20. oktobar

|____П О ослобођењу Београда известан број најсвеснијих за-

натлија, од којих су многи учествовали у Народноослободилачкој бор би, почео је да се окупља у мале радне колективе, који су даноноћним радом учинили низ драгоцених услуга нашој Армији. Свакодневно су ницале радионице свих струка. Потстакнути љубављу према ослободиоцима, неколико кројачких радника, међу којим: су се нарочито истицали Драган Јуришић, Сава Каленић, Петар Владимир и Живко Обрадовић, основали су кројачку радионицу за помоћ Армији. У тим првим данима она је броја“ ла само шеснаест радника, Непрестано се развијајући, радионица је врло брзо прерасла у задругу и, већ 1945 године, постала важан и

користан чинилац задружног занатства Београда. Сваки почетак је тежак — каже

народна пословица. Тешећи се њоме задругари су са лакоћом, заједничким залагањем и самопрегором, успели да савладају огромне тешкоће које су у то време биле неминовне. До краја године број чланова задруге се удвостручио, тако да су у 1946 години створени сви услови да се боље и лакше одтовори задацима.

Поред одеће за Армију, радило се и за грађанство. У почетку само конфекција, а касније су формирана и остала одељења. Све ви“ ше и чешће чули су грађани Београда име задруге „Будућност“, која је сигурно корачала напред и стицала популарност. Алат и инвентар повећавани су лоласком нових радника. Скоро сваки задругар уносио је у колектив оно што је и. мао. Неко машину, неко тезгу, сто, маказе. Народна власт и Савез занатских задруга Србије пружили су младом колективу знатну помоћ кредитирањем, набавком робе и о сталог материјала.

Наглом развоју задруге користило је и допринело прикључивање радника из неких расформираних кројачких радионица. Из месеца У месец број задругара се повећавао. Већ 1947 године прелази две стотине, На учење заната примљено је преко тридесет ученика у привреди, Пораст броја чланова наметнуо је колективу један тежак задатак, који су задругари врло смело рештили. Требало је организационо У чврстити и на раду проверити рад“ нике који су дошли. Том приликом уочено је да неколицина, њих седморица, не раде У духу напретка и развијања задруге. Пошто су утврдили да се ти чланови не односе према холективу, његовом раду и својини са љубављу и пријатељ-

ПЕТ ГОДИНА УСПЕШНОГ РАДА КРОЈАЧКЕ ЗАДРУГЕ „БУДУЋНОСТ“

ством, задругари су их искључили

из своје средине,

Користећи се искуством и непрестано тежећи за бољим и продуктивнијим радом задругари су завели бригадни систем и норме, То је допринело бољем коришћењу радне снаге и машина, као и награђивању задругара. Такмичење, које је већ увелико захватило све рад не колективе и постало систем ра-

да, широко је продрло и у задругу '

„Будућност“, У утакмици, органи: зованој у част Другог конгреса КП Србије, освојено је прво место ме: ђу београдским занатским задругама и добијена је награда Главног савеза занатских задруга Србије.

Отада па све до данашњих дана, задруга прима разне похвале и на: граде. Створене су могућности за бољи стручни развој појединаца. Велики број радника допуњавао је своје знање на курсевима. Њима су руководили претседник задруге и главни пословођа.

Брига о људима, њиховом животу и материјалном стању на завидној су висини у овом колективу. Врло често, боље рећи кадгод је то потребно, управа задруге пружа помоћ својим члановима. Један леп и значајан допринос бољем живо ту радника је старање управе задруге о годишњем одмору. Да би задругари имали осигурано летовалиште, купљена је у Краљевици, једна вила, која је уређена за удобно одмаралиште, Сами задругари помогли су остварење ове замисли одрицањем права на добит из 1948 године,

Пре неколико месеци задруга је прославила петогодишњицу свога живота и рада. Овај значајан ју“ билеј, којим се чланство поноси, служи на част нашем задружном занатству. Кројачка задруга „Бу“ дућност" има великог искуства Уу'

раду и то ће јој помоћи да се и да-_

ље успешно развија. Управа занатства и новооснована Градска занатска комора треба да јој помогну да прошири своје просторије које су сада веома скучене. То утолико пре, што задругари савесно извршују своје задатке и веома користе грађанству. У књигама жалбе и пред лога, које има свако одељење, ту и тамо има приговора, али углавном су странице исписане похвалама, које се односе и на квалитет израде и на однос према публици,

У данима, када се налазимо пред уписом другог народног зајма, чланови задруге се живо и масовно припремају да и овој обавези труд“ беника спрема својој Републици што боље одговоре сви они уписаће зајам, са износом који одговара њиховим могућностима.

