20. oktobar
СА ЛЕША (рад Гојка Бобића)
Поводом почетка наставе у школама
_ зашто се отварају осмолетне и шта доприносе образовању деце
зЗ АЖОНОМ о обавезном седмо-~
годишњем школовању донетом 1945 године, изменио се код нас систем школства, наслеђен из старе Југославије, који у много“ ме није одговарао новим приликама и све већој тежњи најшитих слојева народа за ширим о бразовањем и вишом културом. Петогодишњим планом предвиђено је да се до 1951 године оваквим системом школовања обухвати 60 од сто деце дорасле за школу. У већем делу наше земље овај проценат већ је достигнут, а негде и премашен. У НР Србији прошле школске године радило је четрдесет седмолетки и 395 нижих гимназија (поред сто потпуних), којима је обухваћено У ужој Србији 52,08 од сто, у Војводини 81,03 и на територији Аутономне Косовско-метохиске области 54,58 од сто деце.
Међутим, у складу са даљим развитком социјализма, Централни комитет КПЈ донео је на свом Трећем пленарном заседању одлуку да се ове школске године почне са постепеним преласком од седмогодишњег на обавезно осмогодишње школовање, Према томе, осмолетка је нови масовни тип наше опште образовне школе, Она ће имати четири нижа разреда подударна са основном школом и четири виша који у свему одтоварају нижој гимназији.
Осмолетке се отварају тамо где има довољно школског простора и стручних наставника, С друге стране тежисе и бржем растерећивању потпуних гимназија од превеликог броја ученика у нижим разредима, После извесног времена, чим буде било довољно школског простора и стручних наставника, нижи разреди свих гимназија одвојиће се од садашњих потпуних гимназија и спојити са основним школама у осмолетке. У Београду је овај процес одва-
почео у Трећој мушкој гимназији која већ ове године неће имати први разред. Из тих разлога Извршни одбор Народног одбора Београда донео је решење о фвбрмирању Седме и Осме мешовите жутмназије, друге седмолетке и седмолетке у Железнику, као и треће, четврте, пете, шесте осмолетке и осмолетке ду Жаркову. Седма мешовита гимназија смештена је у згради Друге женске гимназије, а формирана је од шест одељења Друге женске, четири одељења Друге мушке и девет одељења Четврте мушке гимназије. Приликом прегрупације из ових гимназија водило се строго рачуна о томе да се пребацују они ученици којима је ова школа ближа. С обзиром на то да је Друга мушка гимназија на периферији Другог рејона (на граници Другог и Трећег рејона), било је тешко одредити улице, тако да сви родитељи, чија се деца пребацују, схвате. ту потребу и буду задовољни.
Друга седмолетка у нашем главе НОМ граду смештена је у згради основне школе број 2 у Душановој
улици. Она се састоји од три одељења Прве мушке и три одељења Четврте женске гимназије. Седмолетка у Железнику вршила је упис ученика, који су прошле школске године посећивали нижу гимназију у Железнику. Трећа осмолетка, основана је при основној школи број 15 у Улици Милана Ракића. Према одлуци Повереништва упис“ у ову осмолетку организован је тако, да ни Трећа женска ни Шеста мушка гимназија не уписују свршене ученике основне школе број 15 већ ти ученици треба да се уписују У ДА при истој школи. Осим тога у ову осмолетку пребачено је
шх једно одељење формирано од еџица Треће женске и ученика Шесте мушке гимназије, Из Пете енске гимназије такође се пребау у ову школу све ученице које завршиле основну наставу у
Н број 20, пошто је тим ученицима ова школа ближа него Пета женска гимназија. Четврта о смолетка основана је при основној школи број 16 у Јагићевој (Шежи рејон). У њу су се уписивали свршени ученици основне шкдле број 16, као и известан број ученика из "Треће мешовите с гисмије Ово је учињено због тога да Трећа мешовита гимназија могла да прими сто ученика уписавих у Прву женску гимназију, где се не могу сместити јер нема довољно просторија. Пета осмолетка основана је при основној школи број 21 у Улици Живка Давидовића. У ову школу уписивали су се обавезно свршени ученици четвртог разреда основне школе број 21. Осим тота, из Шесте мушке и Треће женске јеимнезије пребачен је известан ученика из околних села ко-
дује ова школа ближа, У шесту
2
улици |
осмолетку, основану при основној школи број 24, уписивали су се ученици свршеног четвртог разреда основне школе број 24.
