20. oktobar

| (а лање позорнице у ЈПобљадер

___Три. концерта орнестра

и хора ЦДЈА

и хора и оркестра " НЕ оиске армије наш главЕ град и читава земља добили _су значајна музичка репродуктивна "тела, која су, имајући у првом плану рад на делима наших композито_ра, успела да употпуне не само концертни живот наших градова, већ и припадника Југословенске армије по разним гарнизонима. Оркестар и хор ЦДЈА обишли су Македонију, Хрватску, Словенију, Србију, Босну и Херцеговину, упознавајући припаднике Армије и грађанство са најпознатијим делима симфониске литературе и богате југословенске вокалне музике. Циљ ових турнеја, као и целокупне делатности оркестра и хора, била је унутрашњост наше земље, зато их је београдска публика ређе виђала, На својој турнеји јуна месеца по Босни, Херцеговини и Далмацији, поред концерата у Дубровнику, Сарајеву, Тре“ бињу, оркестар је у Мостару извео концерт који ће остати од историске важности за овај град, То је био први симфониски концерт у Мостару.

Музичари и певачи Југословенске армије дали су од септембра 1947 до данас 288 концерата. Од тога је хор извео 133 самостална концерта, оркестар 61, а заједнички су наступили 94 пута. Сем тога, уметници Армије често су изводили свој програм у радиогемисијама и вршили снимања за плоче. Унутрашња дисциплина и педагошки рад са члановима оркестра и хора збиља могу да служе за пример осталим сличним колективима у нашој земљи. Никада ниједан задатак, па ма ко“ лико везан са напорима, није остао неизвршен.

Савлађивањем теорије музике, солфеђа, историје музике и других предмета, хористи Армије, чије је социјално порекло осамдесет од сто радничко, стекли су потребно музичко образовање, што је, уз добар гласовни материјал (нарочито мушки), омогућило диригенту Слободану Крстићу да створи хомогено певачко тело које се може рачуна“ ти међу најбоље у земљи. Завидну уметничку висину својих остварења хор Армије још једном је доказао прошле недеље успелим концертом на Летњој позорници.

Најлепше песме, њих 160, дома“ ћих композитора Мокрањца, Готовца, Христића, Херцигоње, Тајчевића, Скаловског, Гајдова, Лотке, Калинског, Бомбарделија, Симонитиа, Маринковића, Бајића, Данона и других, налазе се на репертоару хора. Велику помоћ пружа хору властита литографија, која умножава тек написане, још нештампане композиције југословенских аутора, Та“ ко су први пут објављене и певане Готовчеве „Нове бразде“, Рупникова „Песма мртвих пролетера“, „Чета“ Косета, „Песмата на Гоце“ и „Македонска хумореска“ Скаловског и многе друге нове композиције.

Оркестар Југословенске армије, такође негује првенствено музику домаћих композитора Рајичића, Бер“ се, Лисинског, Вукдраговића, Бручија, Маринковића, Коњовића и других. Но, оркестар не запоставља ни значајна дела Бетовена, Чајковског, Моцарта, Хајдна, Менделсона Вагнера, Франка и других великих симфоничара. Оркестар постаје у неку руку и музички васпитач офи-“ цира и припадника Југословенске армије, упознавајући их у Дому армије преко стилских концерата, са разним епохама музике: класиком, романтиком и другим,

На недавном концерту на Летњој позорници, оркестар, под управом Даворина Жупанића, покушао је да уведе у концертну праксу извођење забавне музике. За први овакав концерт после ослобођења изабран је класик лаке музике, композитор по“ знатих оперета и валцера, Јохан Штраус. У недостатку оперете и концертног извођења лаке музике, Штра усово вече изазвало је велико интересовање београдске публике, која је до последњег места испунила гле. далиште под ведрим небом у Топ“ чидеру. Међутим, недовољно припремљен оркестар није успео потпуно да задовољи ово интересовање. Олако прилажење Штраусовој музици, није умањило вредност оркестра, јер је овај на симфониском концерту 17 августа показао своје високе квалитете. Поука је само та, да се за концерт лаке музике мора исто толико припремати као и за симфониски.

Д. Д.

Питања за дискуситу

Симфониски оркестар ЦДЈА, под управо м Даворина Жупанића, за

ници у Топчидеру

време извође ња Штрау

сове музике на летњој позор-

Донета је нова Уредба о кронлу за нултурно-просветни

рад У снндикалним организацијама

ЕДАВНО је Савезна влада донела Уредбу о Фонду за културно-просветни рад у синдикатима, Све до доношења ове Уредбе синдикалне организације подмиривале су потребе за културно-просветни рад од дотација које су им додељивали виши синдикални форуми, То је кочило иницијативу радних колектива, јер је доводило и до бирократских појава и свих оних нежељених последица које изазива централистички начин руковођења. Догађало се да материјална помоћ коју је Савезна влада указивала синдикатима буде додељена колективима који су за то имзли мање потребе, и то на рачун колектива чији је рад због тога трпео, Нека виша синдикална руководства била су оптерећена и презаузета пословима буџетирања, па је тај новац често претстављао и средство за бирократски начин руковођења. | У новој Уредби дошла је до изражаја линија Комунистичке партије Југославије да се на културно-просветном плану рад У синдикатима децентрализује и демократизује. Уредба у пуној мери има У виду потребу да се основне организзционе јединице синдиката оспособе за самоуправни рад. (Фондови се стварају при подружницама државних привредних предузећа од доприноса из планске, натпланске и тржишне добити, Фондовима руководе управни одбори синдикалних подружница. Поред фонда рукозодства, ово је нов начин учешћа радних колектива у расподели остварене добити

предузећа. Како то Уредба предвиђа, фонд за културно-просветни рад намењен је и

треба да се користи за подизање, уређење и одржавање културно-просветних и фискултурних објеката и установа. из њега треба да се прибављају материјална средства за уздизање и, уопште, обез-

ОПЕТ О ИГРАНКАМА

на Калемегдансвој летњој позорници

поред тога што се налази на

месту пуном зеленила, што је

по свом положају, величини и првобитној намени требало да користи за приредбе и забавне вечери, летња позорница на Калемегдану и овог је лета само плато за игранке, Наш лист писао је о томе пре два месеца и критиковао Дом културе Првог рејона, али без успеха. Сва. ког четвртка, суботом и недељом, на позорници се и надаље стиче млади свет и од 6 до 11 часова игра уз звуке забавне музике. А осталих дана позорница је празна.

Зашто је то тако Због чега је једина позорница у центру града, који ионако оскудева у летњим баштама, тако једнострано и непотпуно искоришћена ове. сезоне7

Управа Дома културе Првог рејона, која је најпозванија да на ово одтовори и овога је пута скинула са себе одговорност и дала је, ево какво разјашњење;

— Немамо услова да дајемо програме — рекла је другарица која замењује управника Дома, — зато што нам се не дозвољава да на позорници завршимо подизање гардеробе и просторије за реквизите, Оба одељења довели смо до Под кров, али нам је Урбанистички завод Извршног одбора Народног одбора изричито наложио да радове обуставимо, Кажу, да се дограђивањем ремети изглед београдске тврђаве,

— Па ви сте, ипак, одржали неколијо приредаба овога лета...

— То је тачно. Нека културно уметничка друштва извела су своје комбиноване програме. Али глумци нису имали где да се пресвуку. Публика је гледала како се шминкају. Разумећете, без гардеробе и собе за реквизите ми нисмо у стању да ма кога више ангажујемо.

Разлози су оправдани. Не може се од извођача зактевати да се пресвлаче, тако рећи, пред гледалинтем и да се пред очима публике

Музеј Вука и Доситеја

У бившем Доситејевом лицеју врше св припреме за отварање сталног Вуковбг и Доснтејевог музеја. Музеј ће пружнти слику развоја српске књижев“ ности н, делимично, српске културе у ХУШ п ХГХ веку Централна места ваузеће живот и рад Вука н Досптеја, а у другом плану приказаће се битчи ..менти друштвепих и политичких при“ лика времена у коме су они живели,

При музеју ће радити библиотека, која ће нашим научним радницима пружити могућност за проучавање живота и рада Вука н Доситеја н њихових сарадника. Предвиђа се да Музеј а он ће запремити целу зграду Досите-

јевог лицеја, буде отворен ове јесени.

припремају за претставу. Али зашто је Урбанистички завод забранио зидање нужних просторија и та онда када су „доведене до крова"...2 Управа Дома је отпочела радове без његове сагласности. Она је од Завода тражила за то дозволу тек онда када је група урбаниста случајно открила да се на позорници обављају нови радови и тек када је Завод инсистирао да се посао прекине. Али иако је о свему овоме било речи још пре месец дана, Управа ни до данас нема о томе никакво писмено решење. А радове је обуставила. Осећајући се пред Урбанистичким заводом у положају кривца, она је погнула главу, није тражила чак ни званичну одлуку, завода, а још мање се питала нису ли њени разлози јачи.

Одговор другова из Урбанистичког завода био је такав као да о

њему уопште не треба дискутовати. „Београдска тврђава не сме да се дира, а у плану је ионако да се летња позорница поруши". Када „У догледно време". одговорио је друг Сомборски из Урбанистичког завода.

После свега ипак, остају отворена три питања:

Да ли до тог „догледног времена" позорница и даље треба да служи само за игранке и могу ли са њом грађани Београда да рачунају или не,

да ли би стављање кровова на два већ подигнуте просторије битно утицало на изглед београдске тврђаве и, најзад,

ко је позван да овај спор реши Можда Завод за заштиту споменика културе НР Србије, или Повереништво комуналних послова Извршног одбора народнот одбора7

беђење кадрова који доприносе развоју културно-просветног и фискултурног рада и народне технике у симдикатима. Сврха му је и да подмири трошкове за агитацију и пропаганду као и све остале просветне, фискултурне и спортске по-

КАЖЕ 4

Још нешто 0 скрећивању речи и назива

Видели смо како треба писати скраћеницу ФНРЈ и друге њој сличне. Али има и других врста скраћеница. — У вези с нашим ранијим чланчићем о том скраћивању моли нас један читалац да се обратимо државним установама и народним властима да прегледају своје печате, своје натписе пи да их поправе, да их дотерају како треба... Ми то овим и чинимо, Има толико врло истакнутих, отмено израђених натписа на стаклу, у лепим бојама, с позлатом, а тамо иза сваког слова тачка каткад као петодинарка... Чистимо те наказе!

... Има и других скраћивања. Један нас читалац пита зашто је уобичајена скраћеница Танјуг кад је настала од почетних слова 3асебних речи које се иначе пишу малим словом и од Југ које је део речи Југославија. — Јасно је да ту има нечега наоко чудноватог, Али је то баш леп пример који нам показује како треба скраћивати друту врсту назива. Реч Танјуг настала је од пуног назива Телеграфска агенција нове Југославије, То је једна установа, Скраћивање је изведено на тај начин што је од прве три речи узет по један глас (од носно словс), а од четврте речм један већи део (више него један слог — Југ). Значи, — нисмо од сва четири дела узели само почетно слово него је четврти део састављен од три слова, Ту, дакле, имамо део речи већи и од слога, а не само један глас (односно слово). Стога и узимамо све као скраћеницу друге врсте — сва се пише тако да имамо само на почетку велико слово, дакле само Танјуг.

Таква је скраћеница Нопок (Ново поколење, од но-пок, први слог прве речи, део речи поколење, дакле нешто више од слога) и слично, Отуд је јасно: ВИЗ (Војни издавачки завод), РВИ (Ратни. војни

њ —

Ке.

инвалиди — као установа), Грамлек (Градско _ млекарствој, Нама (као одређени народни магазин) и слично, Може се рећи да се оваква скраћивања врше на тај начин што се узимају било почетна слова засебних речизали миделови већи од слова било. само делови речи, па се слажу тако да велико слово остане самонапочетку.

