20. oktobar
ва Ева
филмске вести из света
ДЕА годишњем извештају УНЕСК-а, Сједињене Америчке Државе производе годишње 432 филма и заузимају прво место у свету. На другом месту је Ипдијл, која производи 250 филмова, затим Јапан са 123, Француска са 106, Мехксико са 84 и Велика Британија са 1 филмом.
ж
| папи ТЕТ биоскопских салау свету износи преко 44 милчона места, Највећи број места има Европа — преко 19 милиона, док друто место заузима Северна Америка са преко 15 милиона седишта.
Најразвијенију биоскопску мрежу имају Сјелињене Америчке Државе: на хиљаду Американаца долази 84 биоскопска седишта. Према истим статистикама, у Америци се годишње прода преко 4 милијарде биоскопских улазница.
ж РИТАНСКА филмска произволња показује већ дуже времена озбиљне знаке кризе. На 82 филма, произведена 1949 године, британска филмска предузећа изгубила су 4 милиона фунти. У исто време, америчка филмска компанија ,„Сенчери фокс" реллизогала је на страним тпжиштима преко 11 милијарди франака, од којих је 35 од сто зарађено у Бели. кој Британији.
Неколико речи о ерзац- филму
„КАТИЦА ЗА СВЕ“
П ОСЛЕ гледања филма „Катица за све" « добија се утисак да филмска продукција Западне Немачке наставља онде где је стала Хитлерова кинематографија. Узевши за основицу овешталу, нереалну, исконструисану, приглупу и до зла бога злоупотребљавану причу о младој, талентованој, али због режигеоског хира са позорнице одбачена глумици у коју се после џплХ, а арипетија најзад заљубљује прослављени тлумац, писац сценарија Курт Бартфелд им режисер Акос фон Ратони склепали су на брзу руку нешто за шта се обично каже „лимунада". Али ако је у тој филмској „лимунади" шећер (идејно тематска основа) замењен сахарином, а лимун (оригинални филмски језик) ерзац прашком, онда је и сама лимунада ерзац, а „Катица за све“ може да буде једино ерзац-филм. И само као о етзаџу може се говорити о овом сачиненију из групе опсенарске, сериске, Ффамр а продукције. Сем једног кратког кадра који је снимљен на обали реке, у овом ерзац филму нема ниједног јединог екс-
МИА ако
“~
теријера. Све је рађено у атељеу, без филмске с" инвенције, уз коришћење овешталих, јевтивих ефеката рил ки“
бурлески (пријатељ глумца Георга Форстера, свакако зато што је режисеру изгледало да ће то бити смешно, без икакве везе са радњом филма, узима чекић да закуца ексер и удара се по прсту; глумац Форстер и господин Енгел туку се и цепају одела једам другом итд. итд.). Ако све друте недостатке ерзац-филма „Катица за све" оставимо на страну и покушамо да издвојимо :луму, пате нам у очи добра и убедљива игра младе и талентоване Хане Лоре Шрот (Катица), која својим неоспорним талентом успева често да скрене пажњу са лоших и невештих копрцања Вили Фрича, глумца који је закорачио у оно доба живота када се у улози љубавника изгледа смешан и жалостан (уз то је очигледна декаденција некада „славног" Фрича). Теодор Данетер добија увек стандардне улоге које њему одговарају. Није ни гори ви бољи но што је био у доба када је снимао јевтине, опиум-филмове за Гебелсову пропаганду. Ерзац-филм, ерзац-комедија за све" и поред свих слабости окупља приличан број гледалаца у сали биогкопа ,„Славија", где се приказује. Многима се и свиђа! Можда зато што је публика жељна ведрих и духовитих филмова, па кад таквих нема задовољава се и сурогатом (није тешко навићи се на „Дивку" када нема праве каве), а можда је то доказ да код нас ни до данас није много учињено за формирање куса наше биоскопске публике. О томе и требало да поразчисле и они «ои троше у иностранству девизе на куповину лоших филмова,
„Катица |
ПИ МИЛИ и
У продајном одељењу
антикварнице
ОТОВО сви који улазе у цен-
тралну „Просветину“ антиквар-
ницу у Кнез Михаиловој улици, чврсто су уверени да ће наћи оно што траже. Иако се догоди да се преваре, ипак, централна антикварница ретко изневери купца. Она је као живи организам који се стално обнавља и баш зато редак је случај да купац остане незадовољен. Богат, увек нов избор старих и савремених издања на нашим и страним језици“ ма привлачи просечног читаоца, а у куповању ретких издања честа уживања налази и многи пасионирани љубитељ књиге,
Антикварница је основана пре две године с тим да снабдева антикварним издањима наше научне и културне установе и да, с друге стране, широкој читалачкој публици пружи избор половних, али очуваних књига, Основни књижарски фонд она је добила из књижара које су национализоване, а истовремено је и сама почела да књиге откупљује. Свој пр“ вобитни фонд исцрпла је пре шест месеци — са своје три филијале растурила је за протекло време око два милиона примерака...
