20. oktobar
Зашто једино у Београду Не ПОСТОЈИ
јединствено радно време за све продавнице
и авина.
Да ли ко зна када се отварају и затварају пекаре, млекаре, продавнице меса, воћа и поврћа,
јалне радње и разне друге трловине о
Београд се сваким даном све више шири и развија. Нагли развој привре“ де, а посебно индустрије, условно је просторно повећање града, и прилив нових становника, Са новим становни= дима појачао се темпо живота и сложеност друштвених односа. Данашњи Београд разликује се од Београда од прев пет година. Није то више мртав трад чије су потребе минималне. Данашњи Београд огледало је темпа со“ дијалистичке изградње наше земље. На све стране, кудгод се погледа, осећа се живост, ужурбаност, покрет. Реке љу“ ди журв на разне стране за разним пословима. Међутим, ипак нешто кочи захуктапост темпа београдског живота. Осећа се да све није у реду, да нешто одуда“ ра од пута којим се пошао и да се по. једини проблеми не решавају онако како би требало да буду решени. Шта је то што омета и кочи темпо развоја традског животар Шта се испречило и неда да у Београду пође све својим токомр — Бирократија „недовољно за“ лагање и интересовање за рад, нв по“ знавање и недовођење у склад стања на терену с' животним потребама. Ето то омета правилан и брз развој тако сложених друштвених односа у Београду. Ту лежн узрок многим неугодностима које свакодневно доживљују Београђани. Бирократија омета брзо уређење трада и градског саобраћаја, узрок је нечистоћа пн прљавштина градских ули“ па и, што је најчешћи случај, омета грађана да благовремено купе артикле који су им потребни.
Нико (изузев Повереништва за тртовину и снабдевање) у Београду не зна тачно када је која продавница о. творена, У вези са њиховим радним временом, у Београду се одомаћила из" река: „Колико врста продавница, толи“ ко врста радног времена“. То је тачно. Ако упитате грађане кад је која продавница отворена, слегнутим раменима одговорића вам:
— Пре подне сигурно, али до колнко часова, то не знам...
То је истина. Мало је Београђана који тачно знају када се отварају и ватварају пекаре, млекаре, продавнице меса, воћа и поврћа, колонијалне рад“ ње и разне трговине. Можда би једино тачно обавештење могле да пруже београдске домаћице, које су осуђене да на својим леђима сносе сву тежину разноврсног отварања и затварања радњи. Зашто једино у Београду не посто“ ји јединствено радно време за све врсте продавницар Да ли, можда, специфичност живота у Београду захтева од грађана да кадгод пођу у куповину морају да мисле да ли је ова или она радња отворенар Не, сматрамо да Беотрад нема некакве специфичне живот“ не услове н да то не може да буде разлог неуједначеног радног времена. Нигде у свету, изузев у Београду, не постоји такво различито радно време и нигде грађани и странци нису приси“ љени да се распитују кад је која радња отворена. По радном дану једне до» маћице најбоље се може видети сва компликованост н некорисност разно“ врсност радног времена. Да би се ку“ пило месо, млеко и хлеб мора да се оде у једно време, воће и поврће у друто, а колонијална роба у треће време. Значи, док се један грађанин снабде потребном количином робе, мора да из: губи све своје слободне часове, само зато што не постоји јединствено радно време за све продавнице.
Као најбољи пример може да нам по» служи радно време продавница 38 воће н поврће, дуванских прерађевина и посластичарница. У којегод доба дођете наћи ћете их затворене. Зашто Зато што нико не контролише рад особља ових продавница, Особље осталих про. давнице дуванских прерађевина. Од о"
радње пре времена. Ово важи и за про. ·
давнице дуванских прерађевина. Од о сам часова, колико је прописано да 0"
млекарама и месарницама.
Млекаре се отварају у пет часова...
