20. oktobar

Рт Ра

ГПРОДУЖЕЊЕ

УГОВОРА

— најважнији задатак наших предузећа

а бази потпуне добровољпости, у циљу устаљивања _ радне снаге, вакључивани су пре шест месеци писмени уговори о раду између радника и управа предузећа, _ Проблем радне снаге, њене правил-

_ не расподеле и награде спада, песум-

љиво, у најозбиљније. проблеме паше привреде. Многи узроци, међу којима и конкурентска борба за стручњаке,

уфење већих плата без обзира на У редбу и друге неправилности, изазва“ де су нежељену појаву флуктуације,

се врло негативно одразило на привреду и индустрију. Мпога преду“ већа повећавала су производне трошкове услед плаћања прековремених радних сати. Пробијани су и платни фондови. Због свега тога, дошло је до неравномерног испуњавања планова, а ието тако ни сам квалитет рада на не» Жим местима није задовољавао.

Да би се све то избегло и проблем сељакања радника из предузећа у пре“ дузеће решио, донета је нова Уредба 0 устањивању радне снате. По њој су

предузећа заснивала радни однос са радницима на основу писменог уговора. Онн су склапани угливном на шест

месеци; међутим, било је случајева да је тај рок био и много дужи.

Велики број београдских предузећа стоји пред продужењем уговора. Про» текло је одређено време п радници, као и управе предузећа могу, у случају да нису обострано задовољни, да раскину уговор. Свакако, то се не же ли, јер је у интересу напретка паше привреде баш устаљивање радне снате. Приликом продужења уговора парочито ће се добро видети рад и однос који постоји у појединим предузећима. Тамо где се управа предузећа, синди“ кална и партиска организација брипула за раднике, где су они били задо вољни условима рада п живота, проду“ жавање ће ићи несметано. Врло је важ· но истицати радницима значај и корист оваквог рада. Било је случајева да се из објективних разлога у неким стварима радницима није могло изаћи у сусрет. Трудбеници, који данас руководе својим предузећима, схватиће и примнти оправдане _ разлоге. Зато са

њима треба. о свему Дужност је радничког савета да са пе»

дискутовати.

лим колективом претресе стање у про. теклом перноду времена, да се кори“ сти стеченим искуством и у даљем раду стара за нсправљање уочених педостатака. Врло је погрешан и ва сваку осуду став помоћника директора металског предузећа „Пролетер“ у Жарко ву, који сматра „да не треба о уговори. ма говорнти са радницима. како онп не би мислили да нх предузеће моли да остану на раду“. Исто тако, неправилан је и однос који влада у текстилним индустријама – „Стаљинград“ и „Октобарска слобода“ чија руководства желе да на силу задржеж раднике Њихова дужност је била да омиле радницима рад у овим предузећима ин да им пру“ же солидне услове ва живот и рад. 4ли, ако то онн нису учинили и даље са не труде да грешку ин пропуст што пре поправе, морају се придржавати законских прописа и дозволити радни. ку да брани своја права. То је приншЕп ин начин рада у нашој земљи.

Примена законских прописа. · о радним односима

и њихово неправилно тумачење у неким предузећима

РИГА о радном човеку и њего-

вим условима рада и живота

један су од основних задатака народне власти. Низ закона, уредби и прописа из области радног законодавства које је до данас донела наша Влада, као што су: Закон о инспекцији рада, Уредба о плаћеном годишњем одмору, Уредба о заштити трудница и мајки дојиља у радном односу, низ уредби о платама 'радника у разним привредним гранама, нови Закон о социјалном осигурању и тако даље, велика су тековина на пољу материјалног обезбеђења _ трудбеника, коју је радничка класа добила борбом за изградњу социјализма у нашој, земљи.

Законом о социјалном осигурању трудбеници, као и чланови њихових породица, обезбеђени су у случају болести, несреће, старости и изнемоглости, а исто тако имају права и на бањско и климатско лечење. Само у 1949 години за трудбенике Београда исплаћено је из социјалног осигурања на име боле-

“ сничке и . породиљске хранарине, трошкова радницима упућеним на бањско и климатско лечење, за отпрему деце и друго укупно 225,284.837,75 динара, а на пензије и ренте само у децембру 1949 године — 4, 748. 199 динара. Новим Законом о социјалном осигурању, који

