20. oktobar
КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА ДЕЛАТНОСТ
ШИРОКА АНТАВНОСТ ШЕСТОГ РЕЈОНА
а слаб рад Земуна
једној од највећих и најмасовнијих културно-уметничких манифестација, које су одржане
У Београду па и у Републици Србији уопште, у Шестомесечном такмичењу секција за народно просвећивање, постигнути су у појединим београдским рејонима резултати каји премашују успехе из ранијих година. За време овор такмичења које је покренуо Градски савез културно просветних друштава и које је трајало пуних осам месеци (од јануара до септембра), добивши карактер осмомесечног такмичења, поједини рејони живели су интензивним темпом описмењавања и проМања широких народних ма-
У оквиру такмичења учествовала су и београдска синдикална, омладинска и студентска културно-уметвичка друштва, Она су поред учествовања на разним манифестацијама и акцијама, одржала у рејонским домовима културе, предузећима, радилиштима, Новом Београду, Аутопуту и осталим местима 1.154 приредби на којима је присуствовало пет стотина хиљада посетила» ца.
Успеси Шестог рејона
Секције за народно просвећивање постигле су у односу на прошлу годину знатно веће успехе, Такав је случај са Шестим рејоном, који је у току такмичења сва три пута приликом контролног оцењивања добивао прелазну заставицу, па је и задржао у трајно власништво. Савез КПД Шестог рејона организацидно се учврстио с једне стране и ангажовао за разноврстан културно-просветни рад професоре гимназија и уметничких академија, који станују на територији Шестог рејона, и створио координацију са свим масовним организацијама, с друге стране. Захваљујући овако широко постављеним основицама за рад, Шести рејон је и успео да постигне најбоље резултате. У овом рејону 0описмењено је 324. што значи 80 од сто неписмених на целом рејону. А то је више од трећине целокупног броја описмењених у Београду (828). За Шести рејон такође је карактеристична чврста решеност да се описмени што већи број људи, па се У овом послу није задржало само на аналфабетским течајевима, већ је форсиран и индивидуални рад.
Секпија за библиотеке и читаонице Шестог рејона одржала је пет предавања и књижевних вечери и седам излогсби књита. Захваљују“ Ћи разним облицима пропаганде и популаризације књиге, секција је повећала број чланова библиотека за 892 читаоца и одржала неколико семинара за оспособљавање библиотекара. Број предавања на београлским народним универзитетима у многоме је премашио прошлогодишњи, Од укупнот броја ппелавања у Београду, којих је било 268, само у Шестом рејону одржано је 89. Већи број предавања одржан је једино У Седмом рејону (преко 100). Карвктеристика овогодишњих | научнопопуларних предавања је у томе, што су била претежно упућена радницима, па су и већим делом него прошлих година одржавана у предузећима, радилиштима.
Незктивност Земуна,
У Осмом рејону (Земун) не срећемо ни трага од ових успеха. У Земуну се ни прстом није макнуло ни по једној тачци такмичења. Секција за библиотеке и читаонице једна је од најгорих у Београду. Ниједан просветни течај (|) и свега три предавања на народном универзитету (1!) — ето то су „резул: тати> Савеза КПД Осмог рејона И осталих "руководилаца културно просветних живота у Земуну.
