Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

Југу Француске и у областкна Пиринеја и Ланда )ј% у Аустрији . Шведокој ( карочит шумароки раднидж ),Данској ? Хол ландији, Евдгији, Ита,аијн s ж ч? дУ Синдикати на оелу су вше илж мање разБкјвнк ? како гда? Нија чудо жто с© у донио на да се оону је једна икт@рнаднонала тжх оиндшеата? У Амстердану, на интрр Ћашошжшш Конграеу раднжк|’а зомљв, основана Је Елтернадкона лна федврација Раднжка Зехш© која је ооцијалиотичии ориентиса на,ж у коју су приотупиле* пор@д немачког св@ горе кабројане зеш&е осим Француске ■ "'у пријем у федерацију је признавањв' основног програма раднжчке Ите- рнацноиала *I Еао бптан ввхтев истакпута је мисаосоцжалжзације земље? На оупрот овод социјалдемократскод организацицитк, обр&зов&н д© 1921 год» у Комбденцу међр!&родшl Хришћ&нски ЈЈСавез Раденика Зенве к * Надзад вазва пометнути, што о© тжче оджооа изм©ђу послодавца и радкика на селу у Немачко'3, да се у ‘продедње вре-ме почињу отварати органи за зш терне коиисије, т* зв* „ Агђ©llз2©теlпBсћа;Г Iеп“ ,које имају за цин да омогуће споразум у свима пктањима рада, „нарочито припре мањем; закључиваљем тариф т -шк уговора, в Свж сукоби долазе најпре пред једну инстанцу за изравкање, без чије предкодне интер вензшје се не иоже обдавити шз штр&дк ни избацив§а&® о посда« Иотом цш&у има да оЏуже „ ? или фабрмчжа в@ћа,ство.рена законои од 4. фвбруара 1920, ш која се прошжрују на земљорадњу, са врло моло успека, у ооталом* Одноои на селу биваду, видн о# из шжег излага Ј*а, све сложенији. Не могу ое сељаци вкже оматрати-као л е дна р' анорфна маса. На селу ое почиње водити чзитава класна борба ојш -> Ч * чна оној козу у варопшма .налааимо већ н.врак* 50-70 година.И ту је оада реч о поолодагцпма и најаишшима ко ји се организу ју У