20. oktobar
АРОГРАЛРКО олико
Кроз јесењу измаглицу виде се
контуре Народне скушштине
ПЛЕНУМ ГРАДСКОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ФРОМТА БЕОГРАДА
Нови начин рада
У ОРГАНИЗАЦИЈИ АФЖ-а
а Пленуму Градског одбора На-
родног фронта расправљано је
о досадашем раду и даљим задацима Антифашистичког фронта жена, као и о улози Народног фронта у вези с тим. Извештај о овим питањима поднела је секретар Градског одбора АФЖ-а Маја Јан“ кес.
Досадашња активност жена Београда у великој мери одвијала се у оквиру организација Народног фрон та. Није било ни једне акције У којој жене нису масовно учествовале. У свим руководствима "Фронта налази се већи број жена. Тако је у одборе основних фронтовских организација изабрано 849 жена, у рејонске одборе 129, а у Градски одбор 24 жене. Само у Трећем рејону 545 жена су секретари фронтовских група. У Градски и рејонске народне одборе изабрана је 271 жена за народног одборника. Од 1521 народног инспектора, колико их је укупно изабрано, 698 су жене, У свима саветима грађана, на зборовима бирача и кроз остале облике учешћа грађана у раду народне власти; огледа се велико учешће и ективност жена. Нарочито последњих година оне су масовно улазиле у све гране наше привреде, тако да се број упослених жена Београда повећао на око 70.000.
Да би се обједињавала читава активност жена у Народном фронту и да би АФЖ још јаче активизирао жене у раду Народног фронта и народне власти, потребно је да се не нагомилава посао, већ да се проналазе разни начини како би се же-
нама олакшало извршавање обаве- |
за, које имају у политичком и друштвеном животу и у породици, а исто тако, да се кроз тај рад заинтересују и оне жене које још стоје по страни и које су још подлежне разним штетним утицајима. Сав политички рад са женама треба да се одвија кроз организације Народвот фронта, чија одговорност за рад АФЖ-а тиме постаје још већа. Тежиште читавог рада организапије АФЖ -а било је и до сада на питањима. заштите мајке и детета. Претставнице АФЖ-а активно СУ помагале. свима органима народ“ не власти, који су решавали ова питања и непосредно су учествовале у раду дечјих. установа. Међу“ тим, врло често је тај рад био јелностран. и сводио се на труд за. лостизањем ефекта у радним часови“ ма, датим на техничким пословима у тим установама. Мање се покла: њала пажња самом раду ових установа, њиховом организационом сређивању, васпитном раду кадрова којима су поверена деца, као и на пословању особља самих установа.
Постоји више примера расипања и злоупотреб а који су откривени У последње време У појединим дечјим установама. У борби за штедњу, против расипања и злоупотреба, а за рентабилност тих установа, — треба да се заинтересују све мајке чија су деца тамо смештена, жене народни инспектори а и све остале.
