20. oktobar
бб
ЕСТ година је прошло од дана | када се над херојским Београдом завијорила застава слобо"Шест. година. Временски — мало, "збивањима и догађајима који су проткали дане тих година — много, · Још док су у појединим деловиполуразрушенор Београда одјевали хици оних, што су носили слободу 1: хици непријатеља, који "су бежали, радници Београда, све· сни великих задатака и знајући са _ колико су напора. и жртава стекли _ слободу, не чекајући никакве на(6 лете ни наређења, сакупљали су се " по предузећима и. оспособљавали ([ их за рад. Текстилна и метална инодустрија, водовод и осветљење, пр ! ви су оспособљени. „Пустите нам _ струју, ми хоћемо сутра да отпоч· немо са радом. Предузеће смо оспо| собили, сировина има, Тако су говорили радници Београда у првим _ данима слободе, не питајући за над· нице ни за радно време. __ Веома брзо по свим 'предузећима _ формирани“ су ралнички одбори | Фронта, преко кејих су београдски радници преузели у своје руке у' прављање. Већ у првој години ослобођења око шездесет хиљада радника Бео· града синдикално је организовано | Окупљени У својим синдикалним _ ортанисацијама, а под руководством _ Партије, ралници Београда ушли су "у обнову Београда. Обнављала СУ · се им преуређивала предузећа, пуоштана су У потон нова одељења. · Пулс радног живота Београда по" стајао је, из дана у, дан, све нормалнији. __ Дани су брзо протипали, испуње-
ни напором тоулбечика, њиховим | самспреторним залатањем да што · пре обнсве, сспобобе“ и проштите
"сва предузећа, да промзведу што _ втше и боље. Тежећи непрестано да
Маепчевананинннннне пвивенниноненевововенннанене пеннинананичина О .
оаввосоњо.
У Београду је до са-
да 255 трудбеника
извршило своје пгто» годишње планове.
евоовевовони
_ Десанка Поповић
ОЧЕТКОМ овогодишњег пролећа,. именима оних, који су из| ~ . „вршили свој Петогодишњи план, придружило се и једно ноно: Десанка Поповић, текстилна радница предузећа „Стаљинтрад". Предисторија овог успеха обележена је неравним путем честих тишавања и упорних борби, чији почеци воде у време када пролетери " на имађаху изборено право на жи' вот, достојан човека. Деца су поди_ зана у ритама, што преостајаху од _ су полазила у живот грубе свакидашњице, у борбу за хлеб, без де_ тињства. Сталним бледилом бојила | је немаштина млада лица, осуђена на превремено зрење, Иза тота почињала је оскудна старост. Преко __ троструког зида: рад, беда, очај ___ није се могло. То је био живот пролетера. Рано се са њим упознала текстилна радница Деса Поповић. У __ Карловцу, Загребу и Београду, про· верила је на себи истину — да је израбљивач свуда исти, и да свим израбљивањима преостаје само јед“ но средство у стремљењу ка бољем животу: класна борба. “ _ Када је народна револуција. по“ кретана законима историске нужности, постала неподмитљиви судија у решавању друштвених адноса, = Деса је без предомишљања стала на _ страну своје класе. Помагала је Народноослободилачки покрет. Најбоља деца нашег борбенот народа во· Ђена су у концлогоре и на стрелишта. До ослобођења, Деса је била бањички логораш. Још 1943, друг јој је стрељан на Јајинцима. То су традиције породице у којој данас _ одрастају Десина два сина и спремају се за предану службу народу. — Борбе су још трајале, када сам међу првим радницима дошла У ово _ предузеће, — прича ова четрдесет_ годишња Кордунашица. Хладноћа
| Јозеф.
ВОРИШТЕМ _· фабрике обуће „Пролетер“ корачао је један човек, Висок је и кошчат, Рад“
ничко одело покривено му је зама-
заном кецељом.
____- Јозеф, јеси ли узео ударничку
· књижицу, викнуо је за њим омањи радник са качкетом на глави,
„_ Јесам, не заустављајући се од“
| говорио је Јозеф Кучера, и у знак потврде додирнуо руком меп,.
Крупним корацима ушао је у о.
