Agrarna politika

тацпоне креднте даваће аграрне и друге штедионице, по једна у свакој општпнп, задруге, пољопривредна удружења, удружење ратнпка п нарочцто овлашћене банке. Ове многобројне установа радиће у тесној сарадњп са десет обласних и међуобласних завода, који ће бити у непосредном додиру са месним приликама. Тако имамо двоструку организацију: једну централизовану (консорцпум), за мелиорационе; другу децентрализовану (обласне заводе) за експлоатадионе кредите. На врху је створено једно велико финансиско тело, које потребним кредитима и иницпативом регулише у основним линијама кретање целокупног аграрног кредита.

У Румупији сенаорганизацији иољопривредног кредита ради тек у најновије време, после доласка национално-сељачке странке. Пре свега су пролонгирани најтежи сељачки дугови : Народна Банка је одредила известан кредит за регулисање ових дугова. а земљорадници су отплаћивали тек по истеку девет месеца. Сама влада је поделила племенитог семена за 300 милиона леја, нарочито у окрузима којк су страдали од мразева. Народна Банка је, затим, преко „задружних народних банака“, дала сељацима позајмицу од једне милиарде леја, да се одуже, набаве потребе за живот и плате дажбине. Најзад је, 1929, донесен закон о стварању завода за пољопривредни кредит (Кредит Агрикол), у чијелт финансирању поред домаћег учествује и страни приватни капитал, као и државна предузећа. Основни капитал је милиарда леја. Облигације ове установе котираће се на иностра ним берзама. 1

У Русији је, слично каоу Бугарској, Државна Банка радилаод 1904 на развијању кредитног задругарства. Она је преко својих чиновника и инспектора оснивала задруге и кредитирала их. Тако се за 10 година успело дасе одlß2б број задруга разних врста попне на 35.200, од чега је само накредитне задруге (за сељаке и занатлије) долазило око 14.500, са 9 и по милиона чланова, што представља огроман успех. Државна Банка је то могла учинити само зато што је с друге стране имала 8.000 штедионица које су се бавиле искључиво прикупља?вем ситне штедње, тако да је крајем 1913 тих улога било за 2 милиарде рубаља. Банчина средства је оснажило и то што је читав државни буџет пролазио кроз касе Државне Банке и што јој је сва слободна државна готовина била стављена на расположење. 2 Револуција није донела много измене, пошто је највећа банка већ била у државним рукама. Кредитирање преко задруга

1 D. Juvara, Le probleme du credit agricole en Roumanie. Париз, 1928. 2 Алекс. Цакони, „Улога емисионе банке у кредитном и новчаном промету по примеру предратне Русије“, Економист, мај —јуни 1928, стр. 238 и 241.

323

ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТