20. oktobar

| пеогтапене слане |

25 а. МА

С – = а +" Е! "МЕ ининивиивниннимеинитиииемимиинииини ин иитин Е па | | ње 1 б |

Изградњом Београда страћаре се замењују великим новим зградама, На слици; Цетињска улица

Резулшаши испита

"арелосши у гимназијама

озбиљној и радној атмосфери о-

бављени су јуна месеца мату-

рални испити у свих осамнаест београдских гимназија, Свечани изглед пружале су украшене просторије у којима су пред комисијама матуранти износили знања стечена У току године. Одговори кандидати одразили су залагање. стручност и идејну уздигнутост наставника као и лично залагање њих самих. С незнатним изузецима ученици су имали могућност да самостално износе своје мисли и покажу знање које су стекли не само у току године већ и за сво време што су га провели у гимназиским клупама.

На испит зрелости укупно је изишло 1.170 ученика београдских гимназија. Сем језика, домаћег, руског и једног страног, они су полагали математику, физику, хемију и историју. Географија се ове године није полагала као матурални пред“ мет. Теме писмених задатака из српског, поред осталих, биле су ове: „Борећи се за своја права и срећан живот наш народ се бори за вечне (!) истине и права трудбеника целог света", „Народ који се бори за праведну ствар непобедив је", „Највиша одлика младости јесте стваралачки рад" и друте.

На усменим испитима комисије су савесно пратиле одговоре кандидата. Коначне оцене ученика сводио је испитни одбор у свакој школи. Сто по сто положили су испит матуранти Пете мешовите гимназије. Одличан утисак у целини оставио је испит у Седмој женској гимназији. У овој гимназији од 109 де 50 ученица било је ослобођено полагања усмених испита. У Четвртој женској гимназији, наро"чито у групи коју је испитивала професор Добрила Симић ученице су се истакле. добрим познавањем историје. Најбољи успех у српском језику постигле су ученице Прве женске гимназије. Из њихових одговора, а што није случај у свим тимназијама, видело се да су упознате са књижевним делима наше

и стране литературе. На питања су одговарале јасно и логично, течним језиком. У Другој мушкој гимназији матуранти су испољили добро познавање градива из математике. Неки кандидати су још на месту решавали један па и два задатка. Цртеже на табли изводили су брзо, тачно и чисто. Физика је на испи“ тима дата експериментално у свим гимназијама. Ученици су се служили апаратима, цртежима; формула-' ма и математски доказивали поједина питања, У овом се предмету више од свих осталих осетило конкретизовање наставе, Исто тако је отишшта појава да се настави хемије пришло с друге стране, да је она актуелизирана. Тако су многа питања на испиту била везивана за напредак наше хемиске индустрије, за примењену хемију. Из овог предмета најбоље одговоре су дали ученици Четврте мушке гимназије, као и Друге и Треће мушке гимназије. Познавање руског језика у свим гимназијама било је на завидној висини. Добрим знањем руског језика истакли су се ученици Прве, Четврте, Седме женске и Џете мешовите гимназије у Београду и Друге мешовите гимназије у Земуну. Ученици свих школа показали су просечно најнепотпуније знање из' запад них, енглеског и француског језика. Ова појава је у вези са доса-

да запостављеним местом на коме .

су ови предмети стајали у скали наставних предмета,

Од укупног броја кандидата (1.170) испита је ослобођено на крају школске године 340, положило је матуру с успехом 599 (у процентима 800/0), Тридесет и седам ученика осмих разреда пало је на годину дана. Обзиром на пооштрен критеријум, којим су се наставници руководили следећи одлуке Трећег пленума ЦК КПЈ успеси вишег течајног испита могу се сматрати бољим и већим од оних који су у београдским гимназијама истицани прошлих година.

Ових дана почеће по сценарију Љубише Мапојловића снимање уметничког "филма „Било је то у једној малој земљи". чеидм режира Жорж Скригин у производњи „Звезда филма". Основни мотив радње овога филма је стрељање родољуба у Крагујсвцу 194: године, при чему су дати многи ликови наших радних људи и поштених интелектуалаца у доба окупације Главне улоге овога филма погерене су Миливоју Живановићу, Марији Црносори, Олги СКонипин “за Рини и Берту Сотлеру. Док ће ентеријери филма били снимљени · у атељеима „Звезда филма" екстеријери ће се сплимати у „околини Крагујевца.

по сценарију словеначког књи+-

жевника Франце Бевка Предузеће „Триглав-филм" произвешће нови уметнички филм „Трст'. режији овога филма већ је поверена Франце Штиглицу. Филм „Трст"' има као 'тематику отпор Словенаца и Италијана фашизму и борбу бродоградилишних радника са немач+ ним окупатором. Главне улоте У овом филму додељене су уметницима Лојзу Потокару, Стани Север и Мири Бедеик,

Предузеће „Босна-филм" отпочело је ове године снимање двају уметничких филмова „Мајор Баук» и „Рудари", Снимање свих филмова је у току, тако да се још крајем године може очекивати да филм „Мајор Баук» буде потпуно завршен. Као што је познато сценарио за филм „Мајор Баук" написао је Бранко 'опић а режира та Никола Поповић. Уметнички филм „Рудари" има за тематику живот рудара у Босни. Снимање филма је у току. Сада се раде екстеријери у руднику „Крека". Сце-

Фимлмеке фесим

нарио за филм „Рулари" написао је Мехмед Селимовић а режија филма поверена је Људевиту Црнобори. .

Предузеће за производњу филмова „Јадран-филм" из Загреба завршило је снимање документарног филма „Задруге“ који третира питање социјалистичке рекопструкције села у НР Хрватској, као што је и филм „Људи из задруге" обрадио рад и нарастање једне радне задруге у НР Србији. Сценарио за филм „Задруга“ написао је и филм режирао Обрад Глу:ичевић. Борбу рудара Рашког базена за испуњење задатака Петогодишњег плана обрађује документарни филм „Јадран-филм" „Догађаји у Раши" чије се снимање већ приводи крају. Највећи део овога филма посвећен. је бригади Антона Бичића широм чаше земље познатог борца за већу продуктивност, Као што је позна- | то оригада Антона Бичића састав љена је од радника разних националности: Италијана, Словенаца, Хрвата, зетим повратника из Аустралије, Америке и Француске.

ж #

По сценарију Сиде Марјанобић предузеће „Босна-филм" из Сарајева счима филм „Снага велике реке". Овај филм приказаће подизање објеката нашег Првог пе"тотодишњег плана: хидроцентрала на Неретви и Рами. Филм режира "Светомир Јањић а сниматељ је Едуард Богданић. За овај документарни филм компоноваће музику Борислав Џапандопуло. Катарина Ручдо написала је сценарио за документарни филм „Плодови задружног рада", Дирекција предузећа „Восна-филм" поверила је режију овот филма Живку Ристићу. Вести из културног живота

а Пословница“ за _ културноуметничке приредбе Извршног одбора Народног одбора Београда приређује у повоотвореном – Синдикалном дому на Карабурми вече народне му. зике, као н вече у Омладинском дому' у Жаркову. Сутра, у недељу, програм народне музике биће изведен за труд“ бенике сељачке радне задруге „Будућност" на Бежанији (Земун).

У извођењима учествују народни ор“ кестар Радио Бвограда и радно певачи станице 1 н 2. Поред осталих певађе Радмила Димић, Будимка _ Јовановић, Вукашни Јефтић, Александар Дејановић н други,

... Културно“уметничка група студената југословенског порекла са Пнитсбуршког универзитета, која пре изве-

сног времена борави у нашој земљи, паступиће ни пред београдском публиком. Предвиђа се да око 20 о. м. госта изведу концерт на Летњој позорници у Топчидеру н Калемегдану. У оквиру свог гостовања они ће приказати на“ ше народне песме и игре, народне пе сме и игре Америке, Мексика и пеких

европских народа. | • ..

Балет Сарајевске опере извешће па Летњој позоринци у Топчидеру на дап 16 и 20 о. м. репризу новог балета „Жетва хрватског композитора Борп» са Папапдопола. То је наш први балет написан после ослобођења за који су се занптересовали наши филмски рад“

Претставе Сарајевске опере и балета

изазвале велико интересовање .

Д свог формирања пре четири

године, ово је прво гостовање

Сарајевске опере и балета, из"ван НР Босне и Херцеговине. У Београду Сарајевска опера прика"зује од домаћих дела „Еро со оног света" од Готовца, „Коштану" _ од Коњовића и балет „Жетву“ од Бориса Папандопола; од страних, Ф"перу „Риголето" од Вердија, и „Фи"гарову женидбу" од Моцарта.

