20. oktobar
| ПРОШИРЕЊЕ И ПОДИЗАЊЕ ЗГРАДА ЗА НАУЧНЕ УСТАНОВЕ
х: о
На згради Ветеринарског факул тета подиже се други спрат
РАЂЕВИНСКА сезона је при
крају. Као и прошлих, и ове
године она је била жива. Завршене су многобројне зграде започете раније. На више објеката изводе се завршни радови, а велики је број недовршених или тек започетих грађевина, које ће идућих година бити завршене.
Поред изградње станбених и друтих зграда, у Београду се ове године доста радило на подизању објеката за факултете и научне установе.
Завршава се предњи део Академије наука
Пре две године почели су радови на адаптацији и реновирању зграде у Кнез Михаиловој улици. Ипак, они се не изводе на целој згради, јер је У другом делу зграде још увек настањено тринаест станова.
На предњем делу зграде завршеви су груби грађевински послови, тако да се сада изводе углавном занатски радови. Инсталира се централно грејање, водовод, канализација. Пре неколико дана почело се и са израдом столарије.
Пошто је недавно 6рој радника повећан на седамдесет, радови се изводе много брже него раније. Уколико се обезбеди довољно материјала, радови на предњем делу зграде биће завршени до 29 новембра. Услед недовољног капацитета појединих радионица и недостатка материјала, до 29 нсвембра биће завршена опрема и намештај, само за кабинете претседника и потпретседника Академије, као и за дворану за седнице.
Поред овога. Српска академија наука подиже у Професорској колонији две монтажне зграде, у којој ће се 29 новембра привремено уселити Генетички институт. На згради Еколошког института, који се зида У Малом Мокром Лугу подигнуто је приземље, тако да се сада ради бетонска плоча за први спрат, Радови на изградњи Генетичког института и две станбене зграде код Миријева. почеће идуће године, пошто се изгради око 600 метара приступног пута.
На Таш-Мајдану, недавно је почела изградња Уметничког музеја. До краја ове године завршиће се сви земљани радови. подићи ће се темељи и на једном делу зграде поставиће се прва бетонска плоча.
Изградња и адаптација, зграда за факултете
Поред реновирања, ове године проширено је и сазидано више објеката за потребе појединих факултета. Тако се на Бежаниској коси подиже нова зграда Шумарског фа-
култета. Сада се довршава кровна конструкција, те ће до краја године бити завршени сви груби радови и постављена столарија.
На згради Пољопривредног факултета у Земуну довршава се новоподигнути трећи спрат. Поред тога, У кругу факултета, гради се административна зграда. хангар за пољопривредне машине и депо за угаљ.
Иако је тек пре две године завршена, на згради Ветеринарског факултета дозиђује се други спрат. Радови су почели пре месец и по дана, а до 29 новембра биће завршени сви груби послови и постављен кров. Унутрашњи радови обавиће се у току зиме. Иза зграде факултета подигнут је Институт за за-
МУ У Пи УЛ А 777 МР 5: а РАЈ
пи Га РВ па ИН а
ОВЕ ТОДИНЕ ПОСВЕЋЕНА ЈЕ ВЕЛИКА ПАНЊА ПОБОЉШАЊУ УСЛОВА ЗА НАУЧНИ РАД
разе. Сада се врше унутрашњи занатски радови, који ће бити завршени до 29 новембра.
Над централним делом Техничке велике школе подиже се трећи спрат, који је досад био подигнут само на крилима зграде. Сада се поставља кровна конструкција тако да ће од првог новембра отпочети унутрашњи радови. На павиљонима Рударског и Машинског факултета, који се налазе у кругу велике зграде Факултета, изводе се последњи занатски послови који ће се завршити крајем овог месеца. Подизање нове велике зграде према Улици „27 март“, које је летос отпонело (копање темеља) биће настављено идуће године, У овој згради, која ће бити дугачка 220 метара, и имати четири спрата. биће смештени Технолошки и Машински факултет, као и Хидротехнички отсек Грађевинског факултета.
Павиљони где ће се за извесно време сместити Економски и Правни факултет са библиотеком, подижу се на Бежаниској коси. До краја ове године биће изграђени темељи и кровне конструкције, тако да ће почетком идуће године павиљони бити завршени.
