Agrarna politika

електрификацију села. Од 1921 до 1928, Централна Каса поделила је кредита преко 1 милијарде франака, док је од 1900 де 1921 уступила свега 156 милионаД

Нелшчка се одавно истиче својим одличним пољоиривредним кредитом. Најпре ландшафти, затим државни, земаљски и облаени хипотекарни заводи, месне штедионице, н најзад кредитне задруге,. које Немачку могу сматрати својо.ч отаџбипом. Све ове установе претрпеле су страховит удар услед ратних дугова и инфлације која је унпштила њихове резерве. После рата, јавила се и ту презадуженост сељака и оскудица у капиталу, нарочито после 1925 године. Те исте године,основана је као део нове Rentenbank-e Пољопривредна Централиа Банка, која све више гоказује смер да апсорбује све послове Рентне Банке. Она се бави само хипотекарним кредитом. Лични креднт је организован преко задруга, удружених у неколико централних савеза.

Највећи кредитор задругарства јесте једна чисто државна установа: Пруска Централна Задружна Каса, са главницом од 45 мплиона зл. марака, која је 1928 повећана на 175 милиона ' зл. марака (2 милијарде 300 милпона динара). 31. децембра 1927 она је потраживала од разних задруга свега 15 милпјарди дпнара. У истом перподу, Немачка је приступила конверсија сељачких дугова: лпчнп краткорочни претворени су у дугорочне и ххшотекарне. Осим тога, употребхтла је влада 300 мплиона марака на рационализовање задруга: оздрављење посрнулих, спајање сличних задруга у истом месту. Најзад, Пруска Централна Каса п Рентна Банка узеле су на себе да стабилизују цене жита и брашна.2

Као у Немачкој, у Аустрији краткорочне кредите дају штедионице и задруге, које је после рата држава помогла из зајма добивеног преко Друштва Народа, нарочито за средњо-рочне и дугорочне зајмове. Крајем 1928, сељаштво је бнло дужно око 700 милиона шилинга, од чега половина отпада на краткорочне зајмове. Просечан дуг на хектар нзносио је 104 шилинга.

Слична је ситуација у Чехословачкој , где је нарочито развијено краткорочно задуживање, по 4 и 5%, што је знак велике новчаности. Држава скоро нема потребе да интервенише.

1 Dr. Arnold Bergstrasser, ~Landwirtschaft u. Agrarkrise in Frankreich", Шмолеров Jahrbuch, 1928, стр. 485 и passim. Впд. такође: д-р В. Стојковић, Пољопривредни кредит у Француској ... Београд, 1925. 2 Вид. опшпрније Д-р Вел. Бајкић, Сељачки кредит, стр. 110 —127 и passim; Београд, 1928. Внд. такође; Ј. Ј. Rohe, ~Les caisses nirales en Ailemagne", Rev. intern. des inst. econ. et soc., јули — септ. 1924, и чланцн у Magazin d. Wirtschaft, 1926, бр. 7, 20 н 25, нарочнто онај Георга Бернхарда о „аграрној креднтној политици Рајхсбанке" у бр. 20, и Фр. Бекмана о ~враћашу јавних кредита" од стране пољопрнвреднпка у бр. 7.

320

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЗЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