ж
У просторији на чијим вратима стоји напис „само за службенике одељење обраде“ одвија се најодго“ ворнији посао, за многе невидљив. Ту се налази било антикварнице, без „одељења обраде“ она не би била оно што је. Пре но што пређе у раф продавнице књига се ту подвргава стручној процедури старих, искусних књижара. Они врше процену сваке књиге. Израчунавају њену књижарску и комерцијалну вред“ ност. Као основа служи им предратна цена књиге, али на овом месту изузетак често чини правило: многој књизи они назначују троструку, четвороструку и већу вредност и цену, имајући у виду реткост примерка, значај који има и потражњу која се за њим осећа. Ту постоји утврђен принцип, који лаици тешко поимају. Оно се у очима неупућених још више компликује ако се ради о неком страном издању. Погађања и ценкања нема, али су сасвим ретки случајеви да онај који књигу нуди
одустане од погодбе, У складној, радној атмосфери службеници ажурно врше одеђени им задатак, Њихови пултови претрпани су издањима ко-
Кроз централну антинварницу
РОСЊКАТЕ"
је треба изнети пред јавност — дневно прегледају по 500 и више књига.
Стара издања којима антикварница располаже изазивају неодољиво интересовање научног света који живи у Београду. Српска академија наука, разни институти, Универзитет, Народна библиотека у сталној су вези с управом антикварнице, Нису без разлога њихови службеници недавно похрлили да прегледају и откупе библиотеку коју је антикварница купила у Загребу. Та библиотека која је бројала око 14.000 приме“ рака садржала је драгоцена издања још из Гутенберговог века Као и књиге с краја прошлог столећа. Нарочито су била запажена прва издања српских и хрватских писаца Осамнаестог и Деветнаестог века, дела Доситеја, Вука, Бранка, Његоша, Качића, Рељковића као и прве наше штампане књиге („Служабник“ Божидара Вуковића, „Римски мисал“, „Адријаково мора сирена“ од Петра Зрињског, Витезовићева „Кроника“ и низ других) Књишки раритет претставља стари уникат рукописа српског калуђера Лествичанина из Четрнаестог века, који је откупила Народна библиотека. Ово је била и најстарија књига коју је Антикварница до сада имала у своме поседу.
ж
Шест великих излога антикварнице стални су предмет пажње прола-
зника. Пред њима увек има света. Кад би о томе могла да се направи статистика вероватно би највећи број отпао на оне који се зауставља“ ју пред излогом са лексиконима и речницима. То потврђује и шеф продајног одељења. На питање које се књиге највише траже, без премишљања, одвраћа; енциклопедије, ан“ толорије, речници, лексикони ... Нажалост, антикварница има мало баш тих књига. Кад се и појаве, многе од њих не буду у излогу ни једно пре подне и: већ наилази купац. Велика је потражња и за нашом, до“ маћом књигом. Нарочито се радо читају дела наших класика — купаца за њих увек има. Редак је и комплет Забавника Српске књижевне задруге, који се много тражи. Исто тако и руски класици — Достојевски, Тургењев, Чехов, Горки... Интересовање за ове књиге толико је да службеници с правом сматрају дасу те књиге избрисали из свог инвентара — иако их антикварница још и није ни набавила ни откупила!