••. а дуванџинице кад се свиди продавцима,
собље ових продавница ради, оне су отворене свега два · три часа. Зашто Зато што продају само дуван, а нен остале артикле, као: новине, поштанске и таксене марке, разне обрасце, дописнице, муштикле. Уколико би трафике продавале ову робу, постигао би се двојаки ефект у њиховом раду: прво о" собље продавница радило би пуно рад“ но време, друго растеретиле би се по ште и грађани не би морали да чекају на неколико редова. Исти је случај са У оба ова случаја локали се нерационално користе. За свега два до три часа рада дневно, локал стоји блокиран. Зашто млекаре не би продавале хлеб, сир, јо“ гурт и друге млечне производе2
Слободан дан трговинских радњи разликује се од слободног дана оста“ лих продавница. Особље ресторана и бифеа има наизменично уторак и среду као слободан дан а све берберско-фри“ зерске радње немају слободан дан у исто време. Неке имају недељу, а неке понедељак. За културно уздизање, о“ собље трговинских продавница има слободно једно поподне, Само што сви немају исто време. Задружне прдавнице и један део државних имају среду поподне, а други део, четвртак!
Зашто сви неби имали исто радно време, да грађани не лутају од трговине до трговине нагађајући да ли је отворена или нер Зашто постоји овако различито радно време и различити слободни данир Зар се то не би могло, као н у осталим градовима ускладити, створити · јединствено радно време ва свер Могло би и морало би то да се учини, само када би надлежни, који воде рачуна! о радном времену продав нипа боље познавали прилике на терену ин захтеве грађана. Али, изгледа да то њих не интересује. Не виде да овакво радно, време није у складу са темпом живота у Београду и да прет“ ставља кочницу у пословању. Када ће једанпут увидети да овакав начин рада
само штети, а никако користи
___-_____-_--_.____-_____-_----
а углу Кнез Михајлове улуце и | у толикој мери квари изгледи уређење града није предузела мере да
тан и за њу прикла дни
пвогооневлине.
Тераз ија.
тра , да ШИ а станицу“ пре
носачи су направили своју станицу. се поставља питање како Управа за мести у неки мање проме-
ји део града
колони“
Ко је Бриб због
'нередобног снаб~
дебања хлебом
| ДАК по подне, Пред
већином продавница хлеба у граду стоје дуги редови грађа
на. Четири сата давно је прошло,
хлеба још нема. Нестрпљиви су и
грађани и продавац. .
же Када ће стићи, - питају грађа.
— Не знамо, можда данас неће, "одговарају продавци,
То су разговори који се редовно могу чути понедељником по подне пред продавницама хлеба, И стварно, нико не зна када ће и да ди ће уопште доћи камион са хлебом, Често се дешава да грађани чекају до шест и седам сати навече, а камион са хлебом не дође,
Зашто редовно понедеоником ћу читавим крајевима града нема хлебаг Да ли га нема у довољним количинама% Или је по среди бирократија која кочи и омета правилно снабдевање грађанар Жлеба има. Градска пекара, заједно са приватним произвађачима, пече довољне количине хлеба, које су у стању да подмире потребе грађана са гарантованим „снабдевањем. Међутим, понедеоником ипак нема хлеба довољно, а мале количине које стигну, брзо се распродају. У чему је ствар
Продавнице се снабдевају преко рајонских предузећа за хлеб. Свако предузеће располаже извесним бројем транспортних средстава. Међутим често услед квара који настаје на камионима, рејонска предузећа не подижу све количине хлеба бла-, говремено. Да ли је недостатак превозних средстава оправдање што се грађанима хлеб не доставља благо. времено. Није, и не може да буде. Руководства ових предузећа морају да обрате више пажње чувању во. зила. А, ако је број превозних средстава недовољан, могу се склопити уговори са транспортним предузећима, чија би возила могла да преузму један део терета. Ако се неби ни на овај начин постигло благовремено снабдевање грађана, онда се може хлеб превозити коњском запрегом, с тим што ће се покрити цирадом или којим другим заштитним средством, које ће га чувати од праштине.
Дакле тачно је да хлеба има довољно, само захваљујући бирократији и недовољном интересовању за хлеб грађани остају или су присиљени да купују бајат хлеб. Над лежи органи морају овоме питању да посвете већу пажњу и најоштри“ је казне све оне који ометају правилно и редовно снабдевање грађана хлебом.