Међутим, неоправдано су се појавила нека предубеђења код родитеља да су осмолетке по рангу ниже од ниже гимназије, Има чак и таквих случајева где родитељи помиш“ љају да се деца одвајају за гимназију и за осмолетке према успеху, обдарености, па чак и по социјалном пореклу. Оваква схватања су заиста неумесна и неспојива са принципима на којима се изграђује наша просвета и култура уопште. У Београду и у другим већим градовима било је одвајања деце, али по чисто тереторијалном принципу: где је отворена осмолетка тамо ће сва деца без изузетка, после свршеног четвртог разреда основне школе поћи у њу; где је још остала нижа или потпуна гимназија, тамо ће деца обавезно ићи у гимназију, или ће се, ако је гимназија оптерећена, вршити подела између ње и неке друге оближње школе, али опет по чисто територијалном принципу. Дакле, не ради се ни о каквом подвајању деце, већ о поступном прелажењу на обавезно осмогодишње школовавање са осмолетком као основним општим типом школе, ради се о развитку нашег система школства У складу са општим развитком социјализма у нашој земљи.
ба нофеће фронтабеноћ Фрадилишјта Пешоћ рејона. њој и
Изграђујемо Дом културе за нас а не за личне обавезе
ригадне заставе нема више на градилишту. Нема
ни команданта бригаде да прошета од чете до
чете, да види како ко ради, који је фронтовац високо пребацио норму и да ли ко „забушава“. ни евидентичара да бележи свака колица која прођу натоварена земљом, или колико је кубика овог или оног материјала довезено. Или. пак. да опомене оног тамо што је сео да се одмори, да предахне. Нема га. где седи и очима мери свачији рад као на кантару. Нема ни оног објашњавања око норма-часова које почне на првака ашу ту а
Нема га онако шћућуреног
заврши се у основној организацији.
Мирно је данас на градилишту Дома културе Петог рејона. Ради се колико се може, колико се хоће. Хумор, здрав и пун здружио се са радом.
Данас на градилишту раде чланови Четрнаесте, основне
Двадесет шесте и Тринаесте Већ читаво после подне камионима
истоварују је и кроз ланац руку пребацују до зидова грађевина. А с друге стране зграде чланови опанчарске и папуџиске задруге, тридесет пет њих, мешају малтер у четири велика корита и разносе га у тек-
мама по градилишту. — Бре, никада им није доста, год припремимо,
пиво!
А кад је пиво на градилишту, онда и старији дођу да помало раде. Само, жале се да га не би баш ту требало продавати по високим ценама.
А зидови расту. Цигле се слажу, брзо, вешто. ТУ је, данас, и помоћник директора грађевинског предузећа „Авала“, али као зидар. Познат је он са такми“ чења по новом начину зидања на Новом Београду, У Марибору. и другим местима наше земље. Замазаних руку, У радничким панталонама Сиљак Симовски не личи на помоћника директора, већ на искусног зи-
дара.
— ЖХајдемо момци, сваки је минут драгоцен!
И све се креће око њега: млади курсисти зидари, мноштво руку са циглама и задругари са текмама пу-
културе
На изградњи Дома
Душане! а оно увек вичу још, промути ти ово мало, а ја Њу да скокнем на једно
Нема .
поставити.
дом културе.
организације. преносе циглу,
ним малтера. Тридесет ЋЕТЕ ради наизменично, седам дана, на овом градилишту. Сви добровољно, као да "аде своју кућу, свој дом.
Жури се са уздизањем зидова. Јер, тесарске бригаде састављају читав кров и дале су реч да ће га чим зидови буду завршени, без чекања и одлагања,
На градилишту, међу зидарима, затекли смо инжењера Михаила Копецког. ,
— Ето, каже Копецки, као што видите изграђује се највећи објекат чланова Фронта Петог рејона. Ради се свесрдно! Фронтовци никад не заборављају свој
На пут истоварене цигле, Петар Станојевић пребацио је на земљани брег. Затим се и сам попео горе. Одједном, окренуо се. застао, и опет сишао. Две поломљене цигле заборавио је. |
Док не дође трећи камион са цитлама Мира Ла+кићевић искористила је предах да донесе воде. градитеље, Она је увек два пута недељно овде. Воли своје градилиште;
— Наши су то људи... Сваки посао од срца раде... о ЈИ и Дом културе! Наш је... Па треба да буде леп...