Од целог овог репертоара највеће интересовање _ код београдске публике изазвало је прво извођење новокомпонованог балета „жетва“ "од Бориса Џапандопола, у _корео_графији Нине Кирсанове, СО овим балетом је и отпочело гостовање Сарајевске опере и балета, 12 овог "месеца, на летњој позорници У Топ“ " чидеру, а извешће се још 16 и 20. "Њиме ће се завршити гостовање "младог уметничког ансамбла из Са-

рајева. ___Сарајевска опера и балет дошли су у Београд у свом пуном саставу "од 212 чланова, под руководством "управника _ позоришта Салка Назечића, аи епт ИСПРАВКА

___у броју „20 октобра“ од 1 јула ове го· дине, на првој страни, у извештају · са | састанка пленума Градског одбора На| родног фронта Београда, изнето је као | рђав пример спречавање критике у ортанизацијама Фронта — да је претседник Десете основне организације На__ родног фронта Петог рејона на неку ЕТ: члана Фронта овоме одгово-

_рио да нема права да критикује _ јер мало излази на цобровољне. радове Накнадном провером утвођено је да се поменути случај није догодио уопште у поменутој основној организацији, ни"ти да се односи на њеног претседмика,

тј

Одговорни уредник Драгутин Шолајић,

Улица Драгослава Јовановића 1-јУ • Те-

лефон 20-443 • Чековни рачун 103—9060386

~ Поштански фах 752 •" Штампарија

„Борба“ =— Београд, Кардељева 31. Ру“ кописи се не враћају,

нипи. Приликом извођења 16 јула „Же• тва" ће битни синмљена за филм.

Почетком идућег месеца у издању „Просвете“ изаћи ће из штампе прва књита интегралног издања 1001 ноћи. Свих осам томова овог издања богато ће бити илустровани и садржаће све источњачке бајке које у арапском ори“ тиналу стоје под овим насловом, С Ру“ ског на наш језик књиге је превео М. Видојковић,

Ово је прво издање 1001 ноћи које код нас излази у целини. До сада су само издаване збирке бајки намењене депи,

МАЛИ РЕЧНИХ

КОМИНИКЕ — Службена објава, званично саопштење, званични извештај. Ова реч са често употребљава у машлој штампи. Уместо да се каже „Саопштење 'Танјуга, Агенције Франс-прес и тако даље» — употребљава се и реч „коминике", ЛАНСИРАТИ — Хитнути, бацити, бацати; добацити питање, слутњу, сумњу, предлог; увести, уводити у свет, у друштво, у моду; дати, давати маха чему; вешто, али не званично пустити у јавност неки глас, вест, саоиштење, предлог. На пример, сада у ери информбироовских измишљотина често се, против наше земље, лансирају разне лажи.

ДЕЗАВУИСАТИ — Порицати, непризнавати, оспоравати, нешто порећи, не признати своју везу са неком особом или радњом. Дезавуисати неку личност значи износити такве ствари које онемогућавају њен опстанак, које шкоде њеном добром гласу.

РЕФЕРЕНДУМ — „Оно о чему треба да се извести", право народа да гласањем одлучи о неком новом закону; у“ зети нешто ад референдум, узети нешто на проучавање, да би се после о томе поднео извештај надлежној власти.

Једна сцена из балета „Жетва"

· Коњске токе

ОСЛЕ две педеље, од Југословенског дербија олет велики догађај ма Савезном хиподрому; овог пута, Југословенски касачки дерби, Тај догађај стоји у средишту пажње љубитеља коњских трка. : Касачке трке, истина, немају у Београду традицију богату и дугу као галопске, Уствари, тек од ослобођења посвећује се код нас више пажње касачима. Пре тога, имали смо у целој земљи само један велики центар одожјивања касачких грла, Словенију, управо — Љутомерски срез. Али, за свега тричетири године касачи су успели да привуку. на себе пажњу, и Београд је постао једно од значајних средњоевропсКких средишта за касачке трке. Због тога се и Југословенски касачки дерби, који се раније одржавао у разним местима Словеније, већ неколико година одржава у Београду,