и наивии и вииивииимии

ТРАГОМ КРИТИКЕ и ПРЕДЛОГА

|оНцЕРТИ које организује Повереништво за културу и У“ метност Извршног одбора Народног одбора, а који треба да се одржавају сваке недеље пре подне на Калемегдану. у Топчидеру и још по неким београдским парковима, до сада су били врло рђаво организовани, Концерти су нередовно извођени, и скоро увек под непријат-, ним условима за публику и за из= вођаче. Дешавало се да за публику није био довољан број седишта, а у исто време, ни за музику, која још увек нема своје стално место.

У приређивању концерата Повереништво за културу и уметност Извршног одбора Народног одбора имало је извесних тешкоћа. Оно није могло увек да обезбеди музику, јер већина оркестара. који долазе у обзир, припада војним јединицама, које имају и своје обавезе, а и известан број музичара користи годишњи одмор.

И поред тога, Повереништво сноси део кривице за слабу организацију концерата. Да је показало више сналажљивости и интересовања, концерти би се одржавали са мање сметњи и неугодности, нарочито У погледу смештаја публике и извоћача, За идућу ГОДИНУ предвиђена је изградња подиума за оркестре У свим већим парковима.

ВЕЋ дуже времена, грађанима који станују У новосаграђеним становима У Далматинској улици, доноси многе неугодности магацино пун бачви у којима превире воће, У непосредној близини. Поред тих бачви, у близини се налазе стоваришта разног неупотребљивог материјала, која су постала легла нечистоће и прљавштине тако да су оближњи станови препуни мува. Мако је комисија Здравственог утсека Извршног одбора Народног одбора неколико пута лолазила и

опомињала руководиоце магацина, који припада предузећу „Воће и поврће“ — стање је остало исто. Руководилац магацина обећао је ла ће бачве уклонити са улице. Али, до

сада није ништа предузето. Услед

тога, Здравствени отсек Извршног

одбора Народног одбора о а

жрајњи рок у коме бачве тре буду склоњене са улице у против“ ом они који сносе одговорност би-

Ке строго кажњени. пи

Упис народног зајма —

Ка

Од једне наше читатељке добили смо и недавно објавили допис да шалтерски службеници у Пошти Београд 4, у Коларчевој улици, немају обезбеђене довољне количине ситног новца. Примедба да тако више не би требало да буде потпуно је умесна, утолико пре што грађани не могу да губе драгоцено време у тражењу ситнине. Интересовало нас је шта је урађено по томе. Пре неколико дана, 29 јула. отишли смо око десет часова пре подне у ту Пошту и задржали се код шалтера за предају телеграма. Једна грађанка дала је уз телеграм новчаницу од сто динара. Службеница јој је врло грубо казала да нема ситнине. На то смо је ми упозорили да је о томе писало и у „20 октобру“ и да треба водити рачуна о жалбама и примед-

бама грађана, и тај недостатак от= клонити. | —Нека пише ко шта хоће. Идите и ви сад па пишите ако вам је воља. То ме баш брига. Ја немам ситнине и. готово. оштрим гласом од“ говорила нам је службеница.

Већ две године полази аутобус за Карабурму и Роспи Ћупри ске улипе. Међутим, махова писано о потреби

отклањања гужве, Градско саобраћајно предузеће није ништа предузело ; стави ограде и направи ред

ЗАР а НЕ: ДИ КнЕ

ји

аи БР ЛАРА ЗА 5 пи : вр

Прави пи '

ај и и

КРОЗ НАШЕ ЛОКАЛЕ

„Сишне грешке“ угоститељства

— Келнер, молим један шприцер,

— Чекајте на ред.

