Agrarna politika

поузданим елементима, који се доводе у крајеве где су Мађари, Немци или Арнаути компактни или у већини.

I_Лlарцелација великихиоееда . У.прво време, преовл ађивао је соииални моменат, јер је требало уклањати по сваку цеку опасност од Револуције: посао је почет по предлогу социал-демократа и поверен министру Социалне Политике. Земљаје давана у својину или дељена „локалним интересентима“, кметовима Босне, аграрном пролетаријату Војводине, Славоније и Хрватске. Доцније се прешло на национално снажење државе: створено је нарочито министарство за Аграрну Реформу (1920), колонизовали се, поред добровољаца, Личани, Цркогорци, Босанци, Херцеговци у крајеве са јаким мањинама. Тек пошто је прошао првн и најјачи талас, кад су осетили да опаскост више није акутна, великопоседници су почели да истичу економски моменат: траже скидање секвестара, повећање максимума и супер-максимума, и јавља се офансива против „касагљења“ великих поседа, прстив разоравања пољопривредне индустрије. Под навалом ове офансиве великопоседника, помогнуте политичко-партиским рачунима, вишенего наоснову сазнања о рђавим последицама реформе, вршилесу се многобројне ревизије, одузимана је земља локалним интересентима, премештани су колонисти, чињене су велике пертурбације, тешке за саму реформу, још теже за пољопривредну економију у најактивнијим пределима.

За парцелацпју ееликих коседа код нас су овако дошле у обзпр поједхше покрајпне: Словенпја, са567 великих пооедника, који су 1902 имали више земље него свих 100.000 лоседника са испод 10 ха, и са 579 великих поеедника шуме којп су држали 27,2% целокупне шумске површипе; Хрватска и Славонија, где су 1139 великих поседника имали (1895) у својим рукама површпну од око 310.000 јутара, док су 406.264 сељака поседника држали само око 2 милиона јутара; Војводина, где је 3700 велепоседнпка држало 11 милиона јутара земље, док је 1,200.000 малпх поседника имало само 2,663.000 јутара. Босна и Херцеговииа, где је мали број пољопрпвредних великих поседа, а већпна се састоји од шума; Јужна Србија, за коју нема података, али се зна да је тамо било впше необрађених комплекса, него великих поседа. У Северној Србији нема велпких поседа, али је било 1905 годиие 65.252 сељака (или 11%) сасвим без земље, а 99.000 имало је посед испод 2 ха.

Правог аграрног закона још ни до данас нема. И аграрна реформа, и додељивање земље,и колонизација вршени су на основу велпког броја уредаба, наредаба и упустава, који су највећим делом озагоњени 20. маја 1922. Досадашње искуство је показало да се аграрни

278

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО