20. oktobar
Један део Калемегданске тврђаве кој у је војска предала
Зао
у.звршном одбору
Београда, а који се рестаурира према првобитном изгледу те ће моћи посетиоци да разгледају и овај Део најве ћег историског споменика Београда (читајте опширније на четвртој страни)
ПОСЛЕ НАРЕДБЕ САВЕЗНЕ ВЛАДЕ
МЕРЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА БЕОГРАДА У ПОЈАЧАЊУ ШТЕДЊЕ
ОВОДОМ Наредбе Савезне владе о мерама за штедњу артикала широке потрошње и писма ЦК КИЈ о борби за штедњу и
за. правилно снабдевање. м-правил--.
ву расподелу, Извршни одбор Народног одбора града Београда одржао је седницу на којој је донето низ одлука. На основу тих одлука ИОНО је издао Наредбу, којом су обухваћени сви они проблеми чије решавање спада у његову надлежност. Том Наредбом је предвиђено да се економије установа претворе У пољопривредна добра и да се пре дају на управљање рејонским од: борима, с тим што ће се производи са тих добара износити непосредно на пијаце. 3
Питање награда убудуће треба правилније решавати. До сада је било низ неправилности, и већ су предузете мере за правилно регулисање овог питања. Награде се неће укинути, напротив, треба их и даље давати, само треба пооштрити критеријум, обратити већу пажњу коме и како се дају, јер се често дешавало да их добијају људи који по резултатима свог рада нису заслужили. Још увек, иако добро камуфлирзна, постоји трампа између предузећа „па је нужно предузети најшире мере у циљу сузбијања и откривања свих тих случајева,
Наредбом се забрањује чување залиха по предузећима. дуже од за то одређеног рока. Само у изузетним случајевима „када је држање залиха неопходно (на пример, у грађевинарству разне цеви), оне се мо: ту чувати уз претходну сагласност Претседништва ИОНО-а.
У неким предузећима (Панчевач“ ки Рит, Кланица, Градско млекарство) службеницима су издавани артикли које та предузећа производе, по нижим ценама. У будуће ни једно предузеће не сме да издаје службеницима и" радницима непосредно своје артикле ни по каквим ценама. Сви се артикли мо рају давати трговачкој мрежи.
Како је до сада у грађевинарству било: много случајева расипања грађевинског материјала, нарочито приликом његовог истовара и лаге ровања, то се овоме у даљем раду мора посветити много више пажње.
У многим предузећима било је појава лажног ударништва, Да би се те појаве отклониле, потребно је извршити ревизију норми, као и спровести контролу о дужини стварног рада, јер се дешавало да поједини радници. раде дуже од осам Сртиз за то време испуне или. пребаце ворму, а рачуна им се као да. су радили само осам часова. МЕ
У досадашњој. пракси било. је случајева да у неким предузећима, радници раде осам часова. а административно особље седам или седам и по. Потребно је утврдити рално време на осам часова у свим предузећима и дирекцијама и за адми нистративно особље, %
До сала су се у неким угостито“ ским објектима хранили службени“ ци из дирекција (на пример, слу“ жбеници из Комитета за угоститељ ство хранили су се у „Мажестику"
по цени од 900 динара). Убудуће се у угоститељским радњама може хранити само особље које у њима ради, с тим што ће свако предати
-карту- за -снабдевање-и-платити са:
мо набавну цену сировина, без трошткова израде и осталих режиских трошкова,
Све режиске повластице, уколико су негде постојале, за радње забавне природе и сличне угоститељске радње, морају се одмах укинути.
Наредбом се предвиђа да све угоститељске радње друштвених установа и спортских организација морају у будуће бити отвореног типа, и мора им се наплаћивати акумулација, БРОЈ 310. • ТОДИНА УП •“ лист дин
ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ ' ЦЕНА БРОЈУ 8
“
АРА • РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА ДРАТОСЛАЖЊА ЈОВАНОВИЋА |
ТУ • ТЕЛЕФО Н: 22-210, 21-957.