Студентски домови и ресторани
У студентској четврти Новог Београда завршени су груби радови на четири павиљона. На другом и тре-
ћем павиљону села се врше разни занатски и инсталатерски послови, као и израда фасада. Трећи павиљон биће готов 29 новембра, када ће се у њега уселити хиљаду студената. Других хиљаду студената, уселиће се првог јануара 1951 године у павиљон број два. Остала два, први и четврти, биће завршени идуће године. Такође се сада врши ограђивање и уређивање приступа за тринаест студентских барака на Вождовцу, у које се још прошле године уселило 450 студената. До 29 новембра биће завршено и фарбање барака. Ове сезоне радило се и на подизању два студентска ресторана, Први у Новом Београду стављен је под кров, али ће бити завршен тек идуће године. На ресторану у Захумској улици. радови су такође споро текли, тако да је до сада постављена тек прва бетонска плоча. Ако буде обезбеђено довољно цемента, до краја године биће постављен кров на згради.
Као што се види, грађевинска предузећа која врше изградњу 0вих објеката, настојаће да за ових месец и по дана. колико остаје до краја грађевинске сезоне. заврши што више објеката. Колико ће у овоме успети. зависи највише од набавке потребног грађевинског мате-
ријала, као и од довољног броја радне снаге.
Из Среског суда
Расипање народних милиона кроз ситне злоупотребе
ЛОУПОТРЕБА, упропашћавање
и растурање народне имовине,
поред недопуштене трговине и шпекулације, најчешћи су предмети судских расправа у среским судовима Београда.
Ти предмети, посматрани појединачно, извађени из судске архиве, понекад изгледају безвредни пажње. Да ли је било потребно изводити на оптуженичку клупу Боривоја Стојановића, економа ресторана „Металац", који је покушао да испод капута прикрије столни чаршав, или Милену Цветић, кондуктерку на „тројки", која је из средине неупотребљеног блока трамвајских карата извукла 32 карте а блок затим вратила својој Дирекцији као неискоришћенг Њу је, на пример, судско веће казнило са три месеца лишења слободе. Да ли је то многог Није много. Јер, ако би се и ти најмањи случајеви злоупотребе и уништавања државне својине сабрали и претворили у новчану вредност, добиле би се милионске суме, разбацане кроз ситан криминалитет, које уствари нагризају инвестиције предузећа и установа, буџет нашег града. Ал, још је важније супротстављати се тим малим крађама као врсти криминалитета, који угрожава стандард нашег друштвенот живота, омогућује похлепност и развија тежњу за веће „подухвате" те врсте, 2)
Пред трафиком обично су редови. Људи после рада чекају скоро по
пола сата да би се обезбедили цигаретама за тај дан. ;
А у једној продавници дувана догодило се ово,
Продавачица Корнелија Јовановић, да би „своју новчану уштеду претворила у робу, која би увек имала вредност", како је то она 06разложила пред судом, током времена пренела је у свој стан из трафике у којој ради око 40.000 комада разних цигарета. Таква „уштеда" уствари је злоупотреба народне имовине у данима када свака кутија цитарета за нашет грађанина значи много, Када би сви београдски продавци дувана претварали своје новчане уштеде у сопствене магацине дувана, шта би онда пушили грађани7.
Од градскот предузећа „Отпад" Борисав Јовановић, сарач, купио је 250 килограма кожних отпадака по цени од 12,50 динара килограм. Он је одмах после куповине пропао 50 килограма отпадака Шветку Томи-
"ћу, сарачу из Обреновца, по цени
од 100 динара килограм. То значи да је тих 50 килограма продао за 5.000 динара, иако је свих 250 килограма отпадака платио 3.125 динара. Овакво коришћење народне имовине за постизање несразмерне имовинске користи одвело је Борисава Јовановића на шестомесечни поправни рад са лишењем слободе. ж
Из магацина грађевинског предузећа „Рад" подигао је 880 килогра-
ма гвожђа Драгољуб Марковић за Земљорадничку задругу у Сремчици. Гвожђе- уместо да преда Задрузи продао је својим пријатељи» ма у количинама од 150 до 200 килограма. Један део гвожђа распродао је на пијаци у Барајеву. Од преостале количине, као способан машинбравар, направио је ограде за неке гробове, наплатившти за тај посао преко 45.000 динара.