ПОРПИРИВРИРРИРИНИРАО РАНИЛИ РИМИНИЈА
удаљ |
УМЕСТО УСЛУГА ИЗБАЦИВАЊЕ ИЗ РАДЊЕ
Пре неколико дана, тетајући се са другарицом, опазим по излозима про“ давница „Обуће“ сандале са неколико прекрштених каншића, које сам одавно желела да купим. Нисам имала среће, јер су све продавнице имале само број 37, а мени је бно потребан један број већи. Упутила сам се ка Калимегдану и на нашу несрећу видимо у нзлогу продавнице број 5 исте сандале, мени на изглед нешто веће од осталих које сам видела и пробала. Замолила сам пословођу ове продавнице ако је могуће да их извади из излога, али пошто је имао много посла, најљубазније ми је рекао да дођем поподне око четири сата и да ће их извадити из излога, Дошла сам после подне са другари“ цом, обратила му се и прво је почео да ме убеђује како је исти број онај у излогу, као и овај | овде који сам пробала, нако ми је пре подне рекао обрнуто. Предложио ми је да се кладимо „па макар и за чашу пи. ва“. А кад сам то одбила, рекао ми је да ће их извадити једино под условом да их купим без обзира на то да ли ми одговарају или не. Другарица га је опоменула да су то некултурни по“ ступци неозбиљног и пеодговорног тр“ говца. А пословођа ове радње, да би и сам то још јаче потврдио, избацио нас је из радње са најпогрднијим псовкама.
Мишљења сам да овакве поступке треба строго казнити и да оваквим „тр“ говцима" није место по државним про
давницама. ИЛИРА
Џонеске уже РИРЧКО
Дерби полукрвних грла
у и хиподром код Цареве ЋуА има за сутрашњи састанак неколико интересантних тачака у
програму. Главни испит полукрвних гр“
ла од 3 године на стази од 2400 метара одржаће се У четвртој трци. За ову: Тр“
ку уписани су: Балтик, Везир, парно и
Селим, Халил, Глумица и Ратка. Ор“
мално би било да, и поред већег опте
рећења, трку добију Балтик и Марадик, али се не искључује изненађење од стране Жалила. У трци »Булка Но
двогода полукрвна грла, на стази од с
метара, уписани су: Лиман, ПАЛЕ до
тица, журко, дрежица и Фока. 2
ноза: Лиман, журко, а изненађење Ба
Ма стази од 2100 метара, у Хандикапу
за трогода и старија грла, трчаће: Кр-
кица и Липојка (2100), Лаба и Фићур
2140), Јела и Роко (2180, Алиса и чиби
(2300). Ако Фићур не би направио изне-
нађење као прошле недеље, трку би
требало ла добију Алиса и Чиби, Двогода чистокрвна грла трчаће 1200 метара
у трци „Шарпланина", и то: Жив ми био,
Наш Соко, Вил Весна, Добра воља и
Кошута. Прогноза; Вил Весна, Жив ми
био и Кошута, У трци „Љубичево“ на
стази од 2000 метара ислитаће се вред-. ност чистокрвних тротодаца: Цивила,
' Атиле, Загорке, Бисера, Дуње и Зеке.
По свим прорачунима требало би да трку добију Цивил и Атила, али није ис» кључено да међу првима стигне и уња,
За већи ред и чистоћу у нашим биоскопима
И згледи сала и чекаоница скоро свих београдских биоскопа остављају Уутисак запуштености, и небриге. Чекаонице, иако имају у сваком углу пепељаре и кутије за отпатке, пуне су пикаваца, биоскопских карата и разних других непотребних _ хартијица, које стварају неред и нечистоћу. Често се дешава да посетиоци биоскопа, услед тешког задаха и смрада, имају осећај непријатности и неугодности, Тако, на пример, публика која иде у биоскоп „Козару“. може увек да осети задах старих костију и разних отпадака _ од јела, јер се у непосредној близини биоскопске сале бацају отпаци из кухиње ресторана „Касина“. Управа биоскопа „Козара“ жалила се управи тога ресторана и тражила од Градског предузећа за приказивање филмова да интервенише код надлежних органа, али без успеха. И даље се осећа задах и осећаће се све дотле док се Градско предузеће за приказивање филмова, као и сама управа биоскопа, мало енергичније не заложе да се та складишта прљавштине и смрада уклоне. За неред и прљавштину управа биоскопа баца главну кривицу на публику, која не води довољно рачуна за одржавање реда и чистоће. Несумњиво, да има кривице и до публике, али да она паучина није узрок
. што са зидних лампи чекаонице био-
скопа „Козаре" виси с паучина. У овом биоскопу раде четири чистачице, и када би се управа мало више заинтересовала за њихов рад, чистоћа би била на далеко већем нивоу. Исто тако, лево од бифеа, који се налази иза стубова чекаонице, могу се видети на месту којв треба да послужи као гардероба, наслаге рекламних табли које се налазе У страховитом нереду, старе метле, исцепане слике, мердевине и разне друге ствари.
