20. oktobar

пи Бали

Стенарно: Чарлс Брекит Вилдер

Режија: Били Вилдер Камера: Лео Товер

_У главним улогама: Џинџер Роџерс н Реј Миланд

ОБРА, прилично убедљива филмска

глума (при чему се нарочито истиче Џинџер Роџерс, која с лакоћом игра шипарицу, одраслу жену и старију особу и својим талентом успева да скрене пажњу гледалаца са многих слабости исконтруисаног сценариа), успешно сгвладана вештима коришћења Филмског језика, уједначеност ритма радње и монтаже, јасни и чисти снимци, низ комичњих ситуација - свв су то особине филма „Мајор им девојчица", који је режирао Били Вилдер са пуно занатског искуства и рутине,

Међутим, када се на другу страну теразија стави све оно што излази из оквира чисто занатоког савлађивања филмске технике, добиће се прва слика стандарднот америчког филма са обавезним хепиендом. Исконтруисана, неубедљива фабула у чију истинитост не може да поверује ни један гледалац, немогуће ситуације у које сценаристи и режисер доводе лица ове полукомедије само да би насмејали и заголицали гледаоце, без садржајност и површност — ето друге стране филма „Мајор и девојчица"

Ако се свему томе дода и неколико наизглед наивних и невиних фраза о дужности војника да се прослави на бојном пољу и „стекне заслуге у одбрани" америчке демократије тамо, негде на бранику отаџбине" (вероватно у Азији, Африци или на острвима „обојених _ раса"), добиће се права слика стандарнот, сериског филма о мајору Кирбиу (реј Миланд) и Сузани Еплгет (Џинџер Роџерс) жоји су „ипак" нашли своју срећу на малој железничкој станици провинциске варошгице Јове.

2 „нежно. срце

Спенарно: Роберт Хамер и Џон Дајтон Режија: Роберт Хемер Главне улоге: Денис Прајс, Вале~ _рија Хопсон, Џоан Крафорд

ЕДНОМ у прошлом веку, негде у ЕнЈ глеској, живео је човек који је са лудачком нежношћу заволео лордовску титулу, али да би дошао до тог звања било је потребно да са лица земље склони осам других лордова, који су му стајали на путу. Таква нежна љубав према титули и повластицама које следе уз њу и успомена на преминулу мајку „при-

морала" је једно „нежно срце" да постане злочинац. Писци сценарија и режисер овог филма о „нежном срцу" Џон Дајтон и Роберт Хемер потрудили су се

· да прикажу публици осам чачина који-

ма се могу хладнокрвно да убијају љуДИ, чију титулу и богатство треба присвојити. џ :

И поред осам'мртвих глава, у филму „Нежно срце" вема драматичности, нема драмског заплета Филм је пун наивности. Треба се сетити само начина којима Луис Мацини (Денис Прајс) убија своје жртве (једног дана другом ставља експлозив у ајвар, трећем експлозив у фото-атеље, затим буши балон са кога леди Агата баца летке итд. итд.).

Филм ређа низ физичких радњи и покрета глумаца, Безизразност на њиховим лицима не говори ни о каквој унутрашњој акцији, они су лутке које покреће режисер по својој вољи. И поред многих криминала, филм „Нежно срце" не мсже се назвати криминалним, јер у њему нема појачавања драмске напетости, нема драматичности, радња тече праволиниски им не постоји ни једна ситуација која би могла да узбуди гледаоца. „Нежно срце" не може да буде ни историски, ми биографски филм, јер је за историју сасвим. индиферентно да ли је тамо неки лорд убио осморицу својих рођака. Најлогичнији закључак биће да

. је „Нежно срце" један обичан филмски

кич — промашен филм.

