20. oktobar

"

КОБЋИ број савета грађана при

поверенуштвима рејонских на__родних одбора отпочело је са радом. Иако су први састанци били углавном посвећени упознавању "чланова савета са њиховим пррви"ма и дужностима. са структуром. "досадашњим радом и задацима по-

_" вереништава, већи број савета је

"већ одмах почео да решава разна питања из делокруга свога рада и _ да по њима доноси потребна решеа. Савет грађана при Повереништву · за индустрију и занатство Народмог одбора Петсг рејона одржао је

О ГЛАСИНАМА КОЈЕ КРУЖЕ ПО БЕОГРАДУ

Хоће ли жене и даље остати у привредни

д пре кратког времена у Бео-

граду се шире гласови да ће

жене које су укључене у привреду бити отпуштене из предузећа. Ови гласови имају неколико разних верзија, као што су, поред осталих, на пример: да ће све труднице и мајке са малом децом бити отпуштене а њихови мужеви добијати половину њихове плате, да ће све жене бити отпуштене уз додастак на плату мужа и, најзад, да ће "жене бити отпуштене без икаквог додатка на мужевљеве плате,

Говорити о искључењу жена из привреде, када је оскудица у радној снази, може само онај ко не жели добра нашој привреди. Жени је у нашој земљи Уставом загарантована потпуна равноправност са мушкарцем, како у осталим 06ластима, тако и у области запослења. Према томе, би се одлука о иокључењу жена из привреде директно косила са одредбама Устава. Посебно је без икаквог основа прича о искључењу жена-мајкиса малом децом и жена-трудница.

У распису Министарства рада Народне Републике Србије, у коме се говори о томе ко не може бити отпуштен као вишак радне снаге по квоти, каже се: „Не смеју се одређивати као вишак радници и службеници који су на боловању, жене-труднице, радници и службеници са вишегодишњим радним стажом и ученици у привреди“. Из овога дела Расписа Министарства рада. види се да су сви ови гласови неосновани,

Отпуштањем жена из пђивреде и додавањем половине њихове принадлежности на плату мужа у време кад је радна снага веома потребна и када се води борба за платни фонд, наша привреда би се ставила пред нове тешкоће, Овом мером би у многоме био смањек фонд радне снаге, а са друге стране, то би довело до пробијања платвог фонда, што се никако не сме дозволити,

У досадашњем раду на одређивању вишка радне снаге поједина предузећа и установе тежила су да отпусте службенике који су мање времена на радном месту. Руководећи се овим принципом у тим предузећима су отпуштане мајке са малом децом, труднице и болесниди. Пошто је ово неправилно и коси се са законским одредбама и прописима, повереништво рада У рејонима и Повереништво рада ИзвРршног одбора Народног одбора града Београда интервенисали су одмах, и ово је исправљено. Мајке са малом децом и труднице су поново враћене на посао. Ово је још федан доказ о неоснованости свих тласина које круже са циљем да се унесе пометња међу радне љу: де, а посебно међу жене укључене у привреду.

~

3 ОД сој сл

4 |

| НЕПОСРЕДНО УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У

РА урба "1 К и

тен а

ДРЖАВНОЈ УПРАВИ

(Савети грађана већ доносе решења. = о разним питањима рада

"народних одбора

већ два састанка. На њима је савет решавао молбе за издавање до-

- звола за отварање приватних 3за-

натских кадњи и дозвола за обазљање домаће и кућне радиности. На првом састанку савет је решавао Тринаест таквих мелбими за њих шест донео решења, док је за остале молба решио да се прибаве још нехи подаци. На другом састанку савет је, поред решавања сличних молби, проучио закон о занатству и дисхутовао о пооштрењу контроле, да би се сузбила и онемогућила шшекулација у Раду појединих несавесних занатлија, Не састанку савета при Повереништву за просвету и културу Народног одбора Трећег рејона подвучено је да ја: сада први задатак савета борба за стопроцентни упис деце, стигле за основне школе, као и за уредно похађање школе, Да би се остварио бољи увид о проблемима школа, решено је да се чланови савета повежу са школским слветима при основним школама, где би непосредно прпли податке о питањима по којима ће савет до-

носити потребна решења. Савет је дискутовао о плану предавања ма народном "универзитету. Чланови савета су изнжхили теме које интеђесују грађаче, а о којима би могла да се грже предавања.