. дељење за производњу радничких цокула, у коме са успехом ради бритада „Ђуро Ђаковић“. ( бритадир, Прелетео је једним по гледом одељење, раднике и мирно пришао својој машини. Она га, је чекала. Чекала је да он својим спретним, великим и грубим рукама
__ Уз њену помоћ, данас, као и стотине
ј
за 50 до 60%, Мало се зауставио храј машине, а затим је, као да ни" шта није било, почео свој свако“ дневни посао — цвиковање радни“ чких цокула, Брзо и вешто цвиковао је цокулу за цокулом. Одједном је застао. Сенка задовољног осмеха _ прелетела му је преко лица. Није _ ни чудо. Данас је он, Јозеф Куче"деветнаести пут проглашен за
_ оних, који су их прерасли. Одмах |
Он је њен
· ранијих дана, дневни план пребаци.
) радничка класа Беогр у год
"Радници Београда до-
"чекују шесту зодину ослобођења као упра| вљачи својих предузећа Мале еф: 60
за своју нову народну државу даду што више, радници су почели да ортанизују прва међусобна такмичења. и у
Радничка класа Београда ушла је у Прву планску годину организационо чвршћа, уздигнутија. У 887 Готружница било је већ 104.678 чланова синдиката. Кроз синдикалне организације, преко политичких предавања, разних течајева, кру: жока., радници Београда стицали су потребна знања,
Битка за План распламсала се по свим предузећима, На производним саветовањима радници су тражили најбоље ферме рада како-би се планскизадаци што успешније остваривали. Прва планска година завршена је успешно, Велики број колектива Београда остварио је свој годишњи задатак још у част 20 новембра.
У Другој планској години поставили су се пред трудбенике наше земље нове тешкоће. Те године мртворођена је Резолуција Информбтроа, „а са њом и многи проблеми који су ишли на то да нама онемогуће остварење планских задатака. Али, Резолуција Информбироа, а за њом економска блокада од стране земаља које су признале Резолуцију, није зауставила, није ни мотла да заустави радни полет наших људи. Напротив, те тешкоће још више су очеличиле вољу наших радних људи да граде себи боље су-
је била велика, а огрева нисмо имали. Руке су пријањале за студено гвожђе, док смо нашу фабрику 0способљавали за рад. Тако смо дочекали свечани тренутак: прорадиле су наше машине! А тада — пуном паром напред! Даноноћно смо израђивале ћебад за наше борце на Сремском фронту.
Од дана почетних напора, дели нас низ година. Радни полет Десанке Поповић није опао. Радила је са све већим жаром и до данас освојила шеснаест пута ударничко звање, Имала је и других задужења. Није јој било тешко, да истовремено буде и узорна радница, која пребацује норму за близу 50'/0, и одговорни члан једиг синдикалне комисије. А када је у предузећу „Стаљинтрад“ биран Радвиски савет, другови су за његовог члана изгласали и „ону Десу, што ради на два штофарска разбоја".
И знали су зашто су то учинили. Искуство старе текстилне раднице може много да допринесе побољшању производње. Осетило се то већ после првих састанака Радничког савета, Деса и данас иетражује нове путеве за побољшање производ ње и спроводи их у живот.
После толиких година напорнот рада, протканог са мало радости а много невоље, Десанка Поповић са снагом и знањем хвата се у коштац са тешкоћама и савлађује их, јер У томе види најбољи допринос животу, који је остварио најсмелије сно"ве њене младости.
Ку чера
ударника. Како време брзо пролази. Кад се само сети...
Било је то 29 новембра 1947 године. Прве године Петогодишњег пла“ "на. На свечаној конференцији први спут је тада проглашен за ударни“ ка. Како је био поносан! Није ништа говорио, али се самом себи зарекао да ће то звање морати да заслужи још који пут.
Протицали. су дани, месеци. Про-
глашење ударника у фабрици обуће
"Пролетер није могло да се замисли, а' да се међу именима оних који су то звање стекли, не чује и име ЈоУ ера. | . И. и аа ака. деветнаести пут је арник.
Бин је зима, Фебруарска кошава витлала је улицама Београда.