Ово „чекајте" често се, а нарочито у великим ресторанима „Москви", „Загребу", „Душановом граду'',.„Калемегданској тераси", „Рибници" отегло У бесконачност. Деси се и то да келнера позовете неколико пута, а он ипак не дође Разуме се, ово се не односи ча „редовне" госте који су већ успоставили „везе" са келнерима. Ова врста гостију бива брзо усложена. Овакав начин усложивања редовна је пракса У већини угоститељских радњи у Београду. Ако келнер „осети" да ћете дати бакшиш, или ако према вашој спољашњости дође до тог убеђења, будите уНЕ да ће услуга бити „брза и тач-

О понашању и ставу келнера према гостима редакцији свакодневно стиже велики број писама. Ево Једног;

„У суботу, 22 јула, око 13.30 ча• сова, враћао сам се са посла Нушићевом улицом, Видећи да се у ресторану – „Јадран" точи пиво, свратио сам. Замолио сам келнера за чашу пива. Одговорио ми је да чекам свој ред и да могу добити само једну чашу. Међутим, време је пролазило, а мој „ред" никако да стигне. У исто време, када сам и ја дошао, стигло је у ресторан једно веће друштво. Келнер се одмах упутио њему и услужио та у два-три наврата са по две-три кригле пива Када сам упитао зашто је ова група добила пиво пре нас, келнер ми'је одговорио да су то „стални гости", да су раније дошли и да су пословни људи који се журе на посао.

Потражио сам директора да му

ике

објасним овај случај. Међутим, и од њега сам добио сличан одговор.

— Тако је то сад, — рекао је директор, — него, зашто се узрујавате, дођите на шанк па ћу вам дати пива колико желите",

Други читалац пише нам о понашању келнера у „Москви'';

„Од пре извесног времена у овом ресторану, услед недостатка друтих освежавајућих пића, точи се јогурт. Сала је била полупразна. Келнери без посла стајали су у У глу и разговарали. Неколико пута позвао сам келнера. Међутим, мако их је било неколико, ни један се није одазвао. Тек када сам им пришао и запитао у чијем се сектору налази сто за којим седим, издвојио се један. и осорно ме упитао шта хоћу.

Затражио сам чашу јогурта, Када је донео, нервозно је бацио послужавник заједно са чашом на сто. На моју примедбу да ле би требало тако да се понаша, одговорио је да он може да ради шта хоће.

Да ли стварно особље у „Москви" ради шта хоћег О томе би Дирекција ресторана требало да поведе више рачуна."

Ова два примера нису усамљена. Утисак који се добија у већини угоститељских радњи јесте да се брзој и правилној услузи не поклања довољна пажња. Захваљујући неактивности дирекција и руководстава појединих угоститељских радњи, неки келнери, као што рече онај У „Москви", раде шта хоће, Као да не постоји руководство! Жалбе гостију 0 стају без успеха. Сцене, некултурне,

Велике београдске кафане могле би, као кафана „Загреб“ да изнесу један део столова напоље, Али пример не би требало следити и у неуредности, каква вла“ да код „3 агреба“

ВЕРА рате ши

ПРОДАВНИЦЕ НОВИНА

|Н едавно су на разним крајевима нашета града постављене продавнице за растурање штампе. Једна од њих налази се н на углу Палмотићеве и Улице Лоле Рибара.

Увече, када почиње да се стишава

градска врева, крај ове продавнице окупљају се младићи из тога краја. Али да би разговор пријатније текао, потребно је угодно се сместити. Доста широка тезга, на коју се ставља штампа, служи као одлично седиште. Чак

Ионеске иже

У недељу главна. трка „Београд“

|- ЕДЕЉНИ програм трка на Савезном Жиподрому код Цареве Ћуприје биће врло обилан, На програму је седам трка, од којих три касачке. Главна је трка „Београд“ за трогода и старија чистокрвна грла на стази од 2000 метара, и за њу су уписани: Валентин, Експлоушн, Хајнал, Цивил, Адрија и Симплон, Прогноза: Експлоушн и хајнал, изнена> ђење Симплон. и У трци „Амурат“ уписани су двогоци и трогоци арапске расе; Сиглави, Караме, Мурат, Падишах, Ибро и Пеливан. Нормално би било да у овој трци победе двогоци Мурат и Падишах, али би Сиглави могао да изненади. За трку „Шарац“, у којој трче двогода полукрв“ на грла енглеске расе на стази од 1200 метара, уписани су: драл, Осветник, Витица, Песмица, Жерав и Вила. Прогноза: Осветник, Ждрал и Витица. Двотода чистокрвна грла трчаће на стази од 1300 метара трку „Омладина“. За ову трку уписани су: Жанет, лахор, Вијадукт, Артик и Златан. И поред већег оптерећења трку би требало да добију фаворити Жанет и Лахор. „Од касачких грла интересантан ће бити Хендикап на стази од 1800 метара за трогода и старија грла, У трци учествују Роко, Фићур, чиби, Журан, Невел, Феликс, Алиса, Данче и Вилчек. Прогноза, према последњим резултатима: Журан, Алиса, а изненађење Вилчек. На 3300 метара У касачкој трци „Гладијатор“ за петогода и старија грла трчаће Аткош Бе (3М0), Златан (3360), Боро и Лешши (3400), "Трајан (3440) и Јелен (3460). У последњој трци недељног програма = трци „Криспин“ — на стази од 2100 метара уписана су тротода и четворогода грла: Глина, Гондо, Даринкана, Нарцис и Хајтош (2100), Велка (2140 и Ано (2180), Прогноза: Ано, Велка и Гондо. титана.