Кад већ узимамо овакву тему У којој се мери, оцењује и упоређује данашње стање културно-просветне активности у два београдска рејона, сетимо се да је један од њих, онај гори, најгори и прошле године служио за слично упоређивање, То је Осми рејон, који већ две године упорно настоји да задржи последње место по свим питањима културно-просветне активности. ИРИНА АРМ
Са изљлужде Народне олљадине (пије
Тлава младића (рад Александра Зарина, студента Академије ликовних уметности
тање
Одговорни уредник Драгутин Шолајић,
Улица Драгослава Јовановићи 1-ТУ • Те-
лефон 20-443 • Чековни рачун 103-903222
= Поштански фах 752: • Штампарија
» = Београд, Кардељева 31. Ру“ жописи се не враћају
„
„Сада почињем своју
тридесетчетврту виолину...“
Хоће ли велики консбимукор, љуба пон. Сара диварија
МА код нас један човек, не ви-
ше млад, зове се Карло Пар
жик, банкарски чиновник у пензији, по пореклу Чех. Родио се у Бечу, а у трећој години прешао са родитељима у Сарајево, У Трсту је учио виолину, а касније живео У Загребу. Од 1923 није напуштао Београд. Можда се ништа значајно не би ни догодило у Паржиковом животу да у својој осмој години није чуо Ондричека на скупоценом Страдиварију, чији му тон после тога никад није престао да звони у ушима и да доцније, као сиромашан студент, није покушавао да на о бичној фабричној виолини добије
тај тако му драги и незаборавни ·
тон. Прво је покушао са лаком. Кружила је, и данас кружи, фама, да је тајна Страдиварија у нарочитом лакирању. ЛПаржикови први експерименти 1918 показали суме Ђутим, да је лак од секундарног значаја. Његова је улога да се не изгуби оно што струкцијом и да виолину заштити од влаге и времена. Свакако да су еластичност и мекоћа лака на старим италијанским виолинама били битни. Али не и одлучујући за тон. Дакле, конструкција, што веће бо" татство аликвотних тонова — био је први стваралачки закључак Карла Паржика.
Прву виолину направио је 1923. Професор Хумл у Загребу имао је разлога да буде одушевљен, У Бечу је њена вредност процењена рангом Јозефа Гварнерија, дакле, једним степеном ниже од Дел Ђезо Гварнерија и Страдиварија, највећих градитеља виолине. Хуберман и Пшихода били су изненађени. Са новим виолинама Паржик је истовремено радио на својим теоретским поставкама, које су се заснивале на равномерним осцилацијама од кобилице и хармониском систему горње и доње даске. Резултати су били нове, све боље виолине, а ове су пружале све чвршћу одбрану његових теоретских поставки. Једна од виолина (не најбоља) продата је у Паризу 1946 године за 500.000 франака. –
— Но, код нас се тај посао слабо ценио, обратио ми се седи Паржик. — А и најбоље тонско дрво на свету, босанске и херцеговачке јеле, продавали смо пре рата у бесцење иностранству. Само једном приликом извезли смо 40 вагона тог дрвета. Замислите како је то жалосно да сам једаред купио мали комад дрвета из Маркнојкирхена за 1.000 динара, а готова виолина коштала је свега 200 динара. А то је дрво расло у југословенским шумама.
нризитинривноисанинаклалонавнрапнннинининивананивнвинанвна пипниванло ниппалннаваноанизавиноаиинииниииивирЕннаниУ
ЕДНЕ јесени, кво по договору,
мулум. Било богато љето,
са својијех педесет дердемеза.
се добило кон-
сна СИЈА
УпА0ФВО:
навалише колашински Турци у Морачу да роваре и да праве унијело се у куће доста мрса з сјатила с планине претила, крда, те се Колашинци, облапорни како их је бог дао, размиљели по Морачи као мрави. Потђегђе повели собом и аскере са караула да им припремају конаке а и да плаше народ као царска сила.
Између осталијех пребродио тога пута Тару и се чак код манастира морачког по злу чувени Аљо Ћоровић Направио над нечувено насиље и као прегао да и задужбину огњем из- њу гори. Престравио се народ за манастир а киван Аљу и њетовим дердемезима па се све латило оружја.
Међу првијема приспјеше у помоћ манастиру Ровчани,
До данас је Паржик направио тридесет и три виолине. Али до данас Паржик још није добио дефинитивно признање. Он се без успеха обраћао Савету за науку и културу у јесен 1948 године, јер овај није знао где да га укључи. А Паржикова дисертација о његовој теорији градње виолине, предата маја ове године, још увек лежи у фијоци Савета, јер — нема' пред ким да је брани, Када је фебруара 1950 године основана Управа за израду музичких инструмената. Паржик се борио за израду нових виолина, против тенденције да се по неком индустриском калупу побољшавају већ постојеће фабричке виолине. .