У топлој соби горе на Вождовцу, у Улици краља Владимира број 5 у рано јутро облачио се Јозеф Кузаера. Спремао се на посао. (
— Знаш, говорио је још поспаној жени која је час по час прилазила креветима и нагињала се над двема маленим девојчицама које су спавале, — данас ћу се мало дуже задржати, — тх, ти — добацила му је жена, а кад се не задржиш дуже, "Никад
у |
тра, покренуле су их још више н: стваралаштво и залагање, Одвоварајући на клевете наноше“ не нашој земљи, супротстављајући се огромним залагањем 'свим наметнутим тешкоћама, први у земљи брезански рудари, запалили су, У част годишњице Петог конгреса КПЈ, пламен нове, жешће борбе, борбе за већу продуктивност рада. Покрет брезанских рудара распламсао се по београдским предузећима У данима такмичења за Други кон: грес синдиката Србије. Око 90.000
„радника Београда учествовало је У
том такмичењу. Да би се борба 33 већу продуктивност што боље организовала, у 43 београдска предузећа формирано је, средином 1949 године, 411 радних бригада са 3.070 радника. Џредузећа су сва успешније испуњавала своје задатке. Број ударника попео се у 1949 години на 26316. За новаторе проглашено је 158 трудбеника а њих 8839 добило је назив рационализатора. Само у 15 предузећа Београда, развим рационализацијама, уштеђено је у 1949 години 35,609.925 динара.
Већ крајем те треће, преломне године Плана, неколико трудбеника Београда извршило је воје петого: дишње планове, 5
У четвртој години Плана догодио се један крупан догађај за радничку класу. Парола ,Фабрике раднипима" постала је стварност, Народна држава дала је радницима право да сами управљају својим предузећима. Преко радничких савета и управних одбора предузећа радници Београда као и радници целе земље већ сами одлучују о судбини, успеху, развоју и раду својих предузећа. Досадашњи успеси радничких савета доказ су да је близу 220.000 радника Београда организованих у око 1.200 синдикалних по-
те и нема код куће. Деца те скоро и не познају.
— Де, де. Опет твоја стара песма. Данас имамо свечаност. .
Жена је ућутала. Навикла се она већ на све Те свечаности које јој увек задржавају мужа.
А У души Јозефа Кучере владала је радост, Поздравио се са женом и изашао у рано зимско јутро...
Тог дана радио је бодрије него икада. Употребио је све своје двадесетчетворотодишње искуство да уради што више. А после рада. из свих одељења, кренули су радни. ци „пролетера“ у свечано украшену салу. опшао је и Јозеф Кучера.
— Другови, рекао је претседник подружнице. данас, тек три године од почетка Плана, ми имамо радни“ ке који су испунили Метогодишњи
иласа Београда дочеку ишњицу ослобођења.
дружница, способно да на својим плећима успешно понесе терет у“ прављања предузећима,
Данас, када се навјлдлава шеста година ослобођења нашет главног града, радници Београда, управљајући сами својим предузећима, Успешно окончавају задатке четврте године Плана. Социјалистичко так-
мичење постало је сталан систем рада. Ју Шесту годишњицу |. ослобођења
Београда дочекују радници нашег главног града са успесима у производњи, са чврстом решеношћу да истрају у остварењу задатака који пред њима стоје, да непоколебиво под руководством КИЈ наставе борбу за изградњу боље сутрашњице сопственим снагама.
иевнннновнвннваоннаниваваниннн еосбоввасавековасковазавозавовевововоново љдазавбевневецивевраоновсавоввосерваотоввросввовевавове обљбфевосвавоннвокозеонтеонавововевреровандеонц севера нов еуа о еерРааинаа
ИЗВРШИОЦИ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА
план првог јануара ове године. Петогодишњи план за три године, Салом се проломио аплауз.
— Јозеф Кучера! Првипут у животу се збунио. Не-
што га је стегло у грлу, ни реч да
проговори. Њетове руке. које су та: ко вешто господариле машином и цвиковале цокуле. те грубе, жуљаве руке, које знају нежно да помилују увојке старије ћерке и да њишу једногодишњу бебу, дрхтале су немоћно опуштене низ тело, Устао је, погледом обухватио све раднике, и једва с муком проговорио;
— Другови, обећавам, да ћу и други Петогодишњи план испунити овако брзо!