Нажалост, то није једини београдски биоскоп који оставља утисак запуштености и прљавштине. У недељу пре подне, у биоскопу „20 октобар“ могле су се видети гомиле пикаваца по поду чекаонице, пуне пљуваонице око којих су разбацани разни комадићи хартије. У овом биоскопу се осећа тежак задах клозета који су запушени, Особље биоскопа се жали да су скоро свакодневне појаве да се клозети запуше, јер публика не води ни: мало рачуна приликом њихове употребе. Без обзира чија је кривица, да ли управе биоскопа, или публике, мора се стати на крај том нереду и смраду, јер ако се тако и даље настави,
Биоскоп „Београд“ може да послужи као пример осталим београдским биоскопима, јер иако је то највећи биоскоп, иако је ту промет публике највећи, ипак изглед, и сале и чекаонице, чист је и уредан. Биоскоп „Косово“ је реновиран и пристојно изгледа. Биоскоп „Звезда“ се реновира, за који дан ће опет почети са радом и надамо се да ће се управа овога биоскопа побринути да се он одржава у реду и чистоћи.
Земунска пијаца је жива и пуна и нема редова
СВАНОМ ДЕЛУ ГРАДА
~ Ма
пијаца
АЛЕНИЋЕВА пијаца је једно од
највећих тржишта Београда.
Већ у раним јутарњим часовима, простор на који произвођачи и продавци довозе и продају своју робу, пун је света, Продаје се парадајс, боранија, кромпир, лубенице, крушке, брескве и остало, што је грађанима потребно. Воћа и поврћа има доста, Али и редова. На ма коју страну погледали видећете редове и грађане што стрпљиво чекају. Ово није случај само на Каленићевој пијаци, већ и на свим осталим са којих се грађани снабдевају.
Откуд редови на пијацама7 Да ли стварно робе нема у довољним количинама и да ли су због тога грађани присиљени да чекајут Илл, је по среди навика још из времена 0купације да се све чека у редуг Чиме би се могла објаснити појава редова на београдским пијацамат
Чињеницом да Београд и поред тога што има око четрнаест, ипак нема довољно пијаца. Свега неколи-
(СА О ЛДСЛАЖКЈЕ
.
