогу у подизању политичка свести трудбеника иу њиховој политичкој мобилизацији за извршавање разних задатака наше сонесумњизо _ије. У органи-
зовању _ политичких разним _ састанцима: у организацијама Народног фронта, синдикалним подру-
жницама, организацијама Народне омла- ;
дине и тако даље, учињен је знатан корак унапред, нарочито у погледу благовременог обавештавања људи и у 0о6+ јашњавању актуелних политичких дога+ ђаја. Преко политичких информација постиже се и то да наши радни људи брже реагују на разне догађаје и у
односу на њих заузимају одређен став. На тај начин им се омогућује да буду стално у току актуелних догађаја и ра-
зних искрслих проблема. •
У организацијама Народног Београда У другој половини прошле тодине, политичке информације уведене су као сталан систем агитационо-политичког рада Фронта. У том периоду информације су се нарочито интензивно одвијала на састанцима фронтовских група, и на тај начин рад на политичком уздизању чланова (Фронта добио је најширу базу, јер је кроз групе могуће обухватити највећи број чланова Фронта. И не само то. Увођењем и одржавањем политичких информација знатно се напредовало у отклањању кампањског
карактера у политичком раду Народног ,
фронта, који се до тада у знатној мери
испољавао у Београду, па је омогућено
да се тај рад одвија стално и систематски. У току ове године политичке информације, као форма агитационо-политичког рада, веома су мало коришћене у фронтовским организацијама Београда. У већини рејона оне су скоро замрле, Овакво стање било је условљено низом крупних политичких задатака, које је Народни фронт имао У овој години, за чије су се извршење _ организовале и спроводила обимне политичке припреме, као што су: избори за органе Народног фронта, избори за Народну скупштину,
избори за народне одборе. Агитационо-._,
политички рад у вези са овим задаци“
„објашњавани. фронтовском
тичких · фронтовским групама, него. и на састан-
фронта ·
ма одвијао се кроз конференције, митинге, зборове, састанке група и тако даље, то јест, кроз све форме агитационо-политичког рада, осим политичких информација У атитационо-политичким припремама за изороре претресан је кроз __ наведене „форме. атитације. мање
или више један одређен скуп питања из
спољне и. унутрашње политичке и, привредна проблематике, повезаних са задатком који се спроводио. На овај начин; многи догађаји, нарочито из међународне политичке ситуације, који нису били у некој ближој вези са текућим задатком, нису били У довојвној мери чланству. Збот тога се сада пред организације Народног фронта Београда поставља као
»неодложан задатак поновно оживљава-
ње и систематско организовање полиинформација ми то.не само у Народног
руководећих _ органа
цима фронта. "На последњем састанку Пленума Градског' одбора Фронта, где су претресани проблеми политичког рада у Народном фронту, подвучена је велика улога и значај политичких информација као веома погодне форме за обухватање политичким радом највећег броја људи и њихово укључивање у активни политички живот у основним фронтовским организацијама. На Пленуму је наглашено да политичке информације треба проширити и усталити као стални метод политичког рада Народног фронта,
У вези са досадашњим искуствима У
у одржавању политичких информација треба указати на неке недостатке, које би;у даљем раду требало отклонити. Било је доста случајева да су политичке информације припремљене на брзину, нарочито на фронтовским групама, да се за реферисање нису умели одабрати крупнији и важнији актуелни догађаји
4
и проблеми, већ се реферисало редом о свему, да су референти слабо излагали
и тако даље. На појединим групама политичке информације су се састојале У читању чланака из дневне штампе и чак само у читању наслова појединих чланака. Један од главних недостатака у организовању политичких информација био је,и тај, што су се кроз њих претресали углавном спољнополитички
догађаји и проблеми, док су наша унутрашња политичка и привредна питања, нарочито из локалних оквира, много мања била садржина политичких информација. да би политичке информације одговорила својој намени, потребно је, поред отклањања разних недостатака, актив-
није радити на окупљању и ангажовању |
политички уздигнутијих активиста ради повременог њиховог иступања као референата за политичке "информације на фронтовским групама. Поред тога, одбори основних организација, а нарочито њихови активи за агитационо-политички рад треба да систематски раде на уздизању нових агитатора и њиховом оспособљавању за одржавање политичких информација. Рејонске комисије за атитацију и штампу треба да приступе темељном проучавању питања систематског одржавања и побољшања садржине и квалитета политичких информација. У томв правцу оне треба да основним организацијама, развијајући и потстичући њихову пуну иницијативу у раду, пружа потребну помоћ. На крају, треба напоменути да политичке информације немају само за циљ да се грађани на време, и правилно обавесте о догађајима код нав и у свету. Дискусија која се одвија на разним састанцима Фронта тде са одржавају политичке информације омогућује руководећим органима Фронта (одборима основних организација, рејонским одборима, Градском одбору и тако даље) да остваре увид над евим. оним питањима која интересују фронтовекб чланство, затим како се та питања објашњавају, какав се став по њима заузима и тако даље, како би у том правцу могли оријентисати своју даљу активност у политичком руково-
ђењу.
