20. oktobar
Из садифац(а :
Јачање улоге грађана у управљању државом
Сећање на 14 децембар
Гостовање загребачког певачког друштва“ „Братство—Јединство"
Са рибарвма на Дунаву
Поводом
| ~
предлога Закона о зборовима бирача
и о локалном референдуму
ДАЉЕ У УПРД
(Бет за законодавство и изградњу народне власти Владе НР Србије израдио јр нацрт Закона о зборовима бирача и о локалном референдуму који је достављен свима народним одборима да га проуче и ставе евентуалне своје примедбе и предлоге за његову допуну, Према овом нацрту зборови бирача _ који се обавезно сазивају најмање једанпут у два месеца, имаће право одлучивања по одређеним питањима која су им стављена У надлежност законима, уредбама, као и прописима које доносе највиши органи аутономних јединица.
У нацрту Закона набројана су питања о којима искључиго решава и доноси одлуке збор бирача. Надлежни 'народни одбор је обавезан да закључке с збора бирача спроведе у живот.
Поред права доношења одлука по одређеним питањима, зборови бирача ће и даље претресати, стављати предлоге и давати мишљења надлежном државном органу о свима питањима која народни одбор по сопственом "нахођењу. на предлог бирача, или по захтеву вишег народног одбора, стави на дневни ред збора, као и о питањима за која сам збор одлучи да их узме у претресање. У нацрту Закона је предвиђено да народни. одбори обавезно износе на претресање пред зборове бирача питања која су од нарочите важности за живот грађана, као што су: привредни план народног одбора, буџет, генерални и регулациони план, административнотериторијалне промене, изградња улица, школа, болница и других већих објеката, расправљање о висини дохотка пореских обвезника и друга. Решење народног одбора о овим питањима ништавна су ако нису претходно претресана на 3боравима бирача и ако није у решењима образложено зашто поједини предлози и мишљења зборова бирача, нису усвојени. )
Право _ контроле над народним одбором и народним одборницима од стране бирача такође је прецизиђано у нацрту овог Закона, Предвиђено је да народни одбор најмање једном у шест месеци подноси збору бирача извештај о свом целокупном раду, обухватајући и рад својих установа и предузећа. Народни одбор града који се дели на рејоне и насеља тај извештај подносиће једанпут годишње. Сваки народни одборник је такође обавезан да најмање једанпут У шест месеци полаже рачун о своме раду бирачима своје изборне јединице. Бирачи имају право да на сваком свом збору постављају одборнику питања у вези са његовим радом и радом народног одбора. а одборник је дужан да одмах, или најкасније, на наредном збору бирача одговори на постављена питања. Исто тако, на збору бирача може се по“ кретати поступак за опозив народних одборника по прописима Закона о опозиву народних претставника. Поред тога. збор бирача је овлашћен да подноси предлог над“ лежном народном одбору за покретање дисциплинскот поступка против појединих његових одборника и службеника.
Посебну новину претставља –одредба да збору бирача подносе извештаје о своме раду и народни
инспектори. Збор бирача, према нацрту овога Закона, овлашћен је инспекторима указу-
да народним је на начин отклањања утврђених
недостатака, да критикује њихов рад и да им ставља У задатак извршење одређених послова из њиховог делокруга. Даљи прописи овога нацрта регулишу начин сазивања зборова бирача, утврђивања њиховог дневног реда. руковођења збором, гласање. вођење записника и тако даље.
Један нови облик учешћа грађана У власти, а који је предвиђен у нацрту Закона, јесте локални референдум. Локални референдум је опште непосредно изјашњавање бирача о најважнијим питањима из надлежности народних одбора, а која пред бираче изнесе надлежни народни одбор. Док се зборови бирача одржавају по изборним јединицама, дотле се локални референдум спроводи за подручје целе административно-територијалне је'динице (град, срез, рејон. насеље. место). Према указаној потреби народни одбор може на свом заседању одлучити да поједина најважнија питања из своје надлеж“ ности изнесе на решавање пред бираче свога подручја путем рефе-
ЈАЧАЊЕ УЛОГЕ ГРАЂАНА ЉАЊУ ДРЖАВОМ
рендума. Оваква питања износе се пред бираче у облику предлога за решење питања о коме се бирачи гласањем изјашњавају да ли га одобравају или не.
У одредбама овог нацрта обезбеђена је потпуно слобода да бирачи на збору бирача претресају, стављају предлоге и примедбе, критикују рад свога народног одбора, његових установа и привредних предузећа, појединих одборника и службеника, и да указују на недостатке у њиховом раду и предлажу мере за отклањање уочених недостатака. Исто право загарантовано је бирачима и у погледу.рада виших државних органа. Бирач „не може бити позван на одговорност нити кажњен За гласање на збору бирача или локалном референдуму, као ни због изјава датих на 3збору бирача, осим ако надлежни суд утврди да у изјавама, односно поступцима, постоји дело увреде, клевете или друго законима предвиђено кривично дело.