Марта ове године Паржик је повео курс за израду виолина по његовој теорији, који је са успехом, завршило шест младих људи. Од осамнаест виолина одабрано је шест најбољих. То су биле последње виолине сваког од курсиста. Која је од ових шест најбоља, наши стручњаци нису могли да одлуче. Наш познати виолиниста Златко Балоковић послао је најбоље „пирастро" жице за свих осам= наест виолина. А вероватно ће и сам присуствовати јавном пробању шест најбољих виолина Паржикових ученика, кроз кратко време.
Овај јединствени уметник у Југославији ради од почетка овог месеца са још: већим одушевљењем. Повереништво за културу и умет-
Карло Паржик на раду
нест Извршног одбора Народног одбора Београда показало је огромно интересовање за Паржиково стваралаштво и дало му од својих малобројних просторија једну собу за његов атеље.
Затекао сам га са његовом ћерком Лидијом Танасијевић „која учи тајну свога оца, у припремању и чишћењу алата. Завршавајући разговор упитао сам га да ли има довољно материјала и да ли је најзад чуо звук који носи у ушима већ толико година.
— Материјала имам за четири виолине, а ову дашчицу за лук ку-
пио сам пре неколико дана за 12'
динара, Такво јаворово дрво још нисам имао у рукама. Данас почињем своју тридесет и четврту виолину, која ће бити готова крајем јануара, Тада ћете, надам се, и ви чути звук који ме прогања,..
Д Д.
обе (аемле
ЗДАВАЧКО предузеће ,Нопок" издаи ло је роман Џека Лондона „Мартин Идн"., Књига има 376 страна, а цена јој је 68 динара. Роман је превео Ж. Симић, а предговор је написао Душан Пухало.
У „Мартину удну" „дат је снажан докуменат о једној људској трагедији У капитализму. о трагедији јаке. личности, која није могла да се повеже са напредним снагама друштва и тако нађе смисао живота. Осим тог општег значаја, роман је химна упорности, издржљивости и несаломљивости човека, који се бори. У њему је Џек Лондон изразио много од оног богатог искуства који је сабрао током свота кратког и бурног живота. У роману има снажних описа живота радника у Америци'.
Лондон је „Мартина Идна" писао на својој пловидби по Тихом Океану, 1971909 године. „Мартин Идн" као романсирана аутобиографија. показује да се њеном аутору дуго времена наметала мисао о самоубиству, којим је овај велики амерички писад и окончао свој живот на свом имању у Глен Елену 22.%Х1.1916 године.
ШИРЕЊЕ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ
Ускоро почињу музички часови за грађанство
У нашем граду већ се дуже времена осећа потреба за музичким часовима који би допринели ширењу музичке културе. Часови ове врсте одржавани су последњи пут пре две године на Коларчевом народном универзитету, Када су због објективних тешкоћа морали да буду укинути. Мисао о њиховом поновном успостављању није напуштала Удружење музичких уметника Србије и оно ће већ почетком идућег месеца да их уведе у својој режији. Тиме ће грађанству бити омогућено да се упозна са музичким епохама, портретима великих уметника, као и њиховим делима. О лику великог композитора Јо-
томилама
станио
калуђерима
хана Себастијана Баха чија седвестогодишњица смрти прославља ове године у целом свету, говориће ЏПетар Бингулац, а у музичком делу часа учествоваће Емил Хајек, Мирко Дорнер и други репродуктивни уметници, Посебне вечери биће посвећене и стварању Лудвига ван Бетовена, Моцарта и Шуберта. О Бетовену ће одржати предавање Оскар Данон, о Моцарту — Исидора Секулић, а о Шуберту — Андрија Прегер. Један музички час намењен је упознавању балада, у чијем ће концертном делу, поред осталих, узети учешћа и Мелита Лорковић. Сем тога, посебни часови биће посвећени руској музици (делима Му-
на челу са Исом Радошевим и Вуком Брацановим, који су
били још млади али већ чувени по јунаштву, Стигли к за-
дужбиви пред саму зору и разредили се главицамг да им бусије буду што сигурније. Одвојио се с једном четицом Вуко на једну страну а с другом остао Исо, па набили штуцеве и кратке пушке а припремили црнокорце те пали странама да сачекају зору и Аља са дердемезима. У рукама Иса Радошева сјајио се џефердар с којијем је — како се при-
чало — и сокола у лету погађао. Прилегао с њим по камену
и са осталијем Ровчанима чека Турке.