То је лако схватити и тота се треба

држати. Ел.

Успешан рад Археолошког инстиштуша

Српске академије наука

РХЕОЛОШКИ институт Српске а-

кадемије наука нова је установа,

основана пре три године, у време када је Академија повела одлучан куро за развијање научне делатности у свим областима, У нашој земљи постоји традиција археолошког рада, иако се он раније обављао недовољно систематски и једнострано, Потпуно су била запостављена изучавања словенскеи римске археологије код нас, као М нспитивање нових археолошких налазишта којима наше тло обилује, Делатност археолога била је претежно кабинетска, одвијала се у музејима и на Београдском универзитету, а теренски рад се сматрао мање научним од кабинетског,

ПРИПРЕМА СЕ ТОПОГРАФСКА КАРТА СРБИЈЕ.

Институт је рад археолога упутио правцем теренског и научног изучава. ња, што пружа гаранцију за даљи развој ове научне гране. У досадашњој пракси научних _ сарадника Института теренски рад се одвијао двојако; био је усмерен на археолошка ископавања и, на такозвану археолошку топографију — одређивање нових археолошких налазишта. Нарочито је поодмакао рад на топографији, Он треба да се оконча до 1957 године, када ће се коначно моћи да изради и топографска карта Србије Топографска испитивања су вршена У Западној Србији, од Колубаре до Дрине, а ове године се обављају у централној Србији, у крајевима између Саве, Колубаре, Велике и Западне Мораве. У њима су учествовале и учествују екипе стручњака из разних грана археологије, преисториске, римске, словенске и средњевековне, У томе раду, који је врло озбиљан, јер ствара предуслове за потпуно упознавање старих налазишта, откривен је у Западној Србији читав низ нових ) чиме се добила јаснија слика о томе који су крајеви наше земље били у преисториско доба насељени, као и о карактеристичном положају насеља преисториске епохе, Исто тако је откривено доста нових налазишта из римског доба, као, на пример, велико насеље код

Одговорни уредник Драгутин Шолаји ћ, Улица Драгослава"Јовановиђа 1-Ту • те.

лефон 20-443 " Чековни рачун 103-9032 22 — Поштански фех 752 •" Штампарија уБоРБА“ — Београд Кардељева 31 Рукописи сб'ио враћају,

преисториских налазишта,

села Ушћа, на Сави, између Обреновца и Шапца. · Поред тога, Институт је предузео ископавање на неколико места с циљем да се прошире знања о преисториским културама, о животу у римско и византиско доба, и, нарочито, да се испмта-

ју словенска налазишта, која су пре рата врло ретко била предмет зрхеолошких проучавања, Од значајнијих преисториских налазишта ископано је (1948 године) насеље из млађег каменог доба у Жаркову, где је, између осталог, сачувана основа једне куће, чиме су добивени нови подаци о начину градње и облицима зграда тога времена.

ЦАРИЧНИ ГРАД КОД ЛЕБАМА — НАЈБОГАТИЈЕ НАЛАЗИПРТЕ

На римском налазишту у Дубравици, на ушћу Мораве, где се налазио римски трад Маргум, ископавање траје од 1947 године, Установљено је да је у томе месту било насеља још у — преисториско доба, а и касније, у Средњем веку. Од римских зграда откривена је једна већа палата на којој су радови у току. Једно од најважнијих ископавања које Институт врши јесте оно на Царичином Граду, код Лебана, у коме учествују екипе од десет стручњака, већи број студената и око сто радника. Царични Град потиче из Шестог века пре наше ере, верује се да га је основао византиски цар Јустинијан (527—565) и да је то

град који стари: извори ломињу _— под именом Јустинијана Прима, На овим ископавањима (нека су вршена и пре

рата), откривена је једна велика црхва базилика са врло лепим подом од мозаика, као и неколико мањих споредних зграда, Вршена су испитивања и _ на једној капији Царичиног Града. Ископавања на овом месту трајаће дужи низ година и имају за циљ да се ископа цео град, како би се добила — потпуна слика о урбанистичком изгледу, архитектури и животу једног већег — града онога времена,

Од словенских налазишта испитивано је (у току 1948—49) једно — словенско утврђење на месту Градишке, код Велике Кикинде. То је прво словенско утврђење којим су се наши археолози позабавили, Оно потиче из времена пре

ДАРУЈУ РА РА РА МРРАРСРРРРРА

хиљадите године наше ере и, вероватно је служило као збег становницима 0колних старих словенских насеља У случају рата.