Нови текући рачун „20 ок-

тобра" код Народне банке је 103-903222

ИЛИ САСТАЈАЛТИТА

могу п ноге да се ставе на њу, а леђа да се наслоне на кућицу. И тако, у“ гтодно смештени, беспослени омладин“ пи остају дуго у разговору, не водећи рачуна о томе, што седиште под њи. ма, с времена на време, кврцне и што може да се сломије,

За подизање ових продавнипа утрошени су и људски рад и новчана средства, па би био ред да се и ови макар п мали, објекти заштите од опих који их кваре. Р.

ПС ЕТ 2 А

Меранска варијанта

(етапо п Беокћонип 8 Јапа 1950 код. п ртуот Која Чуоктшпов теба Јакова а — Буедзка)

веи: 8. Рис — Стп: 2. МПзеп

1. а2 — 94, а1 — 45; 2. 521 — 13, 528 16; 3. с2 — са, ст —е6; 4. 551 — сз, е7 — еб; 5. ег — ез, 558 — а; 6. БЕЛ — а3, 85:24 (Оуо је робефак тегапзке уалјапје 510мепзке одргапе. Оуџ магапћа ргуј риЕ је ргитепјо па Фата и Мегапц 1924 код. мен! гпајсфог Вшћтичајп.); 7. _ раз:с4, ру — 55; 8, пе4 — а3, ат — аб; 9, ез — 64, сб — 25; 10, 84 — 45 (Омај пазјауак 8 и5рећота је рмтето Кој/з ргобу „г. Три помеа па бигл]ги џ Ргави 1946 код,), еб:45; (воје је 10. .... 547 — 66); 11. е4:45, 118 06; 12. 0 — 0,0 — 0; 13, кс1 — 25 рав — ст 14. 523 — е4, 516:е4; 15. каз:ед, ТЕВ — 28; 16, ТЕЈ е1, Жев — 67 (5]јабо. 15ргаупо је 16. .. 5947 —#8, а 1оуса хадгдан па Фјакнопапо св — 3); 17. бб — 4! 547 — 18; 18. ра1 — с2, 518 — еб; 19. Кћа — 23, раб:23; 20. ћо:ез, рет — 46; 21. а2 — а4! Беб — 18; 22. ад:ђ5, 26:65; 23. Та1:гав, Тев:ав; 24. 513 Е5, ЕЛ — еб; 25. Бед — 13! 518 — 87 (Ма 25. пи 1,97:457 зјед о 51 26. рс2 — 42); 26. рез — ег, ћ7 — 6.

Ројофај розје 26 рођеха сгпова:

22. ЈАЈА „Ј „2 По ПАЗ

Ме

у 77771

; # ; И Ж УК Ж #54 АШ

Рис бе зада Фа !туеде Котафлас и ва пао копја, розе беда розе ргеџпиеб-

27. БЕИТ! КВ; 28. рег — еб-+, раб:еб; 29, а5:е6+, КЕТ — 46; 30, еб:ат, 1,67:23; 31, Тел — ев! (Розје 31. Б2:13, Таб — 48 стла БЕ штао тпово 1аеда па тепу.), Тав а1+; 32. Кел = ћг, Та1 — 41; 33. 847 — 881, та1:а8; 34. Тев:ав, 1,3 — 54: 35. тав — 45. Стт! ргедаје. ·

О4испа рагНја пабед поуод пфегпас!опајпов тајшфђога 5фојапа Риса.