Х
Наше научне и културне установе имају у антикварници посебне, своје рафове, Оне имају првенство над свим осталим купцима. Свака ретка књига, било на нашем или страном језику, која за те установе може бити од интереса, оставља се на страну. Тога правила антикварница се
зуви
са једне утакмице „Партизан“ — „Црвена звезда"
ПЕТ А
ОЛИМПИЈАДА У ДУБРОВНИНУ _
међународна шаховска манифестација
Прво коло одиграно је 20 августа у току од 16.30 до 21,30 часова. Тачно у 16.30 часова заменик главног судије интернационални мајстор Ханс Кмох ставио је у покрет часовнике на свим такмичар“ ским столовима, Тиме је символички и практично дат знак да је почела велика олимписка борба, која после дугог прекида од 11 година поново окупља одабране екипе многих земаља. На таблама су одмах затим покренути први потези. Са највећом озбиљношћу и енергијом пришли су учесници олимписком такмичењу да се боре за реноме своје земље у шаху. У салама Уметничке галерије у којима се играју мечеви, атмосфера је пријатна и погодна за игру. Подови су застрти теписима који пригушују шумове корака појединих функционера и новинара. Њима је Једино дозвољен приступ у салу, док се за 0» стале посетиоце олимпијаде приказују партије на демонстрационим таблама на тераси Уметничке галерије и на слободном простору пред Кнежевим двором. Тако мајстори у највећој тишини могу да развијају своје планове, несметани ни од кога. Иако је напољу топло, температура у салама је угодна благодаре-
ћи нарочито доброј вентилацији.
КОЊСКЕ ТРКЕ
»Нритеријум« за чистонрвна грла главна сутрашња трна
А Савезном хиподрому код Цареве
Ћуприје сутра се одржава пети дан детњер састанка. На програму је седам трка, од којих су три касачке, У првој трци „Амазо" за двогода и старија грла арапске расе, на стази од 1.200 метара, уписани су: Кохеилан, Караме, Афис, Мурат, Падишах и Пеликан, Прогноза: Караме и Кохеилан, а изненађење Мурат. На 1.300 метара, у трци „Жута лала“ тр“ чаће двогода полукрвна грла: Вила, Витица, Олгица, Песмица, Фока и Дрежнипа. Борба за прва места водиће се сва како између прва четири грла.
У четвртој трци — „Критеријум“ за чистокрвна двогода и трогода 4 и
стази од 1.200 метара — учествоваће; тун, Вишња, Жанет, Жиронда, Амазон, Артик, Лабуд П и Јагода, Прогноза: Нептун и Вишња, а Изненађење Лабуд П.
За утешну трку на 1.200 метара пријављена су двогода полукрвна грла: Балет, Жжурко, Жерав, Јаблан, Финиш, Сокол и Банат. Прогнозу је овде тешко дати, али не би било изненађење да Балет однесе победу као и прошле недеље. За друго место бориће св вероватно Журко и Фи' ниш.
За прве две касачке трке, на стази од 2,200 метара, уписано је 16 трогодим и старијих касачких грла, и то: у хандикапу „Лептир" Лаба, Алиса, Чиби, Данче, Доријан, Јелша, Хајтош и Цуле, а у трци „Кршко; Вилчек, Анчи, Глина, Иван, Гондо, Велка, Нарцис и Пелин, У механичком хандикапу — последњој трци програма — учествоваће грла из прет-
ходне две трке која се нису пласирала на 1, П и Ш место, |
пр пен
Одговорни уредник Драгут
: лефон 20-443 • Чековни рачун 103-9032
~. иБоРБА“ == Београд Кардељева
ин Шолајић Улица Драгослава Јовановића 1-ТУ • Те-
22 — Поштански фах 152 -• Штампарија 35, Рукописи се не враћају,
У првом колу Југословени су се бо“ рили успешно са веома јаком екипом Западне Немачке, која такође важи као фаворит за прво место. Уместо пирца који се тога дана није добро осећао, наступио је инж. Видмар млађи као прва резерва. Међутим се показало да то није био никакав хендикеп за нашу екипу, јер је Видмар млађи успео да донесе нашој репрезентацији прву победу на овој олимпијади.
