Agrarna politika

својином земље, са задатком да бране империју. Или пак наших крајишника у бившој Аустрији! Лична својина над земљом у усамљеном породичном газдинству изгледа као нека грозница: висока температура; бију дамари, бујно се сања и привиђа, интенсивно се живи. Али то је само грозница, која исцрпљује; то је само илузија снаге, ке права снага; опасна топлота; рђаво руменило. То је егзалтација, сувишан напон и напор, лудо губљење енергије, живо сагоревање. То се мора зауставити. Животне снаге се морају канализовати, упутити на користан рад: пословање органа се мора учинити целисходним, рационалним; срце се мора штедити.

Имамо за то више примера. Један из медецпне; од опасностп се организам брани веким сагоревањем резерва, јачпм струјањем крви. Али лекар обара сувише високу температуру, и у случају локалне опасностк таућује главни напор на угрожено место.- —-Торади п војсковођз у рату. Није доета да се сав народ дигне и да буде готов на смрт. Треба снаге распоредити и њнхов рад руководити према потребама одбране и напада. Најзад, тако је у пндустрнји и трговини: слободна конкуренцпја, сваком своје, човек на човека, предузеће против предузећа. тако се почело. Али се убрзо увпдело да тако не ваља: користили су се само потрошачп готованп. Зато су дошле државне мере и приватне органпзације: да ограниче лудости утакмице, да смање непотребне жртве! Тако мора бити и у пољопривреди. Она се сада налази у заносу индивидуализма: сељак сопственик, домаћин, грађанин, произвођач, продавац, потрошач. Слобода за свеиу свему. Давно жељена слобода. Остварен сан: своје, властито газдинство. Нема више спахије и породичне задруге код Југословена; нема «мира» код Руса; нема великопоседника ни настојника на имањима у Европи. Слобода се плаћа већим радом;на то они пристају. Али тај рад, ако није оргадизован и рациондлан, исцрпљује, изможди п онеспособи за прогрес. Зато је нужнадржавна и друштвена интервенцијаД

1 Оснм наведених руских писаца, о особинама сељачког газдинстве расправљали су многи европски економисти, али више упоређујућп велики и мали посед него капиталистичку и радну пољопривреду. Вид. Е. David, Sozialismus und Landwirtschaft. Лашциг, 1922, 2. изд.; Aereboe, op. cit., стр. 261—286 , 533 —562 и Agrarpolitik, стр. 224—233. E. Latir, Wirtschaftslehre d. Landbaus, стр. 85—86. Fr. Beckmann, Agrarpolitik u. Agrarzolle, стр. 80—88; Берлин, 1925. G. Albrecht, ~Das deutsche Bauerntum im Zeitalter d. Kapitalismus“, Grundriss d. Sozialdk., IX, I, стр. 57—64; Тибинген, 1927. Fr. Aereboe, Die Beurteilung v. Landgiitern, стр. 206 —7; Берлин, 1928. Dr. A. Smolnsky, ~Die okon. Natur d. Bauernbetriebs", Weltwirtschafiliches Archiv, окт. 1928. —Auge-Laribe, Grande ou petite propriele. Париз, 1902. E. Vandervelde, Le solialisme agraire. Брисел, 1908. — Compfere-Morel, Le socialisme agraire. Париз, 1920. Achile Loria je своје схватање o малом поседу као средству за укидање земљишне ренте изложио још 1880 у делу La rendita fondiaria et la sua elisione naturale. Gorski, Les limites economigues de l’intensification des petites et des grandes exploitations agricoles. Париз, 1925. Од наших писаца, овим питањем занимао се само Мих. Аврамовић; ~0 незапослености у пољопривреди", Привред. Преглед, 1925, бр. 1; исти: Наше сељачко газдинство. Београд, 1928,

307

СУШТИНА СЕЉАЧКОГ ПОРОДИЧНОГ ГАЗДИНСТВА