Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

данас сдавање поште цекоме, а пре је значила постадање туђим човеком (Је ви!з уоГге ћошие), Такав један вдастед постаде тада шеф једног оела прако једне банде којсж Ке он упраЕљати, Тај. човек ће заменити за те људе дрхаву он ће њкма двштш правду* биће њихов администратор. онж ће њему пдаћатк порезЈ С друге стране s он ће њкх да драни кад буде неродна година иди ка д.Ј?у бсдес шд једном речи он ће бити Шта видимо, • дакае? кад држава изгуби свсју моћ у је толико потрсбно да Iшају један оодонш. правни, ссцизадни. економоки т&о ре-. ћи вештачт стварауу.--д-ржа-ву, оад је ведшса римска држава покдецнула. а вароки иародп ш-\су могде да_ де : заотупе, ... • ј ]е др-лсава растург.-а у бебзрОЈ о%, ? §вако_ оедр биће јодна драава за себе;’ Тада видигт ,да. ,се појављују ,грофо ч вине г шрsџзатис бароккуе. Сва земзва деди се на маде државице од шо-Јип свака за себе засебан цектар Ти ведикаши који су бжш зешш оамо у. својим ■ окрузима иди у своме оеду. ош су оамш моради да оддазе већима од' себе и да ■ њкма праве ћстшаце да ое ша дају заједко са својим људима, отко исто као што се њему давао Један човек са својом породицом. Лагсо Је замислити., како се је тај данац ове више ш вш, ширио док 1е дошао до краља којк г:а чвду свкк тжг сењора, коуж је оузерен, а чији су ови ваоали, Ти дашди који ое нижу један за другкм, гдавна су карак--' теристика феудалног друштза, к-ото ое појављуЈе најбдашут као нешто врло организовано. у отварж к&о једна велиаа аоопија Међутим ту нема једне цектрадне оиде. као што је бддо 7 француокој под Лујем XIV игш под онсм иди како зе у данашњим централизованим држазамаб Али је постојало неко јодинотесд нека органска веза. једна друштвена хијерарћија административна и правна исто тако к-.-о што господрр сеооки мудж евћ ■ л -штанмг- ■ тако ћгтг ћдш оудш обпаспам госхгодаршз! ®о

18