за
Марко Мркоњић је на градилишту „својим да-
Колико још. Деде,
ном“.
Он највише воли да гледа како зидари раде и
да им се „нађе при руци“. — Добар је данас учинак, мајсторе, је лит
— Јес, и сваким даном све бољи, — одговара му
љује их неко.
де цигала.
њено:
зидар Предраг Јовић.
Рано долази сумрак. Опанчари и папучари, који су раније дошли спремају се за одлазак.
— Е, алал вам вера, добро сте радили, — похва-
И пре него што одоше донели су пуне текме малтера, упитали да ли још шта треба, и поздравили се. А Стева Фолкман, радник. из „Југоштампе“ је мало „да исправи леђа“. Године су ту. па и здравње попушта, Али Стева се осећа млад када је на гр дилишту. То га освежава. | — Младост јури, ради као мравињак. А ми... колико можемо! Видите колико нас данас има. Мало нас је кад било оволико, Мислио сам да ће после реорганизације у Фронту попустити рад. А оно ништа, долазе као и раније. Тако је кад људи знају шта граде. Последњи камион цигала је истоварен. Градилиштте је већ осветљено, Људи се полако разилазе. Пре неки дан је подигнуто девет кубних метара зида и двадесет квадратних метара изолације. Данас је још већи учинак: подигнуто је 11 кубних метара зида само за два сата рада!
сео
А пребачено је преко четири хиља-
Инжењер Бора Петровић, који добровољно руководи изградњом овог објекта, последњи је остао на градилишту. Разгледа шта је учињено и како је учи-
— Добро се ради. Видите, реорганизација у Фронту није пореметила ону љубав коју имају чланови нашег рејона за изградњу свог Дома културе.
У срцу рејона, између културних установа: Шесте мушке гимназије, Геодетске школе, новог парка подитнутог рукама чланова Фронта, подиже се Дом културе Петог рејона. Дом који ће имати позоришну и биоскопску салу са свим потребним просторијама једне модерне културне установе, за колективан рад, културно и уметничко уздизање и друштвену забаву.
В. Војводић
из ЖИВОТА РАДНИЧКЕ ОМЛАДИНЕ Још о проблемима неких домова ученика у привреди
нашем листу је у два маха указано
на извесне домове ученика у при-
вреди, који по хигијенским условима нису одговарали својој намени. Пошто нека предузећа и после тога нису ништа учинила у погледу побољшања услова У домовима, то су њихови домови затворени а ученици распоређени по градским домовима. До сада су укинути домови предузећа за друштвену исхрану Петог рејона, предузећа „Стаљинград", предузећа „Шумадија" и „Светлост", инвалидског привредног предузећа и предузећа за угоститељство Петог рејона. Али и поред тога у многим домовима има још ствари које треба исправљати.
Дом који је веома удаљен од предузећа
На звездари у Улици Драгице Правице налази се Дом ученика У привреди Градског електро-машинског предузећа. Стање у овом дому се знатно поправило од маја месеца када је било отворепо. Собе и цела зграда су окречене и извршена је дезинфекција. Одељења се ре-
довно перу. Два чистачице се брину о томе. Креветски веш ја чист, ни трага од раније запуштености. То је на први поглед,
Али још није све како треба. Бар не У односу управника и ученика. Управник Спасоје Јошиковић има чудне погледв на метод васпитања ученика. Ако неки од ученика направи изгред испаштају сви колективно. Десило се да су са у амбулантној соби неки ученици, који су били под поштедом и тамо лежали, поиграли, и направили неред у соби. После тога управник је забранио лежање свакоме, па и онима, којима је лекар препоручио да лежи. Због тога ученици који су на боловању шетају по граду иди оду на неко друго место да леже јер управник то не дозвољава у дому. Може се лежати на столовима У трему. Ту се и одмарају по подне када имају слободног времена, јер је управник наредио да собе буду преко дана закључане и нико у њих нема приступ.