ПОСЛЕДЊЕ ПРИПРЕМЕ
ЗА СПРОВОЂЕЊЕ УРЕДБЕ О СТРУЧНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ И ЗВАЊИМА РАДНИКА
РЕДАЈОМ предузећа на упра-
вљање радним колективима,
појавило се низ питања у вези са регулисањем производних прописа, правила и дужности труд“ беника у с предузећима. Једна од првих мера за решење неких од тих питања јесте Уредба о стручном оспособљавању и звањима радника. Циљ ове Уредбе је отклањање многих недостатака, који су се испољавали у досадашњем систему разврставања и награђивања трудбеника према њиховим стручним способностима, затим правилно распоређивање и коришћење стручне радне снаге, као и омогућавање правилнијег планирања оспособљавања стручних радничких кадрова путем школа и курсева.
Спровођењем у живот Уредбе о стручном оспособљавању и звањима радника напушта се стара категоризација, која је услед развоја наше социјалистичке _ привреде претстављала сметњу у правилном регулисању радних односа, Према новој Уредби за одређени степен стручности одређује се девет звања и то: помоћни радник, полуприучени радник, приучени радник изучени радник, самостални радник, специјалиста, виши специјалиста, мајстор, вишеструки мајстор, као и назив обичног (квалификованог) радника, који не поседује звање, тојест степен стручности.
Према новој Уредби превођење радника у звања треба да се обави од првог новембра до тридесет и првог децембра ове године, Како је тај посао веома обиман, тежак и одговоран, и да би се превођење радника извршило за одређено време, Уредбом је предвиђено одржавање семинара за руководиоце. и
чланове комисија које ће вршити
превођење,
У Београду је одржан семинар за руководиоце комисија из разних дирекција и већих предузећа. Слушаоци овог семинара добили су за: датак да по предузећима организују предавања ради популаризације и објашњавања Уредбе, Поред овог, у Београду је одржан и семинар за руководиоце комисија при рејонским народним одборима, који ће вршити превођење у оним колекти-
вима, у којима је број радника мањи од тридесет.
Да би се комисије из предузећа, које ће директно вршити превођење, што детаљније упознале са Уредбом и добро је проучиле, рејонска повереништва с рада одржала су посебне семинаре за чланове комисија из предузећа са територије својих рејона. Међутим, иако су ти семинари од великог значаја за правилан рад комисија, десило се да многа предузећа нису на
ИЗДАВАЊЕ СЛЕДОВАЊА КУКУРУЗНОГ БРАШНА ВРШИЋЕ СЕ УБУДУЋЕ
ПОЧЕТКОМ МЕСЕЦА
оквиру обезбеђеног снабдевања потрошача Београда хлебом овог месеца отпочело се поново са издавањем одређеног процента кукурузног брашна. Међутим, при: ликом издавања није се у довољној мери водило рачуна о благовременом подмиривању потреба потрашача. Догодиле су се сличне грешке, које су се догађале и раније, и против којих грађани оправдано негодују. Наиме, издавање је почело тек у другој половини месеца, и то не целих количина, већ прво једне трећине „а тек 24 овог месеца и остале две ине, Разлог закашњења са издавањем кукурузног брашта је у томе што није на време извршена преоријентација млинова предузећа „9 мај" на мељаву кукуруза, што је било потребно учинити још на почетку овог месеца. | Сада постоје све могућности да са кукурузно брашно издаје у по: четку месеца. Ово треба спровести, јер је то у интересу потрошача и они то оправдано захтевају, У вези с тим Дирекција градских предузећа за промет прехранбеним артик лима Извршног одбора Народнот одбора Београда, као и руководство млинске индустрије „д мај", предузели су потребне мере, те ће се убудуће кукурузно брашно издавати у почетку сваког месеца, тако да ће се најкасније до десетог у месецу издати цело следовање.