У другом колу наша екипа је против Норвежана наступила у свом пуном саставу. Извојевана је висока победа, а нарочито су се истакли Глигорић и Трифуновић. У трећем колу екипа Чилеа пружила је нашим репрезентативцима необично снажан отпор. И у овом мечу истакао се Видмар млађи победом над чилеанским мајстором Мацонијем,.
Засад се олимписка такмичења налазе још у почетној фази м тешко је стављати прогнозе, Сматра се да ће за успех југословенске екипе бити пресудни мечеви у току од деветог до дванаестог кола, када ће се сусретати са својим главним ривалима за прво место екипама САД, Холандије и Аргентине,
У првим колима било је већ неколико веома занимљивих сусрета. У првом кКолу у мечу САД — Холандија сусрели су се на првој табли велики мајстори Решевски и др Еве, а у трећем колу у сусрету САД — Аргентина велики мајстори Решевски и Најдорф.
Велику пажњу привлаче млади мајстори којих је знатан број. Најмлађи од њих је Јулио Сумар Каури из Перуа стар свега 18 година, У америчкој еки-
пи истиче се млади Кремер, у холанд-
ској Донер, у шведској екипи Скјелд итд. Све су то одлични млади таленти од којих њихови земљаци много очекују. Једина шахисткиња која је узела учешћа на олимпијади је чланица француске екипе мадам Шоде,
Учесници су веома задовољни организацијом олимпијаде и сваком приликом одају признање, Грађани Дубровника са своје стране радују се што се олимпијада одржава у њиховој средини, Они нуде своју помоћ организаторима и све чине да. се гости осећају угодно у на» тој земљи. Олимписка такмичења посећују не само многобројни љубитељи шаха из разних наших места, већ такође и из иностранства. Највише има Француза и Американаца, затим Белтијанаца, Аустријанаца и других, па и
из оних земаља чије екипе не учествују на такмичењима. У Дубровнику могу се чути разни језици и он је за време олимпијаде постао прави интернационални град. Дубровник је сада центар пажње шахиста целог света. Одатле у разне земље и на разне континенте лете вести о току олимписких такмичења. Име Дубровника биће крупним словима обележено у историји шаха.
ж Кенјемо оћуагапје
Тетапо 21 аукизја пи агигот Кош от» рђаде п рибгоутшки и теби БАр—Манја.
ве: КАБТАРОТ (бана) — Ст: КЕЗЕУ5КТ (5АО)
1. БЕ1—13, 47—45; 2. ЕЗ—ЕЗ, 5Е28—16; 3. КЕ1—БЕ2, БЛ—Еб; 4. 0—0, БЕ8—Е7; 5. с2—64, 45—84; (Мазћао је збет Вепол!-Виштепкеја Кока п оуот 5исбајџ зртоуод! ђен.); 6. е2—е3, ст— 25; 7. ез:44, с5:44; 8. 42—а3, 508—с6; 9. ра1—а4, 0—0; 10. ђ2г—4 (Ребко ртоНутк возродат згед ћеш, ђеп роКибауа да Фоде до аксје па 5уот Јеуот КктПи.), 5:6—а7! (Уагап рођег, јег па еуеп«мајпо 11. 64—15 отошисбије одовоуг 11. «. .. 5с6—е5.); 11. 551—а2, а7—а5!; 12. СТ –—аз7
Оуај рођег ђејова ргебфауја фебКи БтевКи, јет отовибије уеИкот тајзбоги НеБеузкот ада 1гуеде дићоуби КотМпас и.
