Agrarna politika

Лутрија слабо је исплаћивала свој део чистог прихода, а улогз на штедњу скоро никако није било. Крајем августа 1929, било је основаних свега 1220 задруга, већином у Србији. Од 33 области, било је 10 у којима није образована ни једна задруга.

Од Државне Хипотакарне Банке ова установа се разликује тиме што поред дугорочних зајмова на хипотеку даје и краткорочне и средњорочне, на јемство или на залогу набављене стоке или справа, и што је намењена искључиво пољопривредницима. Од задруга се разликује по томе што се бави само кредитним пословима. Закон постојеће задругарство не укида, али позива кредитне задруге да се преобразе у његове месне задруге, и поједине савезе земљорадничких задруга прима као развноправне чланове обласних задруга. Најзад, предвиђада сви краткорочни и средњорочни кредити додељени савезима задруга и пољопривредним друштвима могу износити највише 15% од укупних кредита ове врсте (чл. 36). За дугорочне кредите ово ограничење не важи, али они се опет могу давати само савезима произвођачких, електричних, водних, прерађивачких и продајних задруга: а тих савеза у нашој земљи има врло мало. Дугорочне кредите дајусамо обласне задруге, и то на хипотеку.

Дирекција је радила стварно врло кратко време: неких 7 месеца. Њена средства су била ограничена само на државну помоћ: свега 116 милиона и 2 милиона од Класне Лутрије. Дочекана је са неповерењем и негодовањем. 1 Њених пет обласних задруга поделиле су нешто више од 50 милиона. Чим је основана Привилегована Аграрна Банка, ова Дирекција је укинута. Обласне и месне задруге су остављене, а на њихово чело дошла је Главна задруга за пољопрнвредни кредит, као ревизиона и организациона централа.

Привилегована Аграрна Банка установљена је законом од 16. априла 1929. На њу прелази сва актива и пасива Дирекције за пољопривредни кредит, с тим да јој држава јемчи за сва потраживања која се не би могла наплатити. П. А. Б. је акционарско друштво, у коме је држава највећи акцпонар: она улази са свих 120 милиона до сада нсплаћених Дирекцији за пољопривредни кредит. Са већим сумама учествују још Поштанска Штедионица, Државна Хипотекарна Банка, Класна Лутрија, Народна Банка, а свн приватни новчани заводи имали су уписати 50 милиона. Почетни капитал од 300 милиона, преуписан је и он је сада утврђен на 700 милиона, Класна

1 Извештај од 21. фебр. 1929. Поштика, 22. фебр. 1929. 1 Вид. наш чланак „Смерови и средства закона о пољопр. кредигу", Архив, књ. 27, стр. 426—430.

332

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