је донела Савезна влада, отишло се

још даље у материјалном обезбеђе- |

њу радника. Овим Законом обезбеђено је трудбеницима и њиховим

Музичке вечери и приредбе на обалама Саве и Дунава

АЈПРИКЛАДНИЈЕ је да се за

време жега приредбе одржа-

вају под ведрим небом. Овога лета многе од њих су на отвореном простору и извођене. Пословница за културно-уметничке приредбе Извршног одбора Народног одбора организовала је у последње време низ успелих музичких вечери у баштама београдских локала. Успелих и по програму и по броју присутних. Одзив публике био је велик, већи од могућности и капацитета башти. Често су посетиоци слушали програм с ногу. а многи нису могли У локал ни да уђу. Све то показује да су број и величина беотрадских башти при локалима недовољни да задовоље све потребе грађана. '

Пословница 3за културно-уметничке приредбе дошла је на идеју да нека купатила искористи за давање приредаба. Она је недавно прегледала сва речна купатила,

Али. Пословница још није успела да реализује своју замисао. То јој није пошло за руком зато што ресторације на оба купатила немају довољно столова и столица, зато што се њихови управници нису потрудили да инвентар попуне и што сматрају да о томе треба да брине Пословница Извршнот одбора Народног одбора. Задатак Пословнице је да налази и ангажује извођаче и саставља програм, да се брине о приредбама, а не о инвентару ресторана. породицама право на здравствену заштиту у пуном обиму и неограниченом трајању, без обзира на трајање радног односа.

Органи Повереништва рада, који контролишу правилно спровођење изашлих закона и уредби, установили су, да се они у већини предузећа правилно спроводе. Закони „и уредбе из области радних односа најправилније се спроводе у оним предузећима где постоји! добра координација управе предузећа и радничког инспектора. Тако, на пример, у предузећима „Анђа Ранковић“, Градској кланиди, фабрици коверата „Авала“, као и још неким предузећима, врло ретко долази до спорова, јер су управе ових предузећа правилно схватиле важност спровођења законских прописа, а што је много допринело и устаљивању радне снаге. Исто тако, синдикалне подружнице и раднички инспектори у тим предузећима Уумели су правилно да објасне радницима значај донетих закона и да помогну управи предузећа код њиховог правилног спровођења,

Али још увек има неких управа предузећа које запостављају спровођење законских прописа у вези са радним односима. Из прегледа предузећа, које су вршили органи Повереништва рада, утврђен је низ неправилности у вези са плаћањем радника, Тако је у металском предузећу „Пролетер“, код „Утензилије“, Стругаре „Макиш“ и још неким другим утврђено, да се радницима за дане годишњег одмора плаћа по сатној плати, уместо по просечној заради како је то Уредбом предвиђено, У текстилном предузећу „Иван Милутиновић“ радницама Љубици Балаш и Фехити Хасић, које су премештене на лакши посао због трудноће, скинуте су плате од 14,20 на 11 динара. Исти случај десио се и са радницама Босиљком Јанковић и Наталијом Стојановић из „Октобарске Слободе“. Оне су добиле 9,20 динара на сат, иако им је према Уредби загарантована иста надница коју су имале на ранијем послу. Прегледом текстилног предузећа „Ок-

ПООГЛРНЕ СЛИКЕ

Речни саобраћај на линији БеоградПрахово привремено је обустављен због ниског водостаја. На слици: брод „За» греб“, који саобраћа на тој линији, у београдском пристаништу

тобарска' слобода“ установљено је да управа предузећа није уопште водила бригу о старим и изнемоглим радницима. Тако, на пример, Марија Петковић, стара 76 година, има радни стаж од 26 година, Даница Томић, стара 52 године, има радни стаж од 26 година, а још до данас нису пензионисане, већ их је управа предузећа пребацила на лакши посао и смањила плату на 9,20 динара по часу. Међутим, да су ове раднице предложене за пензију, надница им се не би смањила, јер им по правилу припада старосна пензија у висини плате. Овакво стање у наведеним предузећима долази углавном због небриге, неинтересовања и непроучавања изишлих закона од стране управе и службеника предузећа, Исто тако, ни синдикалне подружнице, ни раднички инспектори нису довољно објаснили радницима каква све права уживају. Због тога синдикалне организације и раднички инспектори треба више пажње да посвете овим питањима. Не сме се дозволити да радници услед неупућености не добију оно што им је законом загарантовано, Требало би да се рејонска повереништва рада више заинтересују за ова питања, те да пруже већу помоћ на 0оспособљавању радничких инспектора и остваре тешњу сарадњу са

синдикалним организацијама, дају-

ћи им правилна упутства за примену законских прописа из области радних односа. М. Павловић

Ко је крив

О случаја долази потпуно неочекивано. Десио се судар, гажење или сурвавање. Насред улице народ се окупио и посматра исход несреће, Милиционари растерују радозналце, али махом без много успеха. Возила су полупана, упропашћена. Или — још горе — човек је изгубио живот. Потпуно изненадно и неоправдано. Можда је ишао на посао, или је журио са њега да на време стигне на породични обед. Дешава се то у Београду врло че-

сто, скоро сваки дан. Упропаштава» .

ју се возила, људи губе животе, а шоферима се, сасвим неочекивано, отвара пут на принудан рад. Све без икакве потребе, због сувишне небриге о сопственим обавезама према друштву.

Велимир Јештић је био бравар, запослен у механичарској радионици београдске Клиничке болнице, Волео је да вози аутомобиле иако није био шофер. Узимао је покаткад нека болничка кола, извозао их, све се свршило лепо (иако су му напомињали да то не чини), задовољио се и охрабрио за следећу вожњу.

Узео Велимир Јештић једном трицикл, натоварио у њега посуђе за довоз хране у болницу и, таман да крене, кад наиђоше неки познаници — службеници болнице. Завршили посао и кренули кући, Реч две и погодба готова: попеше се три болничарке и два болничара. Велимир упали мотор, пребаци га одмах у вишу брзину и појури кроз болнички круг ка излазу. Наиђе на кривину, трицикл се преврте, Стев-

У ПРИПРЕМАМА ЗА ЗАГРЕБАЧКИ ВЕЛЕСАЈАМ

Ар али четврти Загребачки

велесајам привлачи велику пажњу бео-

градских излагача, Он треба да премаши све досадашње, како по броју тако и по разноврсности производа. Многа београдска предузећа живо се припремају за учешће на овој међун зродној изложби. Занатлије ће, такође,

бити заступљене са многим лепим и репрезентативним

предметима. – Поред

сталних учесника на овотодишњем Велесајму појавиће се и трудбеници З3вода за примењену уметност. ту ће они први пут приказати домаћим и страним посетиоцима своју многоструку делатност,

У низу производа које ће изложити, налазе се и модели разиоврених дечјих играчака, врло солидно и укусно израђених. Неке од њих награђене су од Савета за културу и уметност због свог велибог педагошког утицаја које имају на децу. Сви модели израђени су по оригиналним нацртима конструктора Завода. Поред играчака, појавиће се и многи предмети од кера-

мике — дело керамичког одељења.

Сервиси, чутурице, пљоске са народним

шарама, све у врло живим бојама и облицима, Исто тако, вазе и боце разних димензија месумњиво ће привући велику пажњу и домаћих и страних посетилаца, Стоне лампе од керамике са шеширом израђеним од нове оритиналне материје, претстављаће једну лепу и интересантму новину,

ИЗ СУДА

за саобраћајне несреће _

У Београду су се за последња три месеца догодиле 164 саобраћајне несреће, Било је 20 погинулих, 28 теже и 55 лакше повређених

• ка Дринчић и Даница Штумоња умреше од повреда брзо, Анка Павичић и Пантелија Маљевина тешко израњављени, а други болничар и Велимир прођоше лако.

То је Велимиру била последња вожња. Осуђен је на три и по године затвора с принудним радом.

Или други случај.

Возио Милосав Пауновић камион низ Улицу Ђорђа Вашингтона. Ишао нормално, око тридесет километара на сат. Одједном, на десетак метара пред собом, угледао девојку, иде успореним кораком преко трамвајских шина ка коловозу, хоће да пређе улицу. Милосав помисли да је видела камибн и продужи вожњу неколико километара спорије, Прошао је пролазницу и учинило му се само да је чуо лак удар о задњи део каросерије. Неко му је викнуо да стане. Камион је, већ задњим делом ударио ЈБиљану Миловановић, ученицу, по глави. Прсла јој је лобања, добила је потрес мозга и онесвестила се.