Ролобај розје 12 рофехта Ђејова: љиљана # ФМ њу ко ел 4
МА А
И АД
# Мт #44
535
_ 5. |
Март! #
12. ... 25:54! (2тбуа бора; 13. Паз:ав (вен пета а агико, роббо Јпабе ви 4вчти.), 547—р6. вел ргедаје,
Веја Егајјса пета Кида ба рођегпе. Оуо је Чозаа пајкгаба рагЏја па оштр!јаш о риргоулКи, а фгајаја је вуеда оКо Фуа Саза. зе 6 4:
доследно придржава. И са пуним правом. У случају да установа књигу не треба, ова се ставља на расположење штрокој публици.
Таквих је књига много, али је далеко више оних које публика може да набави без икаквих ограда. Огромне полице од пода до тавана пуне су занимљивих и корисних књига, које без престанка привлаче старе и нове посетиоце, У антикварници влада пословна живост од раног јутра. Они што нуде књиге на продају смењују се купцима... Ових последњих нарочито је много. Било да седе у фотељама и прелиставају већ купљени примерак, било да неуморно обилазе рафове и загледају у наслове, очигледно без одређеног циља, у антикварнице их подједнако и љубазно дочекују и гледају. Куповина је необавезна и за човека који ма и цео један дан проведе у разгледању. Таквих је ипак мало. У бога“ том избору лако је наћи дело који ће свако радо однети својој кући и њиме попунити своју библиотеку...
По претежно ипак мирном, рекло би се чак библиотечком тону који влада у њој, антикварница се битно разликује од наших књижара. Она је угодно свратиште човеку који има мало времена, а жели да прелиста неко дело „она велико задовољство пружа и омладини која врло често долази у антикварницу, Право да уживају у књигама „да их до миле воље разгледају и да их купе наши грађани све више користе. У томе ваљда и треба гледати један од узрока што је централна „Просветина“ антикварница добила изглед популарне, народу неопходне културне установе, "М.
СТОП!
Шта су показала такмичења у првом нолу Савезне кошарнашке лиге
РВЕ утакмице Савезне лите наи говестиле су да ће други део такмичења бити далеко интересантнији, живљи и напорнији за _ све учеснике од пролећног дела. Захтеваће како од екипа као целине, тако и појединаца максимум напора и залагања. Сукрети које смо гледали У Београду, показују знатан напредак, како у техничком тако и тактичком погледу. Нарочито се побољшала индивидуална техника појединаца. Резултати говоре о оштрим борбама. Победа „Пролетера" над „Железничаром" ни у ком случају се не може назвати случајном. Екипа, која је у првом делу првенства једна од најслабијих и кандидат за испадање, начинила је изненађење.
„Железничар" је показао да поседује добре квалитете. Међутим, неуспех У игри са „Пролетером" може се објаснити, с једне стране, одличном игром противника, а с друге, недовољним бројем играча за промену. ,„Железничар" нема као, на пример „Црвена звезда", екипу састављену од играча приближних квалитета, већ базира на игри појединаца
(Станковић, Благојевић, Лазић). И поред одличне игре БСК-а, „Партизан'" је успео да ову младу и неру-“
тинирану екипу победи са доста високим резултатом. Према игри може се рећи да је екипа БСК-а успешно парирала у пољу одличним техничарима „Партизана" „Партизан" је у форми. Види се да су турнеје по Француској, Аустрији, као и тренинзи појединих играча са државном репрезентацијом — допринели да ова, иначе одлична екипа, отклони недостатке који су јој сметали да покаже своју праву вредност.