Зора се тек најавила врховима планина, али нема дана. На лонекој плочици бљесне роса према већ запаљеном небу, птице се распјевале, али још нигдје јава другом животу.
Ровчани пред бој устрептали и не држи их сједало, но се помичу тамо-амо, очекујући неће ли скоро Турци натрчати. Тако ни Вуко Ерацанов није имао мира. Сам се одвојио чак до изнад манастира одакле се могло љепше осмотрити кад наиђу Турци, Може бити да је имао и жељу да уграби главу Аља Ћоровића, али на своју несрећу — према опису чобана које сретоше планином — бијаше одјевен слично Аљу Ћоровићу.
Кад су најзад Турци заграјали од манастира, подигне се Вуко да их боље осмотри а Исо, не, сањајући на кога пуца, опали џефердарем у оној невиђелици право у њега. Завољи га преко самога гркљана као ножем, да није — како се вели — ни грома чуо. Чим је плануо Исов џефердар, навали Ровчани и у Никољцу направи касапницу од Аља и његовијех дердемеза да ниједан није главе унио,
Кад су послије боја купили рањенике двојица Ровчана из четице Исове, који су били ближе Вуку Брацанову у часу загона на Турке и виђели како се Буко занио кад је плануо Исов џефердар, оду и нађу његов љеш иза самога олтара од цркве, гдје су и претпостављали, Тако пронесоше глас да је Вука убио Исо а не Турци, што је и сам Исо доцније потврдио, бранећи се да је то учинио нехотично држећи да посигурно пуца у Аља Ћоровића.
Међутим, док су Ровчани стигли дома увелико се већ препричавало селима да је Исо Радошев намјерно убио Вука Брацанова и то — надовезали — из освете што га је у једној зађевици о прошлотодишњој Беликој госпођи увриједио на сабору пред цревом. Исо се бранио али узаман. Ништа му не помогоше ни одбрана ни преклињања да га не узимају на душу — ријеч се била разгласила по свијем Ровцима.
Тако се Исо морао на силу признати крвником _Брацановијем. ђ
Да би скапулао главу а вјерујући тврдо да ће се истина једнога дана објелоданити, Исо је ло невољи отскочио од Роваца па се преко Горње Мораче дохватио Лоле, сашао повише Жупе Никшићке и избио други дан на Градачку Пољану, гдје су била катуништа никшићкијех трађана Ахмета Баука и Аска Љуце. Ту се на вјеру предао грађанима а они га одведоше собом у Никшић. |
" Месо је остао међу Турцима читаве три године. Измећарио је код Аска Љуце, који га је пазио као своје чељаде. У првини живио је као у магли мирећи се тешко са несрећном судбином и животом се цима. Не осјећаше се кривим али је знао да не може ратовати са читавијем Ровцима. Народ та је огласио крвником Брацановијем и није имао куд. Бранио се пред својом савјешћу да је морао бјежати из Роваца да главу сачува а истински је жалио Вука Брацанова, јединца у сина.
Не бијаше сам у Никшиће међу Турцима. Налазаше се ту још много ускока из свијех крајева шрне Горе. Неко побјегао, као и он, од крви, неко од насиља војвода и племенскијех главара, којијема су господари на Цетињу за њихова недјела често пута кроз прсте гледали а било је бјегунаца од неправде и самијег господара.
