Agrarna politika

настављено је, али не више само из Државне Банке, већ и из Пољопривредне Банке и Централне Задружне Банке (Всекобанк). Ова кредитира све врсте задруга, које су сада подељене по културама, а не по економским функцијама као у Европи, као што ћемо касније видети. 1 У 1927 држава је у буџету предвидела 165 милиона рубаља за помагање пољопривреде, а дугорочни кредити пољопривреди износили су око 500 милиона. Сељачка штедња слабо притиче у совјетске банке, и отуда су оне упућене на буџет. 2

У Америци је пољопривреда до скоро помагана путем извозних премија. 1916 створене су федералне банке за пољопривредни кредит, које су давале зајмове под контролом једног федералног бироа. Против тога су се буниле друге банке проглашујући овај закон за неуставан. 1923 усвојен је други закон, којим се ствара један фонд од 500 милиона долара за „помоћ фармерима“ и то преко задруга, са по 4% интереса. 3

IV. Јавне уетанове у Југоелавији.

После укидања феудалне везаностн н стварања слободних сељачких газдинстава, за државу, видели смо, нема важнијег задатка него да се побрине о кредитирању малих пољопрнвредника. У нашој зеливи, удвоструки процес стварања сељачких газдинстава уплело сеинешто треће: прелазак од натуралне на новчану привреду. Распадањем задруга све се више множила инокосна господарства,којасуосуђена на жнвотарење или на смрт, ако им се одмах не притекне у помоћ. У неким јужнословенским земљама тај процес се обављао у другој половини 19. века (Србија, Бугарска, Хрватска и др. северни крајеви); у другима је то било за време прве четврти 20. века (јужни крајевн, Босна, Далмација). Потреба за организованим пољопривредким кредитом бивала је у толико већа у колико је тај процес више напредовао.

У свима земљама, обично прође после сељачког ослобођења један без-кредитни период, када се сељак оставља самом себи, и зато се пролетаризује и бежи у град. Тај период је дуго трајао у Француској, Аустрији. Немачкој, Русији, после 1789, 1807 и 1848, одн. 1861. У нашим крајевима, он је дуго трајао у Хрватској и Славонији, Војводпни и Словенијп. У Србији,

1 G. Ratner, Agricultural Cooperation in the Soviet Union, стр. 7, 61; Лондон, 1929. 2 B. Eliacheff, ~La vie economique en Russie", Rev. d’ec. pol., мај — јунн 1927, стр. 950. 3 Howard T. Preston у Journal of pol. ec., јуни 1921 н V. Valgren у Tht amer. econ. review, септ. 1923.

324

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