... а шта сусрет Црвена Звезда — Задар
Победник турнира У Милану у првом сусрету показао је праву егзибицију. Резултат од 51:29 против одличних Задрана, показује да је „Црвена звезда" ушла у такмичење потпуно – спремна, како у тактичком, тако и у техничком погледу. Појединци у току игре показали су праву виртуозност у баратању лоптом (Гец, Демшар, Роклицер). Овај сусрет много је коментарисан како од стране публике, тако и од стране спортска штампе. Углавном, коментари и једних и других слажу се у одговору на два питања: да ли треба прихватити игру коју је приказала „Црвена звезда" и да ли су поједине одлуке судија правилне. Кошарка стално напредује, усавршавајући технику и тактику. Сетимо се првих сусрета наших екипа 1946 године са Бугарима и Мађарима, који су онда својим начином игре за наше играче били идеал. Међутим, захваљујући сталној тежњи на напретку и модеризовању игре, наше екипе брзо су постале не само опасни противници овим „идеалима", већ су их у квалитету и надмашили. Сваки сусрет са реномираним страним екипама отварао је нашим играчима и тимовима нове перспективе за даљи развој. „Зона", „Човек на човека", „Пивотмен" све су то у своје време биле новине које су наши играчи желели да што пре и боље савладају. Међутим, у спорту се увек јављају нуве техничке финесе и тактичке варијанте које треба што брже освајати. прве екипе које су играле разне врсте »блокада" постигле су одличне резултате у сусретима са осталим. Временом и ове блокаде застареле су. Требало је наћи нове форме рада у кошарци и на тај начин побољшати успехе. Успех екипа и појединаца у кошарци није равномеран., Појављују се застоји, критичке тачке, које претстављају кочницу У даљем развоју. Зар се није често могло чути од стране гледалаца, да се наша кошарка шаблонизира, да _ постаје статична, да све екипе играју исте „блокаде" у систему одбране, да појединци не располажу са довољно индивидуалне технике да игру оживет Ма да тврђење да се наша кошарка шабловизирала није течно, ипак се не може тврдити да наше екипе нису морале да траже нове тактичке и техничке финесе које ће још више побољшати резултате. ;
Турнеја америчке црначке екипе „Харлем глоб тротерса" показала је нове могућности у даљем развоју европске кошарке. Амерички начин играња изазвао је праву револуцију у европској кошарци и сада се екипе свих земаља, које су виделе игру „Харлем глоб тротерса" оријентишу на овакав начин игре. Нисмо имали прилике да их гледамо у нашој земљи. Међутим, према игри коју смо видели на тму, сматрамо да би наше екипе ало да свој
КАКО СЕ ПИШЕ Овестан, свесна, не: свесан,,,
Да: је придева и од њих на-
прављених именица који сепи-
шу и изговарају неправилно. Тако се често чује; Он је свесан радник, и слично. — Ако се мало размисли, лако је запазити да је придев свесан-свестан изведен од именице свест. Кад се именици свест дода наставак за грађење придева —ан, имаћемо свест-ан Стога само тако треба и писати а не свесан, Што се у женском и средњем роду губи -а-, то је друга ствар, — тамо и треба да се таква промена врши, јер је то -а- непостојано, па се губи кад се нађе на олређеним местима (овде између стн). А кад се тај самогласвик изгуози, Нађу се заједно сугласници стн који се тешко изговарају, па се губи онај самогласник кеји највише смета, који је тежак за изговор. То је у оваквим случајевима глас т.
Тако имамо: свестан, свесна, свесно, свесност, ност:;
частсан, сно, часност,
часништво; постан али: посна, посно,
посност, испосник, испосништво; мастан, али: масна, масмасница, масноћа; сластан, али; сласна, сно;
страстан — страсна, страсладострастанњ — сла-
али: несвес-
часна, зачасник, али розосномту
но, сла-
сно, дострасно; властан — власна, самовласно; власник, власништво; завистан — зависна, за-
висно (смисао је: ко је пун зависти, а друго је зависан, тј. који зависи, Треба, дакле, говорити и писати завистан кад се мисли на особину од савест, али само зависан кад се мисли на особину која је настала од значења зависити); пакостан косно, пакосник; болестан — болесна, лесно, болесник, болесница;
И тако даље,
Лако је из овога запазити да се скуп сугласника стн упрошћава губљењем гласа Т, које, разуме се, може остати у мушком роду док га раздваја непостојано А од других сугласника. Али чим нестане таквог гласа А, с њим се изтуби и глас Т (у женском, средњем роду и слично), Тако ће бити и у друтим случајевима: частан човек—ча.сна човека, мастан ручак масна ручка и слично, промени .,.