„питања која
семинаре послала ниједног члана комисије. Тако, у Првом рејону, на семинар нису послала своје комисије предузећа „Градимир“, „Геокарта", „Дунав" (грађевинско) Градско керамичко „Транспортер" и Градска с шпедиција. У Другом рејону једанаест предузећа није послало своје комисије на семинар.
У припремне радње за спровођење Уредбе о стручном оспособљавању и звањима радника спада и формирање комисија при предузећима и рејонским одборима. Уредбом је предвиђено да се комисије оформе до 10 октобра. Са тим се мало закаснило, али углавном до сада те комисије су формиране како по предузећима тако и по ре јонским одборима. Приликом бирања људи за комисије чињене су разне грешке, У комисије треба да уђу, поред правног и персоналног референта, и по два до три високостручна трудбеника. Међутим, дешавало се да поједина предузећа за чланове комисије одреде само административна лица. Те грешке су одмах исправљене,
У оквиру припрема за превођење радника на стручна звања по београдским предузећима, пред читавим колективима одржавају се предавања о значају нове Уредбе, Поред тога, синдикалне организације путем огласних тТабли, звуч“ ника и других форми агитација, упознају трудбенике са појединостима из Уредбе и дају одговоре на интересују раднике, Нарочито добра агитација и успешно објашњавање с" нове Уредбе спроведена је у предузећу „Иво Лола Рибар".
Радници, са своје стране, у циљу правилнијег и бржег превођења као и у циљу остварења сопствених права, већ прикупљају и сре Ђују документе, на основу којих ће бити преведени у одговарајућа звања. У неким предузећима, на сакупљању докумената радницима помаже персонална служба, Требало би да се на том важном послу, поред персоналне службе, ангажују и синдикалне организације и у-
правни одбори.
НОВ ПОКУШАЈ ЗА ПОБОЉШАЊЕ ДРУШТВЕНЕ ИСХРАНЕ
Оснивање првих мешовитих ресторана
ЕНЗЕ и радничко-службенич-
ки ресторани су, може се сло-
бодно рећи, рак-рана Београда. Већ толико година улажу се велики напори, врше се разне реорганизације пословања, али без много успеха. Негде се стање поправило, али у већини београдских, мензи још увек храна није добро справљена, неукусна је, некад у недовољним _ количинама, а.да и не говоримо о услузи и чистоћи У њима.
Зашто је то таког
У Београду има преко двеста. 06јеката друштвене исхране, То би било можда и довољно за постојећи број абонената (око 60.000), Али поједини радничко-службенички ресторани су преоптерећени и имају много више абонената него, што им је капацитет кујне. Док, с друге стране, има. мензи, које нису довољно искоришћене, Храна је неукусна, зато што се у већини случајева кува казански, Поред тога, још увек нема довољног броја стРУ“ чног особља. Врло важна је чињеница да целокупни режиски трошкови и плате особља падају на терет потрошачалЛросечно, сваки потрошач даје 300 до 400' динара за те трошкове,тако да за набавку хране остају свега три четвртине од уплаћене суме. А да и не говоримо о недовољном и непотпуном коришћењу објеката и особља (храна се издаје два пута дневно). |
Оснивање мешовитих ресторана
Све ове чињенице довеле су до тога да Повереништво за туризам и угоститељство ИОНО-а реши да уведе и испита један досад непри“ мењиван начин за побољшање стања у београдским мензама, Наиме, решено је да се у Београду почне са оснивањем такозваних ресторана са мешовитим пословањем, који би поред сталних абоненатабилии ко мерцијални ресторани. Наравно, с тим да број абонената буде отрани“ чен, како би се сваки абонент хра-
нио на основу обезбеђеног снабдевања, као и на основу набавке ар: тикала по вишим комерцијалним ценама.
