20. oktobar

БРОЈ 308 ДИНАРА •

" ТОДИНА УП лист ИЗЛАЗИ св ЛА АК 1 РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА ТИ На БИК 11У • ТЕЛЕФО ну 22-210, 21.051 ЈОВАНОВИЋА

састанан проширеног пктива народног оровта БеОГРдаА Задаци у спровођењу мера за обезбеђење исхране становништва

А састанку проширеног актива

Народног "фронта Београда

друг Драгомир Николић, потпретседник Градског извршног одбора Фронта, одржао је реферат о неким политичким и привредним питањима код нас и у свету и 0 задацима Народног фронта Београда у вези с тим. ~

Између осталог он је рекао:

— Кад говоримо о потреби 06јашњавања народу политичких до гађаја и политичке ситуације у на-

шој земљи, онда треба указати на извесну погрешну праксу у раду неких наших рејонских и основних организација, која се је испољила после реорганизације рада у Народном фронту. Сада се створила пракса да се у форумима, рејонским одборима и одборима основних организација, доста дискутује о томе шта и како треба радити, да „треба те ствари још боље погледати, простудирати" итд а има мало стварног свакодневног рада са чланством. За то време масе постављају питања, која их интересују и траже одговор на њих.

У Београду се у последње време доста дискутује о снабдевању уопште, а посебно о обезбеђењу зимницом и огревом. Ту се или ништа не одговара или дају неодређени одговори: „Предузимају се мере", и слично, а негде се обећава и оно што се не може остварити. Народ схвата да је обзиром на овотодишњу сушу ситуација са зимницом и огревом много тежа него прошле године и зато се с правом интересује шта су органи народне власти у Београду предузели и какве мере сада предузимају у решавању тих питања. Сваки од нас зна да суша није поштедела ни поврће ни воће. Због суше ми смо одустали од извоза поврћа. Али и поред тога стање са зимницом је ове године много теже него прошле године, д нарочито у критичним, односним артиклима, кромпиру, пасуљу, купусу и црном луку. На заседању Градског народног одбора, које ће се одржати 13 овог месеца, биће опширније говорено о томе како стоји са зимницом и шта се све предузима да би се грађанима "Београда обезбедила прехрана у току зиме.

У наставку свог излагања друг Николић је рекао:

— Мере за обезбеђење исхране становништва и очување сточног фонда и њихово спровођење имају отроман значај за решавање тешко ћа у које смо дошли услед овогодишње суше и за извршавање нашег првог Петогодишњег плана. За решавање тих тешкоћа ми се немамо нинакога ослонити до на саме себе, Зато је основни задатак организације Народног фронта да правилно објасне те мере нашим рад-

·ним људима, и да их мобилишу на њиховом извршавању. Не треба <е зауставити на конференцијама које су у вези с тим питањима држане задњих седам дана јер на њима прво нису били присутни сви чланови Фронта и друго немогуће је "на једној конференцији све ствари разјаснити. На конференцијама треба отворено говорити о тешкоћама у којима се налазимо, 0 начину кажо треба савладати те тешкоће и о задацима који стоје пред сваким чланом Народног фронта и осталих масовних и друштвених организација. Фронтовском чланству трођа отворено говорити какве се жртве и ради чега, од њих траже као ио томе да ми ове тешкоће можемо са владати зато што имамо социјали стичку земљу. Фронтовском чланству треба да буде јасно да ми ради ових тешкоћа не мислимо да мењамо, нити хоћемо да мењамо ни нашу спољну, нити унутрашњу политику. Посебну пажњу, наставио је друг Николић, у нашем политичком ра“ ду треба обратити раду са женама. После реорганизације Антифашистичког фронта жена у секције организација Народног фронта, попустио је политички рад са женама, ма да за то нема никаквог разлога. Услед таквог нерада могле су се десити и такве ствари, да известан. број жена, па и неке активисткиње наседну таквим глупостима као што је гласина о отпуштању жена с по сла која је доцније „даље разрађе“ на" и допуњена да би била увер“ љивија, причом да ће мужеви 5 пуштених жена примати додатак на жену и децу и тако даље. Ма да је и женама и сваком члану Народног фронта јасно да би то било у супротности. са нашим Уставом и посебно да је то немогуће с обзи“ ром на ситуацију у којој се данас налазимо са проблемом радне сна“ те. Наше фронтовске организације нису одмах енергично предузеле

мере да се то питање објасни чланству Народног фронта.