= прави Саа о =. о М=—< Ма "> ут
— У пооомоооћ! — Шта ти је сад наспело да се давиш. Зар не знаш да смо тек тре“ бовали појасе за спасавањер
Тарашева варијанта француске партије
ве: Вођћобап (Агкепшпа) — Стп Уеја (Моћ 2ејапа)у
1. 42—а4, ет—еб; 2. е2—е4, 47—485; 3. 591де (Оај пазјауак бич Тагазеуц уапјат+и.), Бе8—16; 4. е4з—е5, 516—47; 5. 111—а83, с7—25; 6. с2—е3, 5р8—26; 7. 551—ег2, 048Рр6; 8. 582—13, 17—16; 9, е5:16, 547:16; 10. 0—0, 118—86; 11. 44:25; 12. 5е2—04, 0О—0; (Магаупо да стпј тије 5зтео 161 па дођнак ребака, јег 5! розе 12. ...5с6:44; 13. 513: аа, 1,05:44; 14. са:а4, 56:84; 15. 143—55+
. аавићо Кгађ см); 13, Б544:с6, 57:06; 14. рај —е2, рђ6—с7; 15, ћ2—3, еб—е5 је ЂИо јаган ргуо 15. „..1,25—46, ра опада 5ргоуезн еб—е5 рез Хуе резака.); 16, 513: е5, рев:вз (Стта Жтуцје Тоуса ц иуегепји да бе дођи Копја па е5.); 17. 2:13, Тавев; 18. рс1—14, 516—е4,
Ројофај розје 18 рофеха сгпова:
#
5
>
Ум УУ
_
о
22
У
МАМОУУ
7,
"У о. (ок
И #54
та
ЖАа
У
МУ х
53 Мато
Пи о о
Стт, је ргогабипао да је оуа ромс а Роја ха пјева 1 да бе ргеко 1— уегикаје доб до тебауајџсен парада. Меди т оп тје 1тао и мац пеобекјуапј одвоуог Во!росапа. 19, Рег:е4!! (Уеота Тера Фуа Која одтааћ офшбије. Стил је Тхвибјеп БМо а да зшга.), 45:24; 20. 1,43—64+, Кев—ћ8; 21, Бе5—Еб+, ·тзЕб; 22. ЖЕ4:С7. С п: ргедаје, јег је овћао за Сбауџ Аашги 51ађ.
вођћобап је оуе кофшпе па уагтути џ Маг де! Рјан дено Сефугјо 1 рејо тезо Ба РАгсот, а зада бе пазирји м вгнепипзкој екћр па оптрафш џи Ррирђгоупјки, АгкепМпа гаје зато лајјаба Заћоузка хепија гаппзке Атешке, уеб је 1 једпа од уодеаћ Заћоузијћ пасја зуефа. Ма 'гаФ!сјопа!пп Китигта м Маг де! Рјан чјађо Би ргојади Сиуеп! еугорзк! тајсфол Као аг Еуе, Бађо, О' Кец 1 агиш!. 5уе #0 воуопл о менкој впаг агнеп тајић Ваћфа, ба се ера пеуштпплуо Јеган уешки шоа па ТХ Баћоузкој оптарјаф и РрибђгоутЕлм.
(Војв је.
_ Серија марака поводом Шаховске олимпијаде у Дубровнику
АХОВСКИ савез ФНРЈ је до-
маћин првих шаховских олим-
писких илара које ће отпочети 20 августа у Дубровнику. Част која је указана Југославији поверавањем организовања ове олимпијаде није случајна, већ је дошла као признање нашим шаховским организацијама на ранијим беспрекорним приређивањима међународних шаховских сусрета у нашој земљи. Несумњиво је да је приликом избора Југославије за домаћина олимпијадеу дубровнику узета у обзир и велика популарност ове умне игре у нашој земљи, а свакако да су и велики успеси наших мајстора м шаховских екипа допринели да се Светска шаховска федерација ослони овог пута ма Шаховски савез ФНРЈ!
Фтилателисти целог света радоваће се на свој начин овој великој међународној манифестацији. Наиме, Мипистарство ПТТ ФНРЈ на дан отварања Шаховских олимписких игара у Дубровнику пустиће у промет једну пригодну серију марака с мотивима из шаха. Ова серија марака, која има пет вредности и чије слике доносимо рађена је у хелиогравури и претставља мало ремек дело графике. Прва вредност (Дин. 2.—) рађена је у смеђе-цр“ веној боји, друга (Дин, 3.—) у црносмеђе-жуто-смеђој боји, трећа (Дин. 5.—)у је зелено-жуто-плаве боје, четврта (Дин. 10.—) је смеђе љубичасте и смеђе-жуте боје и,. најзад, пета вредност (Дин. 20.—) је тамноплаве и жуто-смеђе боје.