а“ а би

споре и осорне услуге исувише су честе да би се могле назвати случајним и да би за њих сносили кривицу само келнери. Б

Зашто нема летњих башти

Шђред рат Београд је упоредо са вели-

ким бројем угоститељских радњи имао и доста летњих башти. Уколико није поред ресторана било довољно простора за баште, столови су изношени испред локала. Међутим, данас се ситуација У многоме изменила, Изузев неколико већих објеката (,„Скадарлије", „Загреба'"', „Калемегданске терасе", „Рибнице", бившег „Трандафиловића" и „Ковача") остали, не само да немају баште, нећ ништа не предузимају да столове изнесу напоље. Вероватно, да се не би „заморило" руководство и особље,

О овоме проблему читалац Р. М. Марковић, пише следеће;

„Чудно је једно, да нико од ру“ ководилаца тих објеката не увиђа потребу да нареди да се столови избаце испред локала и тиме бар донекле умањи презнојавање у локалу. данас, у центру једино је ресторан „Затреб" што је изнео столове напоље.

Повереништво за угоститељство треба да нареди свима да столове изнесу напоље Мад сами руководи“ оци не увиђају потребу за тим.»

и киселе водет7

„Услед недостатка освежавајућих пића, многи грађани траже киселу воду. Међутим, ње нигде нема. Интересантно је да је за време зимских дана било неколико врста киселе воде у свим колонијалним и угоститељским радњама. Међутим, данас — у сред лета — киселе воде нема! Заштог За њену производњу нису потребне никакве машине као за производњу освежавајућих пића. Амбалажат Свакако да је има у довољним количинама, чим се флаше могу наћи и У слободној продаји. Значи, да је по среди незаинтересованост и недовољна упорност у раду како Повереништва за угоститељство и туризам ИОНО-а, тако и руководства појединих објеката. Ни једни ни други нису се потрудили да на време обезбеде довољне количине киселе воде.

Комадина Богдан, пише нам о својој потери за киселом водом:

„Улазим у бифе-ресторана „Колосеум“ и поручујем чашу киселе воде.

— нема,

Имам болесне бубрете и стога пи-

јем једино киселу воду. Пошао сам даље. Да покушам у хотел „Москви И ту ме дочекује пемилосрдно: „Нема“, „Дед да покушам преко, у „Балкану“. „Не, киселе воде немамо“,

На овој релацији с леве стране

Теразија, остао је још „Душанов град".

— Кисела вода7т! — изненадио се друг који послужује, — Нисам је

видео код нас има већ три-четири месеца. А и што да се мучимо, ћада је зарада минимална.

Кисела вода је за оне који не пи“ ју алкохол, а поготово за оне који су болесни, Стога би требало киселу воду увести као стално пиће по свим ресторанима и бифеима."

У многим нашим ресторанима, у последње време, може се наћи за јело; сир, ринглице, салама и остала хладна и топла јела. У томе предњачи „Касина", Међутим, захваљујући недовољној контроли "руководства дешавају се и овакви случајеви:

„На дан 24 јула, дошао сам У „Касину“, Тога дана нисам понео ништа за доручак, па реших да одем до експрес-ресторана, не би ли нешто појео. Купио сам једну порпију меса са ајваром, Месо, које је било у порцији, било је смрдљиво, Отишао сам код продавачице, која ми је ову порцију дала и показао јој покварено месо. Она одговори:

— Ја га нисам гледала да ли је покварено или није,

Био сам принуђен да месо бацпм. Јевтино ме је коштао тај ајвар и парче хлеба. Свега, 34 динара! Мислим да би се о овоме требало повести више рачуна, Јер, гости нису нашли новац на улици.»

Овај допис јасно показује да се управа „Касине" није заинтересовала каква се роба продаје у њеном ресторану.

Управе појединих угоститељских радњи не само да не поклањају довољну пажњу раду свога особља, већ уопште немају интереса за рад објекта Дозвољавају да се келнери понашају како хоће, не брину се за асортиман пића. Све ово за њих су ситне грешке, а за грађане крупни недостаци угоститељ-

ства. м, в.