„Лраскезоме“

Режија: Јуј Дакен. Производња: „Сине Франц“ главним улогама: „Жан Десајн,

Рене Лефевр н Марн Елен

Дасте « ; ,

Кроз филм „Праскозорје" редитељ луј Дакон је хтео да створи једну нову вр-. сту филма који се бави ·тематиком рударског живота. Уз помоћ сценаристе Владимира Познера, снимио је веома просту радњу, чије је средиште живот младог рудара, дечака Рожеа, помоћу кога Дакен жели да пружи гледзоцу слику целог рударског живота. У форми успомене ту се говори о животу и раду рудара давно пре рата, за време окупације и сада када су рудници национализовани. Рудници су национализовани, али управа је остала иста. Изузетак чи ни млади инжењер, који прекида све нити које су га до тада везивале са ранијим животом и на крају. налази пут и начин како да постане пријатељ рударима, ' ,

·Дакен је водио режију потпуно новим путем. За разлику од Немаца (рудник „Зора'") и Енглеза (Звезде гледају с неба) концентрисао се Дакен сасвим исправно не на спољну сензационалност великих несрећа, него на обичан живот. Знао је да иза црног слоја утљене прашине са лица рудара, пружи гледаоцу њикове односе, трагедије .м судбине. Ц

Због таквог постављања, свакако је У многоме успорио темпо радње, тако да је филм на: неким местима развучен и на изглед досадан. Већина публике је навикла да прима добро онај филм у коме се налази нешто сензационално, а тога овде уопште нема,

У филму нема „звезда". Сниман је са младим глумцима или почетницима. Вгеме снимања је било такође веома кратко. Снимљен је за непуних десет недеља. Један од најзаслужнијих помагача редитељу био је сниматељ Анри Бек, који је остварио мајсторску фотографију, као и низ младих глумаца међу којима се истиче Лолех Белони,

' | Ј.

ПРИРЕДБЕ НА ЛЕТЊОЈ ПОЗОРНИЦИ У ТОПЧИДЕРУ

М ове године летња позорница У Топчидеру омогућила је Београђанима за време жарких дана богат концертна живот, То богатство не огледа се само у броју концерата, већ у разноврсности, што је од културно-уметничких приредби до симфониских концерата, обухватила "све код нас уобичајене видове изво“

ђачке уметности, осим драмске. Тако је Ансамбл народних игара Србије приредло фолклорно вече, Симфониске концерте извели су бечки симфоничари и оркестар Југословенске армије, који је осим симфониског извео и концерт лаке музике, што је блла новина у пракси наших великих оркестара. Културноуметничке приредбе дали су чланови америчког друштва „Тамбурица“, југословенског · порекла. Концерт вокалне музике приредили су четири првака Београдске опере: Меланија Бугариновић, Валерија Хејбалова, Станоје Јанковић,

Хорско певање било је заступљено на концерту хора Југословенске армије. О» оперских претстава најзначајније су оне што су изведене у оквиру гостовања Сарајевске опере и балета. Осам претстава сарајевских уметника показали су огроман уметнички успон младот колектива. Све ове претставе видело је око 35.000 људи.

ДАДА ААЉ "КАКО. СЕПИШЕ

Један од многобројних радних састанака пред почетак сезоне

Премијере Беотрадског драмског позоришта у новој сезони

ваке године пред почетак по-

зоришне сезоне, у првим септембарским данима, расте интересовање публике за нов репертоар, за нове премијере, за нова уметничка уживања која ће јој пружити позоришна кућа. Наше интересовање је, сасвим оправдано, упућено Београдском драмском позоришту, које обећава, судећи по остварењи“ ма из прошле сезоне („Како вам драго" и три једночинке Чехова), остварења ширег замаха, задахнута оригиналнијим режисерским замислима. ;

— Шта има ново у вашој кући, упитали смо Предрага Динуловића, директора Драме Београдског драмског позоришта,

— Као и сваке године по неко нам

Ви сте ми рекао ли Ви сте ми рекли

пезнато је да кад се коме из поштовања обраћамо, узимамо и заменицу и глагол у множини. Отуд би већ било јасно да треба само; Ви сте ми рекли. Али може неко помислити да је то само кад се обраћамо множини, већем броју лица. — Не, — увек се тако узима: само множина.

Исто се тако и придеви и друге придевске речи, односно речи које имају придевску службу, па и 06лик, узимају у прироку у множи ни. Тако имамо: Ви сте марљиви, уљудни, вредни и слично. Разуме се, и у обраћању само једном лицу. О множини овде не говоримо, јер је то сасвим природно и јасно.