Треће године у зиму Исо осјети да му је терет на срцу тежи но глава на раменима. Није могао више да издржи да заједно живи са крвницима својега народа Нити даље да
т остане у турском Никшићу. Тако ноћу, удчи самога туцин-
дана, уграби прилику те остави Љуцу и прокраде се поред турскијех кордуна, који су те ноћи сједјели лоред ватре чувајући стражу Мидића кршли, па омаче Рудијем Пољем и дохвати се слободе. Пред одлазак из куће Аскове сакри У њедра и однесе собом двије пуне леденице које му дадоше
снаге и храбрости да се, сам пустом планином по цичи и
зими, провуче и нађе на само бадње вече више својега села. = Кад је стигао и мало одахнуо па се осврнуо око себе, т назре кроз ноћ у сњежној бјелини једину кућу у којој сем
ове ноћи није бадњак налагао. То га растужи да заборави
на себе и свој одмор, те, док су селом пуцале пушке преко бадњака, загази снијегтом не тражећи пртину и оде право Е
кући Брацановој. Кад је стигао пред кућу којој је крв дуговао не би ни
пса да огласи његов долазак. Као да конаци бијаху пусти. ва
Кроз мазгалу поред врата назре старога Брацана погнуте
главе поџед ватре. Сам на лолуугашеном огњишту. У томет часу Исо осјети да му све дамаре крв зали а око срца мум са сви нека студен као змија. И заборави да одахне, да се, т дајбуди, мало прибере, но прије вратима и лупну од сту-т:
дени укоченом шаком у њих. — Ко је — чу промукао старачки глас. — Путник намјерник, ако сте му ради!
Учас затопоташе потмуло кораци а препора; удари у
страну. Врата се широм отворише. На њима се појави стари унезвијерен, једва препознаде. Старац, “
Брацан али га Исо,
занеобријанио, _упалијех образа и рашчупане мосурине,
= приђе и стаде према Ису усахла и тамна погледа. Биједан = изглед старога Брацана растужи га и сут2 му се саме сврће-
ше у очима. .
=
Не слутећи ништа, старац се полако ловрну и старну = =
=
ватру на огњишту да боље освијетли кућу и осмотри намјерника. подижући руку к ћелу и напрежући вид, Исо коракну ближе, извуче хитро испод пазуха леденице и држећи их за грлиће пружи обје мало зачуђеном Брацану.
— Твој крвник! — прозбори. Донио сам ти главу да осветиш сина; нијесам је могао више носити међу Турцима.
Стари Брацан се прену а очи му засвијетлеше као притуљени угарци на вјетру. Један му се крај од старости зрчкана образа развуче на осмијех. Подиже главу, исправи се па стаде према Ису прав као свијећа., Исо се:мало изненади али оста миран, држећи опружено руке у којијема су бљескале сребрне леденице, док по чађавим зидовима заитра јаче лламичак са огњишта,
Старац се напокон маче напријед и крочи сигурнијем кораком па истрже из Исовијех руку пушке и, док се Исо мирно намјештао уза зид, истрча пред кућу и обје скђеса, дозивајући с десна и слијева комшије и наздрављајући им бадње вече.
већ рри године коротовала и није давала јава од себе бајдњијег вечери, навалише му саплеменици да виде шта се то догодилот. На своје велико изненађење затекоше Брацана како притиска на грудима и грли убицу свога сина, Иса Радошева, о чијој је пегибији пуне три године сањао а само га још нада на освету дуговане крви држала у животу.
Тога вечера, први пут послије три године, стари Брацан наложи бадњаке. Комшије му напунише кућу свега што је требало за стиму госта, доброга саплеменика ровачког Иса Радошева, којега те вечери, пред свијем бадњачарима, назва стари Брацан својијем сином.
Отада ла до смрти клео се животом Исовијем а Исо га дворио и укопао као рођеног оца,
Марко КАВАЈА
=
— Ко си, добри човјечет — запита промуклијем гласом, = з
=
= = м = = =“ = = = = = [Ј = = = = = та = = = = Како се чуше пушке испред куће Брацанове, која је || = = | = = = а = з = = = = = та = = = = = ·
сортскот, Бородина), делима мајстора осталих словенских народа, модерној француској музици (Равелу, Дебисиу) и модерној музици (Прокофјеву, Хиндемиту). На једанаестом, од укупно дванаест музичких часова, колико их је унето у план за ову годину, хорски ће се изводити мадритали старих класичара. У посебним музичким часовима биће речи о југословенској и српској савременој музици.