ИСПИТИВАЊА НОВИХ НАЛАЗИШТА

У току ове године научни сарадници Института су, у сарадњи са Обласним музејем у Крагујевцу, ископавали једну хумку у селу Добрачи, код Крагујевца, Установљено је,да је хумка насута у бронзано доба, око 1500 година пре наше ере. Откопана су два гроба у којима су нађене спаљене кости, као и већи број земљаних судова. На истој хумци постојали су касније словенски гробови, од којих је откопано 75. У гробовима словенског порекла нађен је накит од бронзе и сребра, који је од великог значаја за проучавање ране средњевековне словенске културе у нашој земљи. Ово је прво систематско испитивање преисториских хумки у Србији, а исто тако и прво словенско гробље на коме су радили археолози,

У Подрињу су екипе обишле — већи број средњевековних гробаља са каме“ ним споменицима („стечцима''), од средњевековних налазишта ископавано је гробље на Хинги, код Суботице Радовима је руководио научни сарадник Института, који је сарађивао са Градским музејом у Суботици и Антрополошким институтом Медицинског факултета у Загребу.

Наредних година Институт ће наставити рад на топографији и започета ископавања на Дубравици и на Царичином Граду. Приступиће се и систематском испитивању преисториских налазишта у Моравској долини, којом су, као важном саобраћајном артеријом онога времена, допирали до наших крајева јаки културни утицаји с југа,

САРАДЊА СА ИНОСТРАНИМ НАУЧНИМ УСТАНОВАМА

Рад археолога на терену често је скопчан и са многобројним физичким напорима, нарочито када се испитивања врше на местима која су удаљена од насеља. Теренски радови трају – преко целе године изузев зими, када се прикупљени подаци сређују и припремају за публиковање. За научна испитивања и залагање у раду Министарство за мау-

КА у пева и

требе у једном радном. колективу, да покрије издатке синдикалних културно уметничких и спортских друштава и клубова као и друштва народне технике у предузећима Но дух Уредбе никако нв налаже синдикатима да прекину борбу за остварење сопствених прихода од приредаба, утакмица и осталих културних и епортеких манифестација.

Пети члан Уредбе предвиђа да ее из Фонда подружница издваја мањи про ценат (1095) који је мамењен синдикалним већима. С тим новцем приступаће св подизању домова културе, библиотека, организовању друштава у једној вароши или граду. Тако ће фонд не само још више развити иницијативу радних колектива за коришћење локалних извора сировине већ ће их окупити и на добровољми рад.

Доношење Уредбе о фонду за култу2но-просветни рад у синдикатима даје широку могућност даљем развитку и успеху културног и фискултурног рада у синдикатима, доказује сталну бригу државног и партиског руководства да <е радничка класа Југославије што боље припреми да управља привредом.

ФИЛМСКЕ НОВОСТИ

Филмском граду, на Кошутња-

ку, у пуном је јеку снимање

наших вових, уметничких филмова. У филму „дечак Мита“, који режира по сценарију Оскара Давича режисер Радош Новаковић, главне улоге додељене су глумци“ ма Растиславу Јовићу, Марији Стојковић, Гордани Ковачевић и Драгутину Фелби. Ових дана завршено је снимање на објектима „Судница“ и „Ходник суда“.

у филму „ратни другови“, који режира (по сценарију Арсена Диклића) Никола Рајић, уло.ге су поверене глумцима Дани Мирић, Дејану Дубајићу, Милану АЈвазу, Драгутину Фелби и другима. Режисер и сниматељ раде сада на завршавању књите снимања, асценограф уз помоћ режисера ради скице објеката „Сеоска кућица“ и „Супа“, Истовремено се врши и набавка реквизита за снимања у ате-.