Руководиоцима основних организација Народног фронта је више пута указивано, а на задњој градској конференцији која је одржана пре два месеца то је изричито наглашено, да је основни задатак Народног фронта политички рад и политичко тумачење масама свих догађаја у свету и код нас, политичко објашњавање мера које предузима наша народна власт и да у политичком раду не треба заостајати, да треба бити офанзиван и на тај начин онемогућити „тумачења" од стране непријатеља, У садашњој ситуацији је нарочито важно да наше организације Народног фронта не губе иницијативу, да увек живо и на време реагују на све политичке догађаје, објашњавају своме чланству успехе и тешкоће наше привредне изградње, дају перспективу и указују на задатке који стоје пред сваким појединцем.

Из наредбе Савезне владе види се да је наше државно и партиско руководство при решавању тешкоћа изазваних сушом и уопште у решавању свих наших привредних проблема водило рачуна о правилној расподели сваког грама жита и 0осталих прехранбених артикала о утрошку сваког динара, а кад се ради о увозу и о посебној бризи за сваки динар. Дух штедње на сваком месту: у трговини, у привредним предузећима, у трошењу електричне енергије, чувању ионако оскудног станбеног фонда итд. треба да прожме сваког члана организације Народног фронта и осталих наших _ масовних организација. о штедњи се код нас доста говорило и писало. Међутим, сада у овој ситуацији питање штедње има прворазредни значај у савлађивању свих ових тешкоћа и у извршавању нашет првог Петогодишњег плана. Свима нама је познато да се у нашим трговинским предузећима расипају фондови које наши трудбеници са толико напора остварују. Да у трговачком апарату има људи који пљачкају општенародну имовину. Исто тако, позната је ствар да се у нашим производним предузећима у грађевинарству не поступа пажљиво са материјалом и радном снагом. Наш станбени фонд се упропашћује јер се код неких несавесних људи уврежила погрешна схватања да је то државна својина о којој неко други треба да се брине, а да он има права да је уништава, да се не штеди електрична енергија итд. У свим тим и трговинским и производним и грађевинским предузећима раде чланови Народног фронта и синдиката. У нашим стан“ беним зградама живе чланови Народног фронта. Преко фронтовских организација ми треба широко да развијемо борбу за штедњу, свуда и на сваком месту противу сваке врсте расипништва и крађе, да се чланство Народног фронта до.те мере мобилише у борби против расипника и крадљиваца народне имовине, да их презире, да се расипање и крађа народне имовине схвати као велики национални грех.

У борби за штедњу против крађе и расипања организације Народног фронта треба уско да сарађује са органима народне инспекције, да им поред политичке борбе против крадљиваца указују на све те појаве, како би лопови били на време Уклоњени и пред народним судом одговарали за своја недела. Нема сумње да су органи народне ин" спекције и до сада показали извесне резултате у том погледу. На Другом рејону органи народне ин спекције у сарадњи са комисијом државне контроле открили су шпекуланта Дејана Јеремића, столара, који је „повезивањем са разним службеницима из појединих мини: старстава шума нанео штету држави од преко пет милиона динара. Међутим, сада органи народне инспекције уживајући подршку чита"вог фронтовског чланства морају бити далеко активнији у свом раду.

На нашим фронтовским конфе“ 5 ренцијама до сада је мало говорено о проблему радне дисциплине у не шим предузећима. Борбу за радну дисциплину до сада су углавном водиле само синдикалне подружнице и управе предузећа. Међутим, број ке о оправданим и неоправданим изостанцима из задњих месеци ТОН ре да у нашим предузећима У Бео. граду још увек постоји несавесних радника који изостају са посла, до бијају преко несавесних лекара такозвана тродневна боловања и на тај начин ометају извршење промз“ водних планова својих предузећа и наносе огромне штете нашој при вреди у целини. У целини огромна

већина тих радника су чланови Народног фронта. На конференцијама основних организација . Народног фронта на састанцима синдикалних група треба тим људима поставити питање зашто тако раде, зашто изестају са посла, до када мисле да користе труд и напоре својих дру“ гова и другарица. Борбу против нерадника, забушаната, треба развити тако широко док не осете да их околина презире и не престану са таквим начином рада.

Нема сумње да су се основне организације Народног фронта по селима на територији Београда ангажовале да масама објасне потребу испорука свих вишкова житарица и кукуруза и свих осталих прехранбених артикала који су потребни за обезбеђење исхране градског становништва, Али досадашњи резултати откупа и наплате порезе У тим селима и резултати уписа дру“ гог народног зајма говоре о томе да се са нашим радним сељаком недовољно политички ради, да му се држе предавања и конференције углавном приликом спровођења појединих откупа, наплате порезе, се“ тве, То не значи да је рад на објашњавању ових мера власти сасвим добро спроведен или пак да није важан. У дискусији је учествовао већи број активиста, Радомир Тодоровић и Миодраг Филиповић су поред осталог изнели да грађани негодују због недовољно оштрих пресуда које Окружни суд за град Београд изриче над крадљивцима народне имовине. Божа Томић је нагласио да треба пооштрити будност против покушаја слабљења братства и јединства наших народа,

На крају је говорио претседник Градског одбора Фронта Марко Никезић. Он је рекао да је сада потребно повести упорну борбу за живо политичко убеђивање и прећи на непосредно објашњавање политичких и привредних питања, не заобилазећи расправљање „тугаљивих" питања. Руководства организација Фронта треба чешће да анализирају политичку ситуацију и воде бригу да ниједан човек не остане необавештен

Последњих дана врше се демије наука, како би већи део

ужурбано унутрашњи радови у згради Српске ака-

зоо 5

био завршен до 29 новембра

РАДН! САСТАНОМ ГРЕТСТАВНИКА РАДНИЧКИХ САВЕТА

Досадашња иснуства

послужиће да радници буду још способнији управљачи

У среду увече одржано је у дворани Коларчевог универзитета саветовање претставника радничких савета и управних одбора предузећа Београда, као и претседника синдикалних подружница и секретара партиских организација већих колектива, Ради боље измене искустава, проналажења (бољих метода у раду, саветовању су поред близу хиљаду трудбеника из Београда присуствовали и претставници из Загреба и Титограда.

У реферату који је поднео претседник Месног синдикалног већа, Мирко Ванић, изнети су сви досадашњи резултати, успеси и слабости форми и метода рада у управљању предузећима од стране радника. У Београду је избор радничких савета одржан у.27 највећих колектива још почетком ове године. Ови раднички савети имају већ иза себе богато искуство у раду и зато сада лакше схватају суштину Закола о управљању предузећима од стране радника, успешније улазе у проблеме руковођења предузећем. Њихова искуства у тражењу најбољих путе-

У ЗНАК ЗАХВАЛНОСТИ

Мада су наши радни људи очекивали најстрожије казне за крадљивце на железницама Окружни суд за град Београд

није им тако судио

СК

=

ера

у

џ (8 4

— Пиши да им захваљујемо и име оних који ће доћи после нас.

топло поздрављамо у своје име н у

ва, метода и садржаја рада могу корисно да послуже недавно изабравим радничким саветима.

Највећи проблем у досадашњем раду радничких савета био је тражење лајбољег метода и садржаја рада, Ту се често лутало, дешавало се да се на седницама по неколико сати расправљало о великом броју ситних питања, док су нека крупна питања стајала и чекала своје решење. Поред тога лошег одаблрања проблема за решавање, било је случајева да је седница савета, услед неспремности чланова за дискусију, трајала по пет и шест сати, и често се завршавала без неких козкретних, корисних закључака. Сада се питању одабирања проблема, припреми и руковођењу седницом, посвећује далеко већа пажња, Седнице радничког савета У Индустрији мотора, на пример, не трају дуго, решавају се моментално најважнија питања, сви чланови учествују У дискусији, јер су на време упознати са дневним редом.

Велику тешкоћу, а донекле и кочницу у даљем напредовању рада радничких савета, претстављају директори предузећа, који још зису схватили улогу радничког савета. Неки директори гледају на раднички савет као на нешто ниже, мисле да избор савета и управнот одбора значи само проширење управе предузећа да би се њима помогло у у“ прављању. Други директори гледају раднички савет само као саветодавно тело, а они и даље воде главлу реч у решавању свих питања. И једно и друго схватање је погрешно и дужност је чланова радничких савета и управних одбора да то схватање искорене.

Поред ових проблема, у досадашњем раду радничких савета искрсавао је веома често проблем надлежзости између савета и синдикалне подружнице. Ло тога долази < једне стране зато што чланови радничкот савета још немају довољно искуства У раду, а с друге, услед погрештнот схватања радничког савета од стране синдикалчих организација. Неке синдикалне организације мисле да после избора радничког савета оне више немају шта да решавају. а дру ге иду у другу крајност, као да се избором радничких савета ништа ниједесило, и као да синдикалне организације имају да бране интересе радника од тих нових управљача.

Основни задатак синдикалних организација јесте, поред правилног схватања улоге радличког савета, пружање пуне помоћи на васпитању и уздизању чланова савета, како политичком тако и економском, да буду способни да управљају. да оправдају поверење које су им дали њихови бирачи, Поред тога, синдикалне организације су дужне да на радничке савете прелосе своје огромно организационо и привредно искуство. Многи раднички савети још нису у потпуности дорасли да управљају предузећем, и зато ће одумирање привредних и заштитних функ

_ција синдикадних организација ићи

онџи темпом, којим се буду уздизалим јадали раднички савети,

Све ове проблеме истакла је плодна дискусија која је изнела искуства и праксу утрављања предузећима од стране радлика.

>

ешто 0 Несовесноста |

ПОЈЕДИНИХ _ ФИНАНСИСКИХ СТРУЧЊАКА _

шлико има чудних и невероватних 1 ствари у нашим локалним преду“ зећима! Често — остајемо задивљенн пред неким сведочанством самдпрегора, пажње и труда појединих ис шнх радника, Али, нажалост, исто тако. врло често, изненадн нас и запањи не одговорност н расипање других. И скоро редовно, то друго долави од ониг који раде у административном апарату. Као да не осећају и да им је потпуно стран труд и залагање радника за стрб јем.

Више од половине предузећа које припадају Извршном народном одбору, имају неажурно књиговодство. Уопште — кад се спомене књиговодство шли рачуноводство — руководиоци преду“ зећа хватају се за главу. На „црној листи“ има их много. Негде је такво стање последица слабе организација

· посла, а на другим местима недовољ“

не стручности кадрова запослених У финансиској служби. Да би се ситуше ција поправила и помогло где се мо= же, — Повереништво финансија Извр“ шног одбора Народног одбора обраво=

вало је _ комисију за ажурирање ра“ чуноводства у предузећима локалног вначаја.

Комисија је примила велике и одгд“ ворне задатке. У њеном саставу налазе се најбољи стручњаци за рачуно= водство — покупљенн са разних стра» на — из разнородних предузећа. Ра“ дин ефпкасније помоћи на терену ис дељени су на групе.

