20. oktobar
Њ тавану једне страћаре — на углу улица Јована. Ристића и Маршала Тита — нажалост у _ центру града, у неколико белих собичака живели су пролетос учени-_ циу привреди Предузећа за др: твену исхрану Трећег рејона. Услови су били: прљавштина, гамад и загушљиви ваздух.
О приликама које су владале у
Кроз домове ученика. 28
_ Ученици угоститељетва Трећег | _вејона добро су смештени
, | и
то користило правилном развијању радничке омладине7
Повереништва рада и угоститељства, су у првом реду дужна да се боре против оваквих несавесних, би
рократских и, у најмању руку, неразумљивих поступака.
Сматрамо да ће напори који су уложени у сређивање Дома и омо-
· Дому опширно је писала наша штам % тућивање летшег живота и рада 0-
па. До и аљкавост руководства жигосане, После тога, би-. га ава Ла поступци несавесног директора и његовог помоћника исправљени су и деца о ељена У адаптирану зграду у Васиној ули. ди број 19. Нова зграда, о5 и по још увек нису завршене, скромно ће задовољити потребе свакодневног живота малишана. Широким, још неуређеним степеништтем, долази се на горњи спрат до одмаралиштта, које олељује собе дечака од спаваћих соба девојчица, Оно што посетилац може одмах да запази је уредан ходник с десне стране. где су, исптел врата лепо сложене ципеле ученица, Собе су чисте, спремају их саме девојчице. Једино што одулара од уредности, то су пренатрпани ормани у којима има безброј непотребних ситница. Јасно је да салашње стање није ниуком случају дефинитићно. Јотш много ће се ралити на упеђењу просторија, за које ће се набавити слике, огледала и завесе.
У другом делу Дома, где станују дечаци, још увек се“ вртте опђавке Велике и светле собе обећавају ла Ће се у њима пријатно живети СаМо, овде постоји једна просторија, која је скоро сасвим оспособљена. а због немарности није ни _ ДОВОЉНО лепа ни чиста. То је амбуланта, Соба је велика. има четири свеже обојена бела кревета са постељином, Поред тога, У јелном углу стоји орман, а постоји им сто са столипама. У соби .. налази и гвоздена пећ,
Управа Дома бори се свакодневно са великим бројем теткоћа које непрестано искрсавају. Између осталог, Претпузеће за занатске услуге у угоститељству није заврштило радове и никако их не окончава и поред многх ургирања — од стране управе Дома. Због тога се многа врата и прозори или не отварају. или се уопште не могу затворити. То смета, нарочито у амбуланти, где леже с" оболели ученици. Највећа сметња, оно што кочи правилан развој ученика, јесте недостатак дворишта, где би деца мотла да се баве фискултуром, да изводе јутарњу гимнастику и ла се играју У слободном времену. Уствари. зграда има врло пространо двориште. али њета користи радничкослужбенички ресторан који се налази у истој зграли Управа ресторана сместила је на девет десетина оттађеног простора своја дрва. ђубге, разне отпатке и канте, УчениТИ ол целог тог простота имају само јела= узани ходник, иако их има преко 250. тако да им је практично онемотућено бављење фискултуром и учење прелвојничке обуке, А и га не спомињемо колико је важно за со“ талину њихових гопина место тле би могли да се играју без препрека што је природно за њихов узтаст. Како се дозвољава овакво стање Зар управа ресторана,и њено административно-оперативно руковолство немају разумевања за потђебе Дома ученика. Зар је важније сместити сметлиште које ће у птолеће бити извор обољењима. ол ућећемот пвотиттта кобе би мно-
' младине угоститељства остати непотпуни, уколико двориште не припадне Дому у најскоријем времену.
|
Ученице су добиле уређене спаваонице
Колектив прелузећа „УКус“ израђује одличну обућу
КУС", градско обућарско услу'“ жно предузеће, једина је обућарска радионица у Београду која ради разне најсавременије моделе женске и мушке обуће по поруџбинама. Овај колектив отпочео је са радом пролетос, са циљем да својим артиклима обогати, тржиште, да пружи потрошачима укусну и солидно израђену обућу. Почетак није био лак. Као и многи други колективи и радници „Укуса" наилазили су на низ препрека, тим пре, што су први у Београду и земљи радили у предузећу ове врсте.
У празном локалу, који је добијен за радионицу, састала су сеу први мах само три човека. После кратког договора прихватили су се одговорног посла. Квалитет је у низу обавеза. био на првом месту. Неколико дана доцније стигле су тезге, основни алат, и још нешто мало од неопходног инвентара. Мале количине материјала, у предним и спретним рукама одличних мајстора, убрзо су се претварале у добро и вешто израђену обућу. У то време израђиване су претежно сандале. Први производи продавани су у изложбеној продавници локалне индустрије у Кнез-Михаиловој улици. Мале количине нису могле да задовоље све оне који су желели да дођу до солидне и руком рађене обуће. Због тога су се стварали дуги редови. Мако је обућа продавана
права
За време рада
по ценама слободне продаје, због њеног врло доброг квалитета. потрошача је било много, јер је код приватних обућара иста врста обуће продавана знатно скупље, Путем обуће изложене на овој изложби, сазнало се шире и за новоосновано предузеће. Велики број заинтересованих потрошача, углавном жена, постали су први поручиоци. Радио-
Производи беотрадских занотлишта на страном тожишту
ЕЂУ многобројним извозним ару тиклима, за које у иностранству добијамо знатне девизе, често налазимо и такве 2 којима о бично мислимо да немају неку на: рочиту вредност „као што су опанци и кожуси, производи београдских занатлија-задругара. Мало изгледа чудновато да се у сред Њујорка или неког другог милионског града врло брзо распродају шумадијски опанци које је израдила опанчарска задруга на Чукарици и то по 10 долара пар, када су солидне ципеле са дуплим ђоном или гумом доста · јевтиније. Неким Американцима се свиђају наши опанци и зато их купују. Чланови ове задруге сада ће почети да израђују поред луксуз нвих опанака и лаке плетене сандале и попшивене патике на чарапама _ домаћег фолклора. Код страних купаца изгледа да је нарочито велико интересовање за сандале од плетене коже.
Производи крзнарско-кожухарске задруге „Будућност“ су још више тражени. У Шведској, Финској, Норвешкој, Аустрији, Западној Немачкој, Швајцарској и другим земљама са развијеним зимским спортови "ма радо купују њихове кожухе, крз-
. нене патике, рукавице, кајишеве и ташне украшене укусним шара. "ма наших народних мотива. Они су већ освојили тржишта у тим земљама и потражња је много већа него што Задруга може да произведе Колико је интересовање за њихове производе најбоље може да илуструје последњи Загребачки велесајам Предузеће „Народна радиност" је, поред осталих артикала домаће ра' диности, изложило и десетину деч јих бунди задруге „Будућност", које, као узорци' нису биле намењене продаји. Међутим, неколико Швај цараца и Француза просто су на си: лу откупили ове бундице џре него што је сајам био завршен,
2
Производи ових двеју задруга доносе много више девиза него што би се добило за исту кожу у непрерађеном стању. Вредност кожуха, ташни, бунди, опанака и сандала је у њиховој ручној изради, а највећа драж за купце је што су веома лепо украшене шарама нашег народног фолклора. У тим земљама инду: стриски производи широке потро шње израђују се искључиво у фабрикама док је ручна израда готово непозната, Због тога се ови производи „израђени вештим рукама наших задругара., много цене. На свим досадашњим сајмовима у иностранству где су ове задруге излагале, било је велико интересовање посетилаца за њихове производе и, разумљиво, склапани су уговори за извоз На највеће допадање наишле су бунде и кожуси због богатства народних шара. Једна мајсторски изгаћена бунда, рад задругара Боже Грујића, по мотивима пожаревачког ктала обишла је скоро цео свет изложена на многим сајмовима. По 6 „атству мотива и шара пожаре-
вачког краја нимало не заостају ни бунде и кожуси задруге „Будућ ност“ израђени по мотивима ИЗ окопине Шапца,
Производи задруге „Будућност" и опанчарске задруге на Чукарици издвојили сусеквалитетном израдом од производа многих других занатлија и нашли добар пласман на иностраном тржишту. Чланови ова два занатлиска колектива, поред задовољења потреба грађана Београда,
' производе и за извоз, доприносећи
стварању девизног фонда за набав. ку машина, лекова и других ствари "које се још не производе у нашој земљи
Можда би нешто слично могле де раде и неке друге занатлије — за-
другари у Београду! В.Г.