— пакосна, па-
дакле у.
Ел. и еаовииртшии
начин играња приближе „харлемовском". У чему се састоји ,„харлемовска" игра7 Велика индивидуална техника појединаца, која се граничи са виртуозношћу, одлична и ефикасна игра, тачно пуцање и брзе „комбинације, главне су о ли та сВуке „Харлем глоб тротерОд свих екипа једино су играчи „Црвена звезде" имали прилике у Милану да виде игру „Харлема". На утак-= мици против „Задра" појединци и целина показали су не само да распола-• жу одличним техничким и тактичким знањем, већ да су новим финесама 060гатили нашу кошарку. На недељној утакмици одлично баратање лоптом и брзе комбинације одушевиле су публику. Да ли су због тога оправдане речи делегата Савеза друга Новаковића: „Оваква кошарка може се играти само у Америци, а никако и никада у Јутгославији". Шта је тиме хтео да каже и да ли је његов став као делегата став Савеза према питањима отступања — од шаблона У кошарци7 Или је, можда, мислио на коришћење тела (јахања) Демшара и Геца, што је и по _ нашем мишљењу за осуду. Међутим, због једнот случаја читава игра не може — се приказати негативном. У сваком случају, ма какав био став и мишљење надлежних треба помоћи настојања „Црвене звезде" да се у нашу кошарку унесе освежење и спречи њено шаблонизирање. Само на овај начин ми можемо очувати стечени реноме и успешно парирати иностраним екипама.
Друго питање: да ли је правилна од“ лука судије Чоловића о искључењу играча Демшара и Гецат
Обратили смо се другу Чоловићу за објашњење овог случаја.
— Оба играча искључио сам из игре због неспортског понашања и прекршаја правила. Сматрам да се овакво понашање играча мора у корену спречавати, — рекао је Чоловић.
Да ли је правилан његов поступак 0 искључењу ових играча и да ли у пра“ вилима постоје одредбе које решавају овакве и сличне случајевет Члан 91 Правила кошарке квалификује овај као и сличне случајеве као неспотско понашање и каже: „Забрањено је пењати се на суиграча да се добије већа виси.“ на код руковања лоптом. Прекршај Правила ове врсте кажњава се техничком грешком".
. На основу овог прописа, мислимо да је судија Чоловић преуранио са одлуком о искључењу играча и с обзиром да је то први случај на кошаркашким утакмицама у Београду, требало претходно ла опомене искључене. С друге стране, оваква одлука довела је до негодовања публике, којој је на сваки · начин требало објеснити случај и тако спречити инциденте.
м. В.
После првог кола »раковица« на челу футбалске лиге Београда
у току прошле недеље одигране су прве утакмице футбалске лите Београда. Сусрети су по казали да су све екипе добро припремљене и да се налазе у фор“ ми. Постигнути су следећи резултати: Жарково—Чукарички 2:2; ДУ" шановац—Икарус 41; ГрафичарНапредак 3:2 и Раковица—Јединство 2:0. Сусрет Железичар—Гради“ тељ прекинут је код стања 1:0 34 Градитељ. После првог кола редослед екипа на табели је следећи:
Раковица 108 11 25:10 17 Железничар 97702 30:15 14 Графичар 106 1 3 18:16 13 Душановац 105 2 3 26:17 12 Чукарички 105 23 21:20 12 Јединствоб) 9513 18 1 Жарково 10025 3 17:15 9 Икарус 10208 15:27 Напредак 10127 8:94 Градитељ 9108 12 3 Друго коло игра се у недељу.
ДР У