Предности оваквих ресторана су очигледне. Целокупни режиски трошкови пословања не падају на терет абонената, него их сноси акумулативно. пословање ресторана. Даље, особље би радило пуно радно време. Квалитет и разноврсност хране би се знатно поправили, по готову што би се сада храна справљала у мањим количинама,
· Да би ова нова мера успела, потребно је да се обезбеди потпуна контрола, како би сваки абонент добио у потпуности количину хра-
· не која му припада по обезбеђеном
снабдевању. Затим, треба утврдити тачан број абонената, као и спровођење ове организације изводити постепено, како се не би поновиле старе грешке,
Очевидна корист и неки недостаци
Засад се врши реорганизација рејонских предузећа за друштвену исхрану отвореног типа. Први по кушаји изведени су од првог октобра у Седмом и Петом рејону. У Седмом рејону, где је било два рад“ ничко-службеничка ресторана („Мо стар" и „Чукарица"), укључена су још два акумулативна ресторана, тако да се сада 480 абонената, колико их је било у ове две мензе, храни у четири новооснована ме: шовита ресторана. У Петом рејону ради шест мешовитих ресторана, у којима је распоређено 1.570 абонената, који су се раније хранили у три мензе.
Према првим подацима види се да је јеловник за претплатнике у овим ресторанима састављен од је“ ла која најбоље одговарају могућ ностима претплате абонената и.ола. пи Зј кају
У ресторану „Смедерево" услута је културнија, з јело укусније него раније. Код „Вардара“ храна није још достигла најбољи квалитет. Најбољи ресторан је, по изјавама
бично имају на избор два до три је“
самих абонената, „Мали Мостар", где се показује да је заиста сав уплаћени новац искоришћен само за набавку сировина.
Ипак, у неким ресторанима појавили су се неки недостаци и грешке. Тако је негде одвојен јеловник за абоненте од јеловника за спољње потрошаче, а у „Великом Мастару", чак су били одвојени и столови за њих. У појединим ресторанима послуга још није схватила да је и абонент гост, те је задржала стари „мензашки“ однос према њима.
А. Абрамовић: БЕОГРАДСКО ПРИС ТАНИШТ'
Може се рећи да је и поред неких мањих недостатака овај покушај успео. Кво што је већ напред речено, оснивање нових мешовитих ресторана вршиће се постепено и то само у оквиру рејонских предузећа друштвеце исхране отвореног типа. Ускоро ће се ове мере спровести у Другом, Трећем и 0Осмом рејону, а до краја зиме у целом Београду. Тада ће се једна четвртина (око 15.000) од свих бео-
градских абонената хранити у новим мешовитим ресторанима,
ји пио.
по ава Ј „ЛЛАНСНА“ ТРАМПА ИЛИ РАСИПАЊЕ
—__УИ | њени случајеви
недозвољене трговине између „предузећа
Н ИЈЕ потребно образложење. О овим случајевима чињенице ће рећи све. Реч је о директорима и руководству неких предузећа и њиховом „планском“ послова“ њу. Ствар је у овоме...
Х
Предузеће за израду кровне хартије „Грмеч' из Београда продало је преко фабрике пољопривредних машина „Шумадија“, предузећу сухомеснате индустрије. „Срем“ Шид, а доцније непосредно 50 ролни кровне хартије. Као противуслуту „Грмеч“ је добио 750 килограма кобасица, 218 килограма свежих тлава, 27 килограма ногу, 343 килограма крвавица и 20 килограма мозта — све по нижим јединстве ценама. -
Х
Са писменим одобрењем ИОНО-а Трећег рејона, грађевинско преду“ зеће Трећег рејона трампило је 50.000 комада фалцованог црепа за 593 кубна метра огревног дрвета. У свом образложењу Народном одбоРу грађевинско предузеће је навело да су ова дрва потребна за кречану, коју користи предузеће, као и за „остало,..“. Од дрва је утрошено на кречани 265 кубних метара, на лагеру кречане налази се 223 кубна метра, док је остатак од 105 метара, а то је оно „остало...“ раздељено службеницима предузе-
ћа. |
ж Карактеристичан је пример трампе робом из плана П, коју је врши“ ло метално предузеће „Обилић“. Предузеће је производе продавало сељачким радним задругама под условом да добије животне намирнице. Тако је сељачка радна задруга „Црвена звезда“, Јаково, испоручила служби радничког снабдевања предузећа „Обилић“ 450 килограма кромпира и 226 килограма говеђег и јагњећег меса у замену за одговарајућу количину рајбера, шарки-
ца, брава и другог.