У концертном делу часова учествоваће наши најистакнутији инструменталисти и оперски певачи. Сем солиста узеће учешће камерни ансамбли и хорови. За предавања су ангажовани најбољи познаваоци музике, музички педагози и књижевници. На листи предавача налазе се, поред осталих, Џредраг Милошевић, Павле Стефановић и Бранко Драгутиновић. Предвиђено је да сваки музички час, укључујући концертни део, траје до деведесет минута, За своје наступе у“ чесници неће примати хонораре.
Шеестога децембра одржаће се први час у сали позоришта лутака У хотелу „Палас“ на Топличином Венцу, која је преуређена за концертирање. У овој сали, коју је Удружење добило од Министарства за науду и културу НР Србије, одржаће се и солистички концерти.
Отвор:н црвени кутић за честаче улица у Другом Пејону
РЕ кратког времена Повереништво комуналних послова Извршног одбора Другог рејона отворило је у Таковској улици број 10 црвени кутић за чистаче улица свога рејона. То је први успео покушај у Београду за побољшање друштвеног и забавног живота љу-
ди, који се старају о чистоћи нашег
града. Досада, ови су људи били препуштени сами себи. Своје слободно време нису могли корисно да употребе, нити су за време временских непогода имали где да се склоне. Међутим, сада се чистачи овога рејона свакодневно сакупљају У новим просторијама. Повереништв» је, поред намештаја, набавило пећ и обезбедило довољно огрева, а за неки дан чистачи ће добити и радио-апарат, Поредразних предавања, преко зиме биће описмењени сви неписмени чистачи.
ПОДНЕО ЈЕ ИЗВЕШТАЈ КОГА СМО САБЛУШАЛИ
Цесто читамо или чујемо сличне реченице. Тако и: то је онај сто добио сам писмо кога ти шаљем; предлог кога је поднео наш друг и слично. Ти су примери склопова настајали по слич ности или по аналогији. Каже се исправно: тада је говорио известилац кога смо саслушали; довео сам брата кога си видео; добио сам голуба кога ти поклањам и слично. Сличност облика је утицала да се У оба случаја једнако поступа; резеница која се надовезује замени-_ цом који односно кога у једном случају сдноси се на предмет, на име онога што је неживо, у другом случају на лице, на име онога што је живо или се узима као живо (тојест, што је било живб). Тако смо кога, којега (четврти падеж) за ознаку живих створова, лица и животиња, уједначили у употреби и заменили обликом који (четврти падеж) за ознаку предмета (онога што није живо). Онда је настало померање у употреби, па се један облик уопштава на штету другог 06лика. Значи да је функција, служба таквог четвртог падежа у реченици почела добијати један облик јер је једно значење, јер је исто значење У реченици, иста му је служба. Али то не ваља. Како именице мушког рода које казују имена лица и животиња, дакле казују што живо, има'ду једнаке други и четврти падеж, то су се та два падежа изједначила обликом, па је настало и једначење у употреби и дру гих, односних речи, овде заменице који. Сад је и она почела узимати исти облик за оба падежа, како за лица и животиње тако и за предмете. Међутим, заменица који кад се односи на имена предмета има једнаке први и четврти падеж, али се овде та разлика изгубила, па чујемо каткад да се врше замене, те настају грешке, погрешна употреба.