Пре извесног времена један члан ко“ мисије вршио је преглед рачуноводствене службе у Предузећу за депордацију и примењену графику. Натао |] страшно стање. Књижење _ џеле 1949, тодине било је погрешно. Поједина важна документа, без којих је тешко вршити контролу, изгубљена су. Особље које је радило у одељењу рачуновод“ ства више пије у пуном саставу. Шеф млађи књиговођа, болестан је, а једног службеника такође нема. Они што ву остали нису у стању ма шта да поџраве. Финансиски стручњак — члан комие сије био је мишљења да треба покупити сва иреостала документа и састе» вити екипу од четворо-петоро способних књиговођа са задатком да се пондво прокњижи џела 1949 година. Днирегљ» тору, који се нашао у тешкој, скоро безпзлазној сптуацијн, понудно је свог ју помоћ. У разговору напоменуо вв да бин могао да образује групу од не колицине _ стручњака који би радили прековремено ин тако рашчистили си туапнју. За услугу Предузеће би нж жхонорарно наградило.

Да чланови комисије којима је ду: жност контролисање рада у свим пре дузећима примају на себе, поред давања инструкција, још и хонорарни рад — није ред. Утолико пре, што је већ м ва само давање детаљних упутстава потребно доста времена. Антажовање на некој другој страни несумњиво би св лоше одразило на рад саме комисије

Међутим, у Предузећу за декораци ју и иримењену графику нашли су са у мучној ситуацији и оберучке су прижватнли понуђену помоћ. Члан комисије нзрадно је предрачун ва екнву и предао га директору.

Уцењивачка и песавесна личност то“ га стручњака — члана комисије, који је, изгледа, мислно да без контроле може „да лови у мутном“, овде је де шло до изражаја. Укорењени бирократа нашао је прилику да примени своје способности. Предрачун је иврађен детаљно, спомињане су Уредбе, Службени листови и све што би неупућеном изгледало веома важно н аутори тативно. За себе и још три — четири помагача тражно је „скроман“ изнов од свега — 399.400 динара! А ради обевбеђења на крају свог „предрачуна“ додао је п ово: Услови плаћања: 50%/« од уговореног хонорара при потписивању уговора, 25%е прп предајн бруто биланса за 1 квартал п 25"• при пре» даји завршног рачуна.

Поред свега, нагласно је да му пре» дузеће мора да обезбеди: неколико службеника за испомоћ, просторије 88 рад, ормане, столове, огрев, канцелариски материјал, машине — пнсаћу и машинску и друге ствари.

Треба ли још неки коментарр Све је исувише јасно.

Алн, има још нешто. Књиговође, че“ сто руководноци одељења, који нису, у стању да у свом предузећу направе ред н обаве потребан посао, без усте“ зања одлазе на хонорарни рад у дру“" га предузећа. Онн примају плату у свом јим предузећима где не раде како треа ба — да би поподне отишли на рад у друга — зашто добијају добру награду. Тај расипнички однос прети да постане пракса. Члав комисије ва пре“ глед и ажурирање књиговодства, који је поднео наведени _ „предрачун“, 88 једног од својих помагача предвидве је шефа рачуноводства предузећа „О грев", То предузеће; такође је на „пр“ ној листи“ због свог хаотичног стања, јер има нерасправљена _ потраживања још из 1946 п 1947 године у износу од преко 100 милпона динара. Али то савести њеног службеника није смета“ ло. Оно што би могао сам да обави „у својој кући“ уз награду за прекдпременип рад — обавиће пеко други, а он ће се латитин посла који ће му до» нети већи хонорар.

Контролва комисија, коју ће неми новно заннтересовати овај случај, а он, нажалост, није усамљен, може 04 стале податке да добије од вишег фи« нансиског референта Милорада Лазо« вића, запосленог у Повереништву фи“ нансија Извршног одбора — Народног одбора. Он је аутор горњег предрачу« на о коме би се могло много писати и говорити, нарочито данас кад се по“ оштрено п широко агитује за штедњу п борбу против расиџништва, Кад илу“ страцију напомињемо још н то да Ла“ зовић поред плате од преко 6.000 ди-« нара, зарађује још 10.000 месечно кас предавач на курсевима, (

з 7