Рад на здравственом просвећивану жена био је недовољан, како У АФЖ-у тако и у Народном фронту. Сада, када читав рад организације
мене у начину руковођења АФЖ-ом При Градском и рејонским одборима укинута су места плаћених функционера. Одбори АФЖ-а су престали да раде као руководства и постали су секције Градског, рејонских и одбора основних организација Народног фронта. Они. су тако постали изборни, а њихов рад требало је да се развија преко пленума, саветовања и осталих форми, које ће свестраније окупити жене, према потребама и интересовању самих жена за поједина питања. Тежиште рада тих одбора остало је на питањима заштите мајке и детета. 'ребало је доста времена да рејонски одбори Народног фронта схвате да је рад АФЖ -а брига, колико секција АФ2Ж-а, толико и рејонских одбора Фронта, који нису од раније довољно познавали пи тања, којима су се бавили рејонски одбори АФЖ-а и нису одмах схватили шта треба да раде. Нов начин рада споро се примењивао и У раду је настао застој. Уствари, рад се састојао у одржавању пленума и других састанака, на којима су се објашњавале промене, али се од мах нису постављали конкретни задаци, да би се кроз њих нов начин рада примењивао. У том правцу рејонски одбори Фронта такође нису пружили помоћ основним организацијама. Кроз рад неких основних фронтовских организација видело се да њихови одбори нису схватили ове промене као услов за још јачу мобилизацију жена у социјалистич“ кој изградњи. Тако је одбор Девете основне _ организације Народног Срронта Шестог рејона кооптирао у одбор три најактивније „другарице из одбора АФЖ-а и задужио их да руководе појединим активима. Добар пример у раду показао је и рејонски одбор Феронта Првог рејона, који је пружио помоћ _ својој секцији АФЖ-а и одборима основ“ них фронтовских организација, та-
ко да је рад жена у последње вре-,
ме показао добре резултате. 'Према одлукама Трећег конгреса АФЖ -а, уз постојање основне организације Фронта не треба да постоје основне организације Афж-а, јер се читава активност жена не одви“" ја само у овој оргагизацији већ и у Фронту. У основним ортанизацијама: Народног фронта треба развијати активност жена по разним питањима. Могу се формирати ак“ тиви или групе жена за дечје ре“ сторане, за млечне кухиње, за дечја итралишта. за сузбијање неке 6опести, за дечје јасле или“ обданишта и тако даље. Ти активи моту бити стални или повремени, према томе, у којој су мери жене замнтерессване и колико траје извршење појединог задатка. Рад тих актива помаже одбор АФЖ-а с одбора основне организације 'Народнот фронта. Сву активност жена обједињује одбор основне фронтовске ортатизације, који треба да развије њихову штироку иницијативу. Рејонски одбори АФЖ-а као сек ције Наропнот фронта треба да помажу развијање рала основних 95танизација, Њихова улога није таква да се односе као руководство над нижим секцијама. Рејонски одбори Фронта тбеба заједно са секпизама АФК-а ла олабиоју питања која ће се тпетоесати на рејонским плонумима АФЖ-а и ла пруже помоћ у спровођењу разних задатака каји се пред жене постављају.
сектија.
ОД ЗАЛАГАЊА ЧЛАНОВА НАРОДНОГ ФРОНТА
ЗАВИСИ УСПЕХ ОВЈГОДИШЊЕТ ПОШУНЉАВАЊА
недељу су почеле прве масов-
не акције на овогодишњем по-
шумљавању Београда. У њима је учествовало око 1100 грађана. Најбољи успех је показала организација Народног фронта Шестог рејона, која је на радилиште извела 542 члана и Железника која јеванплански на радилиште извела 200 чланова.
Агитација није задовољила
Узимајући у обзир хитност обављања овог посла, може се рећи да недељна акција није задовољила, што је последица недовољне агитације. Такосе у већини случајева агитовало у недељу ујутру, пред саму акцију, што, разуме се, није било довољно да би се постигао бољи успех. Чиме би се иначе могло 06јаснити то да је у Петом рејону изишло на рад само 134 члана Наредног фронта, ма да је овај рејон резервисао на Звездари 500 алатки и тиме онемогућио Друти рејон да изведе своје чланство.
Код извесног броја активиста појавило се схватање да после реарганизације рада у Народном фронту није потребно вршити упорву агитацију за добровољне радне акције, што је у потпуности погрешно. Ово схватање може довести до неиспуњења овако важног задатка, као што је пошумљавање Београда.
Чланови Народног фронта и Народне омладине до сада су узимали најактивнијег учешћа у овом раду, чије се користи виде тек после неколико година. Већ сада постоје младе шумице у околини, Београда, које су засадили Београђани на до-
"_Бровољним радним акцијама.
'
Колико треба засадити
Ове јесени треба засадити око 270.000 садница на површини од 75 хектара. Око 110.000 садница засадиће се на новим теренима на Звездари, а са остатком ће се пошумити нови или попунити већ пошумљени терени на Бањици, Лекином Брду, Дедињу, Рајсовој падини, у Топчидеру и Кошутњаку, код стадиона ЦДЈА, на Бежанијској Коси и Ади Црвенки, у Земуну.