Али и кад се обраћамо једном лицу, мушком или женском, узимамо само множину и то мушког рода. Тако не ваља кад чујемо да многи кажу: Ви сте добар, Ви сте добра, Ви сте вредан, Ви сте вредна и слично. у "

Иако се овде Ви, као заменица другог лица множине, узима и за једнину, то је само из учтивости, из поштовања, обичај је такав, и-

! пак ће и у прироку према тој заменици глагол или придев бити у множини, Али иако то друго лице може бити мушко или женско, прво се лице обраћа тако као да има пред собом мушко лице, те и каже само: Ви сте добри, марљиви, вредни и слично.

Нека се не чуде они који сад помишљају на примере као: Ви сте добар радник, Ви сте први ударник

патњама шиша ша

и слично, Ту се придев добар слаже с именицом радник, а број први с именицом ударник. Ту је слагање додатка с именом уз које стоји. Тако би било и кад би била именица женског рода: Ви сте прва ударница, Ви сте добра радница. У оба случаја имамо именице ударница и радница према томе што се мисли на женски род, али бисмо могли сасвим исправно рећи узимајући именице радник, ударник и сл, као опште ознаке за оба рода, дакле: Ви сте први ударник, Ви сте добар радник. Можемо рећи да св већ запажа и нешто прелива у значењу. Именица радник има општије значење за лица мушког и женског рода, свесна, организована и слично, па у том случају може бити за оба рода само радник, док је радница ознака за пословну, вредну жену, вешту одређеном послу или пословима уопште, Једном је, дакле, професионална ознака... Из овога можемо извести да се прирок у реченицама којим се обраћамо једном лицу мушког или женског рода, а желимо да укажемо на свој став, на поштовање, учтивост и слично ирок (глаколски облик, заменица придевска, број који је сличан придевима) узимамо у множини мушког рода.

Тако ће бити само: Ви сте ми рекли, Ви сте први, Ви сте такви, Ви сте добри и слично, без обзира на род. тј. и за мушки и за женски род.

ЕЛ.

Написао

оде, по неко дође. Ми смо овог пута прошли добро. Добили смо мало нових снага, али — вредних, Од редитеља добили смо Соју Јовановић, а од глумаца Миодрага Паскаљевића, Радета Марковића и Драгутина Тодића. Они ће употпунити наш ансамбл у наступајућој сезони и бе сумње, у заједници са нашим старим глумцима, оствариће још интересантније и динамичније претставе. Сезону ћемо отпочети 25 септембра вероватно са Нушићевим „Народним послаником". Осим ове, од старих претстава изводићемо „Занат госпође Уорн", „Како вам драго". Чеховљеве једночинке, „Уносно место" и „Вечитог младожењу". У овој сезони трудићемо се да физиономију нашег позоришта учинимо савременијом, како у односу на нашу литературу, тако и на инострану. Затим, настајаћемо

"да успоставимо равнотежу између

комедије и драме. Из тих разлога узели смо у обзир за ову сезону пет интересантних драмских дела која ће бесумње, унети ' разноликост у репертоарску политику ·'нашет позоришта, а која су осим Држићевог „Скупа", кога сада. већ режира др. Фотез, сва, и савремена. То су: „Божанствени Крајтон" од енглеског писца Џемс Бариа, „Инспектор је дошао" од Пристлиа, „По влачење" од Мирка Божића, „Смрт једног трговачког помоћника" од а" меричког писца Милера и Голдонијева „Мирандолина".

Са др Марком Фотезом, кога смо затекли у раду за време читајуће пробе Држићевогт „Скупа", разговарали смо о првој новој премијери у овој сезони,

— Као што видите „Скуп" је још за столом, обратио нам се Марко Фотез, Глумачки он је врло компликован, пун јаких карактера, па морамо још пре сценских проба да постигнемо јасно уочавање њихових основних обележја. Настојаћемо да у претставиподвучемосвеоноу чему се „Скуп"' одваја од свог узора — Плаутовог „Аулуларија", а то су живот Шеснаестог века у Дубровнику и ликови Ренесансе, У преради текста, режији и кроз извођење на сцени трудићу се да остварим ренесансну комедију са сликом оно га времена у коме није карактеристичан шкртац Скуп, јер се он провлачи као тип већ од раније, него њетове слуге, Ошширније ћемо говорити пред саму премијеру, — заврштио је редитељ Фотез.

пречили су га бокови и леђа кровова и

ДОНЛЕ ЋЕ ЏЕЗОРНЕСТРИ ДА УЦЕЊУЈУ

тик еаиесеастостинтсветтита

од нас се све више приређују и»

гранке, вабаве, кермесн ни комби“ новане приредбе са игранкама. Прили• ке за њих пружају и многобројне све чаности по предузећима, прославе зна чајнијих датума н други знаменити догађајнп, као што су: извршење плана, пребацивање норми и раднв победе, ко. је испуњавају радошћу наше трудбени. ке, што се манифестује н кроз органи зовање многобројних _ пригодних прн• редби. Један од основних забавних елемената оваквих приредби јесте ор• кестар за игру. Београд нема много оваквих оркестара, а потражња за њима је далеко већа од понуде. То су члано, ви многих џез“оркестара искористили и почели да уцењују приређиваче про грама набијањем високих цена 88 своје учешће у програму. Кулминација у висини траженог хонорара достигну“ та је на дочеку нове године, када се за једно вече тражило н по 40 до 50 хиљада двнара.

Повереништо ва културу ни уметност Извртног одбора Народног одбора пре“ дузело је извесне мере да такве појаве спречи. Почетком фебруара донето је решење о подели џез-оркестарв на про“ феспоналне п аматерске, по коме први имају право, за свирање у времену од 20 до 1 час, да наплаћују хонорар по поједином члану оркестра у висипи ОД 600 до 800 динара, а други (аматери) за исто радно време хонориту св од 400 до 600 динара. За сваки даљи час професионалци могу наплатити по 200, а аматери по 150 динара. У слу чају склапања уговора на дуже време хонорар се смањује н код једних н ход других за 25 од сто.

Међутим, догодило се даље у иракси да су сви оркестри наједном с постали професнонални н да су узимали увек највишу гранипу хонорара, то јест 800 динара, а да не говоримо како су уме. сто предвиђених пет сати, оркестри свирали свега три, јер је обично претжодила приредба са културно-уметнич“ ким програмом, која траје око два сата.

И тако је остало до данас. Немилосрдно набијање цена потађа в с даље никог другог него саме трудбрнике, ко“ ји скупим улазнипама плаћају своју за• баву.

Повереништво је због тота предло• жило нову класификацију, али овог пу•“ та класификацију појединаца а не оркестара у целини, Специјална комисија оценила је све појединце и формирала три категорије професноналапа н три категорије аматера, са хонорарима 38 петочасовно свирање у висини од 800, 700, 600 динара за професионалце, односно 600, 500 н 400 динара за амате• ре, под. условом да им се плаћају са мо ефективни радни часови. Међутим, то је још увек само предлог „који већ прилично дуго чека решење Извршног одбора. Мишљења смо да не треба од клевати са спровођењем у дело овог рв. шења, тим пре што ће се, ако се саде на почетку сезонв забава н нгранки нв стане на пут пронзвољном одређивању жеонорара од стране самих оркестара,

продужити с стара пракса набијања џена. |" пннноппованввна

зидова суседних

рашина је одвајкада била непријатељ човековог мира и П спокојства. И људи су још у давним временима реши-

ли да заузму став, да сузбију непријатеља. — измислили су земљину тежу. Тако је отклоњена опасност да се у савременој епохи омета авионски саобраћај — иначе би се прашина завлачила у кугличне лежаје, сакупљала око 060вина елиса, те би све ужасно шкрипало, и ваздушна путовања би била немузикална као расточеним сеоским тарни-= цама. Тежа је, дакле, укротила прашину и приковала је за површ земље.

Ати, У поред тога, та ситна, несташна материја ђаволасто се с времена на време отимала ауторитету древног закона физике, узнемиравала људско спокојство, кварила расположење мирних житеља и загорчавала им живот.

Ове несташлуке неукротиве материјице најчешће су на својој кожи и слузокожи осећали службеници „зрна м клице", главног предузећа за семенску службу.

