Agrarna politika

4. Земље еа елабои еељачкои штедњом. Ситуација је сасвим друкчија; овде мора државна власт да снабдева кредитне установе капиталом. Такав је случај у Пољској, Грчкој, Бугарској, Русији, Румунији, Југославији.

У Пољској је држава 1926 (?) основала Земљорадничку Банку са капиталом од 75 милиона злоти, а скоро у исто време Државна Банка за Народну Привреду ставила је пољопривреди на расположење кредит од 128 милиона злоти. Кредит се дели преко месних задруга које државни органи оснивају онде где их још нема.

У Грчкој је учињен раније покушај да сама Народна Банка оснива задруге и кредитира их. То није успело. У 1928 било је подељено на тај начин 860 милиона драхми, али је број задруга био несразмеран томе послу и њихов рад није увек био исправан. Кад је 1929 извршена реорганизација Народне Банке и одузета јој привилегија емисије у корист Грчке Банке, одлучено је да се створи нарочита Пољопривредна Банка из разлике која се добила, приликом законске стабилизације драхлте, у вредности металне подлоге. Од те разлике уступљено је са 7% интереса Пољопривредној Банци 450 иилиона, а држава је дала још 500 милиона из закљученог зајма; најзад Народна Банка намењује истој установи из својих средстава 650 милиока, те се тако ствара капитал од милијарде и 600 милиона драхми.

Сав рад ове Банке отправљаће особље и подружнице Народне Банке. (Оних 7% интереса на 450 милиона иде на покриће режиских трошкова.) Пољопривредна Банка почела је да ради у марту 1930, нримајући улоге на штедњу ва које гарантује грчка држава.

Емисиона Пољопривредна Банка ће добијати државну дотацију од 10 милиона драхми годишње. Осим тога, Народна Банка ће реесконтовати њене менице до 20% свога обртног капитала, рачунајући јој 1% ниже него осталим дужницима.

Бугарска има још од 1903 своју праву Зелшеделску Банку, која је давала све три врсте кредита, хипотекарни, ломбардни и лични. Први će даје салго директно пољопривредницима, а друга два преко задруга где год ових има. Ова Банка је у исто време главни оснивач бугарског задружног система. Боље него ма какве филијале или инспектори, задруге су јој послужиле да упозна дужнике и да контролише употребу кредита. Она пак са своје стране даје упуства задругама, и спрема им пословође.

У новије време, ломбардни кредити дају се преко прерађивачкнх и продајних задруга (вићарске, дуванске, свиларске,

321

ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТ

Д. Јовановић, Аграрна Политика 21