У Макишу, на простору између Обреновачког друма и Саве где до сада није било скоро ни једног дрвета, засадиће се 25.000 садница. На тај начин ће се добити пошумљен терен који ће, са купатилима која ће се ту изградити, претстављати пријатно одмориште Београђана.
Известан број садница засадиће се по скверовима и у парковима на Таш-Мајдану, "код Ветеринарског факултета и на савској падини код Доњег града. Засађивање 42.000 сад-
- ница у Кошутњаку узела је на себе · Школа шумске народне
милиције чији ће ученици обавити тај посао добровољним радом.
До тринаестог новембра је од почетка с" радова укупно ископано 40.231 рупа за саднице и засађено 4760 садница, Тиме је планирани учинак остварен на копању рупа са 63,7% а на сађењу само са-11,4%, У Макишу је до сада ископано свега око хиљаду рупа за саднице, Овај посао треба да обави организација Народног фронта Седмог рејона, Веће учешће омладине
Извођење радова скопчано је са тешкоћама због врло кратког времена за које се саднице могу садити. Ако би се наставило са оваквим темпом пошумљавања велики део плана не би био остварен. Због тога треба покушати да се на радилишта излази и радним даном, а не само недељом када су масовне зкције. Поред тога и омладина Из школа може да пружи велику помоћ изласком на рад пре подне, као што је до сада радила омладина Петог рејона која је показала приличне резултате, |
Озелењавање паркова и скверова и стварање заштитног шумског појаса од великог је значаја за Београд. Пошто Управа за градска зеленила нема довољно радне сна-. ге, то је организапија Народног фронта Београда узела на себе 0бавезу да обави ове радове и одредила радилишта рејонима. Због тога, од изласка на. рад чланова Народног фронта, у потпуности зависи овогодишњи план пошумљавања. БРОЈ 313 " ГОДИНА Уџ " Л ДИНАРА " РЕДАКЦИЈА И
ст ИЗЛАЗИ АДМИНИСТРАЦИЈА ДРАТОСЛАВА ЈОБАНОВИЋА 119 У ТЕЛРФО Н: 22-210, 21957. 0. та:
сета ка ревији зими рата МЕ
СВАКЕ СУБОТЕ " ЦЕНА БРОЈУ 3
НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ДОХОДАК
ПРИВАТНИЦИ КОЈИ СЕ СЛУЖЕ ДРЖАВНИМ НОВЦЕМ
ОК: велика већина наших труд“
беника улажу напоре за извр“
шење наших привредних планова, известан број људи углавном бивши трговци, па и неки кућевласници, занатлије и земљорадници нису допринели ни онај минимални део који од њих тражи заједница за остварење нашег непосредног циља, за изградњу социјализма.
Јасно је да су за извршење наше капиталне изградње потребна новчана средства, која се већим делом убиру од државних привредних предузећа, док приватни сектор у“ чествује само са једним малим де лом у виду пореза на остварени доходак. Поред грађана који уредно и равномерно плаћају свој допринос, известан део грађана не плаћа свој порез, већ се служи тим новцем, па у томе иде чак тако далеко, да од тог новца купује куће, луксузни намештај или га употребљава у неке друге сврхе.
Свакако да ће бити интересантно навести неколико примера, из којих се може видети како поједини грађани избегавају да извршле своје обавезе и шта са тим нов цем раде. Узмимо, на пример, Владету Стефановића, бившег винарскот трговца, Краља Бодина бр. 1, (са територије Шестог рејона), који дугује држави на име пореза на до ходак суму од 305.993 динара. Стефановић је престао са радом 1947 године, Из те године и потиче наведени дуг. По престанку рада "по стављен је за руководиоца Градског предузећа 3за промет алкохолних пића у Београду, а инвентар своје радње продао је предузећу у којем је и сам радио, али не под својим именом, већ на име Тихомира Стефеановића за износ од 223.671 динар. Разумљиво је да тај новац није го ложен на име отплате дуга, али је занимљиво да је порески дужник купио кућу, да у стану има луксуз ну трпезарију, радио апарат, пет сервиза и друти луксузни намештај.