Предузеће беше смештено у једној четвороспратници која је некада била дворишна зграда, али како; је својевремено бомба до темеља слистила уличну зграду, то је станбени оквир „Зрна и клице" у доба оснивања био од улице одвојен само једним пошироким простором претрпа-

'ним рушевинама. Касније су рушевине расчистили и остао.

је празан плац.

Тај је плац постао извориште недаћа које су непотребно компликовале службенички живот у „Зрну и клици..

Већ посла првих јесењих киша стварао се око прилаза зграде такав глиб да су људи морали много снаге Уутрошити како би у канцеларију доспели и са сопственим ципелама. Са блатом се кубурило скоро кроз три годишња доба, јер су и ове послератне зиме биле више блатовите него снеговите, а када би дошли лепи, суви, сунчани, дани, онда се рађала нова непријатност. к ' Тада се голи плац прекривао паперјастим јорганом пра"штине која је на њему подмукло ћутала све док је стара зе"мљина тежа будно мотрила на ситне наталожене ђилкоше. · Али како топли сунчеви зраци омамљују, то се и будност ·" земљине теже отупљивала, и ова би дремовно попуштала своје укротитељске узде. Истог тренутка милијарде сићуштних пакосника нестрпљиво би поскочили, хватали се за гриву првог пролазећег ветрића, ускакивали му на грбачу и, обесно мамузајући свог парипа, хрлили право кроз отворене прозоре „Зрна и клице". Тамо би као хунска провала, као живи облак скакаваца, као најгора напаст јуришали на носеве, уши, очи, свих службеника, засејавали их својим голицавим телима и слатко се смејали њиховој прене-

ражености, бесу и бучним протестима. А људи су енергич- ),.

“но трљали сузне очи, кијали, кашљали и љутито скакали · да затворе прозоре. ; После најезде су у канцеларијама остајали танки, сиви прекривачи по столовима и актима, м закрвављена нервоза ЈУ очима, устима и носевима службеника.

Од ових подмуклих летњих инвазија највише су стра_ дали они у партеру. Проклињали су и псовали прашину "сваке врсте и најзад се решили на одлучан корак, који ће сломити недисциплинованост прашине у корену. Одлучише

да плац прекопају и засаде зеленилом м травом. „Зелена трав ·

ка је за прашину што и глогов колац за вампира", — рескоше најискуснији. ~ . "Како би то требало у детаљима извести, како просећи ' стазе, да ли засадити им цвеће, није се још знало и зато је Пусвојен предлог да се задужи један друг, који би о свему уразмислио и изложио дефинитиван план. :" _ Вадужење је дато у руке Богдану, младом човеку, увек "пуном најразноврснијих идеја као лубеница семенкама. + — Ти си обично водио бригу око декора за приредбе, и „ово ти дође некако из струке —рекли су му ласкаво, као НЕК да је он најспособнији за овакве послове у којима је потребан укус м извесно уметничко искуство. : "Задатак је.младог службеника загрејао поносом, а како ли не би кад му је пружено поверење да спасава читав ко-

"лехтив. Већ. те вечери почео је да размишља о дефинитив- _

ном преображају и уређењу празног прашњавог плаца. Али · је неука мисао неколико дана беспомоћно лутала као гладмо куче. Решење мије падало попут зреле крушке, па ма колико тресао грана своје добре воље. И Богдан је најзад пошао да потражи савет стручњака, обратио се своме другу студенту архитектуре. Три послеподнева је слушао о осиов-

ним принципима уређења паркова, пажљиво проучавао од-.

товарајуће илустрације из многих историја уметности, свршио скоро кратак курс парковске вештине,

Онда је једно јутро, блистајући од среће Као лакована ципела, сакупио око себе колеге из канцеларије и показао им загонетан свитак цртаћег папира.