љеу.

кина да н“ чо, режија Владимир Погачић) на. лази се сада у Истри, где се врше

5 филма 5

| снимања. :

„И оследњи (сценарио Оскар Дави-

филм „Радно

Москва“ биће ускоро завршен. Пре неколико дана обављена су смиимања објеката „Корпа“ и Сада се

Х умористични

макета „Радио станице“, ради на уметању шумова и конач-

ној монтажи.

.“' кипа уметничког филма „Било је тоу малој земљи“ (сценарио Љубиша Манојловић, режија Жорж Скригин) налази се у околини Крагујевца, где зрши снимање, Главне улоге у овом филму поверене су глумцима Миливоју живановићу, Марији Црнобори,

Олги Скригин, Ита Рини, Марковићу и Берт Сотлеру. ј

Раду

(важе филма „Хоја Леро" (по мотивима из „Дубравке“, филм режира Вјекослав Афрић) још није отпочело, Сада се ради на скицама костима, од којих је добар део већ

сценарио написао и

предат кројачима.

5 Е филма „Хајдук Стан5 ко“ још увек разрађује књигу = снимања, припрема костиме и вр| ши пробе са глумцима.

нимање Филма „Сусрет у Метохији“ ускоро ће о: почети. Режисер сада, заједно са писцем сценарија, разрађује књигу снимања и ради са глумцима, Отпочело је подизање објекта „Редакција“ у атељеима „звезде“,

иинииииивекинииимививиевивививиинививинивинив винове вили тен

ПО

Сутра почиње други део првенства државе у футбалу

осле паузе од скоро четири месеца, наше најбоље футбалске екипе, које се такмиче у Првој и Другој савезној лиги, наново ће се суу борби за титулу државног првака и првака Друге савезне лиге. У току лета већи део тимова, поред редавних припрема и логоровања, одржао је низ сусрета са иностраним екипама. Гостовања БСК-а у Данској, комбиноване екипа Динама и Црвене звезде у Западној Немачкој, низ сусрета са прваком Израела — Макабием, који је одржао већи број тимова Прве и .Друге савезне лиге, показали су да се тимови на почетку јесењег дела првенства налазе У доброј форми. Сусрети са иностраним екипама не само да су користили побољшању квалитета игре наших тимова, већ су у исто време још једном потврдили високи ниво и реноме нашет футбала. За све ово време поједине екипе, а нарочито оне чији играчи нису били узети у обзир за државни тим, тренирале су побољшањем кондиције, техничке спремности играча и увежбавају тактичке варијанте система. Већина екипа тренирала је одрђен систем према начину игре тима као целине и сваког појединог играча. Међутим, сада, на почетку сезоне, још увек се поставља питање да ли су наше екипе успеле да савладају проблем неефикасностит Према резултатима који су постигнути у игри

нРОЗ НАШЕ МДУЧНЕ ШФ___,,А,А,ДЛА,||___

Статуа млађет каменог доба из Жаркова око 2500 година пре наше ере

ку и културу Владе ФНРЈ наградило је,

пре две године археолога Милфтина Гарашанина и архитекту Ђурђа Бошковића, 3 ;

Сарадници Института радили су и на научној обради археолошког материјала, До сада су објавили краће написе у часописима „Музеј и „Историски класник", а у последње време припремају подробније извештаје који ће — бити штампани у првом послератном — броју „Старинара", гласила Археолошког института. Институт Српске академије наука сарађује са 93 научне установе У: иностранству, са којима одржава научну кореспонденцију и врши размену књита и публикација, а од установа у земљи најживље везе има са Заводом за заштиту споменика културе НР Србије.