Једном је управник љут пред стројем ухватио ученика Милосава Бранковића за груди и гурнуо га на крај строја. Сви
ученици кажу да га је и ударио, Он тврди да није, Међутим, и ово је довољно да се види како управник схвата свој однос према ученицима.
То је први проблем овога дома. Друта ствар је пешачење. Сви ученици раде у предузећу удаљеном четири до пет километара од дома. Хране се у предузећу и свакодневно иду у школу. Значи мора да пређу дневно 15 до 20 километара ако хоће да уче. Због толиког пешачења мало им времена остаје за учење. Зато радије не долазе са посла у дом, већ уче У радионици,
Ово се може променити. Раније је дом био у Дубровачкој улици број 4. Каснија су тамо усељени кондуктери-самци из Градског саобраћајног предузећа, а ученици пребачени у њихове станове. Свакако би било боље решење да се ова грешка поправи и свако врати на старо место — ученици у Дубровачку а кондуктери у Улицу Драгице Правице. То кондуктерима не би много ометало рад,
а ученици би много добили, Само треба
ем
Из суда
Малолетници на оптуженичрој Елупи
. О БИЧАН завршени судски пред“ мет извађен из судске архиве. Суђено је малолетнику приведеном оптуженичкој клупи због крађе. Име му је Милан КЖачански. Дечак без занимања, без запосле ња, без родитеља, без сталног ме> ста. боравка, без имовине, Социјал“ но порекло: радничко. Осуђен на казну поправног рада од једне године, Крао је народну имовину и заслужно је кажњен, Али он је имао свој живот.,
жХ
На Карабурми провео је детињство, слабо се сећајући родитеља. Још онда када их је изгубио, про мењен му је ток живота — напустио је први разред тимназије, оставио је школу коју је много волео. Није имао родбине која би се бринула о њему. Раму младост провео је тештко, радећи за парче хлеба и тањир топле чорбе,
Када је почела изградња Новог Београда Милан Качански, УЗ помоћ неких људи, прикупио је документа и уписао се на железничарски курс. Завршио га је. А затим био распоређен на 'Тошином Бунару при железничком транспорту Новог Београда. Био је ложач. Јануара, отпуштен је због слабог рада. А онда кудаг
Неко време цепао је дрва у једној мензи да би добио нешто за јело. Али не задуго. Ускоро је остао и без тога. Ту се на Новом Београду упознао са још једним бескућником, шеснаестогодишњим Иваном
"Алексићем. Били су без новаца —
гладни, Ноћу, 24 марта, Качански и Алексућ разбили су окно на прозору ма-
гацина железничарског ресторана, увукли се унутра и у један џак убацили покрадену храну: мармеладу, месо, шећер, два чаршава и још меке друге ствари. Вратили су се у бараку омладинских бригада, а ствари су сместили на таван, Омладинска милиција открила је њихову крађу и предала их народним властима,
Он је пред судом говорио све што је знао. Тачно, не покушавајући да ишта прикрије, Слабо обучен, поцепаних панталона и подераних ципела, на њему се видело да није могао сам себи да створи пристојан живот, да није знао коме да се обрати, како да се збрине. Здрав је и лепо развијен. Он се каје, гризе га мисао да се налази на оптуженичкој клупи. Његову искреност запазиле су судије. Окружни суд за град Београд осудио га је на годину дана поправног рада. Али како се један дан у притвору рачуна за три дана поправног рада, пуштен је на слободу.