Нацрт Закона о зборовима бирача и о локалном референдуму који је израђен за Народну Републику Србију, претставља крупан корак у даљој демократизацији, у првом реду локалних органа власти и државне управе, као и чита-
вог нашег државног и друштвеног живота. Озакоњење ове значајне демократске тековине још: више ће проширити с"учешће народа у управљању државним пословима, и појачати _ одговорност · изабраних претставника пред својим бирачима. _БРОЈ 817 • ГОДИНА УП • ДИНАРА • РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА 5 аУ1У • ТЕЛЕФО Н: 22-210. 21-957. | У
18 ЉЕЦЕМБАР 1950 _
ПОБОЉШАЋЕ СЕ
РАСПОДЕЛА ОБЕЗБЕЂЕНОГ СНАБДЕВАЊА
Разин расподеле намирница 0-
безбеђеног снабдевања све више је изискивао извесне измене. Наиме, радило се о овоме: грађани су, да би подигли своје месечно следовање, морали данима да воде рачуна када се шта дели, које се количине деле и шта је још остало неподигнуто, то јест које купоне треба сачувати. Ово се дешавало због тога што се, скоро кроз цео месец протезало ница. Прво се делио шећер, после неколико дана пшенично брашно, затим кукурузно, па зејтин, и тако даље. Овакав начин расподеле, поред тога што је приморавао потрошаче да стално воде рачуна шта ће се кога дана делити, стварао је и могућност за шлекуланте да „пласирају" своју робу. Јер, показало се као тачно, да су цене извесним артиклима на слободном тржишту падале у дане када је дељено обезбеђено снабдевање, и обратно: чим се оклевало са издавањем, цене су расле. |
Да бисесвему овом сталонапут испитиване су могућности за правилнију расподелу намирница. Недавно је одржано и саветовање У Савету за промет робом ФНРЈ. Може се рећи да се већ дошло до позитивних резултата. Почев од јануара месеца грађани ће све своје следовање добити одједном а неу ратама, као што је то до сада био случај. Прво ће се извршити расподела потрошачима категорија Р—1, Р—,а, Д, Би Т, а одмах затим и осталима.
При расподели намирница обезбеЂеног снабдевања јављао се и проблем редова. Откуда је то дошло, када се у своје време прибегло начину уписивања потрошача по продавницама7 Да су се потрошачи строго придржавали тога да узима-
ЛИСЛ ИЗЛА ЗИ СВАКЕ СУБОТЕ • ЦЕНА БРОЈУ »
издавање намир-
ДРАГОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА
атара
А
ју следовање само на местима где су уписани, а нарочито да су продавци издавали робу само својим уписаним потрошачима, не би било ни редова. Овако, потрошачи су у“ зимали где им је када било „згодније, а продавци издавали без икакве контроле места уписа. Последица таквог односа били су редови. Увођењем нових контролних мера и овоме ће се стати на пут. "Те мере, поред тога што ће утицати на смањење редова, омогућиће потрошачима да подижу своје следовање кад је њима најподесније, уместо да онога дана, када се расподела објави у штампи, сви похитају још у ране јужарње сате, из бојазни да ће доцније морати да лутају од продавнице до продавнице, у потрази за намирницама. Продавци ће следовати само оне количине намирница које одговарају броју њихових уписаних потрошача,
Али, пре свега треба рашчистити ситуацију на терену и што више упростити поступак око одашиљања робе, амбалаже и превоза. Често не претставља тешкоћу да се убрза довоз неке робе. Дешава се, на пример, да на, некој станици настане застој у саобраћају и да вагони са брашном или другим намирницама, данима чекају на раскрчење. То повлачи за собом нередовно снабдевање потрошача. А можда од мало више предузимљивости људи одговорних за транспорт зависи решење читавог проблема.
Требало би овоме заиста важном проблему посветити пуну пажњу.
з %
Поред редовног снабдевања грађани ће у јануару месецу добити на допунске бонове извесну коли: чину џема, мармеладе, смрзнутих јаја и туршије. Предвиђа се да се за Нову годину, на неискоришћене купоне из старих карата, као и на нове, изврши расподела меса и да свако домаћинство добије довољну количину за празник. Угледне продавнице биће снабдевене великим количинама прасади, саламе и сувог меса, поред млечних производа.