— План! — значајно је упро прстом у тајанствени замотуљак и ведрим патосом бацио изненађујућу паролу: = Прашина ја мртва, жишсо чист ваздум из плућа

БИ С ЗИРУ ТЕЕ

ВИКТОР КОМАРЕЦКИ

" Видици са последњег

спрата СУ

Глава су се радознало нагнуле над Богданов сто као врбе дуж потока, а он је достојанствено размотавао хартију и почео да излаже;

— Другови, проучивши парковску архитектуру, упознао сам: принцип · енглеског парка — са његовим природним дивљим лепотама; француског — у барокном, китњастом стилу; талијанског — са коришћењем теренских предности и висинских разлика; толико знам о парковима као да сам то задужење имамо у Версаљу код тазда — Луја четрнаестог. И на основу поменутих искустава израдио сам план о уре-

Ђењу овог нашег ругла. Ево шта ћемо ми начинити: Према

мстоку. и југу засадићемо по ивицама дрворед јабланова. То је због сенке која треба да падне на површину садашњег плаца. Пресадићемо их из нашег расадника — имамо их тамо исувише, Затим ћемо на плацу направити зелени „кКаинет"... Богдан заустави прст на једном непотпуном правоугаонику, исцртаном на плану тамно зеленом бојом, и испод ока погледа колеге. Са лица људи неупућених у тајне парковских вештина слетеше упитни погледи пуни неразумевања и укрстише се као снопови рефлектора над Богдановим упереним прстом. А он, задовољан супериорношћу свога знања, У ноншалантној дигресији објасни непознати детаљ:

= ...ХМм, „кабинет"'7... Другови, то вам је четвртаста површина ограђена високим шишаним шимширом. Појављује се у парковима барока као изоловани кутак за љубавне састанке раскалашног дворског света. Али ћемо и ми У социјализму умети да га искористимо... Дакле, за „кабинет" нам је потребан шимшир — тога такође има у нашем расаднику на претек... На простору између тих зелених зидова „кабинета" направићемо „зелену салу", то јест, засејаћемо траву... У једном углу подићи ћемо павиљон са освежавајућим пићима... То је све. „Кабинет' ће нам служити као место где се могу у дивној хладовини и на свежем ваздуху одржавати конференције, свакојаки радни састанци, предавања и слично...

Колега су задивљено глимале главом, Многи су усхићено

шапутали: „Дивно, оригинално! Имаћемо што нема ниједно

предузеће." МИ, честитајући, дрмусали Богдану руку или га тагшали по рамену. Само је референт отсека сумњичаво чкиљио очима и грицкао нокат левог палца.

— друже референте, шта ви кажетет — весело је упи-

. тао Богдан претпостављеног.

— Хм, можда је ваш план симпатичан, — резервисано је процедио ословљени. — Оригиналан је. Само... — референт погледа да ли је нокзт догрижен како треба, и настави званично... — ја, друже Богдане, не знам да ли ћемо га усвојити.' Сувише је слободоуман. Таквих потхвата није било у нашој пракси, а ни код других предузећа и установа није се нешто слично радило. Некако ми је све то исувише револуционарно... Расмотрићу, уосталом, тај план, А и поразговараћу са другом шефом. Ми из ове наше перспективе приземља можемо да будемо субјективни, јер смо највише угрожени прашином. Али да се из тога не изроди нека уска, партерска политикат Има ту нечег клизавог, нечег што треба проверити. Шеф је горе, на првом спрату,

боље. ће сагледати проблем с те више перспективе, лепше

ће уочити како би изгледала резлизација вашег „кабинета'.. = Знајте, друже референте, „мало збуњен и охлађен

"допуни Богдан — план је потпуно изводљив с нашим снага-

ма. Недељу дана добровољнот. рада после подне — нас има много — а садница такође имамо у нашем расаднику, о семену им да не говорим,

'_ Не, не, то није спорно — заврте претпостављени главом. — Само, кажем, предлог је сувише оригиналан, необичамн. Разговараћу с другом шефом.

Референт узе план, остави га на свој сто и утону у текуће послове. С времена на време незадовољно бацаше поглед на необични смотуљак, а овај као да му је реметио

. радно спокојство. Најзад, растеретивши се пристиглих ака-

та, крену об планом под мишком на пези слрат до шефа ~,

зеленила бтсека, Муозовољма ншолага слигова

најчистији

— дДруже шефе, позната вам је она одлука наших људи да прекопамо онај плац. Ево једног предлога како да га уредимо... — лено размота пројект и објасни основне црте; „Кабинет"... „зелена сала"... „навиљон"...