ница је убрзо повећала и број радника, тако да ф за непуних шест месеци рада просторије постале тесне, Захваљујући великој пословној сналажљивости и енергији директора предузећа Јове Милисавца, радионица је стално снабдевена првокласним материјалом, гумом, плутом и тако се без застоја могу израђивати све врсте обуће. Ради се по мустрама из разних домаћих и страних журнала, а у предузећу је запослен и један од најбољих моделара Београда мајстор — обућар Ђока Игњатовић, који својим великим смислом за леп облик и удобност обуће, као и дугогодишњим искуством, највише доприноси квалитету израде.
Поред знатне. тешкоће са којом се долази до материјала, велику сметњу за добар рад претставља и
• И:
недостатак локала за пријем поруџбина, Дешава се да неколико купаца — поручилаца дође одједном у малу радионицу, а то одмах ствара ситуацију у којој не може да се ради, јер потрошачка публика непрестано загледа у витрине, запиткује и руши у пролазу многе ситнице са столова. Неопходно је за даљи успешан рад и развој овог предузећа, да му се што пре додели у близини неки локал који би требало лепо уредити и снабдети одговарајућим намештајем. Примаонице са укусно постављеним излогом, у коме ће публика имати прилике да види и моделе и цену, много ће учинити за развој овог кориснот предузећа које ће тада имати широке могућности да допринесе обарању цена обуће у сло. бодној продаји.
КАД НЕМА ЕВИДЕНЦИЈЕ
ОШ децембра 1949 године дала је Управа станбених зграда Првог рејона налог бравару И-
вану Јовановићу, Гундулићев Венац 41, да изврши браварске и инсталатерске оправке на згради у Душановој улици број 11.
Већ у јануару 1950 године, иако је обавио веома мало радова, Иван Јовановић је наплатио 8.255 динара. Седамнаестог фебруара он је од Управе наплатио 19.018 динара, иако су радови које је изводио веома слабо напредовали. Крајем априла ове године, завршио је радове а коначан рачун на 41.879 динара поднео је Управи тек 13, јуна, ваљда да би се заборавило да је нешто већ наплаћивао. Приликом подношења коначног рачуна он уопште није напоменуо да је већ, за те исте радове, узео суму од 27.273 динара, која је по правилу требало да се одбије од суме коначног рачуна. Међутим, Управа станбених зграда Првог рејона није имала никакву евиденцију о наплати те суме новца, тако да је Ивану Јовановићу пошло за руком да наплати све у свему 69.152 динара, и тиме оштети
Управу станбених зграда Првог рејона за 27.273 динара.
Ову његову шпекулацију омогућили су уствари руководиоци Управе, који су, не контролишући његов рад, дозвољавали да му се исплати колико је тражио. Тако је за прву исплату новца (8.255 динара) реферат о извршеним радовима на згради у Душановој улици бр. 11, поднео Милош Живковић службеник техничког отсека, а решење за исплату потписао је, за директора, М. Станисављевић. За другу наплату 19.018 динара реферат о извршеним радовима опет је поднео Живковић, а решење за исплату потписао је директор. Ни приликом прве ни друге исплате није извршена контрола обављених радова, да би се знало може ли се
бравару Ивану Јовановићу испла-
тити тражена сума новца.
Касније су ти рачуни о исплати, због слабе евиденције, негде затурени, тако да је Иван Јовановић успео да на име окончаног рачуна наплати суму од 41.879 динара, а да му се притом не одбије већ раније, у два маха узета сума новца.
ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ СПОЉНО- ПОЛИТИЧКИХ ДОГ (И ЕТЕТ ЗНАЧАЈНИХ СПОЉНО-ПОЛИТИЧКИХ, ДОГАЂАЈ У
ПУТЕМ СМИРИВАЊА7
ОГАЂАЈИ У Кореји и дипломат-
ска активност у вези са тим дотађајима и даље су централни Ја блем у међународној политичкој туацији. Уз решење корејског питања и даље су толико повезани односи многих држава, нарочито великих сила, и став Организације Ује“ дињених нација да оно никако не губи своје основно обележје — латентну опасност проширивања У један далеко шири сукоб. Међутим, последњих неколико дана као да су се смирили духови у свету, нема више оне напетости каја је пратила развој војне ситуације и разговоре Труман—Атли у Вашингтону, са више оптимизма се гледа на даљи развој међународних прилика.
На бојиштима у Кореји влада извесно затишје. Уколико има неке активности, она се своди на деловање патрола или на мање окршаје. Опкољене америчке јединице на североистоку Кореје извукле су се из обруча, истина уз тешке губитке, и сада се један лео евакуише бродов-
· љем преко луке Хамхунт. На оста-
лим деловима фронта снаге генерала Макартура заузела су нове одбранбене положаје и чеклму на даље акције кинеских јелиница. У међувремену кинеске јединице су стигле на тридесетосми упоредник, али о њиховим покретима преко ове линије није ништа досад јављено.
Оваква војна ситуација у Кореји нужно се мора повезивати са дипломатским разговорима у којима се сада тражи решење и корејскот и многих других питања. Полутичком комитету Генералне скупштине поднете су четири резолуције о решавању корејскот сукоба, а очекује се да ће и израелска делегација поднети свој предлог "— пети о коме овај комитет има да дискутује. Први предлог поднеле су САД и још пет земаља и њиме се тражи хитно повлачење кинеских јединица из Кореја, уз давање извесних гарантија кинеској влади да ће бити поштовани њени интереси, Предлог за друту резолуцију поднела је совјетска делегација и њу подржавају земље совјетскот блока. Овим предлогом тражи се да се одмах повуку из Кореје „све стране трупе", а да се решење корејског проблема препусти самим корејцима. Трећи предлог поднело је тринаест азиских земаља и њиме се предвиђа образовање комисије од три члана која би испитала стање у Кореји и одмах наредила обустављање ватре. Исте земље, само без Филипина, поднеле су и предлог резолуције о конференцији претставника заинтересованих држава на којој би се решила сва спорна питања Далеког Истока. Није назначено које би то земље имале бити, него је остављено да то Политички комитет одлучи.
Дискусија о овим предлозима већ је почела, Предлог резолуције 0 обустављању ватре наилази на најснажнију подршку и добио је предност над осталима. Политички комитет и пленум Генералне скупштине изгласали су ову резолуцију. Претседник комисије Нозралах и чланови: канадски министар Пирсон и индиски делегат Рау већ су одржали први састанак. Бенегал Рау, индиски делегат, изнео је како су
иира
АДА сам год слободан од посла, од ствари око
себе, излазе ми слике драгих другова којису
изгинули. Излазе ми њихове слике и сећам се догађаја које смо заједно преживели, Вечерас се сетих Ђуре Стругара. Тачно на данашњи. дан, пре три године, баш у овај час, 14 децембра, у 7 сати мање два минута, Ђуро Стругар и Мирко Томић повели су у демонстрације нашу групу адвокатских приправника партијаца, кандидата и симпатизера — било нас је око 40. Марко, Трша и Дакић руководили су читавом манифестацијом. Они су бацили први поклик међу Радницима, а од наших први је прихватио Мирко Томић. Од „Врачара" одмах се зачула паљба. Главна маса кренула је Београ дском улицом узбрто. Нисам се одвајао од Ђуре Стругара Бацили смо пароле:
— Доле империјалистички рат!
— Доле скупоћа!
Испред Александрове улице неко ме је ухватио за руку. Митра је стајала поред мене и узвикивала пароле. Тако смо ишли заједно, руку под Руку, Ђуро, Митра и ја све док један студент, мислим да је био Трша, није почео да говори. Кад је завршио, пошли смо ка Вуковом споменику. Из даљине су јурили зелени камиони пуни жандарма. Били смо пред самим Вуковим спомеником, кад се Боба Ђорђевић одвоји од масе и уђе у једну ·.побочну улицу. Таман се спремао један друг да говори, пео се на споменик, а први пуцњи су одјекнули. Жандарми су пуцали у нас. Наши другови су дограбили гранитне коцке за каљдрмисање и прва од њих лупи усред отвореног зеленог камиона, из кога су искакали жандарми. Један метак прозуја изнад мене и Ђуре. Прескочисмо ниску ограду од парка и дођосмо до апотеке на углу Гробљанске, Један метак лупи у неки прозор и стакло се распрште по тротоару. Жандарми су били на десетак метара од нас, а за њима агенти. Ђуро и ја били смо на крају колоне. Главнина се проби према гробљу, а нас жандарми отсекоше, па се пробисмо у једну побочну улицу. Свуда пуца око нас Улетесмо у једно двориште, за нама жандарми. Срећом, двориште је имало два излаза. Пуцњава се чула и с друге стране. То су жандарми пуцали на једну групу наших другова, који су од Славије пошли улицом Краља Милутина Ђуро и ја смо прошли кроз читав сплет малих уличица око Студентског дома. Били смо сами, пуцњава је за тренутак престала само су се видели грађани како брзо претрчавају с једног краја улице на други Оштре псовке агената и жандарма долазиле су из даљине. Одједном зачусмо опет наше пароле. То се главнина пробила из Гробљанске улице, прешла Александрову и почела да манифестује близу нас. Ђуро само потскочи:
— Морамо с друговима!
Јурили смо полумрачним улицама, рупштили грађа
не који су нам ишли у сусрет и, најзад, стигосмо по"у Ипили '“ неком мрачном улипом, бацали паро. ле. свуда наоколо разлегали су се пуцњи, Онда смо се. приближили једној грађевини испред које су наслагане цигле скоро затварал е улицу. Одједном десетак ме-
~
Сећања на Четрнаести децембар
Одломањ из другог дела „дневника“ Владимира Дедијера
тара од нас, из бусије, сукнуше пламбнови, гомнуше пушке, Један друг паде поред мене. Искочили су жандарми пред нас, пушке репетирају. Ђуро и ја јурнусмо У једну побочну улицу...
„Ђуро је водио кроз уличице, пуцњи су се разлегали свуда наоколо, најзад смо се зауставили. То нам је спасло главу, јер смо иза угла наишли на вод жандарма у шлемовима. Неки официр на челу жандарма дерао се;
— Сваког у месо! -
Ђуро ми стеже руку и рече: „Мирно" Уситнимо кораке, минусмо жандарме, избисмо у Стишку, и после неколико минута били смо у Ђурином стану у Новопазарској улици. Чистили смо обућу, а Ђурина ташта нас је гледала и крштила руке. Ђуро је имао осмејак на лицу.
Тек сада може да се сагледа сва величина 14 децембра. Био је то у Европи први излазак маса на улице, решених да одлучно демонстрирају против другог империјалистичког рата. Била је то широка народна демонстрација против рата, против скупоће, против петоколонаша Даладјеа и Чемберлена, против Мачека и Цветковића. То је једна од оних моћних река из које је створена ова наша бујица која. ето, данас у поробљеној Европи пркоси Хитлеру. Без 14 децембра, без оних победа из 1938, без27 марта 1941, не би било ни данашње борбе, То су били народу сигнали за узбуну које је слала наша Партија пред опасношћу која је претила читавој Југославији. У тим окршајима калило се јунаштво 1941—1942 јин. Како је Ђуро смело викнуо: „Морамо с друговима", изко је те вечери био први пут изложен куршумима. иако је знао да ће опет између њих ићи! На мукама у главњачи, кад је издисао, остао је веран својим речима. „Не излази ми из сеђања ни слика оног непознатор друга, на изглед обичног чиновника, који ми је додао каменицу и рекао: „Удри их. друже!" када су први меци жандарма зазујали око нас код Вуковог Споменика. Данашњи дан, када се наш народ брани од окупатора и његових слугу топовима и пушкомитраљезима које је отео од непријатеља, још једном дубоко показују како је славан пут прешла наша Партија минулих година, показује зашто је народ уз нас, зашто се одазвао нашем позиву. У најсудбоноснијим тренуцима наше историје увек смо знали поћи оним путем који нам је налагала славна прошлост наших народа и светла будућност која је пред нама.
текли разговори између ~ ТА и шефа кинеске делегације тенерала Вуа. Кина још није ништа одговорила на "апел тринаест земаља да не дозволи својим трупама прелазак прецо тридесетосмог упоредника, али је ву изјавио да ће се став његове владе видети по њеним акцијама,
Кинеске трупе још нигде нису прешло тридесетосми _ упоредник.
Значи ли то да оне ову лемаркациону линију неће ни прећи; Значи ли то да кинеска влада пристаје на преговорег Многи инострани крутови су склони да у томе виде знак смуиривања затегнутости и право на нешто више оптимизма у погледу будућег развоја међународне ситуаци-
Је.
АЧЕСОВ У ЕВРОПИ _
КОМИНИКЕУ о гашингтонским
разговорима 'Труманаи Атлија јасно је истакнут значај који ова два државника придају западноевропској одбрани, а то је оно што ми енглески и француски меродавни крутови настоје увек да подвуну. Њихов став је био и остаје: у евентуалном сукобу са совјетским блоком од највећег је значаја оружана снага западноевропских земаља и то питање мора да се стави У први план када се год дискутује о јединственим напорима западних земаља. Приликом разговора у Вашинттону Атли је имао задатак да убеди претседника Трумана у исправност таквог гледишта које заступају све западноевропске земље и, изгледа, да је у томе успео.
Као последица заузимања чврстот става о значају западноевропске одбране може се сматрати и планирани пут у Брисел министра спољних послова САД Дина Ачесона, који треба 18 децембра да присуствује састанку министара иностраних послова 12 земаља — чланица Атлантекот пакта. На овом састанку расправљаћев се о што бржем стварању западноевропске армије и на њему треба да се изабере генерал Ајзенхауер за врховног команданта те армије. Исто тако на овој конференцији би имао да се донесе дефинитиван став о учешћу немачких трупа у западноевропској армили, о чему је доскора Француска имала чегативан став, али је сада, вероватно услед погоршавања међународне ситуације, пристала на једно у основи компромисно решење. О учешћу немачких трупа у тој новој, уједињеној армији имају свој став и претставници Западне Немачке. Шумахер, вођ социјал-демократа, сматра да Немци не треба да сарађују на стварању ове армије, јер им се недају иста права као и осталим државама. Сличан али нешто помирљивији став има и канцелар Аденауер, У сваком случају, немачки претставници осећају да је западним силама, а нарочито Сједињеним Државама, стало до учешћа и немачких јединица и настоје да ту прилику искористе да добију што више уступака У другим питањима.
УВЕК ИСТИ
А СЕДНИЦАМА Дунавске коми-
сије, које су почеле у Галцу, делегати Совјетског Савеза и сателитских земаља заузимају став отворене, грубе. чак нимало замаскиране дискриминације према југословенској делегацији. Они настоје дау свакој прилици спрече југословенску делегацију да поднесе конструктивне предлоге за побољшање рада Комисије. Уколико се такви предлози и поднесу, преко њих се поелази ћутке, не стављају се чак ни на глаФање. Међутим, шеф југословенске лелетације Ђурић у документованом товору разоткрио је све покушаје да се омета рад конференције и истакао да се комисија у досадашњем раду служила свим средствима како би онемогућила стварно, конструктивно учешће у раду претставницима Југославије. Југославији није пружена чак ни та могућност да има неког свог службеника на било којем важнијем службеничком месту: највише што су давали нашим људима то је положај помоћника књиговође. О неком одговорном месту, на које се долази избором, ми, раЗума се, не можемо ни мислити Њих или заузимају претставници СССР или неко коме их они доделе. Зато није чудо што су и сви говори делегата мање-више исти: сви они почињу изјавама захвалности великом Совјетском Савезу, великом Стаљину, великој Првеној згрмији и журе се да подвуку како их је она ослободила, другим речима како они нису ништа урадили за своје ослобођење. Истина, народи које они мисле да претстављају свакако имају другачије мишљење о том „осло-
бођењу".
Други део говора се посвећује клеветању Југославије у чему такође руководи совјетски дед дотат Морозов. Он би чак хтео да иступи са неким аргументима — та слушају га потчињени Румуни, Бугари, Мађари итд. И онда та аргументација испада овако: „Када господин Ђурић говоРи да је благодарећи победи савезника Југославија добила више могућности за већу демократичност, то је клањање пред Англо-американцима(!ђ". А такав начин рада конференције назива се „решавање основних проблема пловидбе Дунавом".
Ти проблеми заиста постоје, само „лема добре воље да се они и реше — правично, кад већ не може пријатељски .