Колектив Ложионице Беотрад извршио је Петотодишњи план путничко! транспорта
железничари Југославије обавезали су се маршалу Титу и народу да
ће своје задатке Петог Ложионице Београд већ ове године извршен је п ном колосеку. ТРУД свог петогодишњег задатка, то до 29 новембра. Један од осн
Ложионице Београд јесте стално такмичење, Још прошле године на
одишњег плана извршити за четири године, Колектив је један део тог задатка извршио Првог септембра лан путничког транспорта и на нормалном и на узабеници Ложионице обавезали су се да ће им други део план транспорта робе, извршити ове године и
овних услова који је обезбедио овакав успех колективу
позив
ашиновођа Скопља, машиновође Ложионице Београд узеле су крупне обаЕне" Пи И НОВИћ и Милорад Гроздановић обавезали су се да ће са
"својом локомотивом између две оправке прећи 180.000
километара, а дотле
је норма износила 40,000 километара. Мирко Џаљић и Душан Поповић обавезали су се да са својом локомотивом између две оправке пређу 175,000 кило-
метара. Филип Клаужер и Тодор Ми.
две оправке прећи 160.000 километара,
љковић дали су обавезу. да ће између Њих двоје су ту своју обавезу већ
испунили им тиме уштедели држави око 900.000 динара __ ,
Када је отпочео покрет за веће оптерећење возова укључили су се и трудбеници Ложионице Београд. Они су успели да повећавањем броја вагона оптерећење путничких возова повећају за 6%, а теретни за 100/%.
в
Из руну наших рг
„Желели смо да створимо трамвај који не зао стаје за иностраним ..“ .„и то је спроведено
у дело
сада, кроз неколико месеци, завршићемо првих пет мотор“ них кола домаће конструкције. Београду је потребно више од 300 трамваја, Међутим, у последње време ради свега 30 до 40. Потребно је нових кола, модерних, брзих, удобних, — говори директор Градског електромаштинскот предузећа, гледајући десетак чепокретних, покварених, трамваја у депоу. У иностранству су кола тешко се набављају, зато
скупа. је пот-
пеннинененина пеенвннцнниннанааниненина
Међу најбољима: Десанка Поповић Јозеф Кучера Петар Ружичић
увавеннововонанннаннневовенанннноневивневонина
И ништа више. Затим честитања, весела, другарска.
Х
Извршилац Петогодишњет плана Јозеф Кучера био је до недавно претседник тарифно - такмичарске комисије синдикалне подружнице предузећа. Поред те дужности друтови из његовог предузећа кандидовали су га за народног одборника Петог рејона, На све стране му се указивала почаст као раднику који је за три године савладао Петогодишњи посао.
За залагање у изградњи социјализма 7 јула Влада Народне Републике Србије наградила га је са 20.000 динара. !
А недавни догађај надвисио је својом величином све које је Јозеф Кучера имао у животу. Изабран је за претседника Управног одбора предузећа. Највеће признање које се може указати једном раднику.
Петар Ружичић
АВНО још, једно — дотада не-
познато име, прешло је зидо-
ве одељења за гвоздене конструкције металског предузећа „Давид Пајић". Цео колектив причао је о Петру Ружичићу, који је још 1946 организовао међубритадна такмичења у свом предузећу. |
Незаштићен од лоших последица браварског рада, коме се посветио још 1918 године, био је изложен обољењу очију. У данима када је требало свим својим снагама да послужи изградњи социјализма, запаљење рожњаче одвлачило га је од посла. Али чврст је био Петар и није се дао. Џожртвовано је радио, без застоја, без предаха, на ко ји је имао право. Служио је за пример осталима, подизао нове кадрове младих стручњака браварског заната. Читавих девет месеци, после свакидашњег посла, — посвећивао је по. три часа дневно наставничком раду: Три курса младих бравара — три велике добијене битке! Знање овог средовечног трудбеника наслеђивали су млађи нараштаји. Учио их је здравом односу према раду, опхођењу са друговима,
— Научити како се држи турџија, а запоставити васпитање младог занатлије, то значи — лоше одговорити своме задатку, каже Пера Ружичић, Ређале су се. похвале. Награде. Свој Петогодишњи план исмунио је међу првима. Дванаест пута ударник, Ружичић је за свој рад одли"кован Орденом рада Ш реда. Данас је члан Управног одбора предузећа „Давид Пајић". :
— Истина, још увек не можемо да кажемо, да смо се потпуно снашети, И данас још тражимо, испипавамо... Али рад Управног одбора већ показује резултате. У маси нових задатака, радничко руковод-
ство сигурно се сналази. Подједна-.