Цртеже за ове марке радио је Ото
Антонини, сликар из Загреба, а травер је Јанез Трпин, из Љубљане. Ова серија марака биће украс сваке збирке и очекује се с великим нестрпљењем у круговима филателиста. -
ко, и то већином у центру града, снабдева се робом у довољним коли“ чинама. Остале су празне. Ако упитате грађане са којих се тржишта снабдевају, одговориће вам: Ђерам, Зелени венац, Каленићева, Бајлонијева, Палилулска и пијаца на Сењаку. Остале неће поменути, Неће о њима говорити просто зато што их не сматрају за тржиште, јер на њима нема шта да се купи. Узмимо, на пример, пијацу на Булевару Југословенске армије, код Ветеринарског факултета. Некада, то је била жива и пуна пијаца са које су се снабдевали грађани из околних на“ сеља: Котежа Неимара, Лекиног Брда и Аутокоманде. Данас, то је пи“ јачни простор са неколико празних тезги и затворених продавница. | Други недостатак београдских пијаца је њихов неравномеран распоред. Ако се погледа карта Београда видеће се да нл у једном рејону нема више од две пијаце, а од њих ради само једна или ни једна. На пример, цела десна страна Београда, од Улице маршала Тита, има свега две пијаце: Зелени венац и пијацу на Сењаку. Ако се узме у обзир да 9вај простор обухвата територије Тре ћег, Седмог и једног дела Првог рејона и да на њему станује око сто хиљада грађана, биће лако објасни“ ти појаву редова на београдским пијацама. Слично је стање и у осталим крајевима града. Душановац и Вождовац немају где да се снабдевају. Мала душановачка пијаца није у стању да задовољи потребе овог дела Београда, И Карабурма се налази у сличном положају. Чињеница је да Београд данас броји око пола милиона становника и да се грађани снабдевају на свега шест пијаца.
' „Истина, неравномеран распоред пи-
јаца у Београду, последица је непланске изградње града пре рата. Али, зар би то требало да буде оправдање што десет пијаца готово уопште не радит Већина рејонских предузећа за промет воћем и поврћем узела је обавезу да робу довози и на мање пијаце. Међутим, до сада скоро ни једно од ових предузећа није одговорило овим обавезама. Као пример може да нам послужи снабдевање пијаца у Трећем рејону. Централни ма“ гацин, са кога се снабдевају пијаце У овом рејону. налази се на Зеленом венцу. Роба се из магацина довози на остале пијаце, тек када се подмире потребе пијаце Зелени венац. Зна чи, да ове пијаце добијају врло мале количине воћа и поврћа. У циљу оживљавања пијаца на Душановцу и Вождовцу, управа је предложила Народном одбору Шестог рејона да градско предузеће за промет воћем и поврћем „Космај", које има велику откупну мрежу, отвори своје продавнице на пијацама у Чиновничкој колонији и на Душановцу. Међутим, надлежни из Народног одбора Шестог рејона одбила су овај предлог мотивишући то одбијање тиме што не могу пијачна места уступати другим предузећима. Да ли је овакав став правилан Није, ако градско предузеће за воће и поврће има 6ољу откупну мрежу и више робе од рејонског предузећа исте врсте, онда треба омогућити отварање продавница градском предузећу Ови примери јасно показују да ни Управа за пијаце а ни рејонска повереништва трговине нису схватили важност оживљавања мањих и растерећења већих пијаца, Да је било више упорности у раду и да је Управа предузела ефикасне мере, верујемо да би рејонска предузећа за промет воћем и поврћем одговорила својим обавезама, Исто тако, није ништа предузето да приватни произвођачи своју робу доносе на мање пијаце. Свакако, да би грађани,
· којима је мања пијаца ближа, радије
на њој куповали робу него на већим које су даље. Да постоји координаци ја У раду између Градског саобраћајног предузећа и Управе за пија-
це, за довоз робе могле би се кори- .
стити трамвајске линије, Већина пијаца налази се у близини трамвајских пруга. У току ноћи роба би се могла превозити вагонлма од магацина до пијаце. Једна моторна трамвајска кола могу да повуку три до четири вагона намирница и у току ноћи да направе две-три туре, што је сасвим довољно да на једној мањој пијаци буде намирница у довољним количинама.
Оживљавањем. малих и запуштених пијаца, појачавањем довоза, и изградњом неколико мањих пијаца у оним деловима града у којима сада оне не постоје, побољшало би са снабдевање грађана, а тиме избегло с једне стране, дуго чекање по редовима а, с друге, убрзао превоз од магацина до пијаца. На овај начин, био би решен један од горућих проблема Београда, Е