Службеница Елизабета Ременар била је судија поротник на његовом суђењу. Тог дана није био присутан службеник старатељског савета Другог рејона, иако је био позван, Из судске дворане Милан
Качански није знао куда да иде. Као и пре доласка у затвор. Судија-поротник Елизабета Ре
минар одвела га је својој кући, Дала му је нешто од одела свога мужа и сместила га у једну собу, Ту је он живео осам дана „које никада неће заборавити“, Од старатељ ског савета Другог рејона неколико пута је. другарица Ременар тражила да јој помогне да се дечак негде смести, запосли или да на занат,
што је њихова дужност. Али они су остали само бирократско-админи“ стративни органи не желећи да се дубље заинтересују тим случајем. И Качански и његова заштитница тражили су да му се изда потврда да нема радничке књижице, јер без ње не може да се запосли, Али старатељски савет није хтео да их потпомогне, изговарајући се да де чак нема пријаву стана. Једино је било то што су учинили — упути. ли га Повереништво рада, пошто су 'да часну реч да ће поћи са њим. Тамо је, срећом, био један судија поротник који је знао Качанског, па му је издао потребна до кумента. | |
Милан Качански ради сада на Централној војној економији, где га је запослила другарица Ременар. И много је задовољан и много за“ хвалан.
жХ
.
Такви као Качански и Алексић, често седају на оптуженичку клу-.
пу среских судова у Београду. То су обично деца без родитеља, ма лолетници, која не знају начин ка ко да отпочну и створе себи живот, Препуштени улици да их ва. спитава, они почињу да краду. Таквима треба помоћи, указивати им на пут којим треба да иду, пружи ти им пуну подршку, да не би дубље загазили у криминалитет и долазили пред судско веће,
Највећу одговорност сносе старатељски савети који, како изгледа, више постоје него што раде. То је потврдио и пример Качанског, а доказ је да се број криминалитета од стране малолетних знатно повећао у овој години у односу на про“ шлу.
мало помоћи и више надлежних.
До пре два месеца Дом ученика предузећа „Тодор Дукин" био је један од најнеуређенијих у Београду. Ученици су спавали по двојица у кревету. О хигијени сав уопште није водило рачуна. Де» ца су имала само по једну кошуљу. Због оваквог стања смењен је управник дома, а дом пресељен са Миријевског пута у Дунавску улицу. Сада је стање задовољавајуће у погледу хигијене. Кревети су уређени, собе чисте, повећан је број кошуља за децу. Али дом нема довољно просторија. Ускоро треба да дође још петнаест до двадесет ученика за које неће бити места. Осим тота и овде је дом веома удаљен од предузећа, Ученици станују у Дунавској улици, а раде и хране се у предузећу на Миријевском путу.
Можда би се могле заменити просторија између дома електро-машинског предузећа и „Тодора Дукина", па да ученици станују близу својих предузећа. Тиме би само дом „Тодора Дукина" уштедео годишње око 80.000 динара, колико издајв за превоз ученика. Или треба наћи и неко друго решење,
разумевања код
Велика нехигијена у просторија ма ученика Четврте рејонске задруге Када човек уђе у собу запахне га мирис вина и непроветрене — просторије. Соба са неокреченим зидовима, под ко зна од када није опран са дебелом наслагом блата. Ни о хигијени постељног рубља овде се не може говорити. Чаршави поцрнели од прљавштине, јоргани на којима нема навлаке.
Овде у Улици Булевар Црвене армије бр. 180 у соби без сунца са само једним прозором који гледа у подрум алкохолних пића живе дечаци-ученици У привреди Четврте рејонске задруге. Нема их много — свега тројица. Али баш због тога ја већа кривица управе Задруге што им није омогућила пристојне просторије. Они су остављени да се старају сами о себи. Сами набављају одело и рубље, перу веш, све раде сами. А управа Задруге чека да има тридесет ученика па да им набави васпитача и да почне водити бригу о њима. Због тога ова тројица ученика живе у мемли већ годину и по дана. Да се неко из Задруге побринуо за ученике они су могли бити смештени у један од градских домова. Али изгледа да таквог човека нема У задрузи Четвртог рејона.
. ..">
Ово су проблеми неких домова ученика У привреди. Највећу небригту свакако показује управа Четврте рејонске задруге. Санитарна инспекција града Београда предузела је од пре извесног
времена мере за затварање лоших домова и наредила поправку оних који се могу поправити. Ова мера ће натерати управа предузећа да посвете више пажње смештају својих ученика и онемогућити појаву обољења омладине у неким домовима услед нехигијенских услова за живот.
