Agrarna politika

проблеми ове врсте нису ни могли нн смели решавати јединственим законодавством, јер су прилике у разним покрајинама врло различите. Зато је добро што се није журило са једним општим законом о аграрној реформи. Али је, с Друге стране, мало срећно што су наредбе једнога министра потирале наредбе његовог претходника, тако да ни власници земље ни интересенти никад нису знали на чему су.

После „претходних одредаба“ од 25. фебруара 1919, које у ствари садрже само начела реформе, дошла је наредба од 21. јула 1919, која је одредила шта се има сматрати великим поседом, и шта се има експроприсати преко „максимума“;како укојој покрајини, најмањи у Далмацији и Херцеговини, 50 ха обрађене земље, односно 100 ха земље у опште; највећи у Срему, Војводини и Јужној Србији, 300 ха обрађене, 500 ха земље у опште. Наредба од 11. фебруара 1920 све велике поседе ставља под државни надзор, чак и оне испод максимума, нарочито што се тиче одржања живог и мртвог инвентара. За случај да сопственик не обрађује посед или да изиграва аграрну реформу, предвиђено је узимање дотичног поседа у државну управу.

Земљишта која прелазе прописани минимум издају се у привремени закуп, све док се дефинитивно не проведе аграрна реформа. Њих узимају у своје руке аграрне власти , и предају их аграрним интересентима. Наведени максимум оставља се поседнику на слободно искоришћавање. Тај му се максимум може и повећати ако се нађе да он води угледну економију или какву пољопривредну индустрију. А ако поседник станује стално у иностранстду издаће се под закуп и његов максимум. Никад се тачно није знало са колико земље управо располаже аграрка реформа, јер никад нису извршена тачна снимања, и ако су више пута издаване наредбе у томе смислу.

Колико је земље одузето а колико подељено у Југославији? Одузето је великим поседницпма свега 1,483.920 ха земље и шуме. Од тога је подељено на 262.666 породица свега 437.862 ха земље, а у јавне сврхе је дато 55.042 ха. Остало је слободпог п неподељеног земљигита 991.061 ха , или кад се изгЈЗму шумске површине , 517.409 ха, т. ј. више него што је до сада укупно издељено. Такво је стање било на крају 1928 године.

2. Коме се додељује земља? У првом реду домородцима илиземљорадницима из села најближих једном великом поседу, и то који У опште немају земље или имају испод 10 јутара. Сеоске занатлије добијају тек пошто се подмире прави земљорадници, и то по једно јутро на свакога члана породице. Добровољци добијају више: борци по 5 ха, неборци по 3 ха плодне земље. Сиромашни добровољци добијају и живи и мртви инвентар. Морају земљу сами обрађивати (18.

279

АГРАРНЕ РЕФОРМЕ