Гомила земље на углу Душанове улице код Бајлонове пијаце стоји већ дуже време и омета прилаз

По завршеним радовима треба рашчистити

терен

УПОРЕДО са изградњом Новог, подиже се и реконструише

стари Београд. Ничу нова станбена насеља, колоније за хиљаде трудбеника, чији станбени услови не одговарају степену развоја нашет социјалистичког друштва. Граде' трудбеника, чији станбени услови грађани после напорног рада наћи пријатан одмор, спортски терени И дечја игралишта,

Заједно са изградњом спроводи се акција за уређење и чистоћу града. Уклања се све што ружи и квари изглед Београда. Досадашњи резултати ове акције показују, да успех није потпун, а између осталог, и због тога што није постојала –довољна координација у раду између руководстава појединих грађевинских предузећа и Управе за У“ ређење града. Захваљујући недовољној пажњи и интересовању ру-“ ководстава грађевинских предузећа и појединаца, изградња је унеколико постала кочница акције за уређење и чистоћу града. Ово нарочито долази до изражаја приликом подизања нових зграда. У околини сваке нове станбене или које дру: ге зграде, парка, спортског или дечјег игралишта, могу се видети гомиле земље и грађевинског матери“ јала како стоје по тротоарима и коловозу, и на тај начин ометају пролаз. Прилази већини градилишта пуни су прашине. Земља по тротоарима и коловозима стоји месецима све док се не претвори У прашину или блато, Нико се не сећа да је уклони и на тај начин допринесе чистоћи града. Исто тако, радници приликом поправке водовода и коловоза избацују земљу на тротоар и ту је остављају. Ово је случај са гомилом земље која већ дуже времена стоји на тротоару У-

„лице Цара Душана, код Бајлонове

пијаце. То није једини пример. Свуд, у свим деловима града, могу се видети сличне слике.

Земља на тротоарима и коловозима, на први поглед, изгледа као неки „ситан проблем“, коме не треба поклонити већу пажњу. Међутим, када се узме у обзир да гомиле земље претстављају извор прашине и блата и ругло града, и на тај начин ометају правилан развој ак= ције за уређење Београда, види се да то није тако ситан проблем и да би му Повереништво комунал-

них послова, Управе за градску чистоћу, руководства појединих грађевинских предузећа и појединци требало да посвете више пажње.

(об камиле ·

„СРБИЈА И БЕОГРАД“

РЕ неколико дана пуштена је у про-

дају студија „Србија и Београд“ од др Душана Ј. Поповића, коју је издала Српска књижевна задруга, Студија обухвата раздобље од 1718 до 1739 године када су се Србија и њена престоница налазиле под аустриском влашћу, која је од Београда учинила главну тврђаву против Турака.

Историски материјал у књизи пружа богату грађу за упознавање привредних, политичких, културних и верских прилика савремене Србије, За осветљавање живота у њој „аутор се служио необјављеним списима из Патријаршиско-митрополитске архиве у Карловцима, Државне архиве и архиве Универзитетске библиотеке у Београду и архиве двор“ ске коморе у Бечу, У делу у коме говори о Београду писац је у знатној мери користио своју, раније објављену монографију „Београд пре 200 година“,

Каква је била аустриска управа у Србији сведочи, поред осталог, лик Алек»сандра принца од Виртенберга, штићеника Евтенија Савојског: „Нема трага да се за тринаест година колико је био на положају претседника Администрације било када бавио мишљу о материјалном и културном подизању народа, — каже се у једном поглављу књиге Само једном мислио је на реформе и

тада је донео предлог како да се повећају фискални приходи. Године 1724 хтео је да изврши попис становништва и то само стога што га је један чиновмик уверио да би том приликом могао да заРади 30.000 форинти...“

Ово и низ других места чине књигу „Србија и Београд“ занимљивом м за шири круг читалаца, а не само за оне који се баве проучавањем наше прошло“ сти. Књига је илустрована, има 402 стране и стаје 120 динара.

Статистичке сличице

Бику улогу у исхрани бео-

градског становништва играју објекти друштвене исхране то јест радничко-службенички ресторани и мензе, Није ни чудо стога што њихов број стално расте. Тако је крајем 1947 године у Београду било 118 објеката друштвене исхране, крајем 1948 године — 170 а крајем 1949 године — 249, док данас имамо 215 оваквих објеката. Број абонената који се хране у овим установа ма износио је крајем 1948 године

60.946, док се крајем 1949 године овај број попео на 86.339.

денс нанесе ава не Маки ар ава ината ега БОА ИМЕ

"дело патриотизма и социјалистичке свести