Agrarna politika

могла слободно продати и издвајати. Било је, најзад, земаља где се није могао продавати комад којп не прелази одређен парцелни минимум.

"V већини случајева, сељачко ослобођење допело је у исто време слободу у промету земље и у наслеђивању. Али та олобода је имала извесних рђавих последпца, које су натерале законодавца да предузме сходне мере за очување сељачкога газдпнства од ова два зла: 1) од тежље великог поседа да откупљује сељалка мала имања и потире дејство ослобођења; 2) од тежње фпнанспског капитала да сељачке њиве претвара у лосишта и места за забаеу. Није мања оласност претила сељачком газдинству од самог његовог сопственика: 1) да-га прода у првој незгоди, 2) да земљу задужи, 3) да се равномерном деобом на наследнике поседи сувише иситне и онеспособе за живот. Све ове појаве су дошлекаопоследице аграрног либерализма: ослабљивало су сељачки сталеж и бацале га наручја каппталистичкој експлоатацијп. Често суизазпвале п назадовање саме пољопривредне произеодње , Ј толико што се са стварањем великих поседа прелазило од интенсивних на екстенсивне културе.

1. Огранпчења у пролгету земље. Отуда читав низ мера да се ове појаве сузбију. Тако је у Румуиији, закон од 1908 забранио да један човек може држати више од 4000 ха закупничке земље, да би се сузбила спекулација са. издавањем у пазакуп сељацима. А у Русији је законом од 1910 забрањена куповина сељачке земље преко максимума који је ишао од 16 1 / 2 до 72 десјатине. У Немачкој и у Аустро-Угарској,прветакве мере дошле су тек за време рата (закони и наредбе од 1915 и 1917 за Аустрију, Баденску, Мађарску и неке пруске покрајине). У Аустрији се пошло даље, na се без одобрења власти забрањивало отуђивање или закупљивање преко 5 ха сељачке земље. Али како су ове забране изиграване, створено је у Аустрији 1917 за државу право првокупа над „средњим имањима“. Пошто је и ово изигравано фиктивним пењањем цене, држава је себи резервисала право да откупљује по текућој цени. Па ипак је цело ово законодавство дало минималне резултате. 1

Сличну намену има установа затворених имања (geschlossene Hofe): кад су најмања могу да исхране једну породицу од пет душа, а највећа су четири путатолика. Она се могу отуђивати самокао целине, или, као у Саксонској, тако да 2/3 остану заједно. Да би се сачувала газдинства створеиа законском иарцелацпјом великих поседа, предвиђено је да се она не могу отуђити за један известан број година. То је у разним земљама учињено на различнте начине. У Ен-

1 К. Schmiđt, ~Bauernschutzpolitik“, Gmndriss d. SozialSk., IX, 2. књ-9—16;—16; Тнбинген, 1927.

290

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО