Agrarna politika

тоћерећи најмудрији, најмање борбени, најмање склони на авантуре, најмирнији. Велико је питање да ли они могу бити носиоци будућности. Њихова је прошлост, тешко да ће будућност бити њихова. Сточари he научити да раде; пусти крајеви ће се населити; некултурни ћесе култивисати; дивљи ће се дисциплиновати; то је смисао друштвенога развоја. Али хоће ли се мирни, питоми и мудри ратари, мајстори и вештаци моћи динамизирати? Ето Кине: нигде се више није радило него у тој земљи, где се њиве обрађују као вртови. Та цивилизација је стала, и даје утисак стармалог кепеца. Носиоца светске динамике су други, можда они које је рад згмље мање уморио, мање исисао, мање дисциплиновао.

Зашто чинимо ову напомену? Зато што нам изгледа невероватно де се без казне може и сувише радити. Мало сељачко газдинство је интенсавно, нарочито радно интенсивно: Но је ли оно и рационално? На њему се много ради: алн је ли тај рад друштвено целисходан? За данашњицу јесте, јер храни људеи рађа децу, одржавадруштвеку равнотежу и мир. —Многи теоретичари су примили мали сељачки посед, индивидуалан, као најсрећнију формулу за решење друштвенога пптања. И сами великопоседници у теорији су за додељивање земље сељацима (код.нас д-р Лалошевић!). Та њихова једнодушност н буди сумњу: откуда толико одушевљење за расуто сељачко газдинство код присталица индустрнске и финансиске концентрације капитала?

Други разлог за нашу напомену. Човечанство је до сада располагало за своје освежавање огромном резервом инертних сељачких маса које још нису довољно радилеи интенсивно живеле. Сада суи оне убачене у вртлог. Смеју ли се оне трошити без милости? Мало више рационалности можда не би било на одмет. Са аграрном реформом и дељењем земље после рата, бела раса је бацила на сто своју последњу карту. Сељаци улазе у цивилизацију, и у толге их више ништа не може зауставити. А цивилизација троши, нарочито на бази индивидуалне конкуренције. Мало газдинство може да се одржи само радом и штедњом, то значи двоструким исцрпљивањ°м. За градске потрошаче је то добро: утркују се сељаци ко ће их хранити боље и јевтиније. Под наркозом индивидуалног газдинства, они се поломише радећи и гладујући, у илузији да подижу своје домаћинство. Резултат је међутим овакав; њима остаје гола својина и гола снага која ради земљу, а сви плодови одлазе другима.

Слободан посед земље претвара се тако у једну фикцију. Сетимо се опет римских колона, везаних за земљу, опчараних

306

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО