Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

да шшта учини.у одбрани свога народа. У трl!©м и четвртом веку после Хриета такво је отање било скоро у целој римокој имперкји. Целокзгпно соцкзално тедо бшго је без помоћи Шта је бшго онда у аграрном погледт? Будж осетквш! се без одбране s тражклж су око себе оне кодж би ии могди заштити® Јадни остављени сами оеби у борбн протиз варвароких група # које су долазкде у страховитом ведиком ш-тоу могди ништа друго да раде него да потрадсе зелшсе богате њуде који су биди око њих да ое прикупе око њнх и да кажу: в Ми смо ту* иокориотите нао, поведите нао да се боримо против овога зла, кад државна адмкнистрација није у стању да нас бранк”. Можете сдободно одках закњучити да. јв општа несигурноот и немоћ централне владе да браш! овоју| земњу и неодговорност чиновнкка по провиндкјана, наззад,када з© са свих страна наишда. варварска всзска и почеда ; пњачку у самој ниче феудадно стање идк феудадни режим, Доцније у петон.и шеотом веку посде хриота, кад су варвари установили своје краљевине, то стање неоигурности мало ое њега више није бидо у иотој мери, Ади краљеви германски и франачки бшш оу врло елаби. § тако да су њуди још непреотано зедини оолонац могли да тражв у велик:, жима ксји су ое налазили близу њих« Дакле* још једном ииа-те олучај да људи, ашоз?упи о-е ослонити која ја висо ко и наслању се на снагу на богаство,, на моћ г .на углед коз#; нађу близу себе: долазилк су са целом овојом ггороди• цом код јвднога богаташа и прила шш му говорећи - езо дајем ти овоју земљу* своју децу сноју слободу, своду личност, -ја оам Твоз човек* браниме, браншћу Те Езмеђу њкх се устаноБ.љавао лични уговор који се оЕмбодисао стиском руко у зн&к давања овоје личности другол о. Фрццуска реч ,ћ<sша|5 е вначи

ТАБАЕ 5

АГРАРНА ПОЈШТЖА