Тако је Драгољуб Марковић у пропастио једну плански одређену количину гвожђа, намењену једном сеоском колективу, у време када је сваки грађанин, сваки члан Фронта, сакупљао старо гвожђе по празним плацевима и двориштима београдских кућа.
ж
Сваки је службеник у Народном одбору Седмог рејона познавао чу“ вара зграде Михаила Ристића. Нико није сумњао да он ноћу улази У зграду, и отвара врата канцеларије разних повереништава, Он је добро познавао сва одељења, (а то је јасно чим је био чувар) и помоћу калауза отварао орман у одељењу трговине и снабдевања где су били смештени искоришћени купони потрошачких · карата. Тако је он, тим ноћним крађама, узео купоне за 1.825 килограма хлеба, за 515 килограма меса и 30 килограма масти. У Сабезној управи за хидуомешеоролошку службу Како се долази до ирогнозе времена
ВАКЕ вечери кад преко радија
слушате последње вести, или ујутгу када отворите новине, ре'довно вас интересује да чујете или прочитате какво ће да буде време, сутра, односно данас.
А да ли сте се некад запитали, како се долази до те прогнозе, која вам често веома много користи.
Вероватно да јесте, Али, сигурно да је већина од вас помислила, да нам прогнозе дају неки нарочити апарати, као, рецимо, барометар
Не, преварили сте се, До прогнозе времена долази се даноноћним, сталним, упорним и пажљивим радом стотина и хиљада људи, не само наше земље, него и целог света. Јер, да није те међународне сарадње, прогнозе би биле веома нетачне, а некад и сасвим немогуће,
Како изгледају ти „пророци"
А како изгледају ти људи, који вепркидно прате ма и најмању промену у атмосфери наше земље и жоји на основу свих тих појава и "промена могу, некад са потпуном "ситурношћу, да кажу какво ће време бити сутра, прексутра или кроз месец дана.
» То сам се и ја питао улазећи у
једну од многих троспратница У
ру Београда, где је смештена
езна управа за хидрометеоролошу службу. Мислио сам, да овде мора да раде неки високи стручњаци, да не кажем научници, "Мислио сам, даље, да ћу по одајама ове зграде наићи на неке компликоване апарате, а, можда, и на радар. _ Међутим, разочарао сам се. Већи„ВУ људи које сам сретао тамо били "су младићи, чак и девојке, Неког старијег, седог и замишљеног ч0века у белом мантилу никако нисам жогао да пронађем, Чак ни у собама није било ничег нарочитог, Биле су то обичне канцеларије,
Код радиста Али, на мансарди било је оно право. У једној одаји, седело је дуж дида шест људи са слушалицама на ушима, испред радио-пријемника. Били су у вези са целим светом. Морзеови знаци одјекивали су и мешали се међу собом.
Х
Радило се интензивно, Сваки радиста имао је пред собом блок у који је уписивао колоне неких четвороцифрених бројева.
— Хоћу ли да примам 11 — питао је један.
— Не мораш, не интересује нас — каже други.
— Ево та Фре. Да га примам7т
— Да, да. Џариз нам је врло важан. Овде се примају подаци о временским приликама у целој Европи и другим континентима, Свака земља има централну отпремну станицу која обавештава свет о метеоролошким приликама код њих, Међутим, постоји неколико станица које дају податке за низ земаља. Тако, ТФА (Лондон) даје податке из Енглеске, Атлантског Океана, Скандинавеких земаља, Исланда и Гренланда. За Источну Европу податке даје РАН (Москва) а за Средоземље и Блиски Исток — Рим,
Примање никако не престаје. Само се сваких шест часова мењају људи. А подаци иду даље,
Служба, везе обавља се аутоматским давачима
У суседној соби налази се један апарат, звани „давач", који емитује метеоролошке податке из наше земље. Свака три сата емитују се синоптички (барометарски) подаци. А сваки сат аероподаци. Нарочито су важни ови последњи, авион не може да узлети док пилот не добије од метеоролога прогнозу времена.
Зато телефони стално раде. Из републичких центара стижу подаци о времену на територији целе наше земље, . 1
До пре неколико месеци емисије су отправљане руком, али сада то раде аутоматски давачи, тако да њихов квалитет ни мало не заостаје за иностраним,
Обрада података у сипоптичком одељењу
Кад радиста прими депешу која је шифрована бројевима, који су
јер ниједан
постављени по одређеном реду, он је шаље техничару. Ови је дешиф-
рују по таблици међународних си: ноптичких знакова и уносе податке на карту. |
Баш је била ститла једна депеша.
Техничар, једна девојка, бацила је поглед на колону бројева и почела да говори,
— Ова станица, број 334, припада Енглеској, Она јавља да је темпе-
ту сол зове 2 У
: Зе : БК Испитивање ветра помоћу „пилот-балона" и теодолита
ратура тачке росе 120, да је потпу“
' но облачно, да дува умерен јужни
ветар, да је видљивост 20 километара, да је ваздушни притисак 1.004 милибара.
Уцртана општа карта Европе иде код дежурног синоптичара, који је анализира. Само њега ретко кад занимају сви подаци, Све зависи од тренутне ситуације. Ако, рецимо,
са северозапада наиђе промена, он настоји да утврди какво ће време наступити, којом брзином и тако даље. Ове опште карте праве се сваких шест часова.
Израда велике карте и прогноза времена
У синоптичком одељењу скупљају се ове опште карте и на основу њих израђује се велика синоптичка карта Европе,
— Најпре се на карту преносе 0бласти са падавинама, објашњава дежурни синоптичар Раде Милутиновић. Оне се шрафирају зеленом бојом, Области магле шрафиране су жутом бојом, Пошто се црвеном 60јом, нарочитим знацима обележе поља електричних пражњења (грмљавина) завршава се први процес такозвано уздизање карте,
— А затим се приступа проналажењу области хладног и топлог ваздуха, наставља Милутиновић, и то најпре арктички ваздух и топао ваздух из Африке и Јужног Атлантика. Кад се они пронађу разграничавају се од другог ваздуха. Онда се траже делови границе на којима се сукобљавају топао и хладан ваздух, што је обично изражено облачношћу и падавинама. Ови делови границе извлаче се плавом бојом, ако продире хладан или црвеном ако продире топао ваздух. То су „фронтови",
— Даље се траже центар ниског и високог притиска, јер обично, први изазива ружно време, а други лепо, Техничка обрада завршава се извлачењем изобара, тојест у линијама које спајају сва места са истим притиском.
Узимајући у обзир све карте за известан протекли период, као и аеролошке податке (температура, ја“ чина ветра, притисак, влага ваздуха на висини од 10 километара) из висинских карата, издају се свако-
дневно прогнозе времена, М. Рашић
прегезалнљонии пољ окт погваза
, == ———
ПРЕДЛОЗИ ЗА ОСИГУРАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ МИРА
АТ у Кореји претстављао је ве-
лико искушење за Организаци-
ју Уједињених нација. Она је то искушење углавном, успешно пребродила. Па ипак, цело заседање овогодишње Генералне скупштине ОУН стоји и даље под снажним утиском оног што се збило и што се збива у Кореји. Извући правилне поуке из догађаја у Кореји значи спречити да се поново јаве слична искушења, можда још у драматичнијој. форми и још опаснија по међународни мир.
Зато два питања нарочито окупирају интересовање учесника Генералне скупштине као и целокупне светске јавности: једно је, створити ефикасан механизам 38 сузбијање агресије, а друго, изнаћи сретства која ће, ако не онемогућити, оно бар отежати изазивање агресије. И једно и друго питање има у основи за циљ јачање Организације Уједињених нација Као чувара и браниоца мира.