ко залагање свих, слободније давање и прихватање нових предлога,
_ смело спровођење у живот света 0-
ногћ, што може да користи произ-
водњи — ето, то су питања којима
данас поклањамо пуну пажњу. То су и оквири живота једног
скромног трудбеника социјалистич-
ке Југославије,
ребно производити у земљи. Радници и инжењери Градског елекгромашинског предузећа остварују
тај план. ж
У великој монтажној хали „стоји пет великих каросерија трамваја. Још су црне, ружне, неуређене. То је прва серија кола домаће конструкције. — Права фабрика, зар не; — каже шеф. монтаже. А колико је било потребно док смо дошли до тога!
Из џепа вади стари, изгужвани списак. Преко стотину трамваја, моторних кола и приколица, све поправљено рукама и умом овога колектива. Последњих година почели су да праве каросерије, Мотор и друти уређаји увожени су из иностранства. — Као што видите после ослобођења стекли смо доста искуства.
ж
„Несавладива" тешкоћа убрзала је производњу кола сопствене КОНструкције. Још 1948 била је пред виђења изградља серије моторних кола, Машине је требало да испоручи. „Шкода: из Чехословачке. Вероломно су отказали. Друге иностране фирме покушале су да искористе ту ситуацију и нудиле < моторе по врло високим ценама. Инжењери и радници су одлучили да и моторе сами праве. Планове за каросерију и мотор почели Фу да раде инжењери Максимовић и и Николић. Цртежи су постајали сваким даном материјална стварност, Најтеже је било изградити мотор. Поред редовног посла — оправки кола — радници ковачнице, машин“ скес стругаре и других одељења, савладали су тај тешки задатак: Посао је био нов, већина је бојажљиво приступала раду. Али нај енертичнији су повели засобом друте. Прецизна обрада детаља изграђена је рукама Живојина Алексића, Младена Стојановића, Крсте Живковића: радове на изолацији обавили су Душан Митровић, Синиша Стојановић, Вукадин Тошић, а главни монтер Васа Старчевић, био је најближи сарадник инжењеРу Максимовићу при дефинитивном склапању мотора, Тамо, где се сопственим снагама није могло ра“ лити, тражена је помоћ. Научно-истраживачки институт Србије дао је упутства за изолационе радове на мотору. Ту је примењен нови савитљиви миканит — дело Института. При изради мотора Колектив је освојио још: неколико производа, Међу њима се нарочито истиче производња лагера, који досада у преду“ зећу нису произвођени. Пре месец дана прослављена је победа: мотор од'5 коњских снага је завршен, испробан и послат на Велесајам у Загреб. По том прототипу сада се изграђују други.
— Желели смо да створимо трам“ вај, који не изостајеиза иностраних, а који ће бити прилагођен нашим приликама. Брз, угодан, који може да прими велики број путника, па чак и да подноси гужву, — каже конструктор Драгомир' Максимовић,
Дело је при крају. Прва серија од пет кола, завршена је 75 до 80 од сто, Већ сада се назиру елегантне линије 14 метара дугачких четвороосовинских кола. Брзина ће бити знатно већа и од иностраних — пре+ ко 60 километра на сат. Полазак ће
бити брз, али не неугодан за путни“ ке. Да би се то остварило, примењен је нови систем управљања, Врата се отварају, ваздушним механизмом
мајстора Боре Марковића, а тај је механизам бољи и једноставнији од
италијанског. Кола имају 20 удобни:: седишта и 140 места за стајање. На основу стечених искустава, колектив је приступио и изради нове серије од петоро кола. пак Када буде готова прва серија. прузи „двојке“ смањиће се гужва, Нова кола прелазиће круг за два»
десет минута, док су стара прела»
зила за 38. Тиме ће свега пет ко-
ла моћи да пребаци преко 150.00К Б--
путника дневно. За тешко оптерећени трамвајски саобраћај у Београду, то ће претстављати , велико
Љ. Х
.
"растерећење. ј
д. 1:
%
Мо " Ма" СКИ оба