Милосав је, можда, оправдано претпостављао да је Љиљана Миловановић видела његов камион и зато ишла полако. Погледала је де-

· У фафу незабораћних сусрежа

раке логора украшене су цртежима ђ _ и плакатама

| НАСТАВАК. СА 1 СТРАНЕ

мотијевић, радник Индустрије мотора у Раковици, сада командир пе чете, често је навраћао до в ог корита за гашење креча. г имао мира. Јуче су бригадисти Четврте чете, њих тројица, избацили 24 корита угашеног креча. Нор ма је осам. А данас, Миломир Јевђевић са своја два друга узео је обавезу да ће угасити тридесет вели'Е корита. Зато је Срета навраЋао, брижно загледао у њихова лица са гуменим маскама, али их ништа није питао. Под благим сунцем,

после свежих киша, тела су се ги-.

а, неуморно кретала, Чланови

| је борили су се... И што је време пролазило, Срета је све вишее јурио, распоређивао и користио

· до максимума радну снагу, хватао

сам колица, пребацивао цитле и измешан бетон, пео се на грађевине и

" Уписивањем народног зајма учвршћујемо

поља на пответта__ = звивињавићии_____

гледао људе како зидају, Трећу чету — његове... А никоме да замери, никоме ништа да каже, да пребаци. Као и до кречане, дојурио би и до бетонске мешалице, Ту је била норма осам кубних метара, 32 мешунга, за седам радних часова. И ту је требало оборити „рекорд“.

Неуморно,гипко, брзо, бригадисти "су растерећивали кречану и бетонску мешалицу, Деветнаестогодишњи зидар предузећа „Неимар“, Стојан Миленковић, давно је већ пребацио норму од три кубна метра зида, Рад се разбуктавао, Срета јури са колицима; .

— Напред Трећа! Још брже, дру: гови!

Као у бојном фронту, разиграла се бригада. Чврсто се крећу ноге по тврдом терену. И нови јуриш плави радилиште, Као људи жељни рада, који очекују оно велико задовољство и траже победу у бици, преплавио је разјарен мравињак сиви терен. Чини се човеку да не може више нико зауставити ту буру, те разигране снаге,

И уместо смирења и опадања полета, уместо умора, заталасао се нови неодољиви и снажни полет,

Браћа са Слободне Територије Трста, суседи на градилишту, посматрали су то са зачуђеним лицима. Неко је само рекао;

— Комунисти!... .

И од свих бригада, које су се враћале уморним и тешким кораком, једино се чула песма из њихових уста. : |

Вече је. Пред бараком мир. Само што у штабу гори осветљење и нагнуте главе сумирају резултате, Тота дана Миломир. Јевђевић, са друговима, загасио је тридесет два корита креча. Они на мешању бетона, уместо осам, дали су градилишту двадесет и један кубик.. А Сто-

по МИ љиљан емитовала ма, =

јан Миленковић подигао је четрнаест кубних метара зида,

Командир Треће чете био је задовољан, Другови и супарници

Ко је најопаснији такмац бригади

„Ђура Ђаковић"7 Свакако, Тршћан« ни. Али... Командант бригаде дао је одговор:

— Млади комунисти!

Они су ту свега два дана, Први дан испунили су норму са 205 од сто. Али то је први дан! Та одабрана средњошколска бригада од 230 омладинаца, са 187 чланова Партије, провела је сва лета Петолетке на градилиштима, Има их, међу њима, којима је ово једанаеста радна акција по реду. Пуни су рутине и искуства. Борба ће бити жестока, али пријатељска, другарска.

Прошлог месеца прелазну заставу Главног штаба Студентског града

место одакле се кренуло. за Југославију

Осло —

Мантења

посна она таи

однела је Београдска студентска |

бригада „Петар Стамболић", три пута ударна.

— Зар да их осрамотимо, ми радници и средњошколци — студенте7

Командант средњошколске радне бригаде Најман завртео је главом:

— не! Не верујем да ћемо то себи допустити.

Ту смо разговор прекинули. Омладинац из француске радне бригаде „Рено“ треба да отпочне са предавањем пред средњошколцима. Тема: „О организацији рада у Реноовим фабрикама и борби синдиката за своја права“. То је онај исти омладинац који је рекао да " .. . ако смо чланови синдиката, тежиће да нас избаце из чланства; ако смо чланови Савеза републиканске омладине Француске настојаће да нас искључе; ако смо чланови Партије бићемо искључени. Ке ми смо дошли у Југославиу. А Мића Јовановић, комадант бригаде "Ђура Ђаковић", размишљао“ је читава два дана о поститнутом резултату и, једном, изненада напусти бараку и оде, .. Шефа деонице, инжењера, нашао је у својој канцеларији, Ту је Мића изнео свој предлог који му никако није давао

"мира:

— Дајте нам три двоспратнице сами да израдимо. Обећавамо вам да ћемо их ставити под кров до првог септембра. Две зграде су нам недовољне. Не можемо да развијемо на њима све своје снаге!

