Agrarna politika

кола и један плуг,“ док има друге покретне или непокретне имовине, из које се порез лшже наплатити. Ова одредба сада важи за целу Југославију.

У закон о буџетским дванаестинама за јули-септембар 1923 ушла је одредба (чл. 43), која овлашћује министарски савет да ове одредбе § 471 може проширити и на остале покрајине: то ни до данас није учињено. Али, независно од овога, у закону о кметским селиштима и беглуцима (17. маја 1928), прописана је „најмања површинаЈ у Босни и Херцеговиш за бивша кметска селишта и стечене беглуке, а факултативко и за друге тежачке поседе. За Хрватску и Славонију слична установа непокретног поседа постоји у закону озадругама (1889), али она вреди само зазадруге од највише 6 душа, и за различите крајеве заштићени минимум се креће од 3 до 8 јутара. Овај минимум задружног земљишта може се продати у целини, са одобрењем „котарске области”, али се не може крњити, осимдоцније (19(3) унетог изузетка за намирење пореза и других јавних дажбина. Оптеретити се може само хипотекарним зајмовима,који се враћају у облику ануитета, —но само до износа половине годишњег чистог прихода, или ако главница не надмашује десетоструки чисти приход, а осим за порез, може се пописати и за наплату казни и реалних теретакоје је преузела задруга.

Као што се вкди, прописп о окућју прилично су компликовани, нарочито у Хрватској. Изузетака је толико да сељак стварно није заштићен, а кредитори ипак нису сигурни да ће моћи утерати своје потраживање: зато су камате под којима сељади добијају кредит тако високе. Ни у Србији, ни у другим покрајинама, ови прописи нису спречили сиромашење сељака, јер они који хоће да продаду увек нађу начина да изиграју закон, а услови кредитирања су за све врло тешки: стално постоји бојазан да ће се дужниди заклонити иза бусије окућја. Зато се за заштиту и очување сељачког породичног газдинства морају тражити друга, погоднија и савременија средства. 1

1 Ово питање најпотпуније Је проучио у свима видовима г. Јеленко Петровић, и његове студије изпшле су као дело: Окућје, или заитита земљорадничког минимума. Београд, 1930. Први се тим питањем опширније забавно Д-р Коста Јовановић, Die Heimstdtte и т. д. Тибинген, 1908. Вид. такође: Др. М. Недељковић, Заштита малог сељачког поседа. Београд, 1907. —• За укидаше окућја је Мих. Аврамовић, Тридесет гддина задружног рада. Београ’д, 1-924. Вид. такође Стјепан Јурић, Сељак и земљишт посјед. Загреб, 1920; —И. Ј. Галић, Проблеми аграрне политике у Хрватско/ и Славонији. Загреб, 1921; Милутин Јакшић , „Аграрна реформа; окућје“, Летопис, септ. 1925. Dr. М. Zobkow, ~Der Schutz des Landwirtes in d. siidslawischen Gesetzgebung", Zeitschrijt /. Ostrecht, 1928, бр. 5, стр. 567 и даље.

295

АГРАРНЕ РЕФОРМЕ