Овогодишњи дерби по просечној снази учесника није раван прошлогодишњем, кад су се за назив дерби-победника борили Ељин, Боро, Алкар, Видојка, Лепши, Глог и други, Али, у њему трчи један од наших најбољих касача,

Анимо, који је већ досад постигао изванредне резултате и, без нарочитог залагања, лако прелазио хиљаду метара за 68 секунди. Поред њега, у Југословенском касачком дербију, на стази од 3.360 метара, у недељу стартују: Рожи“· ца, Бадачоњ, Јелша, Хајтош, Доријан и 'Ахил. Прогнозу вије тешко дати; готово потпуно сигурно, Анимо ће победити, а Рожица треба лако да буде друга За треће место водиће се, међутим, узбудљива борба, у којој су шансе конкурената прилично изједначене, премда Бадачоњ, по нашем мишљењу, има нешто

. више изгледа него остали,

Остале тачке програма недељног састанка на Савезном хиподрому код Цареве Ћуприје састављене су тако да, У неку руку, дају ,„ касачки" карактер целом састанку; од укупно седам трка пет је касачких. Од њих је најзанимљивија последња, Кандикап, за који су уписана наша најбоља старија грла. Јелен (2.120), Тројани гЛпши (2.600), Боро и Златан (2.660), Аткош Ве (2.540) и Иван (2.500). Водиће се, још једном ове године, велика борба између ових грла. Прогноза: Јелем, Тројан; изненађење; Златан (који је у недељу одлично ка-

за,

" Добра Воља и Китица (56),

Југословенсни насачни дерби

сао). У трци „Поновиће“ изаћи ће, први пут ове године, на стазу двогоди касачи: Ескетл (1.260), Наци, Лепушка и Луцијан (1.300). У Утешној трци за трогоде и старије касаче стартоваће: Абојка, Лаба, Липојка (1.760), __ ФИђУуРр (1.800), Данче и Фелхе (1.840), Велебит, Вилчек и Невел (1,860). Прогноза: Вилчек, Велебит; изненађење: Абојка, За касачку трку ,„Фиат" уписани су следећи касачи: Алиса, Ласо, Нарцис и Зоркан (2.060), Гондле (2100. Глина (2.140), Велка (2.180) и Ано (2.220). · Прогноза: Тоидо, Ано; изненађење, Алиса.

Трче се и две галопске трке, обе двогодачке, За трку .Керинг", за полукрв-

не двогоце, на стази од, 1.200 'м, уписа-

· ни су: Ждрал и Осветник (60 кг). Лиман

(59), Витица (58), Журко (56) и Дрежница (54), Прогноза: Лиман Осветник; изненађење: Журко, У трџи „Анала", за чистокрвна двогода грла енглеске расе, стартоваће: Амазан, Демон П,- Жив-ми: био П, Наш Соко, Ћефан (58) Грузија, Прогноза. Демон П, Ћефан; изненађење; Китица.

~. " Ра аи > ЦЕ Кроз наше изложбе

бук и преписка коју је водио

десне стране, одмах на улазу С Изложбе Вукове преписке У

Доситејевом лицеју, посетилац се сусреће с познатим портретом Вука Караџића који је израдио Димитрије Аврамовић. С мирним Уверењем и џомало иропично тледају с платнајВукове очи, а цео његов лик и израз одају човека који се не приклања пред тешкоћама. Проседа коса вири испод црвеног феса на Вуковој глави и нехотице поглед на суседном зиду тражи Ву“ кову слику из младих дана, када је пркосно и изазовно заподенуо борбу са званичницима своје земље. Ова два, од укупно четири портрета који се налазе на Изложби, блиско припремају да се приђе витринама и разгледа многобројна преписка коју је Вук. за собом оставио.

У витрине није могла да се сабере целокупна Вукова преписка, јер је она врло обимна, богата и разноврена. Али и кроз оно што је на томе месту приказано да се сагле“ дати део драматичне борбе коју је Вук целог свог живота водио, Она се одражава у измени писама са пријатељима и сарадницима, С књижевницима оног времена.

: : %

„„Оће ли, могу ли људи допусти“ ти да један има све, и власт и господство и част и славу, а други нико да нема ништа питао је Вук кнеза Милоша у чувеном писму које му је упутио тридесетих година прошлог века. А ко то на силу притисне и присвоји, он мора једнако у страу живјети, јер сила довека не може трајати, а што се год на силу држи и узме, то свако има право на силу и преузети". Концепт овог писма налази се изложен, преписи његови такође, они преписи који су тајом растурани у народ...