ж
Грађевинско предузећр „27 јули“, Нови Београд, склопило је уговор са грађевинским предузећем „Напредак“ у Лесковцу, о испоруци 1.000 килограма старих ексера, 3.000 килограма отпадака гвожђа, 20 кубних метара даске и 10 кубних метара старе штафле, разних димензија. Члан 5 уговора, који су склопили, обавезује „Напредак“, поред тога што плаћа одређену вредност материјала у новцу, да испоручи 2.000 килограма кромпира и вагон купуса. Уговор је остварен. Уговором број 5477 са Главном дирекцијом предузећа за снабдевање војних лица -= Београд, предузеће »27 јули“ обавезује се да јој испоручи 77 кубних метара. разне половне грађе у замену за 800 килограма пасуља. И овај је уговор остварен. Затим, предузеће „27 јули“ испоручило је задрузи „Драги Стаменковић“, из Лукова, 9 комада врата, 5 комада прозора, 10.000 комада црепова и тако даље. Слично задругама у Доњем Петровцу, „Сремски одреди“ — Шимановци и задрузи у Владимирцима. Тим уговорима предузеће је дало задругама 194.797 комада фалцованог црепа, 1.025 килограма бетонске арматуре, 350 килограма шине за деко“ виљски колосек, 3.756 комада ћерамида и 20 кубних метара старе грађе. А само од две задруге, предузеЋе је добило 2.541 килограм кромшира, 285 килограма сувог меса, 143 килограма јагњећег меса, 197 килограма црног лука и 20 литара раки-
је. х
Уговоре са сељачким радним 38другама склопило је и грађевинско предузеће „7 јули“. Предузеће је, на пример, испоручило задрузи „Слога“ — Прахово, и задрузи „Иван Милутиновић“ 10.000 килограма цемента по 1,85 динара, 50.000 комада фалцованог црепа, 370 килограма негашленог креча, 70 кубних метара обле грађе — док је по уговору предвиђено да се још исто ручи 20.000 комада препа и 1.000 комада жљебњака. Задруге су за „услугу“ донеле 5.700 килограма кромпира, 1.983 килограма парадају. за, 213 килограма кукуруза, и #38 килограма лука. Среском народном одбору Кладањ требало је да испоручи „7 јули“ 30.000 комада цј и 3.000 комада жљебова за 100 кубних метара дрва. Из извештаја се види да је Срески одбор у Кладњу упутио дрва. Још треба напомену“ ти да је предузеће „7 јули“ добило од Дирекције за изградњу Новог Београда акт број 7332 по коме се забрањује свака трампа материјала за пољопривредне производе,
ж
Ако би се извршила детаљнија ревизија, која би обухватила већи временски период, онда би се сигурно нашло много више оваквих примера неодговорног руковања и расипања материјала. Ова законом недозвољена трговина претставља велику штету за локалну привреду Београда. Наведени примери, утврђени инспекцијом Контролне комисије града Београда говоре да је данас, више него икад, потребно заоштрити питање правилног кориштћења и чувања материјала у др" жавним привредним предузећима.
· А одговорне, за сваки случај, узи- |
мати на одговорност.
с. РИБЕ. гостабар МАРНОВИЋ"
, ~ У ДР у и љ КЕ