При повереништву за социјално старање Друтог рејона одржали су састанке сва три новоизабрана савета, Савет за старатељство пре. тресао је молбе за додељивање стипендија новим. и питања у вези са ревизијом стипендија старим стипендистима. Исто тако савет је ре шавао питања смештаја поједине деце без родитеља,

Савет при Повереништву тргопине и снабдевања Петог рејона донео је више решења о молбама за додељивање потрошачких карата. По ред тога, он је расматрао и могућност бољег распоређивања продавница трговинске мреже.

На своја лва састанка савет грађана при Повереништву народног здравља Трећег рејона расправљао је о току акције за обавезно вакцинисање особља које ради у произ. водњи, припремању и расподели

прехранбених артикала. Пошто је констатовано да се ова акција слабо одвија решено је да се по већим предузећима одрже предавања о значају и потреби ове вакцинације.

Савет је, такође, решио да се пре дузму мере за правилнији распоред неговатељица по дечјим јаслама, а затим, да поликлинике обавезно обавештавају повереништво о слу> чајевима кад поједина лица чешће долазе на преглед и траже боловање, иако су здрава.

Савети при Повереништвима за комуналне послове Трећег и Петог рејона, претресали су питања у вези са чистоћом, са оправкама појединих улица, плановима рада и дру гим проблемима.

Отишта је појава да чланови савета углавном сви долазе на састанке и да код њих постоји велико интересовање и осећање одговорности за послове које решавају. Већ по првим састанцима може се за кључити да ће савети претставља-

ти велику помоћ у вршењу управних функција наше народне' власти и да ће играти значајну улогу у даљој демократизацији нашег државног и опште-друштвеног жи“ вота.

У СЕВОЈНУ И СТУДЕНТСКОМ ГРАДУ

Учешће омладине Београда у овогодишњим радним анцијама

МЛАДИНА Београда је и ове, као и ранијих година, дала свој допринос изградњи социјализма својим учешћем на савезним радним акцијама, Док је рани-

јих година радила на омладинским.

пругама, изградњи Ауто-пута и Новог Београда, ове године су београдски средњошколци радили на изградњи великог комбината у Севојну, код Титовог Ужица.

За формирање радних бригада и одлазак на акцију ове године при. преме су почеле у марту месецу, а у Трећем рејону још у фебруару. Захваљујући самоиницијативи и коришћењу искуства из ранијих година, Трећи рејон је имао највећи број омладинаца пријављених у бригаде. Добре резултате су показали још Други и Седми рејон. Пре одласка на акцију формирана су руководства бригада и чета и бригаде су до одласка на рад живеле бригадним животом још У Београду.

Бригаде омладине Београда радиле су јуна и јула месеца. У Севојни је радило 14 бригада са 2.811 бригадиста, Најбољи успех је показала бригада „Милан Примасунац“ из Трећег рејона, која је за месед дана проглашена три пута ударном и два пута похваљена, и „Јелица Миловановић“ из Трећег рејона, три пута ударна и једанпут похваљена, Бригаде „Еди Давичо“ од омладинаца из Првог рејона и „Јурица Рибар“ бригада великих матураната из Првог, Шестог и Седмог рејона проглашене су по три пута ударним.

Све бригаде су проглашене ударним по два пута и скоро све су похваљене. Са бригадама се после акције вратило у Београд 3835 омладинаца-ударника и 671 похваљени о“ младинац.

Поред физичког рада на акцији је био развијен веома жив рад на културном, фискултурном и политичком пољу. Кроз учешће на фестивалу и спортским такмичењима, београдске бригаде су спремале нов кадар за рад секција ђачких дружина и гимнастичких друштава

Београдске бригаде на раду у Севојну

по школама у току ове године. Тако је бригада „Еди Давичо“ заузела прво место у футбалу, „Јелица Миловановић“ прво место у укупном пласману на свим пољима рада, а „Милош Матијевић“ прво место на фестивалу у својој смени. Остале бригаде су заузеле једно од првих места у свим гранама такмичења. ,

На акцији је одржано 32 политичка и 19 стручних предавања, на фестивалу је учествовало у разним секцијама 752 бригадиста, дато је 85 приредби и логорских ватри, 0држано 264 спортска сусрета, учествовало на фискултурном слету око 1.300 бригадиста.

Радом у штабовима бригада и руководствима чета ове године је оспособљен велики број најбољих омладинаца за руководиоце у својим школама, што ће бити од велике користи за рад омладинске организације гимназија и стручних школа.

За разлику од ранијих година студентска омладина ове године, осим једне репрезентативне бригаде, није слала бригаде на акцију. Ре-

бригада универзитета и високих школа „Петар Стамболић“ радила је месец дана на изградњи Студентског града у Загребу. Она је проглашена трипут ударном и

презентативна Београдског

студената

однела заставу градилишта, као најбоља бригада у својој смени.

И ове године су бригаде радиле на акцији месец дана, а други месец провеле су на бесплатном летовању, које је бригом наше Партије и народне власти обезбеђено сваком бригадисти, Ове године летовалишта за бригаде омладине Београда налазила су се у Ваљевској Каменици, Станишинцима, на о бронцима планине Гоча и на Острву Корчули.

Живот у летовалиштима је организован тако да је заиста омогућавао потпун опоравак и одмор сваком бригадисти. Разноврсна храна

учинила је да се сваки омладинац- ,

бригадист, који је био на летовању, поправио неколико килограма.

—_| трегрер ЗИМА СПОЉНИ ПОГРБИИ

| планови за уређење булућег мира у Корејн

"и мере 38 окончање садашњег рата

ва проблема доминирају свима

дискусијама о Жореји; један је

окончати рат, а други изградити и осигурати мир у Кореји.

Опште је мишљење да је рат већ одлучен у корист Уједињених нација иако још није завршен, У дискусији о томе како треба да се заврши, поред војничких, улогу играју и политички моменти, а они ни» су увек подударни с војничким. Тако ја настала узбудљива полемика око 38 паралеле, Поставило се питање да ли треба или не да војска Уједињених нација пређе 38 паралелу, то јест да ратне операције пренесе и у Северну Кореју. Генерал Макартур и његови војници јесу за „прогањање непријатеља до потпуног уништења". То гледиште подржава и већи део западне штампе, махом десничарске. Против тог схватања наводе се многи политички разлози. Истиче се, на пример, да би прелажење преко 38 паралеле без стварне војничке потребе могло да изазове сумњу у праве побуде оружане интервенције Уједињених нација, односно САД, у Кореји. Нарочито се подвлачи да сена северу Кореје налази кинеска Манџурија и последњи огранци совјетско сибирске територије, Избијање војске Уједињених нација — што фактично значи оружане силе Америке — на границу Кине и Совјетског Савеза претстављало би догађај од прворедне светске важности чије последице не моту унвпред да се догледају, У вези с тим указује се такође и на изјаву кинеског претседника владе и министра спољних послова чу Ен Лаја који је рекао да „Кина неће мирно посматрати инвазију империјалиста на територију њених суседа", Против прелаза 38 паралеле најодлучније се изјаснио и претседник индиске владе Пандрит Нехру који мисли да то може да доведе до проширења су-

полемика око 38 паралеле и даље се жучно води. У међувремену наЂено је једно привремено решење које изгледа као компромис између два опречна гледишта: 38 паралела је пређена, али прелаз су извршиле на трупе Уједињених нација, то јест америчке трупе, већ само одреди јужнокорејске војске. Даљи ток операција у Кореји зависиће од тога да ли ће и шта ће Севернокорејци да одговоре на ултиматум о предаји који им је поставио генерал Макартур. Од тога одговора сматра се зависиће да ли ће и америчке трупе прећи у Северну Кореју.