Целокупно животно дело Вука Стефановића Караџића стоји уз ово писмо — смело, без страха, гордо упућено свемоћном владару ондашње Србије. Оно на себе свраћа пажњу свакога ко прође изложбеним просторијама јер сажето говори о Вуковој непомирљивости, његовом осећању правичности.

Његов „Ријечник" штампан тамо у бечком Јерменском манастиру и данас је богато врело за све људе од пера, а био је забрањиван. Народне песме које је сабрао и издао, била су забрањиване, Те исте песме, које су изазвале дивљење целог света и људи као што је био Гете. Припремни радови који су претходили овим штампаним делима леже данас пред очима посетилаца и сећају их борбе коју је Вук водио и извојевао.

Али, упркос неразумевања званичне Србије, Вук је својим збиркама као и својим личним ставом изван границе своје земље „развијао љубав према њој и њеним људима. Њега и његов рад ценили су многи страни научници, Грим, Фридрих Аделунг, Џон Бауринг, и други о чему сведоче изложена њихова писма упућена Вуку. Вуков рад туђ стран и, по схватањима во“ дећих личности у“земљи, непријатељски био је зато цењен у иностранству. |

Насупрот потсмешљиво писаном пасошу, који је Вуку издао Сима Паштрмац, на растојању од два корака, у другој витрини, гледалац наилази на преписку, дипломе и признања Која су му одавале многобројне високе научне установе; Харковски универзитет, Бечка академија наука, Руска академија наука, Гетинско учено друштво, Руско географско друштво... Жалосно али истинито, морао је подршку да налази у признању које је стицао ван своје отаџбине.

Окружен сумњивим људима, протувама и удворицама, који су у Србију полетели „на звек књежевих дуката" кнез Милош је био далеко од правилних погледа на просвету и културу. За то је Вукова реформа у Србији тешко продирала. Па ни тих, вероватно својих најтежих дана када се свако ко је имао власти и титула бацао на њега блатом,

Вук Караџић

Вук није падао духом и није сустајао. Једно његово писмо из тог времена, упућено Стерији, садржи поред животне мудрости и призвук туге, Али не и клонућа: „Прави родољубац не треба да љуби своје отечество као свиња поток, где на“ лази жира и воде — писао је он; него ваља да га љуби макар он како био од њега удаљен и макар му оно зло желело и чинило". « . з 8»

Мако скромна, (Изложба – преписке осветлила је Вуков лик, лик културног радника који је цео живот провео „без заната, без ноге, без капитала" и који је у неравној борби с незнањем извршио демократизацију нашег књижевног језика. И као што на свој начин говоре Вукови портрети, својим језиком дочаравају његов борбени живот и пожутеле хартије с избледелим мастилом, исписане Вуковом руком.

Једна је у њима ипак заједничко; дух доследности и непомирљивости којим је целокупно Вуково живот“ но дело било прожето.

Мипсомбета тека обфтапа

ТЕВАМО_ МА МЕРЈМАВОРМОМ ТОВМЕЈ Џ МАН ПЕГ РГАТТ

ве: РИК (АгвепНпа) — Сглп!: РЕе (Јинозам а)

1. 42—а4, 528—16; 2. с2—24 ет—еб; 3. 51 —е3, 118—р4; 4. е2—е3, 0—0; 5. 1,11—93, 4145; 6. 521—13, 558—47; 7. 0—0 ст—се6; 8, ра1—е2, Тт!в—еб; 9. а2—а3, 164:23; 10. ре2:с3, 45:24; 1. 1,83:24, 5т—р6; 12. ђг—ђ4 (бргебауа да спм обдођо 1Егц за с6—65.) 1,28—р7; 13. Те1—ђ2, Таз—с8; 14. [с3—а3, рдав—е7; 15. е4д—абг с (Воје је Био 15. тЕ—а1. Татепа па аб де џ Ког!5| сглова.), Г,97:а6; 16. ра3:а6, 516—е4; 17. раб—а3 (Ве1 тје зтео фи61 резака па а7.), 17—#5; 18. ти—а1 'Тедв—а8; 19. Тај—е1, Р6—р65!; 20. ра3—р3, 524—а6:; 21, 515—е1, 546—е4; 22. 5е1—а3, ат—а5; 23. а3—а4, 587—р6; 24. 84:95, 25—а4!; 25. ррз—аа свљо (Тпот 8гајевтјот Рје зе гебјо ађон _ ребака па 66, зфуоло је чођодпов резака па а, а мг 0 је ргоЏутшки Томас 1 дајје зајуогеп.); 26, Гбг—е3, 556—45; 27. 543—е5, тав—#8) (РоМо је Ро гао ргобутшка па једпот Кг|ја, стлћ па АЗгивот Кгџ ргеја2 ц аксје ји.); 28. раг—е2 15—14; 29. ез—е4.