Случај Јована Рипића, бонбонџи“ је, Д. Туцовића 145, из У рејона, показује нам такође слику човека ко“ ји избегава плаћање дужне порезе. Рипић дугује 541.746 динара и док наплаћује рачуне од „Хунап" из Куманова који прелазе 200.000 динара, ВЛТЛ-а и других предузећа у износу од 50.000 динара па навише, од сваког таквог рачуна на име отплате дужне порезе полаже света по неколико хиљада динара.
Поред изнесених примера у Београду има још сличних појава, па би с времена на време требало истаћи имена таквих људи који са оваквим својим радом желе да онемотуће равномеран прилив државних прихода.
Неоспорно је да ти примери показују и слабост повереништава фи-
нансија рејона, која дозвољавају да овако велике суме новца остају у рукама приватника по неколико го дина, уместо да су благовремено У" очили намере тих људи и предузели потребне мере да се порез убере, макар и принудним мерама.
Услед пропуста појединих повереништава рејона икампањског рада наплатне службе, поједини порески дугови постали су током времена ненаплативи из разлога, што се исти на време нису убрали од пореских обвезника. Као очигледан пример може се навести случај Бошка Мартиновића, обућара, Војводе Саватија 9, који је дуговао 18.447 динара на име пореза на доходак: Овај по рески дужник је умро, а наследни ци су продали све обућарске шиваће маштине, а да Повереништво финансија рејона ништа о томе није знало. Сада је тај дуг ненаплатив.
Узмимо још и пример Петра Дуганџије, молера, Баба Вишњина 12, који дугује 26.160 динара, а одјавио је обрт у 1950 години,
И оваквих примера има доста, Они нам показују да повереници финансија рејова нису имали организацију наплатне службе чврсто у сво: јим рукама,
Посебан проблем претставља наплата пореза на доходак од земљорадника у Жаркову. Порески дуж“ ници Жаркова врло се слабо одазивају својим обавезама, сем једног мањег дела, иако се већи део од тих поред земљорадње бави превозништвом и на тај начин остварује приходе, које у целости нису захваћени порезом на доходак.
Међутим, ако се анализирају порески дужници Жаркова види се, да на челу дужника своје и девет чла-
ним пореским 116.260. Жод оваквог стања можемо се са правом питати како чланови одбора Жаркова објашњавају сво јим бирачима потребу плаћања пореза када и сами дугују велике износе. Да би се то стање у Жаркову поправило потребно је предузети све законске мере за обезбеђење порескот дуга код свих дужника, а пр“ венствено код чланова извршнот одбора и пленума, јер они са својим примером морају указати бирачима како се извршавају обавезе према држави.
Сви овде изнети примери показују нам, да још увек имамо грађана ко: ји свесно желе да коче развитак наше земље и да не бирају средства, којима ће остварити своје намере. Против оваквих људи треба применити све законске санкције, а у колико је у питању наплата пореза треба је извршити у што краћем времену. Б. В.
"ма тачне тегове,
Нови начин раду у орта- | низацијама АФЖСа
базишер али
Новембарске победе
Изградња појединих ' делова града |.
Велики конструктор м
виолина
СУЗБИЈАЊЕ | НЕХАТА И ШТЕТОЧИНСТВА
НАРОДНИ ИНСПЕКТОРИ ВРШЕ СВОЈУ ДУЖНОСТ
БИЛАЗИТИ продавнице и проО веравати њихову чистоћу, ква+
литет намирница, које деле грађанима и, у исто време. супротстављали се нехату и штеточин“ ству при расподели робе потроша“ чима. дужност је народне инспекције у основним организацијама сФрронта. Таквих неопходних · инспекција имамо данас у свим краје= вима Београда. Народна инспекција Девете освовне организације пр“ вог рејона прегледала је продавни“ це на својој територији. Она је Установила да продавница хлеба и млека у Дринчићевој улици нема витрине за чување млечних проиве вода. Продавница је доста запуштена, а продавачица каже да нема времена за одржавање чистоће, пошто после завршеног рада мора да носи пазар у Дирекцију и извршли обрачун, који јој понекад одузме два до три сата. Поред тога, што је такође неуредна, продавница хлеба и млека број 38. у Улици „29 новембар" „има једну стару вагу за коју се не може рећи да ја исправна и коју би требало замени» ти. Колонијална продавница 120 не, лок службет продавнице 133 чисте своје просћом вије прибором који доносе од х ће, Захваљујући обиласку народне инспекције и брзој интервенцији рејонске Контролне. комисије, многе неправилности већ су уклоњене,
Х
Народна инспекција Шесте ословне организације Првог рејона затражила је од Контролне комисије да предузеће „Пут"' настави Радове, звпочете још 1948 године, на лоправци Скендер-Бегове улице. данас, још- од онда, стоје по тротоарима гомиле коцке за калдрмисање и шине старих извађених трамвајских пруга. Онај већи део улице, између Змај-Јовине и Добрачине, остао је недовршен. Предлот народне инспекције гласио је: „да предузеће „Пут" у заједнити са '0основном организацијом, заврши рад".
Повереништво комуналних послова одговорило је да ће преду зети мере за довршење ралова У Скендер-Беговој улипи. Међутим, ни до данас ништа није учињено. Долазе кише и та улица, доста нео светљеча, постала је блатњава м не-
проходна. ж
У излогу продавнице _ Гвожђарског предузећа. у Улици Ђорђа Ваптинттона, појавило се једнога дана емајлирано посуђе. Грађани су били обавештени да ће се роба делити на „допунске бонове". Из дана у дан стварали су се редови пред продавницом, растурали се, и опет се сутрадан стварали, Једног дана,
итал аааи алата
РАДНИ КОЛЕКТИВИ ДОЧЕКУЈУ ЛАН РЕПУБЛИКЕ
Новембарске
победе
титан
жаје наше младе индустрије, Ломнли су паоце точкова, којтпма је један намучени народ убрзавао свој пут у срећнију сутратњиџу. Али бадава. Нису могли да сломе једнодутшност синова сло: бодарске Југославије. Завера је осрамоћена пред светом. Воља народа, научепог да се ни по цену сопствене крвн до истраге борл са злом, надјачала је сплетке. Са велике пробе, изађосмо јот сигурнији у себе, у своје снате. А замах нових радних битака изграђује сваким даном све више упоришта новоме животу. „Нека буде борба неУ борбеном строју соџтјалистичког рада, натин народи при бављају себи све оно, што су им ранији векови ускраћивали. У том строју, свакн на свом послу, на свој начин, свнови пасте земље новим успе“
Покутали су да наспу песак у животне 12. |
престана...“ рекао је нат песник.
сима дочекују Дан Републике,
мун
маневарске бритаде.
руковаоца маневра — па до прегледача и пописивача кола, марљивошћу попели на ступањ хармо вичног рада једног добро уиграног тима осетили су, да такав рад претставља најкраћи пут ка успеху
На - и РАИ
Ета
"елезнички мост на Сави између Беотрада и Земуна, с правом називају грлом Београдског. “ зкелезничкот чвора. Ако се то „трло" загуши —
онда настаје застој у саобраћају једне год најважни-
јих железничких артерија. А тај застој може да изазове поремећаје на пругама од Винковаца до.
Лапова, Правилан промет на Савском железничком
мосту, регулише колектив Железничке станице Зе-
Тежиште свакодневног извршавања тога задат-.
ка, са пуном одговорношћу пала је на комплексне И када су се сви, почев од.
ГР И ШЕ ИН
Сериска производња
радио. апарата на