Истовремено с проблемом окончања рата расправља се и проблем уређења мира у Кореји односно проблем будућности Кореје,

Расправа о томе води се сада У политичком комитету · Гемералне скупштине Уједињених нација. политичком комитету поднето је већ

неколико предлога о Кореји. Карактеристично је да се сви ти предлози оснивају на принципу да будућа Жореја мора да буде једна и Јединствена, то јест потпуно се одбацује садашња вештачка подела на Јужну и Северну Кореју. Оно у чему се поједини предлози разилазе то су путеви и средства којима се треба послужити за'остварење јединствене кореје.

Два предлога су у центру дискусије: британски и совјетски. Британски подупиру скоро све западне силе, а совјетски има подршку пољске и чешке делегације, Оба полазе од стварања „јединствене, независне, демократске Кореје". По британеком предлогу то би било остварено путем слободних избора који би били вршени под контролом ОУН. До оспособљавања Жореје да сама собом управља она би ужива ла заштиту трупа Уједињених нација, то јест била би од њих окупирана, а једна комисија ОУН водила би политичку бригу о Кореји. по "овјетском предлоту, међутим, прво би имале да се повуку страме трупе па онда да се изврше избори под контролом комисије ОУН али у којој би учествовали претставници свих земаља које се граниче с Корејом без обзира да ли су чланице ОУН илине, према томе и претставници НР Кине.

да ли је могућ односно пожељан компромис и између ова два схватањат и Вишински и британски делегат Сер Гледвин Џеб изјавили су да су њихова схватања толико 0пречна да их није могућно зближити. Међутим, то није мишљење свих делегација, То показује и врло снажан одјек који су имали предлози југословенске и индиске делегације за компромисно решење целог овог проблема.

шеф југословенске делегације Едвард Кардељ истако је у своме гогору следеће сугестије У правцу тражења споразумног решења. Неодложно обустављање непријатељстава, признање 38 паралеле као привремене границе административне власти северне и јужне корејске владе, брзо обављање под контролом комисије ОУН избора за јединствено народно претставништво целе Кореје које би наименовало и јединствену владу. До тога времена

државним пословима управљале би

владв Јужне и Северне Кореје. По влачење свих страних трупа и органа ОУН било би извршено одмах по образовању · једимствене корејске владе.

Едвард Кардељ је такође подржао предлог индиске делегације да се образује један поткомитет који ће. проучити све предложене резолуције и дати предлог за једно споразумно решење,

Шта је совјетски претставник раније рекао и шта сада каже 0 истој ствари

свом говору на Генералној скуп-

штини ОУН господин Вишински је потсетио да је 28 јуна у Савету безбедности „једна делегација предложила прекид непријатељстава у Кореји" и „затражила да се позове претставник Северне Кореје". Вишински даље додаје да овај предлог није наишао на подршку у Савету безбедности, иако је став „неке делегације био правилан".

О чијем се предлогу ради није ни потребно погтађати јер није први пут да совјетски претставници постану „заборавни", те тако намерно прећуте име Југославије и говоре о „чудовишној земљи" или уместо југословенски _ употребљавају – „неки", „један“ и слично, Неће бити на одмет ако цитирамо ову ре-

ЗАВРШАВАЈУ СЕ НУРСЕВИ ПАЗ-А У ЧЕТВРТОМ РЕЈОНУ

„лије на одмет упознати“...