са иностраним екипама мислимо да је донекла овај проблем решен. Међутим, не свуда подједнако и у потпуности,

Тимови и њихови изгледи у завршном делу првенства :7 +

Првак пролећњег дела Црвена звезда показала је знатан напредак не само У тактици и систему, већ и у начину играња појединаца. Постигло се то да св игра брже, упоредо са тим једноставни. ји. и савременији футбал. Ово се нарочито осетило у ефикасности навалнота реда, који сада више не комбинује и претерано не задржава лопту. Томашевић, крји је раније непотребним дриблинзима. кочио и умањивао оштрину напада, сада несебично дели лопте и пуца из сваке позиције. Игра се више не развија у ширину као раније, нарочито у почетним фазама игре се брзим и дугачким лоптама са дубинским продорима. Игра халфова није више дефанзивна и спора и сада претставља помоћну ударну снагу навалнага реда. Тако је Палфи на утакмици Црвена звезда-Минхен 1860 постигао гол са око 16 метара. Ово није случај како би то помислили на почетку пролећњег дела лиге, већ резултат планске и смишљене игре. Захваљујући оваквом начину играња Црвена звезда постигла је добар успех са одличним западно-немачким тимовима. Спровођење овакве игре омогућила је и чињеница да се Митић налази у одличној фор“ ми „и да је ногилац мноштва духовитих и најзначајнијих акција свога Тима", — како пише „Дер спорте курирер". Узрок добре итре и форме пролећ“ њег првака лежи и у чињеници да је осам играча овог тима тренирало у при, премама државне репрезентације. према постигнутим резултатима, Црвена звезда има доста мртућности да задржи „прво место, али то не значи да њени играчи неће морати да уложе максимум напора да би савладали своје опасне противнике:

У првом дељу првенства Партизан је изгубио неколико бодова које је требало да добије према квалитету својих играча, већем броју повољних прилика и надмоћности на терену. У чему лежи узрок слабог пласмана Партизана! Да ли су по среди „несреће" или погрешан начин играњат Партизан игра смишљену и комбинаторну игру, али толико компликовану и некорисму да играчи утроше исувише много времена и снаге док створе повољну ситуацију за гол, Оваквим начином игре стварају могућност противничкој одбрани да се и појача навалним играчима тако да Је врло тешко пробити. Иницијатори вакве игре су Бобек, Атанацковић И Михаиловић. Ето, у чему, по нашем МИшљењу, лежи неуспех _ Партизана првом делу такмичења. Но и поред свих ових недостатака Партизан је _ екипа чије су могућности знатно велике И која ће претстављати најопаснијег су“ парника Црвеној звезди за прво место.

Хајдук и Динамо подмладили су <80 је тимове. Заједно са Црвеном звездом, Партизаном и БСК-ом бориће се за о свајање првог места. У доњем делу та“ беле Сарајево, Локомотива, БУ,

и Спартак бориће се за што бољи пла“ сман.

Осам међународних сусрета

Поред интерних такмичења, државног првенства и такмичења за Куп маршала Тита, наше футбалере очекује још џеђународних сусрета. Сви ови су по својој тежини биће од велике ва“ жности не само за очување — реномеа, већ и за даљи напредак нашег футба“ ла. Ни једна репрезентација _ против које ће играти наши изабраници није толико слаба да можемо тврдити 2“ ћемо је сигурно победити. Прва утак мица игра се против Шведске. „Осваја ње првог места на олимписким играма У Лондону и трећег на првенству све. та, показује да Швеђани спадају у Ред. најјачих европских екипа. Ма да св0 јим пласманом на првенству света оправдали очекивања, Ентлези мишљењу футбалских стручњака, увек су међу најбољима.

Програм _ одигравања _ међународних сусрета је следећи: 3 септембра У Штока холму Југославија—Штведска. Сусрет Финском одржаће се 6 септембра у Хел синкиу, а 10 у Копенхагену са Данском, У Бечу се 8 октобра игра са Аустријом (истога дана Б-репрезентације сусрешћ се у Загребу). Сусрет са Ентлеском одр“ жаће се 22 новембра (место одиграва, ња утакмице још није одређено).

аблину ће се 26 новембра одржати Ме" ународни сусрет Јутеславија- Ил