4 | "ОМЛАДИНСКЕ: БРИГАДЕ ИЗ БЕОГРАДА
дам АВД инат аини 7,
НА РАДОВИМА У СЕВОЈНУ
(Читајте репортажу
на другој страни)
,
Друмом из Београда сваклах пола сата долази аутобус. Железник је везан за Београд. До јуче село, као и свако друго у околини Београда, данас је Железник село-град, индустриско предграђе, у коме живе заједно сељаци и радници, у коме сваки дан има све мање сељака, а све више радника. То је село у коме постоји биоскоп, дом културе, нове модерне дечје јасле, модернл станови са купатилима, у коме, покрета-, но од хиљаду руку радника, куца срце првенца наше тешке индустрије — фабрике тешких алатних машина „Иво Лола Рибар".
=
ОК није израсла фабрика, пред очима сељака Железника,
све је било друкчије, Сељаца су настављали свој стари посао, продавали млеко у Београду. Сами су обрађЂивали своју земљу, једни живели лоше, а други гомилали новац, Тада, израсла је фабрика. Радници су се измешалл са сељацима. И почело је да се говори о потреби оснивања сељачке радне задруге. Тешко је ишло, Почетком 1949 основана је задруга „Прва петолетка". Била је мала, свега тридесет домаћинстава; сиромашта, с свега сто хектара, десетак крава, толико возила, неколико пари коња, мало живине, стотину свиња. Но главно, поче ло се, . · Радници из фабрике помагали су како су могли. Држали предавања, политичке информације, одлазили на њиве да помогну. Ни данас ова задруга није богата. Али њени чланови живе данас далеко боље него. раније. За сваки дан рада добију добру награду, сто двадесет длнара у новцу, бонова у вредности од двадесет пет динара, око три килограма жита и око три и по килограма
кукуруза. П ОСЛЕДЊИХ дана у Железнику; и у задрузи, и у селу, и у фабрици, и радничком насељу, свуда гдегод се сакупи груплца људи, говори се о народном зајму. Радници свуда говоре као агитатори. Фабрика пред очима сељака, фабрика у коју је ушло и најмање дете Железника да види огромне машине, та фабрика сама собом популарише све мере које спроводи наша Влада.
— Видиш, наша фабрлка, говори један радник, ради пуном паром. Даје ти она велике користи. Новим народним зајмом омогућиће се подизање још оваквих фабрика. А колико то нама значи, не треба ни говоритл..
Становници радног насеља већ су држали конференције, Дискутовали су о зајму. И богати и сиромашни. „Суша је, тешко је, порезе су велике",—говоре богати сељаци. Неће да говоре директно о зајму. „Јест, велика је суша, говори један сељак. Све се спржило. Да хоће мало кише. Шта ћемо. Алл, ето, ја ћу од своје сиротиње дати колико могу. Треба да се помогне држава и нама ће боље да буде. Вратиће нам се више него што смо дали". „Јест, јест, даћемо колико можемо", говоре и они богатији, не желећи да их постиди неко ко има мање од њих. „Коллко можемо..."
— Уписао сам прошли пут две и по хиљаде, — каже Миливоје Лукић. И овог пута ћу. Он има мало земље; инвалид је и ради као шеф ресторана. Земљу обрађују мајка и жена. Мајка неће у задругу, има мене једног, а стара је. Али најесен одох и ја у задругу. Објаснићу мајци да ће и њој блти боље. Сад ћемо уписати зајам да помогнемо држави да се заврше започете фабрике, да се зидају нове. Наше село има осветљење, а сад се зидају многе хидроцентрале, а зидаће се и нове, па ће још многа и многа села добити осветљење. Па школе... Ево, ми сада имамо и школу. Ја нисам могао да учим више од основне, али моју ћерку ћу да дам Нека учи дете. Даћемо зајам, јер ми сами мо рамо да се помогнемо, јер сами градимо све сопственим снагама. Боље да сакупимо новац међу нама. него да тражимо зајам од других зе
маља. .
К РАЈ задружне штале један сељак барата нешто око коња. ТО. је Илија Првуловић, члан сељачке радне задруге, бригадир сточарска бригаде. Он је ушао у задруту про“ тив воље свог оца, Поделио сев њим, узео свој део и уписао се. " · — Хтео сам боље да живим, прича Илија Првуловић. — А знао сам да ћу то моћи само у задрузи. И живим данас, да знате, боље него мој отац. Питате за нарр, зајам Шта да вам кажем7 Држава тражи новац, значи да јој треба. Тражи од нас, народа, и тражи за нас, за народ. Нама ће тај новац да се врати, за нас ће држава тим новцем са градити нове фабрике, школе, путеве, Знате, код нас у задрузи је доста тешко, Сами обрађујемо земљу, а кад добијемо трактор, то ће тек да буде посао. Добићемо га сигурно, и ми и друге задруге. Зајам ће помоћи да се направе нови трактори и нове пољопривредне ма-
шине... .
(СВУДА сељаци Железника причају о зајму. Пред очима им је њихова фабрика Знају да ће стотине таквих и сличних прорадитл по читавој земљи, да ће се новцем који се сакупи отворити нове шко= ле, домови културе, да ће радни ч0век наше земље већ сутра боље и срећније живетл, ПНЕ
Ј. ТЕРЗИН _
+ 4 у
ту