На хемиском курсу

РЕД приземном кућам у Ње-

гошевој улици број 46, У

којој се налази Добровољно

асно друштво Четвртог ре-

а, стајала је пре меко вече ома-

група људи и жена. Било је

о 18 часова, и ови слушаоци

миског курса били су помало

нврвозни. Изгледа зато што није било предавача. ;

И баш кадјеједан чичица, са бе-

ретом на глави и штапом у руци,

говорио присутнима да је чуо да

ће се испит обавити следећег часа,

_ појавио се предавач Миливоје Ву-

којчић, Сви су се срдачно поздравили са

_ човеком који их већ три месеца у-

Познаје са стварима, које ће им у

_ случају невоље добро доћи,

Ушли су у просторије Друштва.

Затим је секретар курса извршио

тпрозивање Било је ту људи из о

сам фронтовских организација, Са-

ј као и на већини сличних кур: сева у Београду, ни овде посета није задовољавајућа. Пре три месеца било је уписано 104 лица, сада их је остало свега 63, од којих обично дође око 40, РЈ Предавач је затим потврдио вест да ће се следећег часа одржати исштит, којег се не треба плаптити, јер то неће бити „баш као у школи". А онда је предложио да се овог, ледњег часа, преслишају „како што спремнији изашли на испит,

2

,

"УВИМА су остале у сећању страхоте прошлога, рата, које су код нашег неприпремљеног становништва биле још страшније

у ужасније. Многобројна, бомбардовања, као и ратне опера-

ције, изазвале су рањављења и страдања многих људи, ма да се са мало труда и основног знања могло знатно помоћи настрадалима, па чак многима и спасти животе, А да и не говоримо колика је матери-

Јална штета начињена баш због тог Зато, да се убудуће не би због

још: горе с

незнања и неорганизованости. незнања и слабе организације

дале, већ дуже времена у организацији ПАЗ-а (Про-

тивавионске заштите) раде курсеви, на којима се наши људи, који но подлежу војној обавези упознају са основама санитетске, хемиске

и техничке заштите.

шп

Као и у школи, кад треба да почне пропитивање, лица су – се уозбиљила, скрипта и забелешке зашуштале. Ипак, изгледа да је већина била сигурна у своје знање. Јер, кад је друг Вукојчић, поставио прво питање, неколико њих хтело је истовремено да одговори.

— Бојне материје делимо на 671 не отрове, димне и запаљиве материје, — био је кратак одговор једне жене на прво питања.

— Како према постојаности делимо бојне материје — гласило је следеће питање.

— На краткотрајне и дуготрајне, — узвикнуло је неколико њих,

А затим, говорило се 0 дужини трајања дејства бојног отрова, о утицају метеоролошких и климатских прилика, као и терена на дејство отрова, Онда се прешло на

ит

_ гас-маску и њену употребу и са-

став „и тако даље,

Постепено пропитивање се претворило у живу дискусију. Једни су друге допуњавали и поправљали. Јасно се видело да су у потпуности савладали материјал и да ће спремни изаћи на испит.

У клупама својих ћерки

Мако је било прошло 19 часава, скоро сви прозбри Шете — женске тимназије били су осветљени, Кроз капију су још увек промицале женске прилике, Само то нису биле ученице ове гимназије, већ њихо. ве мајке или комшинице, које већ три месеца, после завршене гимназиске наставе, седају у клупе, мо жда бат својих ћерки, слушајући курс прве помоћи,

У овој гимназији раде четири санитетска курса, Уписано је преко

300 слушалаца „али их редовно долази око стотину, И овде су при

завршетку, У све четири учионице

ужурбано се спрема 3а _ испите, Утврђује се и допуњује стечено знање.

Доктор Драгомир Бошковић, у једној учионици на првом спрату, преслишава своје „ученике“, Го вори се о првој помоћи код крварења, прелома костију и дејству бојних отрова,

У суседној соби болничарка вр-о

ши практичне вежбе прве помоћи. Она је најчешће и „модел", Једна јој „превија" главу, друга ногу, а трећа груди.

— Сестре, да ли је добро, — пита једна жена,

— Добро је, само, видите, овај крај треба пребацити преко рамена да на би спао...