Ројо%ај рогје 29 рофета Бејова:

29. ... 14—13! (Робећак парада па Бем гокадп! ротогај.); 30. 2:13, 545—14; 31. регн, рет—в5 +; 32. Ке1—ћ1, 0р25—ћ5; 33. та1—а3 (веп је рџпидеп да Жлуџје Куашећ, Ргеф!о је 33. ... 2р55:43+ ; 34. КА—Е1, тЕВ—16 а), 574:83; 34. рЕ:а3 'ЕВ:3; 85. раз—ег2, рбб—13; 36. 55:26 (Робо ти је ројобај) меб !тниђЏ еп, реп рокимбзаџа Фа #гћуот 1оуса доде до парада па сгпо КгаТјемо Ккгт]о. Рј'гтс бе хајо тоган аАорђго да раз да ти рођеда пе Њ; и рочедпјет Кгегшика _ ЈатпаКја 125 гики., – ТЕЗ:С3; 37. тећ:е3, рћ3:са; 38. рег—и4 Пез—е1+: 39 Кт—в2, 5е4—е3+1; 40. #2:23, Тев—с2+. веп ргедаје .

пе

КАСО СЕ КАЖЕ

““

ЈУНИ, ЈУЛИ или ЈУН, ЈУЛФ

јр се греши у говору и у писању имена, месеци, И данас још има и најбоље уређених листова и часописа који се не могу опростити грешака Чак сеи у оним најбољим и најчитанијим дневним листовима налазе неправилности. Рецимо, под насловом имена Листа је датум. Често погрешан, особито у ова два месеца. Чудновато је пак кад читате у истом листу ма једном месту овако, на другом онако. Тако је било 22 јуна Лист је имао правилно под именом листа датум; 22 јун. Али ја на првој страни чланак о значају јуна био с насловом 22 јуни, Неук или мање писмени читалац одиста се неће лако снаћи. И мој је сусед имао право кад ме је пигао које је правилније.

·_ У вези с тим ми ћемо споменути сва колебања у именима месеци. Знамо да су та имена туђег порекла. У западним крајевима имамо · и народна имена: вељача, сијечањ ожујак и слично. Ми смо задржа. ли април, август септембар, јануар и слично. У раније се време говорило и писало: јупи, јули, па су сасвим правилно такви облици номинатива давали у промени; ју. нија, јулија, Јунију, јулију и слично. Данас је већ углавном устаље"но да се и говори и пише само јум, јул, а У промени само: јуна Јула, јуну, јулу итд. Џи

Кад, дакле, не кажемо у промени; јунија, јулија, не треба ни у основном облику (номинативу) го+ ворити ни писати јуми, јули,

Има још нешто у именима месеци. Месец август добио је име по цару Августу, Видите; док реч значи име лица, пише се великим почетним словом (Август); ЧИМ значи име месеца, дакле пренесено значење, имамо мало слово (август). Месец девети по реду зове се септембар, а онај за њим октобар. Запажамо да у имену деветог месеца имамо глас м, али тога гласа нема у имену десетог месеца. Међутим, често ћете чути од света који није учио школу да каже и „октомбар“. И то је неправилно, разуме се. Та је неправилност настала из сличности; према септембар направили смо и октомбар. И не 'само према септембру! Како почнете небрајати имена месеци, имате: септембар, новембар децембар, а само онај девети по правилу нема гласа м! Тако се то уједначи"о, па се тако често може чути ок•

томбар, што, разуме се не ваља.

Дакле; јун, јул, јупа, јула, јуну, јулу: август (месец); октобар! Довиђења у октобру! — Не, не, — 0 пет ћемо разговарати о томе како се каже, како се пише.