Заменица који има у четвртом падежу облик: кога, којега, који. Ппрва се два облика узимају кад се односе на именице које означавају што живо, а трећи кад се односи на именицу која значи што неживо. Тако ће, дакле, бити исправно само ако се та разлика означава, обележава. Наиме, не ваља: говор кога сам чуа; извештај кога смо прочитали; саопштење кога смо слу шали и слично, него само: говор који сам чуо; извештај који смо прочитали; саопштење које смо слушали. Запажамо да је за средњи род облик четвртог падежа као и првог, дакле које. Ако се, дакле, заменица односи на лица, а мушког је рода, онда је четврти падеж једнак другом падежу (којега-кога), Ако је заменица средњег рода, њен је четврти падеж једнак првом падежу (које). Ако се заменица односи на предмете, а мушког је или средњег рода, онда је четврти падеж једнак тон падежу (који, које), Дакле: брат кога сам добро чуо; друг кога си видео; дете које си срео; сто који си донео; извештај који си чуо; село које си прошаб... Ми овде не можемо истицати разлику у четвртом падежу, уколико постоји, између облика кога и којега. То остављамо за другу прили-
ку. ЕЛ.
кога сам купио;
из крмпуињне тембвонаа
МАЈСТОР вајар Тома Росандић, ј који већ дуже времена у својој радионици код „Мостара“ ради на скулптури „Пољопривреда“, приводи ово своје дело крају и оно ће ускоро бити предато наручиоцу, Президиуму с Народне скупштине НР Србије. Скулптура се састоји из две велике фигуре.
•
осле изложбе ћилимарства и
изложбе минијатурних народних ношњи за пионире, Етнографски музеј затворен је за публику од 1 новембра. Све до априла месеца у Музеју ће се вршити припреме за изложбу „Развој куће у Народној Републици Србији“, која ће бити свечано отворена у оквиру прославе педесетогодишњице оснивања Етнографског музеја.
(== Коларчевог универзитета,
који ће ускоро отпочети са радом у Београду се врше прилреме и за почетак „рада Градског Народ“ ног универзитета. У сали Дома културе Трећег рејона, у Лазаревићевој улици број 4, где ће Универзитет бити смештен, предвиђено је да се два до четири пута месечно одржавају предавања из разних области науке и културе. Око 17 Стручних удружења (књижевника, музичара, биолога, лекара, правника, фармацеута и других) учествоваће у раду Универзитета стављајући му на расположење стручни предавачки кадар. Управа Градског Народног универзитета набавиће пројекпиони апарат, како би предавања била илустрована и тиме што приступачнија широком кругу слушалаца. Предвиђа се да Градски Народни универзитет отпочне рад крајем овог месеца.
| (ада нанаик ____-___-_|
ПОЈЕЛА ПЕЕЈИГ ЈЕР МЕ ЛО ИГЛЕ 5
„Позориште“ за пет динара
[] 0ОСЛЕДЊИХ месеци у Улици
маршала с Толбухина на једном празном плацу налази се стрелиште п стереоскоп. Стереоскоп је справа која се употребљавала у прошлом веку и кроз њу се гледис „пео свет“. То су уствари поређане дописнице, нли слике из новина, у једном кругу п кроз нарочита сочива се посматрају. То је нека врста претече биоскопа.
Испред ове направе стоје цедуље са вашарским натписима: „Од недеље пов програм", „Данас позоритпи комад како се муж заљубио у служавку", „За све интересантно, за децу, одрасле, ве“ лике и мале". 5
Желео сам да видим тај „позорншин" комад, платио сам пет динара ни ушад.
На десетак зрозора за гледаоце прпказан је један брачни живот почетком овога века. Вероватно из неке америчке ревије пре пола века. Узели су се двоје, треба им помоћ у кући. те зато узимају „служавку“ _ која се допадле мужу. Они се једнога дана загрле ин како су „служавкине" руке биле бра-
шњаве, отиспи загрљаја осталн су на мужевљевом капуту. Тако се муж одао жени н прича се наставља.
Но поред оног позоришног комада, налази се још неколико слика, #3 наше новије историје. Сасвим – разумљиво, ове слике неумесно је приказивати по сле онаквог „комада".
Мисллм да би надлежин — могли да поведу мало вите рачуна о оваквим позориштима“ од пет диџара и овак“ вим „позоришним“ комадима поготову
када се приказују ђА јелно; од живљих улица града,
К. ДИМИТРИЈЕВИЋ
|