Амерички предлог о проширењу надлежности Генералне скупштине ставља тежиште на прво питање 0овог проблема; како сузбити агресију кад се јави. Предлог америчке резолуције о том питању, садржи ове три главне мере: 1) дати право Генералној скупштини да од-, лучује и о мерама за сузбијање агресије ако Савет безбедности због примене вета није у стању да потребна мере предузме; 2) успоставити контролне групе састављене од посматрача Уједињених нација које би мотриле на евентуалне будуће агресије и о томе брже обавештавале Генералну скупштину; 8) одржавати оружане снаге специјално увежбане и спремне за брзу интервенцију против агресора које би стојале на расположењу Уједињеним нацијама.
Амерички делетати нужност ових мера образлажу искуством које :е стечено у вези с догађајима у Кореји. Они подвлаче, на пример, да је Савет безбедности могао да пошаље оружану помоћ Јужној Кореји захваљујући само тој случајности да совјетски претставник није присуствовао седници Савета безбедности због бојкота који је совјетска делегација спроводила над свим органима ОУН. Да је совјетски деле-
тат био присутан, он би вероватно употребио право вета и одлука Савета безбедности не би била пуноважна. Али оно што је срећно избегнуто у случају Једне агресије, може да се деси у случају друге: наиме да једна од пет великих сила употребом права вета спречи предузимање ефикасних мера против агресора. Ту могућност амерички предлог хоће да избегне на тај начин што функције Савета безбедности преноси на Генералну скупштину у случају појаве агресије против које Савет безбедности није у стању да предузме потребна мере. Тога ради Генерална скупштина била би оспособљена да са састане у ванредно заседање У року од 24 сата. Као што је познато велике силе мемају права вета у Генералној скупштини,
И друге мере садржане у америчком предлогу оснивају се на искуство с Корејом. Јер и у овом случају се показало да нападач има велике почетне предности и да је зато брзо и ефикасно реаговање неопходан услов за успешно сузби-
јање агресије, Због тога је потребно омогућити да се појава агресије "одмах утврди, што би био задвтан посматрачких група ОУН, а затим предузети ефикасне мере за љена сузбијање, зашто је потребно да Уједињеним нацијама стоје на расположењу спремне оружане снаге,
О америчком предлогу опширно је дискутовано у току ове недеље у Политичком комитету. Највећи број делегата изјаснио се у прилог америчких предлога. Шеф јутословенске делегације Едвард Кардељ такођа је истакао у свом говору да Југословенска делегација прихвата У основи 'нацрт америчке резолуције. Поздрављајући предложене мереза јачање улоге Генералне скупштине у осигурању Међународне безбедности, Едвард Кардељ је уједно указао на потребу прецизнијет формулисања предложене резолуције, нарочита у ова два погледа:)дау потреба оружане снаге долази У 06зир само као мера против утврђене агресије и 2) да механизам предложен америчком резолуцијом не може бити коришћен за мешање у унутрашње политичке борбе ма које земље. Уношење оваквих формулација отстранило би бојазан од могућности злоупотребе оружаног механизма Организације Уједињених нација чија стварање америчка резолуција предлаже,
Међутим, као што је већ речено, проблем осигурања међународнота мира не састоји се само у сузбијању јављене агресије већ и у одстрањивању опасности агресије као појаве, На ту страну проблема указују јутословенски предлози о стварању сталне комисије ОУН за добре услуте и о утврђивању дужности држава за случај агресије. Значај првог југословенског предлота, је у томе, што он оживљује приличио занемарену улогу Организације Уједињених народа, улогу посредника у изглађивању спорова пре него што постану опасност за мир. Други југословенски предлог опет онемогућује вршење агресије под маском тобожње самоодбране којом се маском агресори тако радо служе, Југословенски предлог помаже да се У случају избијања сукоба у року од 24 часа јасно утврди ко је агресор а ко не. На тај начин прави 8гресор открива се пред лицем целе светске Јавности и већ то мора да дејствује као снажна морална препрека изазивању агресије.
Политички комитет ставио је на дневни ред оба југословенска предлога и о њима ће бити дискутовано најпре у Политичком комитету а затим и у Генералној скупштини. Живо интересовање које је међу делегацијама и у јавности изазвало већ само подношење ових предлога, локазује колика се важнест придаје и тој страни проблема осигурања међународнога мира.