Раднички савет „Радулашке“ у борби за шшедњу
ОВО ПОЛА МИЛИОНА ДИНАРА УППЕЂЕНО КОРИШЋЕЊЕМ ОТПАДАКА
О недавно је двориште метал-
ског предузећа „Радулашка",
у коме се израђују кревети, У миваоници, чивилуци и разни жичани производи, било претрпано свакојаким, без реда разбацаним, материјалом, Ту су непокривени, изложени киши, лежали готови про изводи и тек приспеле сировине на које се хватала рђа. Још од 1948 године покретано је питање стварања помоћног магацина за смештај материјала и готових производа. Ме ђутим, тек пре два месеца, на учестале захтеве новоизабраног рад ничког савета, један део дворишта је покривен и претворен у помоћни магацин. У њему данас леже лепо сложени готови производи и велике количине разног материјала,
То је био први успех радника који су узели управу предузећа у своје руке.
ж
Раднички савет „Радулашке" изабран је У септембру месецу. Већ на првој радној седници чланови савета расматрали су два најважнија питања; производњу и штедњу. „Радулашка је полугодишњи план остварила успешно. Али, У другом полугођу појавиле су — се тешкоће које су кочиле успештно и-' спуњење плана. Нелостајале су си: ровине, нарочгто жице за малраце, коју увозимо. Зато је раднички савет детаљно претресао све могућности испуњења плана Видело се колико још и шта треба ла се оствари до краја голине. па је тај гтеостали део топитшшњег залатка разбиден на олељења, на бритале. Упорело са производњом. ча ттовој седнипи ралничког савета разговарђало се и о штедњи. Констатовано је да се отпаци не користе повољно. ми да се материјал разбапује нарочито зато што се не узима по постојећим вормативима. него колико ко ститне. оттоилике. Лискутовало се оптти о Решено је ла се са пре:
но и лугто осталим лелом плата упозна читав колектив. свака бомтала, сваки по-
а 1 ап, Пођел тога. реттено је л Јели љењу тоедузе-
оле: се вили У сваком
ћа како и на чему све може да се уштеди.
Ускоро после тога олржана је
синликална конференција целог колектива, на којој су сви Ур ННИ колико ко још има да Мај | се испунио гОолИиШњЊИи план, ЛОЗА одељење. моментано најбоље оде лаје предузећа. које реловно пре маштује лневне планове производ ње. позвало је на. такмичење за брже испуњење преосталих задета
ка сва одељења. Такмичење је прихваћено. Аница Делибашић позвала је на такмичење све жене из
предузећа.
Са новим еланом прионули СУ радници – „Радулашке" остварењу плана.
Упоредо са тим уношено је све више труда и иницијативе у проналажењу нових могућности уштеде, Раднички савет је поставио свим руководиоцима одељења задатак да што је више могуће користе отфатке за стварање нових продуката, Радници браварског и фарбар ског одељења уложили су на том послу највише напора. Тако је од отпадака, који су се раније мало користили, у браварском одељењу направљено 54 кревета, 500 комада спојница за кревете, 15 комада дечјих кревета и 15 умиваомика. Тиме је уштеђено око 470.000 динара, Рад-
... „ГОЛУБИ МИРА"
ници фарбарског одељења прикупили су из старих, већ бачених кан ти, око 50 килограма фарбе, чиме је уштеђено око 2.500 динара.
То су тек први резултати штедње, али већ сам почетак показује да ће успеси на овом пољу бити још
већи. •
Колектив „Радулашке" сада води борбу да годишњи план оствари пре рока, Свакодневно испуњење И премашење планова гарантује да ће жеља радника — испуњење годишњерг плана до 26 децембра —
бити остварена.
А раднички савет, поред свакодневног праћет-а озе борбе, ради на припреми плана за идућу годину, како би се већ од првог дана јануара успешно и (без застоја могли остваривати задаци пете године Плана.
ПОСЛЕ КОНГРЕСА У ВАРШАВИ...
У КОРЕЈУ
у у у
стигли СУ
, . 1 . 4 +. М
У слободним
часовима
УОЧИ ДАНА НАШЕ АРМИЈЕ
ИЗИЋИ ЋЕ КАО ДРУГИ ЧОВЕК
Када је трбовљанском рудару Ивану Шарлаху понестало хлеба У домовини, пошао је у свет, да га завичај не би гледао беспосленог и гладног. Било је то 1921 године, Завичај је брзо заборавио на Ивана.