— О-хо-хо! — зачуђено прошишта шеф кроз стиснуте зубе. — Тако нешто још нисам чуо да постоји. Хајде да се засеје травом — то у реду. Па могла је да се направи и једна рундела, са звездом од разнобојног туцаног камена и да се огради циглом — већ само то би било довољно, не би више било прашине... А ово јехм некако изненађујуће, смело решење.

— па ја сам зато и дошао да се с вама посаветујем. Ви стев један спрат више, Одозго ћете имати бољи увид у то како би изгледало остварење ове замисли... Да ли да прихватимог — Овај... ја бих да размислим, — измигољи се шеф од пребрзе одлуке. — Необично је, брате, не можеш тек тако рећи ни да ни не... .

Када је шеф око подне поново растворио план, грицкајући уснице заклопио је очи и покушао да себи дочара будућу слику пројекта. Онда је брзо пришао прозору као желећи да у свести једва уловљени, изоловани бујни зелени комплекс пресади на његово право место, на празну прашњаву површину између зграде и улице,

„Пих! — промрмљао је незадовољно. — С мог првог спрата не види се тај „кабинет" баш ништа боље него из партера. То је скоро иста перспектива. Поћи ћу ја до начелника. Он је стварно нешто више, на другом спрату, тај „кабинет" би му лежао као на длану, видео би га у целини..."

И пред крај радног времена попео се шеф до начелника да му покаже Богданов предлог: '

Видите, друже начелниче, мало оригиналнија ствар, плод маште младог човека... Предлог да се у тој „зеленој сали" одржавају конференције, хм, шта кажетет

— Дааза, чудно мало... — размишљао је начелник отежући, и како људи у таквим нејасним ситуацијама обично подозревају од неких скривених, непредвиђених неугтодности, а на ум им падају само отежавајуће околности, то обазриво примети: — Не постоји ли опасност да би људи сувише често желели да конферишу због удобности у том „кабинету"7 Заволеће хладовину, најпре у буквалном, па после, можда, и у преносном смислу.

— Тја! — саосећајући прихвати шеф, знајући како су неугодне те многобројне руководилачке одговорности. Предлог ми је уопште био јако ексцентричан, зато сам и дошао до вас. Мислим да ви одавде с другог спрата можете себи боље да претставите тај замишљени кабинет. Имате га У целини већ. једним погледом.

— Јест, ја одавде видим, неоспорно, обухватније — колебљиво потврди претпостављени... — Само сада баш немам времена да осматрам, одлучићу то у току сутрашњег дана. Оставите ми да подробније погледам...

А ујутру је и начелник стао крај прозора и, држећи ратлирен план, процењујући, премештао је поглед с хартије на плац и с плаца на план, Незадовољно је смотао несрећни пројект и шарајући прстом по окну размишљао;

„Није ово баш богзна каква висина! Сем тога ствар не. би требало гледати издвојено. Треба је посматрати из пер-.

спективе која омогућава укључење детаља у општију целину, то јест, како би хармонирао тај „кабинет" са' изгледом

наше зграде и саме улицет То ја одавде не могу да видим. !

Мораћу да се попнем спрат вицје, до друга административног директора, из његове канцеларије види се цео плац и добар део улице...

Тако са идућих дана над планом замислио и административни директор.

— У сваком случају, госулет ја слолр пе је главом према начелнику не решавајући ништа.

— Сасвим, тако сам им ја мислио, — сагласио се начелник. — И пошто из своје собе нисам могао да сагледам како би то хармонирало у заједници са нашом зградом и улицом, то сам дошао до вас. С вашег прозора се боље види...

Али ни с тог прозора није видик био баш најчистији,

Ерла

кућа. Зато ни административни директор није био потпуно сигуран да ли ће моћи да да најправилнији суд о вредности пројекта. Оставши сам, лупкао је оловком по Богдановом плану и двоумио се;

„Тачно је да се с мог прозора може уочити однос ове новина према улици. Али да ли је то довољнот Да то меће покварити општи изглед блока, рејонат То се одавде не да сагледати,.. Најисправније ће бити да пођем спрат више, до друга генералног, његова канцеларија надвисује све околне зграде, видик му се простире преко урбанистике читавог нашег краја". · | .

