Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

86

ско-Националшш идејама, показује много мањи број члабова* Обс ова Оавеза признају жтрајк као својб борбено срество- Само док/ првЕ Савез употребљава штрајк за све цшвеве ( па дакле ж појштичке, други ое зауставља на економским циљевкма«)У Немачкој постоји један трећи Саввз те врсте (ДехсћзХапДагћеХђегћипб. **) којн се раније звао „Веиl:-зсћег Бап6агћеllегlшп§ 8 ? и чији једини циљ је поотизање нира и спиразума између радника и послодаваца. Поред ових организација, постоји читав них други, од*којих је најважније удружење Баварских католичких едуру. Све ови синдикатк имају једно политичко обеле жје • 7 главном, -онн стоје под утицајем ооциалке демократије, и воз дају једно несумљиво зедну .велику политичку снагу. Данао се, међутим, почињу јављати и непартиски синдикатн на селу,као реакдиз'& на партизанство отарих. До те реакциј 6 нарочито је до вао покужај комуниста да ое узуку унутра у сикдикате и да их изкориоте за св®је чисто превратннчке намере. 7 сваком случају, позава радничких синдиката на оелу, значила је за Мемачт.у ћ за друис земље где" жж има, несужлшво ун&пређивање санога села као целаке . Тжме се село на не и начпн Јфбанизовало* То . се може сматрати као рђава ствар, али је промена наетушЈла г о во-3 се мора аодатн рачуна* Године 1919, слободни синдикати земњоделских :адника бројали су у целом Немачком Дарстзу 866.000 чланова, ■ , на крају исте године попелк се н& бBs*ooo.!|дућа 19Ш» ГроЈ чланова био је 696.000 и 680-*o©o. Јрикдикати шали су на краlу 1919 године 78 .000' ? Ш ка крају 1920-97с-000 тановав Оло.бодушг Тегћапа ? бро / Ј© 84 о 500 чланова. економско пошсрњиги пп католички оавез &(у 1919") 50,000 чланова? Ј друпш државама такође алнкати звмљодвдоких радника, и то: у #рандуокој (нарочмто н