• с, Х,
ПОГЛЕД ЗНАЧАЈА
СПОЉИСИОАШТАМАЕ ДОГАЂАЈЕ
БУГАРСКИ ИНФОРМБНРООВЦИ У ЋОРСОНАНУ
последње време, један од оми-
љених мељрда хегемонистичке
совјетске политике јесте стварање ратне психозе уз појачано лицемерно махање маслиновим гранчицама, потписивање разних „мирољубивих" апела итд. у првом реду преко сателитских руководстава потчињених информбироовских земаља,. Међу њима „достојно" место добиле су земље које се граниче с Југославијом — ко веле, „убедљивије" звучи кад те граничне земље галаме о томе да ми припремамо напад на њих. Отуда информбироовске оружане граничне провокације — које се после фарисејски приписују нама — гоњење и депортовање наших националних мањина, покрети трупама и друге разноразне мере којим мастоје да што више замуте воду у овом делу света, У томе се нарочито, према већ одређеном „мудром" плану, видно истичу бугарски информбироовци. на челу са декретираним „вођом" Червенком,
Међутим, свака батина има два краја, Оваквим својим мерама, поступцима и циљевима информбироовци су само још чвршће збили нашв народе у њиховој непоколебивој одлуци да неотступно бране своју слободу и мезависност, да сопственим снагама изграде социјализам идући новим победоносним путевима на челу са својом Партијом и другом Титом. Али зато су те ратнохушкачке мере у информбироовским земљама првенствено у Бугарској, изазвале помутњу и супротно дејство од онога које се желело постићи.
После избијања рата у Кореји, бугарске власти у Софији, на лишији стварања ратне психозе, донеле су наредбу о чишћењу тавана на свим зградама у граду и постављању сандука с песком и водом, м о чишћењу подрума и њиховом оспособљавању за заклоне од вазду-“ шног напада. У исто време, око Софије су постављене нове батерије противавионске артиљерије.
Ове мере изазвале су у Софији праву ратну грозницу. Део станов» ништва града почео је да се смешта у околна села, код рођака и познаника, или да у њима закулљује собе,
Видећи да је својим наредбама, у“ место мржње према „агресорској Југославији", изазвала панику кжоја је довела до слабљења радне дисциплине. Червенковљева влада је брзо донела нове мере, према којима се становништву Софије забрањује с мсељавање У околину града.
МУ местима ближим југословенскобугарској граници ситуација у том погледу је далеко тежа. Сама граница према нашој земљи појачана је за 50% граничара. Од марта ове године учестале су шетње бугарских јединица дуж међе, Једне ноћи у Драгоман су стигла два велика војна транспорта с тенковима и тешким топовима им одмах се упутила ка нашој граници. Ово је у месту и околини мзазвало панику и негодовање. Збот тога је одмах дојурио У Драгоман један члан среског комитета Шартије, из Годеча, и одржао с мештанима конференцију. На њој их је уверавао да рата неће бити, него да су ови покрети бугарских трупа само обични војни маневри,
У пограничним селима бугарске власти формирале су сеоске страже са задатком да чувају насеља од тобоже могућих провокација „титовских ггената", Сеоским стражама дат је звучан назив „борци против фашизма", Међутим, како су се ови „борци против фашизма" показали нерасположени за такву борбу какву су им наменили бугарски информбироовци, избегавајући на све чачине овај нови терет који им је безразложно наметнут, бутарске власти морале су да организују и специјалне патроле. Оне су састављене од људи за које се сматра да. су поверљиви. Под ру. ководством једног бугарског граничара ове патроле обилазе сеоске страже. У случају да не затекну којег „борца против фашизма" на стражи, кажњавају га врло строго,
Као што се види бугарским информбироовцима: никако не полази за руком да потпуно удовоље незајажљивим жељама и строгим наређењима московских господара. Бугарски народ извукао је историско искуство из својих катастрофа У које га је управо гурнула вазалска политика Кобурга, иста она поли тика која је данас тако кобно ка• рактеристична за садашње бугарске управљаче, Осим тога, бугарски народ неће никада заборавити, нажалост краткотрајни, али за ње+ га веома значајни период братске и искрене сарадње са Југословен. ским народима непосредно после рата. Најзад, у херојској борби на рода Југославије бугарски народ може најбоље да види како се треба борити за властиту националну
независност, за право да изграђује социјализам онако како сам жели, без тутора и РУрКННТРе и
пл |