Информбироовско тумачење суше
ЈУША која је ове тодине погоди-
у ла нашу пољопривреду изазва-
ла је поплаву разноврсних коминформовских коментара и закључака. Наравно, суша у Југославији претворила се, по потреби, у — „доказ преласка Југославије у империјалистички табор". На ступцима штампе и преко радио-станица почеле су се низати нове измишљотине које су требале да послуже као „доказно средство" коминформовских тврдњи. Штавише, према њиховом приказивању суше у Југославији и није било, већ је она измишљена.
Оваква констатација била је неопходно с потребна коминформовским пропагандистима да би могли на основу ње стварати своје закљу"чке о разлозима оскудице намирница у нашој земљи. Тако је частао читав сплет нових лажи посвећен старом циљу — обмани јЈавности и лажном приказивању стварног стања,
Док се поштени људи у свету из дана у дан све више уверавају у мирољубиве тежње наших чарода, у њихове искрене жеље за мир и међусобну сарадњу, „Иманите“ и „Фолксштиме" пишу како је оскудица у намирницама у нашој земљи резултат некакве политике рата и (обавезно) потчињавања англоамеричким интересима, која се тобоже спроводи у Југославији,
Основни тон и овој новој серији измишљотина даје главна команда у Кремљу. Радио Москва је објавио перфидан коментар по коме је смањење следовања хлеба дошло као последица трговинског уговора са Западном Немачком, При том су изнете и такве бесмислене тврдње да се наводно преко половиче бу-
' џетских средстава Југославије троши на ратне припреме.
Мере које се предузимају у нашој земљи да би се ублажиле последице суше изазивају — сасвим разумљиво — бес коминформовских пропагандиста. Као резултат тога, у њиховом арсеналу се стварају нове глупости и лажи.
Тако дипломатски сарадник „Дејли воркера" изводи велику комбинацију „мудрости" и коментаришући Уредбу о смањењу откупа кукуруза, види у својој коминформовској машти да она претставља „покушај да се сломи јак сељачки отпор'"'. Но, најупадљивији (а истовремено и најкомичнији) закључак дае је Радио Будимпешта, који је предузимање мера да се пружи помоћ у житу крајевима који су погођени сушом, окарактерисао ни мање ни више него — „капиталистичком експлоатацијом," Збиља,
још један
велелепан прилог ризници коминформовеког „марксизма",
И остали коминформовски пропагандисти не заостају за овим. Кво и досад, они су у кампањи против Југославије сви на окупу. Ми их познајемо као што знамо и то да би
сви они, кад би то било у њиховој моћи, анатемисали нашу земљу вечитом сушом,
М. Б.
Питање избора новог секретара ОУН
ВОГОДИШЊА Генералла скуп-
штина има да реши и питање
ко ће за идућих пет година бити генерални секретар Организације Уједињених нација. Ма да је то уствари питање избора само једне личности, његово решење је ништа мање компликовано и предмет је мнотих дискусија. Садашњем Генералном секретару Тригве Лиу истиче мандат псчетком идуће године, јер према Повељи ОУН Генерални секретар се бира сваких пет година. Секретара бира Генерална скутшиштина двотрећинском већином, али качдидате џредлаже Савет безбедности. То уствари значи да сваки кандидат мора да буде прихватљив за свих пет великих сила јер свака од њих може да стави вето у Савету безбедности против његове кандидатуре. Међутим наћи кандидата који је прихватљив подједнако и за Совјетски Савез и за велике западне силе чимало није лака ствар. Савет безбедности је већ у два маха на тајним седницама расправљао 9 том питању и није могао да нађе споразумно решење. Тригве Ли јеса своје стране изјавио да он не жели да поново буде биран за генералног секертара, а за сада се ниједна друга личност не помиње као његов могући наследник. Пошто ОУН ипак мора да има генералног секретара, поведена је акција — коју међународна штампа приписује југословенском делегату у Савету безебдности др Беблеру — за једно компромисно решење овога питања
, које би се састојало у томе, што би
се мандат садашњем генералном секретару изузетно продужио још за тодину дана и на тај мачин избегло бирање новог генералног секретара У садашњем тренутку. Многи листови подржавају овакво решење као најумесније под садашњим прилижема и сматрају да је у тој форми оно прихватљиво и за самот Тригве
Лиа.
АП ЛЕ