Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

броз љ/ди који номају довољао средстава за рад Мора се исто тако знати ко шта.ради: да лж з© извршена добра дрзгштвена к технкчка подела рада. Еиде од мањег значаја за економс.Есу подитихсу зкати шта ое ради и на који се начин добИЈазу усдуге од појвдиних људи под кавим условима се радници експдоатишу у индуотризи. тргоаини, занату пољопржвредк На таЈ начин још новећава производњу што подиже на 'зедан виши штво друштвеки подожај жзвесног реда људи утоеки правичнију и раджонадниЗу организацизу у поридичне и опжте друштвенв односе? ј ' Трећк циљ био бц јоЈ контрола пал приходима 10 јединкх људи, вођење рачуна о тоне да сваки човек од^свсга -г.т-п ј|.,:п.l.ц|lllг 11...Чл т ' ' ■ Фшгода извуче максимум кориоти Ако радник зарађуЈ# 100 дкнара дневно а мора да потроши више од подовкна <шм изађе из радионнцв* т. ј Т нма велику заралу алк од те на може да живи г онда то нжЈе добро/ НиЈе глаако само м приход него и практичко и ше ©фкваониЈе употребжтжо Неко ће рећи: жта о& тиче државе како ћшо ми употребљаваги нажа пркгоде? Нођутнм ствар гако не стојиТ Држава мора да води рачуна о тсме на пр да цела радншссва наднкца не оде опет поолодавцу који ну Је дао ковац шш. робу на зs- Ви ћета им.ати приджке да видите како се радннкова наднкца Ћ чкновничка плата обигураваЈу од свкх могућих ошсностк! Оматра ое да чкеовнек живи од додатка на сасупоћу. тр према томе нико му нижта не може одузети од тих додатака* тако исто радншсу Је ободежен Јодан део ; који не можв. да му се одузме, јер св сматра да му де наднвда коsор зшвота* Помоћу разних. оопигја.дних осигурања, човек је у могућностж да у случаЈу староотк иди слабоотн не умре о д глади!- То Ј-з само Једна врста контрсле над пршсодом а ту долаз.е к све установе којв

ТАВАК 3

АГРАРНА ПОЖТИКА