Међутим, генерални директор није чак хтео ни да жористи своју високу тачку гледања, није ни покушао да преверава склад оритиналног детаља са постојећом целином, нити је погледао са свог прозора. Весело је пукао прстима и усхићено треснуо шаком по плану:

— шта велите, наш човек предложиот Красно! Мило ми је што имамо тако инвентивне духове, Идеја је за сваку похвалу. Тако и треба, да дамо нешто смелије, оригиналније, доста је било шаблона са травицом и циглицама...

Административни директор је потрчао спрат ниже у своју канцеларију и позвао начелника одељења: |

— дДруже начелниче, проучио сам овај пројект и ематрам да је врло добро што је разбијена стереотмпвост у решавању оваквих проблема. Пожељно је уопште развијати код људи та настојања за ослобађањем од устаљених калупа, од окова свакидашње праксе. Те нормиране „правилне ствари" треба превазилазити новим, а не да њихова провереност буде кочница за изналажење других правилних, корисних и добрих ствари... Честитајте том другу... Знате, и друг генерални се сложио с предлогом...

саме Рини је пожурио у своју собу и позвао шефа от-

Изврсна ствар овај план. — рекао му је, титрајући У руци смотуљак цртаћег папира, као одмеравајући нешто што у себи садржи пуно вредности и претставља несвакидашњу реткост. — Ви сте ми ствар изложили само у кратким потезима, али када сам се удубио, одушевио сам се. Решење је с пуно духа. Како је привлачна већ сама та новина: „зелени кабинет" за конференције! Дивно ће се конферисати у хладовини јабланова и дисати озон директно из зелених плућа шимшира! Таква оригиналност међу нашим службеницима заслужује дивљење. А то је, знајте „битна вредност овог предлога, то што предлагач није по-

шао по линији најмањег отпора, није у конкретним усло«.

вима прихватио најлакше решење које се само намеће, не« го је потражио нешто ново, нешто што ће нам пружити М највише користи и пријатности. Тако треба прилазити за“ дацима, савладавати их потпуно, а не помирљиво стишавати; Прашину смо могли и голом травом укротити, али видите Какве је могућности пронашао човек од инипијативе,.. Треба, кажем вам, распаљивати иницијативу тог младо човека и на осталим пословима... Шеф је с одушевљењем рекао референту:

— Сила је овај наш Богдан! Проучио сам оно. преплот му пара вреди. Одавна сам ја примећивао да није као оста“ ли службеници. Тај се не задовољава половичним и отлашним решењима. Није од оних који на своју службу гле. дају као на ланчани систем, само да протуре проблем кроз руке, на њему тек једва да оставе свој траг, неки парафчић, па дај даље. Јок, овај кидише на задатак ударнички, увек са жељом да га сам савлада, да загризе, да рашчеречи, да прекроји и из својих руку да испусти тек онда кад немаш више ништа да додаш.., Ех, да нам је више таквих. Треба та Јавно похвалити на синдикалној конференцији...

А референт је Богдана потресно загрлио, прекорно чврк“ нуо по увету и интимно мунуо у ребра. .

= о стидљивко један, па пре неки дан кад си причао тек ла ниси казао ни десети део о томе како је добар, ВУ ле, кад смо га ја и шеф темељно простудирали, У“ за и смо колико је то силна ствар... Бре, Колумбо си!

хваљујући теби сигурно ћемо добити похвалу за допринос летшем изгледу грала. Верујем да ћемо деловати и као такмичарски позив, е, барјактару мој, повући ћемо и друта предузећа у кампању за слична подухвате... Хе-хе, још ће се и писати о нама, спреми слику за новине, Ма знао сам ја да ћеш ти осветлити образ нашем отсеку, одувек сам те посматрао и нешто ми је говорило: „Овај ће да ми се про“ слави, 'оће, богами, 'оће!"

и =

Одговорни уредник Дрлгутин Шолајић, Улица Дрлгосл : Јовановића. 1-1у • Телефон 20-443 • Чековнч рачун 103-903.

Поштански фах 752 • Штампарија „БОРБА" — Београд фан Кардељева 31, Рукописи се не враћају.