П ролеће 1928 године, донело је досељеничкој породици сентетјенских рудара скромну радост: на гостољубивој француској груди,
Иван Шарлах
рудару Ивану Шарлаху родио се син! Везан живом успоменом за 27вичајне традиције, Иван је провенцу дао своје име, Познијих година, породица Шарлах добија још три дечака. Мати би свакога дана испраћала оца Ивана у угљенокоп, а сина Ивана — у школу, Сваке ноћи, док је димљив ваздух горео У отејајима металуршког центра, док јетишину ноћи растрзало метално режање сентетјенских електрана, творница текстила и оружја, У соби под кровом старе кућерине. шесторо Шарлахових причало је 0 борби за хлеб. о напуштеној домовини. Отац је једини радио, А хлеба је требало све више... Једнога пролећа, петнаестогодишњи Иван сишао је у окно „Беродијер". Словеначка породица добила је још једног рудара — храниоца.
Живот у Француској
Прохујале су године. Прошле су и тешке године другог светског рата. Па ипак, сваког дана су осећали да их нешто све више вуче,очетњави“, Југословенска крв, вукла је матици. Био је то зов предака, И ништа снажно није му се могло супротставити. домовина је била већ сло-
бодна. Народ је имао власт. После париског исељеничког конгреса од 1946, породица Шарлах напушта Француску и хрли са чежњом по вратника у наручје првој. Ослобо= ђеној Југославији треба · вредних руку. На старој, доброј груди, хлеб ће отсада' рађати за све једнако!
Годину дана касније, у словеначе ком руднику угља Храстник, сви већ знали за старог копача у и његовог помоћника — младог ја вана. Обојица ударници и и Е љивани. Просто не знаш ко је 698 љи: отац или син! Породица та лахових живела је у стану са па просторија. Прошле су две го живота у прадедовском гнезду. једног октобарског дана 1948 у 68 оца Ивана засја суза радосница: Иван иде у војску! Спрема се; брани благословено Тле, са кога | Иван-отац бежао у свет, не ! јући да ће'се већ његов син увру тити у чврст строј бранилаца зеш ље прадедовске,
, '
Титов гардист прича
Када се после обуке касарнске зграде напуне младим гардистима настане песма и смех. Почињу при“ че... И то не оне измишљене, о ствам рима које су „некад биле па бити“ сале", већ истините, из најближе прошлости, Те приче говоре о сто пама брањеним мишицама наших људи и заливаним крвљу храбров народа браниоца. Официри су радо причали о Народноослободилачком
рату, о поприштима на којима је сламана снага много надмоћнијег непријатеља, о ликовима хероја,
синова свих наших народа. пажљиз во би слушали млади гардисти, па ипак, један се издвајао од свих: претворио би се сав у ухо. Био је то млади Иван Шарлах, гардиски везист, Три месеца је требало Ивану, да се потпуно привикне српском је“ зику. па чак и да почне сам њима да се служи. То му је помогло де у најинтимнијим доживљавањима 0“ живи ове истините приче, после коде јих је у њему растао понос доста“ ног потомка славних предака. И ом је био ове горе лист, И он је спрема да својим грудима заштити домови ну. ј
На политичким часовима запазимч ли су га по томе, што ништа не ос« тавља — док не добије најдетаљним“ је објашњење. Занимало га је све, а економика, везана за социјалис“ тичке радне победе — нарочито. Бра зо је улазио у суштину ствари. Се дмогодишње школовање у Француз ској дало му је добру општеобразоч вну основу. Њу је проширила АШ мија. додавши јој политичку нада градњу. Старешине су цениле његоа ву марљивост. Како је само лепо ум мео да објасни разлику између Фрранцуске и наше синдикалне оре ганизације!
Петнаести јуни 1950 године заат чио је за младог гардисту више што он данас може да изрази. Тог дана, примљен је у Партију. Тим је добио још више потстрека за дет ље усавршавање, Кад човек разговара са њим, остаје под ним утиском Иванове ре здравог расуђивања и сигурндћ литичког знања.
— Армија -нас васпитава да мо мирољубиви људи, али у време и спремни да се сваког нутка претворимо у браниоце своф права на живот. Ми знамо кад треба чувати земљу од сваке апрет сије, па ма се она крила и под цра _ веном заставом, каже гардист МИ | ван. ~ ј
— А информбировци, нарочита после Жујовићеве изјаве, запетљач ли су се толико у сопствене лаж да им се већ сав поштени свеџ смеје! грваа и Це
. 1.
Но то још није све о Ивану гарч | дисту. У Армији се овај младић о4 | способио и за нову друштвену дужи | ност: радио телеграфију. Као веч зист, показао је одличне резултате, _ То му је дало идеју да се посвети новом позиву — радио — телеграч | фији, кад кроз десетак месеци наз пусти Армију. Напустиће је сигурм. но као потпуно довршен човек, као човек који у живот заједнице улач. зи са потпуно развијеном свешћу од својим правима и. дужностима,
Емил ПАВЕЛКИЋ
У