_ Затим, намотавају завоје, па дру: та вежба и тако редом, док све добро не науче, Пати

Пред испите

У трећој учионици доктор Александар Милановић испитује једног човека у оделу железничког службеника, Занимљиво је, да је, Звонимир Најман, један од свега не: Колико мушкараца који посећују Курс прве помоћи. Он.полаже раније, јер мора на службени џут,

Изгледа, да предавач хоће да искористи прилику да пређе цело

градиво, те прилично, како то ђаци стручно кажу, „цеди" Најмана.

Пошто се говорило о томе како треба поступати са тежим рањеницима, предавач хоће да види и досетљивост курсисте, Поставља му питање: шта би радио кад би му трун ушао у око, или у нос неко зрно, и тако даље, Најман, уз помоћ околине, која као у школи „шапуће", одговара брзо и тачно.

Необично приступачно и јасно приказује „превијање" доктор Већеслав Казмир, потпуковник — ЈА, УЗ помоћ апсолвента медицине Данила Марковића. У овој учионици има највише слушалаца.

~ Основа свих завоја је „осмида, — говори Др Казмир, „превијајући" једном малишану грудни кош. !

Затим се „превија" око, па чело, потиљак и брада заједно (такозвачи „симплекс" завој), раме и тако даље,

ж

Ових дана обавиће се испити на свим курсевима ПАЗ-а у Четвртом рејону. Иако, број слушалаца није био задовољавајући, ипак добићемо још неколико стотина људи и жена спремних да у случају нево. ље помогну и себи и другима.

— Није на одмет и ово упознати.

Злу не требало — као што рече је- |

дна жена са курса прве помоћи. М. РАШИЋ

аза ратне.

золуцију о којој говори Вишински, а коју је југословенски с делегат предложио 25 јуна. Она дословце сласи:

„Савет безбедности са озбиљном забринутошћу, примајући на знање почетак непријатељстава у Кореји и желећи да добије сва потребна обавештења која ће му омогућити да донесе суд о овом случају, позива да се одмах обуставе непријатељества, да се снате повуку и да влада Северне Кореја изложи своје гледиште пред Саветом безбедности". Забуна нема, пошто је југословенска резолуција била једина резолуција која је захтевала обуставу непријатељстава, повлачење снага и позивања претставника Северне Кореје. %

Ни Вишински, као ни Мануилски и 'остали раније, није употребио неодређену заменицу без неког повода. Наиме, ради се о томе да би он морао, у другом случају, да призна да је баш само Југославија непосредно после избијања оружаног сукоба у Кореји — имала једина став који он тек сада, када Фу му догађаји одржали лекцију, карактерише као правилан.

Да погледамо како су совјетски пропатандисти прокоментарисали овај југословенски предлот, истина у оно време када су совјети причали о „развоју · револуције", то јест о напредовању севернокорејских трупа. Они су тада тврдили управо супротно од овога што данас говори Вишински. У то време ова резолуција је била оцрњена као „издајство интереса корејског народа", као чин који „онемогућује развој револуције" и „спречава 0слобођење корејског народа",

Времена се мењају, а са њима и став Андреја Вишинског, министра спољних послбва СССР-а. Сада је ситуација у Кореји друкчија и Вишински напушта тезу о „развоју револуције" и као једино травилно узима баш оно што је раније називао „издајством". Он, у заједници са украјинским, белоруским, пољским и чехословачким делегатима подноси на седници Политичког комитета своју резолуцију у којој као централно питање узима баш две тачке југословенске „резолуције — обуставу непријатељстава и повлачење трупа. Једина разлика између ових резолуција је у томе што је југословенска поднесена 25 јуна, дакле на почетку непријатељстава, а совјетска — у закашњењу од 100 дана, или, још прецизније, када су већ севернокорејске трупе! доживеле одлучан пораз а корејски народ тешка разарања.

М, Б.