Инжењер је одговорио са сумњом.

— То је ризично! И смело! !

Мића није попуштао:;

— Ми се не можемо и не смемо вратити у Београд не искористивши у пуној мери своје снаге. Бео-

бо сљаиваша ан... : на одн ата пази

ПАТИ У

На концертној табли наговештена су три нова уметничка концерта

град нам је поверио велики задатак. ,. У питању је његова част и наше достојанство! Наше снаге траже одушке...

Питање комаданта бригаде остало је отворено, На плану Студентског града Мића Јовановић повукао линију ка трећој двоспратници — и неће одустати.

Сваким даном Студентски град постаје још: већи мислима и срцем.

Данас је изашао први број листа „Солидарите“,

Данас је претставник делегације студената Шпаније — Крус, одушевљено рекао:

— Све је ово само почетак. Овде је зачетак нове историје за све нас!

Данас је парола револуционарне француске поново изречена на Студентском граду::: Братство — Јединство — Слобода!

В. Војводић

а реаусние

сно И пошла коловозом. Несрећа се десила због заједничке непажње. Љиљана није погтледала лево и удаРрац је био потпуно неочекиван, а Милосав Пауновић, због своје протпоставке, није употребио сирену. Криви су обоје. Пролазница је свој део кривице одлежала у болници,а шофер је за свој добио годину дана принудног рада.

Има, на несрећу, још много таквих случајева. Михаило Павлићевић узео је увече из гараже свог предузећа „Транспортер“ камион, који је сматран најисправнијим, и заједно са својим директором кренуо да изврше неки "посао. Изашао је из Узун-Миркове улице, окренуо лево. Прошао је поред Кнез Михаилове низбрдо, ка Француској амбасади. Возио је сасвим исправно. Хтео је да промени брзину, али мењач није прихватио. Камион је на великој стрмини нагло убрзавао. Притиснуо је ножну кочницу али је и она неочекивано отказала, прихватио је ручну, иначе на много поуздану. Остало му је једино да трењем точкова о ивичњак смањи 6брзину. Али на самом ивичњаку се нашла Душанка Србованов, камион је налетео на њу. Умрла је на путу до болнице. Михаило Павлићевић је, сасвим оправдано, ослобођен сваке оптужбе,

Ето, тако се дешавају саобраћајне несреће. Шофери налећу на пролазнике, или својим возилима једни на друге, пролазници не пазе и улећу у гужве, падају под камионе и аутомобиле, губе животе или, у срећнијем случају, остају инвалиди до краја живота. Криви су и једни и други.

У статистици саобраћајних несрећа заведени су и искусни и нвискусни шофери, пред суд одлази и једни и други, а чести су и „љубитељи аутомобилизма“ — помоћно особље гаража, које — по неком неписаном закону — узима кола и воза се, Неискусних и ових „љубитеља“ је више. Добију млади шофери кола, возе добро месец-два, оправдају поверење и замисле да су возачи без замерке. 'Тада највише и страдају. Возе дозвољеном и недозвољеном брзином, слободним и забрањеним начинима и стварају несреће. Неки не познају ни све саобраћајне прописе, а неки, ма даих можда познају, неће да их се придржавају. Милосав Благојевић је ишао малим путничким аутомобилом од почетка Бирчанинове, хтео да пређе Улицу Кнеза Милоша, да би продужио Бирчаниновом. Пре прелаза није хтео да стане и пропусти друти ау“ томобил, јер саобраћај Улицом Кнеза Милоша има предности у брзини, него је маневрисао тако да је овај ударио у задњи део његовог ауто“ мобила и повредио двојицу путника, које је возио.

Има ли овим несрећама било каКвог оправданог разлога Има лито неког смисла или циља, или неке Користи Само суве штете. Већ су многи млади људи, због своје не бриге у обављању посла од кога живе, отишли пред суд, заведени У Судску картотеку и упућени на при“ вудан рад. Грађани страдају, са ма“ ње или више своје кривице, аливе“ ћином сасвим недужни. Родитељи се прибојавају да своју малу децу

пуштају саму у град, јер је страх за њихове животе потпуно оправ“ А свега, заиста, не мора да буде.

ита пити

независност наше земље