Agrarna politika

ходан. 1 Где нема дуга нема ни рада, нп промена, ни напредовања. Једно предузеће вреди онолико колика је његова крецитна .способност. Пољопривредник се мора задуживати под нарочптим условима и у спецпалним установама, али он не може бити без кредита. Није опасно кад је дуг велики, већ кад је закључен са високом каматом, и кад не одговара прпроди културе на коју се рачуна за његову отплату. 2

11. Врсте пољопривредног кредпта.

Два су мерила за поделу кредита: 1) подлога на коју се даје; 2) циљ који се.жели-постићи. Неки писци употребљавају прво мерило, и разликују лични, мобилијарни и имобилијарни, према томе да ли се кредит добија само на лично поверење дужника и његових јемаца, или се пак даје на подлози каквог покретног или непокретног добра. У томе случају има само две врсте: лични и реални. Али пошто мобилијарни кредит (на подлогу покретности) у многоме зависи и од личног поверења које се има у дужника, и што је он као и лични обично краткорочан, то се прва два обично изучавају заједно, док се имобилијарни кредит, који се добија на подлогу непокретности и на дужи рок, нзучава засебно. Други разлог за такву поделу је у томе што установе које се баве хипотекарним (имобилијарним) кредитом ретко дају кредите прве две врсте, и обрнуто, задруге и банке, које дају кредите на личне обвезнице или менице, са јемством или без њега, никад се не баве давањем хипотекарних дугорочнкх кредита. Мобилијарни кредит се најчешће зове ломбардни, зато што се даје на залогу хартија од вредности или робе, код сељака најчешће пољопривредних производа и стоке. Имобилијарни кредит се даје на подлогу зграда и земље, било да иде на за отплату наслеђене или добнвене земље, било да се с њим врше какви мелнорациони радови.

По циљу који се жели постићи кредитом,он се дели на земљишнн, мелиорациони и обртни. Неки и овде виде само две врсте: поседни (у који рачунају прва два) и обртни. Поседни служи за отплату и набавку земљишта и за трајно његово поправљање (наводњавање,

2 Fr. Aereboe, Aerarpoliiik, стр. 506. Th. Wolfer, Grundsatze u. Zicle, стр. 669, 673. 2 Dr. Ewalđ Troch, Die rvirtsch. Bedeutung d. staatl. u. provinz. Bodenkreditinstitute, стр. 1; Јена, 1905. Oskar Oberst, Verschuldung und Entschuldung, стр. 107, 108; Јена, 1914. Под истим насловом студија F. Borchardt-a у Шмолеровом Jahrbuch-u za 1908. „Анкета о сеоскнм 'зеленашнма“, Земљорадничка Задруга, 1912. —Д-р Богдан Марковнћ, „Земљорадннчкп кредит", Економист. 1912. —• Инж. Ст. Јурић, „СтоЈимо ли пред поновнпм задужењем сељака“, Банкарство, 1927, бр. 5, ibid, 1927. бр. 12. „Стање сељачкнх дугива уС. X. С.“, ibid., 1928, бр. 1.

312

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